Народ
БР. 303
СОЛУН, ПЕТЛК 1 ЈУ11И ГЈ18 ГОД.
ШЧ)Ј 15 ЛЕПТА
ГОДНПА II.
»Народ« излази свакога дана по подне.
ЦЈтампарија се налази у улици Нодомбо орој 0. Власник КРСТА Љ. МИЛБТНЋ
ПРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не враћају.
Огласи и белсшке наплаћују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број б.
:!А 1ШТЕГ1И'1(Џ1ЈУ
Гласови о иовом састапку делегата руских и немачких ради регулисања питања, која су произашла из уговора закљученог у Брест Литовску, могу се двојакп тумачити. Они мо'гу бити израз жеља нсмачких, да се доврши потчињапање Русије и јаче утпрди А’тицај у екоиомском и политичком смислу користећи сс расулом у Русији, или, што је мање вероватно, могу се узети као изрзз покрета од стране бољшевика ради спасавања онога што се још може спасти. Напоредо са овим гласовима савезничка штампа, свакојако не без нарочитог подстрека од стране меродавпих, третира питањс о интервенцији у Русији. Под првим утисцима Брест-Литовског мира могло сс је још и наћи деобе у мишљењу за или против интерненције. Али сада, питање је о томе пречишћено: интервенција је потребнл. Као последица тога јесте појава већ формулисаних предлога. Интересантно је у том питању што се као први услов поставља, да интерЕенциЈа треба и мора биги општа, савезничка. Наглашава се нарочито избсгавање појсдиначног мсшања ма које силе, а нарочито Јапана. Томе треба тражити разлога колико у будућим плановима појединих Сила, толико исто и у рзсположену руске масе, које се формирало
као последица руско-јапанског рата у скорој прошлости. Увиђавна су и целисходна опажања да треба нарочито избегавати при интервенцији иарочито повлашћивање којс од политичких гру 1 а па биле оне противие, индиферентне или чак наклоњене Споразуму. Интервенција трсба да буде општа како по учешћу тако и по дејству, па и по последицама, које би произашле. Лист »Њујорк Тајмс« даје чак и детаље могуће интервенцијс, која према излаГању његовом, не би стварала великих тешкоћа, нити захтева много времена. »Један савезнички експедициони корпус као концентрациона тачка за све здраве снаге у земљи«, вели се у помснутом листу, »могао би прибрати све оне који хоће да спасу Русију од немачког јархма«. Тај савезнички скспедицнони корпусса свима потребним атрибутима војничким, финансијским, политичким и организаторским био би ембрион буду•ће ведике Русије. И каКО ОИ ОН НОСИО ОПШТИ карактер и тиме онемогућио поссбни угицај какве силе, то би се и снагама нове оргаиизоване Русије дало маха да делују првенствено у сопственом интересу, што би чинило нарочито морално преимућство целом предузећу. Користи од интер-
иенциЈе су очевидне. Колика је год беда данашње Русије, којом се Немачка, апетитом и з гл а д нел о га, кор и ст и, толика, још и већа, би била и корист па и срећа, како за Русију тако и за Савезникс, ако бп се интервенција успешно спровела. Терор, којим бол.шевици одржавају свој режим, над једним делом руског друштва, и с друге стране, иотпумо ослобођење тамних инстиката антисоцијалних који разорно делују на
Пророчко питаше које сс исгавља пред иас јс, да знамо да ли ће немачки народ бити господар или роб. Један нсповољаи миј) увукао би Пемачку у нови рат. Нрло је сумњиво да би било нсутралаца у новом европском рату. Холандија и Порвешка узеле би веро-
ра. Мексикаиска влада упутила је кубанској неку врсту ултиматума у пријател.ској форми, да одмох укине предузете мерс. Кубанска влада одговорила је нсгативно и тада су прекипути дипломатски од носи. Пемачка сада насто
ватно учешћа на странији да ЈОШ ВИШе Замрси наших противника; а штојствар. Дознаје се, да ће ее тиче војис поморске ак- Сједин.ене Државе ин-
цијс, ми не можемо да слчувамо господарство над Хелголандом нити можемо да водимо сумаренеки рат, а да не иоседнемо Флапдрију. Ако наши сумаренибуду
државу као социјалну нотреоу, чини стање у 1 усији пемогућим за јпридружени ратној флоти, модерни и хумани жи- не ^ емо имати слободу на вот. Идеје и начин на МО ру, коју желимо који се оне сада у Ру-
сији спроноде спадаЈу у област психоиатологијс. И у самој земљи појављују се протести покушава се наћи излаз из овог стаља, које је створила поштсна идеологија помрачена злочиначким инстиктима. Све оио што је вс. лико у Русији, све оно што је следбеник оних идеја које су и чиниле Русију великом, жели њен спас, пати и сања о помоћи. Али на првом месту тј)сба имати на уму речи енглеског амбасадора у Русији Бухаиана: »ако би Русија остала под утицајсм немачким, Немачка 'ће бити у опом рату победилац«. ЗНДЧДЈНД ИЗЈДЗД Цирнх. — Према »Келнише Фолксцајтунг« адмирал Фон Тирпиц говорећи на митингу »Странке Немачке Отаубине« у Келну, казао је:
тервсниеати у помирљивом тону.
ИЗ РУСИЈЕ Цирих. — »Иаје Цирихер Цајтунг« објављује писмо једног ИЈвајцарда, који сс недавно вратио из Русије. Поред осталвх интересантних детаља, који говоре о бољшсвицима иарочито се истиче новд »умстносг« да се испразне касе баиака и приватних појединаца.
Једним декретом, Лењпн нарећује да сс убијају притежаоци каса и новца, а кључеви да се предају секретару Совјета који ће пзвршити инвентар пмаовине. Сви граћани, па ма били и страни поданицн и њихови конзулати, ако протествују, имају да се побију. Око почиње \'век у данима кад се Совјет осећа »кратак с мовцем«. Подааици руски као и страни ако предаду добровољпо новац, могу добити извесну суму од неколико рубаља ако остају у Русији. Парочита концесија учињена је оним страним поданицима којиодлазе, да би могли да отпутују, дају им путни трошак. На тај начнн бол.шсвици се снабдевају не само новцем већ и адићарнма н иредметима од вредности. Пљачка према овом прописаном систему још траје.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
ВДКСИКО И НУКА Рим. — »Идеа Национале« добија из Беј)на: »Пјјскид дипломатских односа између Мексика и Кубе пјлои-| звео је рђав утисак уј Па]>из (званично). — кушао да одбаци трупе Пемачкој, Јер ће пр^.Између Мондидиеа и Француске на Аронду, стаги сваки пошгански () азС) бо])ба, која траје али су његови напори саобраћај изметуу Мек- ве Ј, ЧСТИ р И дана, аро-јсломљеаи непобедним сика и ШпаниЈе преко Д у Жава се са истом ја- отпором наших трупа. Куое. Познато је, да се чином и ни : е ДО вела| На лв! у Мексику налази 1 ед- ни лп К чкпе чнчч-бпе ■ НЧ јакч немччка опга- |НИ Д какве значаЈне сле )е дне сериЈе узалуна Јака немачка орш П р 0мене у С итуаци1и. низацша, која преко, ,, Кубе у Шпанију шаље На левом крилу, Немсве информације о Сје- С У. оа Ц и ли снажне дињеним Државама, до
којих дађе. Пре неколико времсна, на захтев савезничких влада, кубанска плада почсла је примењивати оштре мере у поштанском саобрађају. Ове мерезнатно су отежале потајну преписку Немаца. Немци су, с тога, иззршили јак притисак на мексиканску владу, а нарочито на председника Каранцу, познатог њиховог пријагеља, да реагира против ових мс-
наших На десном крилу, пое једне серије узалудних и скупих напада, непријатељ је успео да у ђе на јужну обалу Мапрот.чвнападе у нади,'Ца и још је удаљен 8 да поново узму недав-јкилометара од Компнно изгубљени терен. 0- јења, објскта кога је ни су успсли само да[требао да се дохвати појачају њихове губит-ј°ш другога дана офанке који су већ били вр- зиве. ло тешки у току дана. Између Оазе и Ене Укупно је остало у француске трупе иопурукама Француза 1400 кле су се јужно од шузаробљеника нз четири ме Карпон. Немци су различите дивизије, на^приметили ово повлакрају ове сјајне борбе.јчење 24 сота по изврИзмеђу осталог много шељу. Довољно је натопова и велики број ми-!поменути да је ова отраљеза задобили смо перација изведена без У центру, непријатељ. 11 најмање тешкоће. је поново узалудно по-ј Немци су напали ИЗ-
I
ф Е Љ Т 0 Н
|, п. чсхс в: у ИЗ БЕЛЕЖАКА ПРГАВА ЧОВЕКА
Седам и почињем да изчажем свој поглсд на брак. Да не бих далеко зашао, Д<| сам по могућности кратак, чиним мали историјс ки преглед. 1'оворим о браку Индуса и Египћања, З атим прслазим на новије доба; нсколико мисли из Шопепхаусра. Маша ме оажл.ипо слуша, али одједном, по чудноватој недоЗДдности идеја, прекиИ У ме: — Миколас, пољуби ме! " рече. ■Јбуњен сам, и не знам Шта да јој кажем. Она понови своје потраживање. ^'та да радиш?! Устајем и чриносим усне њспом ду'- : Магим 1ом лицу. При том осећпм свиђа?
0 то исто, што сам осстио у детин.сгву, кад су ме на опелу приморали да пољубим моју покојиу бабу. Иарја поскакује и грчевито ме грли. У тај мах на вратнлцама се појављује Машина маман... Пајаги изненадила се, говори некоме »тссс...!« и нестаде јс као Мефистофела.
грли
ме и
ђина маман, говори: — Бог вас благословио! Ти пак гледај, љуби је... Памти, опа јс жртвовала за тебс.., И сад ме женс. У то времс, кад пишем ове редове, над главом ми стоје девери и иожурују ме. Ови л.уди заисга не иознају мој карактср! Та ја сам пргав и не могу да јамчим за себе! Ђаво вас поси, видећете, шта ће носле да буде! Водити под ненац пргава, љута човека, — то је мислим, баш толико памет-
ме? Реци! Неки Прока купи иа ваИ нос јој сс шири. ша РУ младог ждрепца, псДознао сам од девера, да'Ј аше га и по1 > е «У 4и * ко Ј а је рањенв офицвр наветтЈ с ф ила подалеко. начин избегао Хименеја.
Збуњен и накострешен враћам се кући. Код куће но> колико пружити руку
застајем Варјину мамаи, која са сузним очима грли моју маман, а ова плаче и говори: — И самн сам го жслсла! - како кам сс то прилази ми Па-
кроз решетку разјареном тигру. Видећемо, видећемо шта ће бити!
И тако, ја сам жењен. Сви ми чесгитају, а Варја се све стиска уза ме и говори:
— Упамти, ти си сада мој, мој! Та реци, волиш
ШШ N ЗАБАВА
Уз пут у ЈеДНОЈ шуми суОн је изнео девојци лекар-ј СГИ1не 1а олујина са пљјс- 1} 1 а ■ ску сведопбу, да је, благо-| ком « грмљавином. Сам, — Хоћу да продам коња са коњићем који је у стра- али само заЈсдносаиетлом, — одговара Прока.
Али се ииак решп да остане при речи. Испред омање варошицс, кроз коју је морао проћи, купи иетла — па са коњсм и петлом право у чаршију. — Пошто коњ? — пита-
дарећи раии у слспо око, умно нсиормолан, и по зл- засгао на једном месту копу нсма прав.Ј да се н;е- па ни К Р С,1С ,,ап Р с Д. ни. Идеја! И ја сам могао Проку поче обузимачи о да наћем таку свсдоџбу. ча Ј ање Л а Т У пе мо Р а Д ,,с «
Дед ми је био пијанпца, други дед врло расејан, гетка је много свирала у кланир, и срегајући мушкарцс плазила сс па њих Уз све го још мој у већем стеиену пргави каракгер врло је подозрив симитом. Дли зашто да добре идеје долазе тако касно? Зашто? С руског С. П. Р
живот оставити. Почне се молити Богу и у песрећи се рбши да прода коња и сав новац ноклопи црквн, само ако спа се свој живог. То кроз молитву предапо обећа и Богу. Али после пола сата бура престаде и нреме се развсдри. Прока ниде да је спашен м поче се по мало кајати што јс бно слабодушап и брз са обећањнма.
— Добро, пошто? Коња ћу дати за динар и по, а петла за шсст стотина! » Господин Жика се ожепи по други пут једном удовицом. И господин Жика и удовица доводе у нови брак децу из првог брпка, али им Бог благослови и овај брак ириновама. Једнога дана у дворишту настане паклена ларма. »Шла је то тамо?« пигагосподин Жика мсрвозно. —- »Моја деца и твоја *еца туну нпшу дсцу«, одговара госпоћа.