Народ

ж ',ПЕ.|'Р ! ^^^ 1ТА ' . Ј чзлазк срркога дац; , лц ПОДН.'.

СОЛУМ, СПЕДМ) .ГУНИ 1!И8 ГОД.

ГОДЦИА' гН>’9ЧИ|

Штпјтарпја.р? н::лази у улици к,- ломбо' броЈ 0 . Вл&ј/ншј 1 КРСТЛ Љ. МИТжЈТНР 1' јГУГу! 1 : )^

БР 0.1 15 ЛЕПТА ЦутШсН се нс ирпђгајч.

Огласи и оелешкс напла1.ују се по погодбн.

Рсдакдија је. у улици Коломбо број 0.

ТЖР? * ГИШ4 КШ15.1 Д«1 I И»ГшН А

Н а

у‘Г«НИО СИГурНИјИМ. чпр шким и жишзпм. И да 6и дс'финитшзно осшурао њогову употрсбу [Дједузсо је био познатс успеде олерације у лф: дубокрг тјфгаЈ Албанијк. И на другим тачкама фронта осетила се ње-

Зл крс.т^р преме а^ају гг.фн савергше г.ојске пд Солун. м' фроЈггу. ]>ес-рал .. си )!М ЈК.ДО.М Ч С.ШЈОЛ ПО

гоиа чврста рука и оу дмга дух. У с п е с и на Струмга и на С-рка ди Легсн јесу најсгорији; доказ тога.

)дмак" јтГо ПјСгопом до* шску осетмло се његот ратгао искустпо, ду5пк-) схвгатан.е дужнорК, и пптрена сгампашјз ::а све онс, којга сру зобили ту част да сС Ц^капоредоса ФранцДкпм. чЊегоп одлазак нгау1 $кко не смањује вожбКт нитн можеда зна Ј чн какку промсну у ка горисањ} г Солумског |Ј|рОНТ:). Сцмим тим, што је он сада позпат 'ја‘не' спога рада. 1

пкрала’ уста-ЈИ-ве и соииа.шаирала у псликој м »ри економске прилике: такораде државпици. Али V не-

з Париз. (званично).

ЈужмачкОј Пруској иема ничегјко од Кне Французи су нздругог, ИЗЈ-Зимају-Ка поли-уаашлц са услехом једиу цајаца. Никада дрисава ни- локалиу оаерацију.

је располагала тако моЈ:шгм срествима као за вре-

Јужно од д‘ Амблени и ирточио од Мо ^диеа, Фран-

Ме овог рата, па и поредјЦули су имали 1()(Ј зароб свега гога Лруска, која се-'Љу«ика и ме1зу њима 2 обе( назива соцнјалном мог фицира. ИзмеЈзу Урка и

нархијом, дозвол.апа, дасе|Марне фра.чцуске патроле вуче за нос од једне шаке еу имале заробљеника. заверсника. | Поф мира на осгалом де' 1 ' 1 ЈЈ|у фронта. НДД птзом ј ‘ Париз. -

крета који ; сс проширао на целу Украјину. Цирих.—»Балер Иахрихтен« добија из Пстрограда: Из Укртјине стижу зести, да је устанак радмика и се.љака постао општи. У целој

Украјини проглашено опсадно стан.с. У Кијеву су багаенга у ваздух артилеријски паркови. По улицама се воде пушчане борбе. Немачка је команда обећала да ће послати трупе у помоћ.

ИТАЛКЈАНСЕИ ФРОНТ

Лондрн. — Немачка ави

коминике

1’им. — Пала је у руке италијанске вр.човне команде јсдна непријатељева дпевна зацог.есг у којој се каАмеричкијже да су сада први пут на саопштавагцелом италијанском фрон

Као политачар -унео' аци ј а н . шала ј е Па риз у 1 ^ ал ? операцгаје биле су ту ангажоваие све с-нтгс и јс био сав потребаи| у И р ашлу су боту ноћу, то'У околини Вевра. Један|цсо 'матернјад ауогро-угзртакт и организаторекујј 0 чстр „ сссто .бомбардова-| л ° кални немачки напад ске монархије против. И-

лољство да вгади плодо-

сдг. а тако г.исоки и вакгаи подс жај — гуверер ПајЈцза и Тсоман•апт П; ргаскс сојске дјг к-.м на згаање кпко ;е схвата и цсни наш ј)роит. Ђенерал, који е упргављао војском на врзтима 'наше Отаџбгапрзват је да чува срце Фра нцуекс. Ц)Сгова, ухватиња о

здши и о ведГтини рд- способност у дсликатно ње од лочетка рата , и спрп Јодоијен Је са огромним питање каошто јебило[ јатеЈ>СШ( асроплапи од би- гуоитцима. Два локалреоргангазација грчке,- , лн су посте лета ■ је па напада у околини војске, и имао то зодо- }по ' једаи сат , 11арод је Шато-Тиери сломљена с.у. Активност артиљерије продужава се- и даље. И0МЕСАР0ВА ШЕТЊА Цирцх. — Један комесар млфарске полицијс био је нослаи од маћпрске владс, да присуствује једном по лптачнрм збору у Храдишу Цорааској, да би контролисао Словакр кз МаЈуарске који су отишли на

Кад се °} т де писала историја ослобофсња наше 0'таџбин'е, фенерал Гијома имаГе своју страну на којој 'ће ее |деце уписати његови напо[)и његова делга.

миран и пун вере. Главни резудтат ових напада непријатељевих био јс тај, што је амерички Црвени Крст одвео у провинцију нзвестан број сиромашне

Д 0 ДИШО $ш

Морис Барес пшие, да д поред њи.ховог иаступања, Немци нису могли да олакшају ссби бомбардовањс

Парив.—ЈазљпЈу им Бер-јПприза аеропланима и веи-а: »Миихенер Пост«, сме-!ликим гопом И, каже, да су

ту, ехсатајуки њсговУ ц екбноммју, 'зсмљипа кувјжност, учинио је од-јгла се потпуно променила иах једно потребно де-јСамо Пруска претендујс дг ло. Пробијгање.м, чгаш-ј 0 стане 'нсномична и упор■нСње.ч и осигуЈ)ввањем: па ц Сл о време преМа сили путо па Сганти Карантга он је везгао Солун за

л:ања, још и ранПјс Ховодила су га на високс положаје у Француској и у само Министарство Војио, а н>;°гови подвизп на Сомга Л Верден.у унеди су н.сгазо име у историјуЈ'^,;^ 'закопа о француске. На Солунском .фрон-

»шјц од. »форверца«, веро-јнајгрри трецутци прбшли. >та ј а б ор ватно шго је лакше гово-: т! Али чкм је стигао на граДрИЗА Ј АУС|гИЈИ ниЧУ Моравске, жељезнич

’ ритп о Пруској у Мннхеау него у. Берлуну, не може да нн'1)в довољно увредљпвих израза, да би показао своју љутњу, збрг нсдавног

—I 1 —■ јки персонал га Је нринуЦпрпх. —Бечки»Цвјт« Д|:0 да преК ине пут. Уза-

наше, да Чеси за прву седкицу Рајхсрата, ацо

гдасања у пруском иарла-јбуде еазвана, спрвшају дфнчу, послс четвртог чи-|велкки број предлога к

ИЗООрНОЈ рефор.ча. »С обзиро.м на политику

соЦдЈалнс реакцЦЈе.

Запад и Исток Пвропе,

интерпелација, да бн спречилп рад ларламебта. Олуја је неизбежна. У парламептарниг.г кругоЕкма кисле да ће влахјда после прве буре закључитИ седницу. Дознаје се да је пољски нлуб започео пре-

лудне су биле све рекла мације код шефа станице. И мафарскк се комееар мо рао врагити својој кући.

вроиу још Једним пу-јраде да се сруши пруски гос ловенима за заједни-

. Ти4у

став.

Том, СТМ Т1-ОМО реког ме је -Соллшски фроИтј Енглеска је демокрпти- :УТГ

У К ? А Ј I! !ј А Париз. ј— .Јављају из сигурних извора, да се реиолуционарни покрети у Украјини шире све внше у сељачкој и радцичкој маси. Побутвеницл су се дочепаговорв са Чесима н Ју-ли депоа муиицијс у Кијеву, германофилска влада одлучила јс да пошље нове трупс, ради угушен>а по-

јчку акциЈу.

^ске монархије против талије, у цил>у да се заузме Игалија и да се узме велнки илен у жнаотним намииннцама. .Лаповесг завршчва подститући војнике да одлучно наиредују према Верони. Рим. — Непријател,, приауђен да зау.стави своју офанзгаву у предслу горње Пјаве, цокушгава да форсира Монтело да ци поставиО мостобран на . дрњој Пјави и дцбн такџ припремио манрврисање на крилима, које је.дссада спречавао отлор џгаших трула. Битка сс лоја чала дуж лнније Пјаве. Аустријске труле на висоравнима -у према исказу заробљсиика имале су да прзог дана стигну у равницу Маростика — Басано; трупе на Граџи у рав ницу измефу Кастелфраџко и Азоло; а тјтупе иа Дјави пол>ска утврфења Тревгаза. Наговеш гава ееда ће друга фаза битке бити врло огорчена, и ако је аустријска команда прииуфена да већ употреби један део резерви, које су биле наме1 вене за ударац у рав

ници и за заузимање пољскнх утврђењаТреВИЗа.;- : - Ј ,() Непријатељ ће настојати да искорнсти поло>ка,је наМонтелу, на којпма се развија врло упсрна борба, и мостобран па ПЈави, где досада Италијани издржавају безпрекидпе ударце 12 дивизијау којима сталио пристижу резерве кокцентр®сане у Коцељцпа. "Ударна маса између Моцтело н Пјаве саетоји се од 25 дивизија в -од 8 :;( у ; резерви. Непркја^гељ је коџцентрисаб велпки брОј теретни± немачцнх аутомобила за тр‘ансггортовање целог Њтвна, који је шиблно узети у Басано н Тревнзоћ. Између 5000 за,робЉених налази се и један пуковник командант пука. Рим. — .Цпниртар Блсолати је етцгцо па фроа г и прегледао лииије битке. Председник ()рлапдо тако1>е је отишао на фронт. Рим. — Неиријатељско бомбардовање, које је отпочелб 2 јуиа у 3 сата из ју*гра и које је трајало 4. сата, предусрела је нагш жестока артиљеријска ватра„која је уништила непријатељеке линије, њихове заклоне и ..уукла на отворсну терону непријатељске колоне, трујући га'сртшма положаје батерИјф Када је не-

Ф Е Љ Т О Н

‘ШЈм С7.ВИИ:

ША ШАШ

тиз и>их. То све старци добро зцају, па се и корисле својим бољим поло-

ј‘У је појачавало дубоко уважен>е. ЈБегову смо Љубав разумбли, а.јп п.ега нисмо

И »јсо, му. јс бпло седам- је до душе таких старацгц Југдт ц лет .годкна, о.л јс којн нс заборавишс, да сд бир вазда здрав, еластИчгрЈ исто младост ппобели буј)’ ходу и ца послу, уГек по и пеобуздано и д:1 их } цол.с к разгонорллп!. трче све позивје гонера* ида сам га нрг.и јп ; т , пи- цијс нису прстеклс. ПраДго- не |ц т о аамишљеиа, вњто је, да старци само сап, |№кио би, пс-в.еТ-ују и прекоранају млн»<То вабршгу|р .,1 Пајрвфе де људе. и да, као добар 1 он нцлазио -у друштвургр-имеј)., навлћају негДаш^адих л.удгг У. . друЈИТву н*и сиој младиКски живог г *1уи\' вршншка .по сгароу), нијс им ии гешко то чиАТа иало.)је говориоаулрп-.нити, кад знају, да су сне'Ко^ц[ ј 0 та ково друцпво доцИ н.иховбх младих пу'Ц^г^вар. ?.1н счп га сви столовина давнб са собом

јжајем. Прво.то, а онда ин-вазда разумели. Насмо растнпктивна независт чове јзумели тајиу њсгова вечпо ка, коме се измакло неко затборена дома, у крји још сбро, лротив другога, ко-|пико од нас није ушао.

,вл <ад >>дедр,м« и, дрему Је | »еома >годило, У, нашем' «Ч»)‘6п-ву■> он се ,р идо ш а р АсУ 0 волћб јб Да Попијс. 1 'Мла

ОДјЈсли у Ј-роб .-тајну млаДиГ.ских грехова. Данашњи опбт младп људи на сваАдораку ИрбДаце, прред љули тцжаазуу' п "'!Јб!1е хиљбдЈе •живиХ-.и 'ј>е< живих ии ,једад члцн њеЈовс ге .. ' • -• - —* — • -••• . - , ,м,' тчме. Мтт гмо га љуоиГ; с г.-^ПН', ексдмка, КО|И Г\ иа »ДП '-Ч • + Ј Ко ЈЦ рг.зуму младост. Мало спрсмии да доказују про-

ји је то добро посео, ствара у свакој старачкој души потребу, да критикујр* моралнше и поучава, Када би се ти старцнједногадана претвоЈЈИли у младићс, ови би највг.ше мрзели моралисте и критичаре. И?гап дсда Михзјло био је телом старацј али душом млидић, и тако јс он био изнимка ме!>у свима стар-

турио више зла преко своје главе од свих других стараца, па ипак је младост и разу.мевао и волео. ()н је младост разумео као

ли другнрском љубпви, ко-

Иисмо разумели ни н.егову често деуињску, меланхоллју, у коју је падао за бурних и неиспаваних друрарских ноЈ.и. Када би се деда у друштву иоднапко, када би му се нос зацрвенио, а очи засветлиле као усијано жељсло, онда би рсдовно подбачао главу обим рукамЈ, дуч-о 1 'ледао преда се, и само опрезно

цима. Он је, можда, пре- трезвено око могло је јс-

два оцазиги, да су му очн влажне од суза... Ако би га ко онда запитао, што је иевессо, он би се дизао са столице и тихо, са много оссћаја и дискретна бола 'Р&рАиарао» сол.е, дскламо-

лије Хаадеу: ...»() сваком сс ј;»ду вс мо':ке да ппше, 11« ии тихп.м глАсом казатн не уме, И то су блш јади, што боле највнше Ал‘ п.нх свет, лх, никлз, нит лпа, нит‘ разуме...« Глас му је тада болно дрхтао и тужно одзвањао по гостионичкој соби... II . ‘ , Из прошлости деда Михајла иисмо много зиалн. Он је врло ретко и мало иричао.о себи и својрј младостн. 1’едовно нам је у шали говорио, да се давио родио, тако давно, да је заборавио годину свога ро■Т>ења. Знали смо да се никад није женио и да иема никога рођеног у свету, да су му рсћени давно помрли. Био језсмљоме-р- и члан сУдске комисије зи премег

јураццусце пссникип.е .1у-;Живео је у овом сслу сам, уј властатој кући, која се налазилц у једној од споредних ссоских улица.. Била је тострратрошна зградурина испуцаних зидова, црепом покривеиа, високих прозбра, вазда заТворених, и застртих мрким завесама. Кућа је увек била закључана, јер деда никад никога није мримао у

взо у превчду стиховс раван.е спориог ^!>цииш‘<-д

посету. У дну двормшта налазила се мала, трском покриг.ена; кућица са два прозора, п дае собе. Нећа соба, са ниским сводом и малим ПЈНЈЗОром, служила је дг^ди за канце.тарију. Друга, мцња, са и.есраз.мерно њој пддцким прозором и намештајем, који се састојао 'в‘з ;једИог гфевета, дрвеног стола, стародревнбг црног:6рмана и чегири пдетенр сто/шце, била му је ^рав^ћа соба. —: се —