Народ
БР. 301
СОЛУН, СУБОТА 2 ЈУНИ 1018 ГОД.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА »Народ« излази сзакога дана по подне.
Штампарија се налази у улпци Коломбо број 0. Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
Г»РОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра-ћају.
Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.
Редакцијп је у улици Коломбо број б.
р ^ ГЈ Цј $ ф ] X
I
У јеку битака на Западу, кад се учестано помиње могу-ћност ау-
може се већ више ничим з^тицати иа Југословсне и остале нзј)о-
стриске офанзиве на де у Лустрији, да за њу италијанском фронту,;лију своју кјјв. Ондаје нада вест о поссти ца-,сваки, ко иије могао |)а Ка])ла на италијан- бити добар Мемац про-
ском фроиту.
глашен за рђавог Ау-
Још почетком марга.отријанца, или још оонемачка штампа је жу- за доброг Словена. чно почела нападати Једино средство, којим Аустрију због непреду-још може утицати ау
зимања напада на своме фронту, и том приликом приписивало се аустриској неактивности могућност, да чак и игалијанске трупе учествују на делу француског фронга на западу. Од Аустрије се тада тражило, да, кад већ не може узети учешћа на другој страни, зада бар посла Савезницима на споме фронту. У то време почињу упећана дезертирања југословенских борбених јединица у аустриској војсци, к])ва«и нереди у унутрашњости и побуне на флоти. Као последицу тога имамо смењивање адмирала Пегована, због побуна маринских у Котору, и команду над флотом предузима сам цар Карло. И у другом делу оружане снаге аустриске дешава се једна значајна промена, ■ђенерал Боројевић се замењуЈе чистокрвним Немцем. Кад је Римски Конгрес расчистио појмове и односе измефу Италије и Југословена, и кад је италијански баук на Јадранском Мору з а м е њ е н братским позивом на
аоти — да св у најкраће време моше очекива хи рвволуциокарнв покрет. То се тврди са та квом сигурношћу, као да се дошло до позитивиих доказа. У иоти се даљв спомињв, да Споразун сад отвореио тра>ки савез са Словенима из монаргије. Споразум обоћава Чеспма и Југо словенима испуњење њихових нацноналних захтева, настоји да покреке Пољаке и обећа ва народима Русије и Румунаји, да ће се на општој конФврепцнјп о 'мнру попиштити уговор у Зрест Литовску и Зукурзшту. Нота завршава, да кад влада отвореио објављује те ствари, да је тв најбољи доказ, да нх се не боји. То објашк.ење веома јесумњнво, јер су скоро све владе у очн револуције и публиковале сличне ноте, којима су хтеле : утицати на јавко мнз-
стЈжска команда на своје трупе друглх народпости сем Немаца и Маџара, остаје терор и спровофење дисциплине најгрубљим насилним нутем. Пут цара Кај)ла на италијански фронт изабран је у згодан моменат. Прави циљ вјцло згодно се може прикрити већ раније пуштеним гласовима о офанзиви на италијанском фронту, која и ако би се предузела, имала," л г Ј _ . |Јало без икаквог утицаои више карактер |ед-!“ . Ј . ^ 1 1 Ј та на разво! револудите. не потреоне политичке Ј р Ј - _1__ манифестације, него чи-; сто војне акције.
н»е, али је то увек оста-
НАПДДДЈУ КДЈЗЕРА Пробуђено осећањеј Хаг _ Ехо словенскесолидарности со јалистичкц дист упе преданом и пуком по- ве . ћцнс и патриота , напада жртвовања агитац Иј ом ситуацију створеиу легализовано Римским „ одбацивањем из . Конгресом и из,авамаЛ о пс Ј ефо Напада државника савезничких ш ./ о Ј а самога даће свош плодове. Ако
се жели овим путем подићи дух и морал аустријске војске, илц у њој створиги већ разореио јединство, то се неће успети.
ПРЕД РЕвОЛУЦНЛШ Цир и л. — »Пестер Појд« доноси једну зваппчну ноту о унутрашњем стању у Астријн. V званнчним круговнма
Виљема: »Он је сиечано дао ссоју реч, али је увидео, да је пе може одржати. Постоји измећу двеју ствари једма: или је желео да мисгифицира свој народ, или се нашао пред неком миого ја'чом силом чак и од монар-
Ма како било, социали-
мо уобрааил.а. Жалосно је што, док сс пролетери тукуу рововима, владајућа класа одузима им свако праио граћанско к својим држан.ем .сматра ди ба изгубила рат, ако би дала народу општс непосредно и једиако прано гласа.« ДУЖНО ПШНАЊЕ Париз. — У политичким круговима се истиче, да држање Словена последњих месеца, заслужује сву помоћ и сву симпатију Споразума. Упркос руског пада, Чсси, Пол.аци и Југословени нису прекинули борбу, шта више појачали су је и успели су, да у самој Аустро Угарској закл.уче тројни савез, који то лико мучи Беч. Словени имају апсолутну веру у победу Споразума, која ћс км донети слободу, и сва њихова дела и њихове одлуке руководе се овом вером. Сва дела, сви покрети ових словенских потлачених народа, доказују, колико су они достојни да буду осдобођени и њихова су дела, у правој њиховој вредности, признале владе Споразума Версаљском Д с к л а р ациј ом. РАД ЗА ПОБЕДУ
у октобру 11)17, није се ни иомислило да }-.е се она после седа.м мссеци иојавити иотпунаи неустЈјашива, као што се види 1 То италијанским днвизијама које су дошле на аападпи фронт. И сумн.ало се такоће у америчкн напор. ша ствар на неиријатељевом нма надмоћност духоине живе сааге над материјалном разорном сиагом. «()рландо јс закључио: »У тешким данима не/ћемо попусгити, нећемо правити неправде у данима успеха. Нс само да нас. ништа неће моћи да одвоји од наших Савезника, него се осећамо солидарни са сваким народом, који се борн дадобије своју независност, како то јуначкп раде Чеси. Тако са чврстом вољом и мирном савешћу одлучно наставимо рад за победу.«
ИТААИЈАНСНН ФРОНТ Штокхолм. — Све вестц, које стижу из Немачке, показују, да нсмачки војии шсфови
захтевају од Аустрије да предузме офанзиву, па италијанском фронту и веома су нсзадовољни због неактивности свога савезгшка. Лист »Азеханда«, под немачким утицајем публикује једап симптоматичан чланак у том погледу. Чланак каже да затишје на италијаиском фронту изненафује, нарочито после еастанка двају царева. Не може да се схвати непомиччост Аустрије. Каже се, да Аустрија даје писивни отпор, али то неспречава Италију, да шаље трупе у Француску против Немачкс која је већ више пута помогла Аустрију и извуклајеиз тешких ситуа циј а. Аустр иј а нци, наставља сс у чланку не могу више очекивати, да Пемачка дође у помоћ својим трупама и у осталом, Аустрија не би то могла ни пожелити, ако хоћс да сачува исшто ауторитета за конференцију о миру.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Цнрих. — Велнки немач ки листови и берлинска штампа призиају, да офапзивл кронпринчева нијс дала очекиване резултате због жестине фраицуских контра напада. У Берлину први пут од 8 марта предвићају скоро стабилизирање фропта. Мисли се да ће офанзива бити продужена. Али место. иа коме ће се
Париз. — Председник италијанске пладе Орлакдо изјавио је »Тану«, да су ее за три дапа конференција у Версаљу, савезничке владе осећале ујсдиљене као м« материЈала иикад до сзда. Непријагељ ставке се вара, ако мисли, да ћеј Париз. — Ситуација његови напади и његови Савезника па западном
оиа обновити, даје многи- фанзиву
у непријатељским редовима, чији су губитци огромни. До јуче, већ је нспријагељ ангажовао велики број дивизија а друге су биле већ на путу, да попуне велике празнине. Изгледа, да је се непријатељ, упркосогромних губитака, решио да по сваку цену настави о-
за претпо-
сте и либерали Пруске би-Јмаиеври разбитн иаш мо- фронту је задовољаваће уверенк, један пут за рални фронт. Мознавање јућа. Отпо]) и савезни-
увек, да је могућност ства-
истине не доводи'до песи-јчки коитранапади п]) 0 -
заједничку борбу, не се говори — велн се у ра ња једне социјалне мо-мизма. Кад се италијанска узрокују пеликуаабуну
Париз (званично).У току ноЈги само акције од мале важности. Французи су успели да изврше више испада у непријатељске линије северно од Гривена у пределу Курсела и за-
П. Е. Ф.
Ф Е Љ Т 0 Н
С У М Њ А
Чујеш, Ђорће, ја сам начин доћи до истипе. оари првјатељ твоје по-ј — Да, одговори м\ млародице и ратни друг твог ди човек око 25 година, вписсретног оца, који је нз- соког раста и веома еим-
Дахнуо на мојим рукама »репоручивши ми своју по родицу. Не заборави да ми
патичног изгледа; да, разумем да ништа не зиам и да ништа нисам видео, али
је успомена на твог пок. шга ћеш? Ја нвгађам. Јооца света и да ти ја желим пек кад љуби има надчодобро. Разумем, да је част.вечанску моћ да схваги и пешто најузвишеније, и каД;И погоди највећу тајну. Ме би било никакве сумње, 1’еци ми шта хоћеш, али ј* бих ти сам рекао: Уби;ја нисам мираи. Стари при-
Ј е - Лли овде треба бити 8е ома опрезан, да не из-
јатељу! да си је видео Јутрос кад ми је допела ка
чршиш једаи тежак злочин, фу, не би више ни часа
)'бивши евснтуално једно
сумњао у њеиу кривицу,
кевино створење. Ја мно- Вила је хладна, узнемирег ° сумњам. Аријана ми не на и кад сам јој љубазно кзгледа непоштена. Ја ти казао: »Аријано, зар ме сдветујем да будеш опрс-^нећеш да пољубиш?« она з ; ‘|| и мнрац; на тај ћеш^се збунила, али се брзо
снашла и даде ми два по љупца, истина звучна, али не топла, неискрена. — 0 стари пријатсљу Камо среће да се ја варам али сумњам! У разговору дошли су били до првих ссоских кућа. Старац је био веома за мишљен и ишао је тешко, потпомажући се великим чворастим штапом. Било је већ подне и прољетно сунце обасвпало је својпм зрацима цело поље Мало даље од тога места тереи се лако уздизао, сгварајућн један брежуљчић, на коме се дизала црква, Млади човек се заустави. — Пријатељу, речс: Дошао сам до сретне мисли!
— Учииићеш светогрће, одговори му старац нс одсбравајући. — Шта ми је етало за светогрће, кад ми је тај начин најзгоднији! Знаћу да се освегим, ако... Већ су били дошли до куће. — Буди ирисебан и оп резан! шану му старац. Тзорће отвори иолако врата и уђе. Погледа около себе н не виће пикога; уће у спаваћу собу, у кујнЈХ Ј двориште: пигде никога. Љегова је женабила, да кле, нзишла. Доће му на памет страшна идеја. Отвори орман н нзвади један бодеж, ко јим се обично служио у ло ву. У том момспту чу брзе кораке. Спусти бодеж у џеп
знам сигурно, да ће сутрлји стаде предврата, заузевдоћи свештеник да је ис- ши сасвнм инднферентно поведи. Ја ћу се сакрити држање. Опа се отворише п тако ћу дозпати све. |са силипом и иа врата по-
каза сс жена, сва црвена и заднхана. Чнм га сгшзи, уплаши се — Зар си већ ту? унита га полугласпо. — Да, а ти?... настави он мирно. — Ишла сам да купим дрвљ — Али прошле недеље купила си их доволпш. Она се мало збуни, али се брзо, као обичпо женеу тим момеитима, сиаћс и одговори му. удешапајућ,и косу: — Нису била добра, била су влажна. — Добро, Арпјаио, ()ече јој муж смешсћи се; пожур!1 И ПрИПрСМИ СТО. Док јс он умирена ушла у своју собу, 'Борћс уће у кујну да види дрва. — Ниеу вдажна, помисли. Моја ме жена вара.
— Збогом, Аријано, рече јој сутрадан рано у јутро Ђорће, узимајући своју пушку. Ја идем улов и вратићу се тек пред вече. Шга ћеш ти да радиш данас? — Као н обично. Једино ће свештепик доћи да ме нсповсда и то ми је досадно. — Како то ? Ти си до сада била толико побожна! — Е, Боже мој! сад имам да мислим н на друге сгварн куд н камо важније. Он јс ио.вуби у чело преОледивши и удаљи се брзим кораком. После пола сага он уђе неопажеио у днориште и сакри сс испод сгепеница иза дрвеног дувара, којим је била преграћсна соба. После кратког времена \Т,е свештеник, старац дуге, ссде браде са еванћељем и сребрним крстом у руци. — Свршнће се —