Народ

Зп9

СОЛУН ЧЕТВРТАК 7 ЛУПИ 1918 ГОД.

г,|ч I ' 15 ЛЕП ГА |, л,чп. 1 :чи 1 'какпга да' ■ |«ма;чца се нллази у улиии 8(10 м. ВласнНк КРСТА Љ. !УГЈТ ЛБЗТРГЋ

ГОДЈПЈА И.

БР(;Ј 15 ЛЕПТА Рукописи ге не вракају.

Огласи и белешке напла^ћу|у се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

КРПЧ 1 V Б\Т1М 1 |(А1 ! опа Д ање И њенз снагсјјош једном манифестс-Пољаци. Сајдлер одлаШ 1ШЛ •; I г!1 1111М Ј? њенс поље ' негошто.вао своју потпуну ло-јже безпрекидно сазив ои могла да обележи јалност са руском ства- Рај.чсрата не смејућида какво прибирањари, изјављујући потре-јсе погледа у очи са преЈ е Ку- снага. \»4(бу да се помогне вели- ставницима потлачених

Готово у свима др-љеве, ни амбиције авама. које су данас у гарске. ату, било је јачих или Економске прилике лабијих промена у вла- бугарске најбоље се ои. 1е кризе бивале су бележавају појавом глазазиване увек у циљу ди у земљи, а ссм то-

цриоирања отпорних снага и ради манифестовања воље да се побсди. Али, ипак, у том погледу било је изузетака. Бугарска, чија јс влада сд 1915 са Радолавовом на челу, није лмала никаквих про ена, нити је изгледа то да 'ће их скоро бии. Ово послсдње тим рс што, иначе штури, арламентарни животу угарској није могао ни редовним приликама а даје израза, и тиме ти че на п р о м е и у лада. Готово се било сте 10 веровање, да Ес суд аш и наших Савезнизатеки Радославова а власти и одатле га кинути на оптуженику клупу. ‘Али вести последњих ша јављају, да је Раславов поднео остаку и да му је она уажена. Било је гласоа, да "ке га на власти аменити Малинов. али о је, за сада, остала ани вест. Како се за овај мах ема нодробних изне ИТа|а о могикима Ра''аав^.вљсве оетавке. "Т ресантно је скрг-

га, и потпуна политичко - административна подвлашкеностцеле Бугарске, одузима јој могуг-кност да ма шта у свом сопственом интересу' уради и тиме, колико толико, своје стање побољша. Обадве ове недаће дошле су Бугарима од њихове заш гитнице Н е м а ч к е. Глад је последица реквизицијенамирница од странс немачких власти, а немоЕ да се то стање побољша лежи у нетосредној војној немачкој контроли над свим званичним акцијама Бугарс.ке. Што се тиче досадањих послсдица рата и

ШЕНЕ У В0ЈСШ2 Берн. — Према информацијама »Брикснер Хроник« тридесег и шесг хиљада жена натераних гла'ђу п бедом, ушло је у аустријску војску. Оне се иалазе у првој линији. Ортанизагор женске војне службе у зони војске је министар ландвера Штазај. Велики број женских удружс- Лондон _ Док су Ита . н.а протествовао је против дијани сломили аустријски декрета о рекрутовању же-\ иаф сјајном одбраном, уна. Протести жепа стижу и „ нереди у А ' са ратишта, јер сс од њих| трији поае4али су се још тражи, да врше службе, о Д ј јаче . Партија Пољака, која којих су биле ослобоксне Д0[]ун аиа вс1 . парла . приликом уласка у нојск У . ј ме1П . у- иавестила је шефа 1владе, да га неке више по-

УКРДЈИНА

ка нација да пребродијнарода. данашње тешкоФе. Вилсов је том приликом изразио жељу за једну тесну заједницу; Париз. — Према писму свих америчких држава северне, централне и јужне Америке, што би био прзи корак за лигу народа.

тп у аустрш

једног руског официра, 1Г>00 официра погинуло је једне недеље у самом Кијеву. Убијена су два брата Драгомирова, синови славног фенерала Иванова, и 15000 гословенског одбора са становника, који припадају буржоазији. Генерал Ратко

ри стотине хи.т.ода л.уди, који би се борили зпједно сц америчким трупама на француском фронту. У пириским југословенским круговима у том погледу изјављује се: Није још дошла потврда горњег телеграма али знамо да се преко 800.000 Југословена пре рата иселило у Америку. У Вашингтону постоји једна секција ју-

ЗАПАДНИ ФРОНТ

многобројним пододборима у свим великим Димитријев продавао је но- америчким варошима. вине уПетрограду, али по- ” што су га позкали, морао је побећа.

Париз. — »Журнал де Деба«, у извештају свога војног критичара, каже да Фе Фош пре-!Пољака, г 1еха и .Тугословеи амбиција бугарских. Дузвти контраофанзиву.јна испун>аваузнемиренош »Тан« у исто времеру аустријске Немце. Нс-

На челу секције је др. Хинковик. Говори ги о војсци од Г" д0 4(Ј0 хиљадапрепНАГА ЈУГОСлОБЕпА терано је. Војска дости|же 100.000 л>уди и то Париз. — Било је ја-је веф добар з^спех. Вевљено како су Југосло-јФи део ових припадао магати. Сајдтер је поднеојвени, настаљени у Сје- је аустријској војсци, оставку цару Карлу. јдињеннм државама, по-јгако да је њихова војПољска партија одлучи-јнудилн Вилсону једну ничка обука јако олакла је да се придружи опо- војску од три до чети-јшана. зицији

и заЈеднички рад

б}' к урешки мир није могао задовољити Бугаре. Добруџа, као од

мачки радио Јавио јс , даЈе посета Буријанова у Бер лииу јаче учврсгила одно-

пише, да одговор Фоша Немцима неке замазда Румунији и бо-|доцнити. гати плен за накнаду! р им . _ Дописник »Три- се а У сг Р° исмачке, али потрошкова ратних. НИЈеС.уне« каже: Иемци за тргг сле Д љи Догаћаји сведо««, п])ипала Бугарској о-. М есеца нису успели да у- ла се том п Р иликом Ј едино зму ни Хазенбрук, Бетин,| К0 Р истила Немачка ’ К0 Ј а » е Ипр, Амијен, Компијсњ пи :иоставила нове наредбе А Ремс, што је доказ, да су У СТ Р И Ј И - у пита|, *У Пољске

како, како се то желело Софији. С друге стране трајање рата и све века опасност с југа, која прети до Бугарско| бссповратно одузме Македонију, очисти Србију и Бугарску сабије изм< фу Родопа и Балкана, — чине да се у Бчтврској појављуУ' 1 и п жњу <<а к<) .1 < н јј*-‘ оее кањ<‘умора и бри!« <ј)р'.!ЧЦЗ'С 1 »< штам-; 1 С за будук> 1 ост, ма да

ВИАСОНОВИ цимви Вашингтон. — Разговор Вилсон< п са мексичким н о н и н а р и м а сматра се као потнрда, да су узвишени идеали, ' < Д'<ц:< уну| рашњих к <ва |у и Драму. реководи <и Сједињене кчом створен-х ори- Премат ме, дањ шња Државе да уђу у европх н. <м.|е ни V ко Iик крина \’ Б\гарско| ена-,ски рат. с <а 1 ' <н» <љав.<|у нч ци как»> ке пр д;: значи! Председник Вилсон је

П|>' ма 1+>има <> г в- I ’* I не.Мачка Ш1;<мна вс!< наж н д<1 Ф> | и ликодушно нуди Серез.

неспособни да заврше рат у своју корист. Они 'ке ускоро дочекати офанзиву Ф''ШОВУ.

Аустрија има да послуша овс наредбе. али радеки тако, она ствара удружење антигерманских падода у својим границама. Пек су се десили многи нереди у више области, јср народ зна да се не бори за Ау стрију век за Немачку. Атинз. — Извештаји из Аустрије представља|у унутрашњу ситуацију као јако погор

ИТАЛИЈАНСКК ФРОНТ Рим. — Мзђу аабеле-јтељске официре. шкама, које еу нађене ЗароЗљени официкод заробљеника читајри на фронту тресе и ово: »Ситуација је.ће армије једнодуочајна. Повлачење је ! шно" изјављују да нечувено тешко. аоди-Је офанзива пронице су помешане. Не-!пала. мамо мупиције. Ворбе

зрло огорчене. Напад је свде веома тежак.« Затим следује ово: »По-

1’им. — ПсприЈ'атељеви губитци су огромни. <440 пешадијски иук који припада 01 дивизији имао је 3

мична баражна ватрај ј 200() избачених нл : стро . била је прави ужас.« Ја ; „ а Монтело једно оде _ Ово .значи, да је ба-| Љ еље игалијанских одважраж, којим је неприја-'ц И \ војник: тако је дубоко тељска артилерија по- било продрло у непријамагала напад, проузро-'тељске линије, дт је успскозао неизмерце губит-Ј Л0 да рани н зароби кенеке у својој пешадији. јрала Хајнриха Болцанафон Објективи НЛСу Крочштат, команданта дибили ПОСТИГНЗГТИ И визије. Бенерал је умро у тешки нзпријате- јсдчсј италијанској пол,сш.<ну. Ннроднма којиљеви губитци иза- ској болници, где је био су против А у ст риј е, звали су тежак у-јпренесен. придружили су сс и тисак на кеприја Један мафарски пук пре-

<Ј 1-

САВИН

ит миаАјло

— 3 } куку улазио је он са- о томе дом\ч (,вака нова каткад у вече. Цео дан генерација сгварала је ноДсо је деда у канцелари- ву причу. Мени су једаред и Дртао. Није имао жи- поверл>иво причали, да је г створа у кући, ни по- деда у овом дому у младо) те . ни кучета, ни маче- сти убио сеоску девојку из Хранио се у истој го- неопрезности. Други су очоници, у којој смо ми пет причали, да је он дав

ДСЈи, сам је себи чистио Пеле , доносио воду и кр0 РЈбље. Тај његов жичинио га особењаком, Д°и н>егов чаробним таеним чардаком. (в ака загонетка голица Дскољубопитсгво и маш1 к РЈа жели да је одгонета. ли су внше пута завирва.т у та ј ну дедина до’ К °ји им се чинио уклеДиорац из старих прича. приче шириле су се

но убио неког свог роћака из љубоморе и робовао три године. Ја сам мрзио те приче из дна душе, јер ми се чиниле грубе, досадне и лажне. Оне су ме вазда дсводиле до раздражења и врећале моје убефсње о правилном познавању људских карактсра. Деда Ми-

двне младости и сгрспио, кад ће он једног дана све да дозна, што л>уди о ње-

почео је он са мном раз-.да се мени најрађе пове-ј Он лодин.е главу и нерговор после завршсиога равао и да је [>адо са мном возно, рассјано м е послужбеног посла. Поглед!рапговарао у четири ока-јгледа.

му ховоре... Та ме мис хо му је одавао душевну борвазда мучича код сваког бу и немир. Опазио сам новог сусрета с и.име. одмах да га нешто мучи и Данас ми се он на првом узнемирује. Лице му јс сусрету учинио необвчно било мрачно и пуно дубо мрачан и замишљен. Први ко скривеног бола. пут, од када се познајемоЈ — Пакосни су л>уди и он је почсо да се тужи на'заједљиви,—гок рио ј‘е он.јмена на време њсгово ста самоћу и досаду, нз л.уд-ј— особито онда, када им|рачко кашљуцање

Ти разговори били су ваз-ј — Да завршимо данашда топли и искрени. Сад њу комисију, —

ми сс чинило, да се по његовој х-лави дуго мота једна мисао и све настоји да се пробије до мене... — Хм! — чуло се с врс-

ску злобу и ненавист. Он-1покажеш да презиреш зло да је рекао, како га људијбу

не разумеЈу, како су они строги судије према другоме, а нису способни да упознају себе. Његов суд о људима био је увек правилан, али никад тако мрачан и зловољан. Мене јс мучило питзње: зашто он данас тако зловољно х'овори о себи и људима, ппо

хајло јамачно није знаоЈга мучи, што му се догошта свет прича о н>ему.!дило? Често сам мислио о тим! — Све ми Ј е постало дострашним причама из де-.садно па и сам н;ибот!

Ја сам само слуп ао, ћутао н стрепио. Био сам начисто, да је дознао, шта о хх>ему причају. То ме убе^ење схјлио плашило и узнемиравало. На моме лицу морао се опажати мој непријатни положај. На послетку ме обузео осећај близине нечега, што има неизбежно да наступи. Знао сам, да је деда од свих чланова нашога друштва ххајвише во.хео мене,

Мухе су неспосно зујале око иас и у ројевима насртале кроз отворен прозор. Гостиоиичар се ххеколико пута појављивао на вратима, важно пас погледао и, >!е улазећи у собу, губио се иза врата. Из ходника долазио је мприс вина и печена свињска меса. По кагкад се чуло ударање сикиром По дасци и стру 1 'ање котла. На послетку прекидох ћутање: — Деда, треба да пофгмо... и пружи ми пуну чашу. Хм, хм! пелите да завршимо, — понављао је ои, иаглашавајуки реч »завршп.мо«. Мени се чинило да се деди не иде кући, да нешто овде очекује. — Хм, тежак растанак долази увек брже од пријатног састакка, говорио је он ласкаво, мало развукао углове уста и завршио стереогипним »хм«. — Вн сте деда данас нешто невссели, једнако размишљате... да нисге болесни? — Доста је било живота и здравља. Чини ми се, да је сад на рсду болест, па смрт... — Паставике се —