Народ
БР. 317
СОЛУН. НЕДЕЉА 17 ЈУНИ 1У18 10Д.
'ОДШ1А II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА »Народ« излази свак«и'а дана по подне. Штампарија се налази у улици Коломбо број б. Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТх
БРОЈ 15 ЛЕПТА
1’укопкси се не враћају.;
Огласи и белешке наплаћују се по погодби.
Редакцнја јс у улици Колом бо број б.
Последње вести дов осе изнод из најскори|ег говора немачког министра спољних послова Килмана. који је казао у Рајхстагу таквс ствари, да -ће оне не само привући пажљу сиетске штампе и поз ваних политичара, неГо ке. по ономе што је казао, изазвати разна тумачења и интересантне коментаре. Све што је Килман рекао у Рајхстагу изазвало је, према вестима право запрепашћен>е. НајзначајниЈе су шегове изјаве, да »Немачка не можеоружјем победити«, и »да је Аустрија изазвала рат« Довољне би биле само ове две ствари, рсчене од странс званичне Немачке, па ма то и не био Килман, министар спољних послова, па да се сваки нојјаче заиитересује дога-ђајима кои ће следовати, а које као да скицира и сам снлман кад вели : »да е крајње време да се ситуација расчисти и да Лудендорф дође за канцелара, какоби примио одговорност за дела милитариста, који данас у Немачкој влаДају«. тиме био изазван и канцелар Хертлинг, да покуша оправдаги и објасннти свога министра. Педостају за сада прави разлози за објављивање ових дефетистичких мотива, које Је Немачка ревносно покушпвала да убзци мсђ своје непријатеље, а који се сада тако изненадно и у пуној снази манифестују и у сапом Ројхстагу. Ма да су познате намере и жеље немачке, да се што пре заврши рат и тиме избегне неминовни пораз, ма да су очевидни напори последњих снага немачких, које се уносе за оствлрење тога циља, ипак има повода скептицизму односно озих изјава берлинског министра спољних послова, и то у толикој мери, да је могућно хтретпоставити и какву мистификацију. Али ипак скептицизам постаје више без повода, кад се има всст париског »Журнала:«
ре, прсдседник Фраицуске Потпуно сам сигуран, Републике, упутио је Нил-јда ће Индија потпуно сону један телеграм, у х:о-јиспунитисвојудужност. ме је, између осталога речено: »Ја нећу да пропу- ГЛДД У АУСТРНЈИ стим прославу годишњице — : дана кад јс ћснерал Пер-ј Д И Р ИХ - — Бечхи листови шинг са својим првим оде- Д° Н0С( -* Д« се сад« становлењима дошао у Францу- Ееча даје поред ску, а да вам не изјавим' об Р ока меба - који износи моје дивљење према вели-’ ,р г Р ама дневно нсдељ
кој Републици и мојажива честитања за савршепи напор, који она улаже на бојном пољу свакодновнпм примериим бравурама Брза формација америчках борбених јединица, беспрекидно повећавшве поморског трапспорга довешће нас са сигурношћу до равнотеже која ,је капитулацијом Русије била поремећена. Кад то 6}-де било посги-ј гнуто, војске савезничке брагска уједињене, предузеће према непријатељу одлучни реванш, и својом заједничком победом основаће мир, којк ће одговарати принципима свечано проглашеним од ваше стране и који ће нам осигуратн владавину права и слободе иарода.«
но 500 грама кромпира, од кој‘их половина није за јело; 125 грама црног брашпа; 40 грама масти; 1 јаје; 200 грама меса и по мало мармеладе. Али и то јс све на хартији, јер како јавља »Винер Тагблат«, пре неколико дана, на пример, у Бечу, који има око 2 и по милиона сгановника, није било више од 2000 килограма меса.
И Н Д И Ј А
Лондон. — Патиалски ■ ■ V - - махара, који представ»да јв Килман поднс« љ „ ^ ндија Ј „ це 1 влзд „ оставку и да сс очеку- .
је оставка канцелара Хертлинга.« У сбадва случаја, ова
И
рво предузсће није лако ДСККТиВА КЗЈАВД ]ер ои се у Сибирију морала упутити велика војска, пошто би мали контингенат био без икакве користи. Дописник »Дејли Телеграфа« пише, да је америчка влада протизна да се у Русију пошлље једна мала експедиција, јер не би одго-
Лондон. — Данас је Аскит држао једаи говор у коме је казао и ово: Од краја месеца марта почелаје на западном фронту велика офанзива. Савезничке армије нашле су се прсд многобројнијим непријатељем, коме су се
Лондон.— Парламснтарни кругови у Вашингтону са све већим интересовањем расправљају о могућности, да се у Русију пошаље једна војна експедиција. Дописник »Дсјли Телеграфа« пише, да је на последњој седници америчког сената, угледни
одупрле веома храбро, боворила свомециљу,ти рс1 . н се за сваки педаљ дј >е она са великим земље и заустављајући га. задовољством прихва- Трупе сзих саве9 ничких хиги предлог, да се на В 0 ј сака дале С у иајлепши ШИрОКОЈ ОСНОВИЦИ ПО-д 0каз 0 свом другарском нова створи источни осе . кај у фронг па да у тој ак-Ј Дскит спомиње, да су се цп јк са СЈедињеним лР'јзападне силе и у почетку жавама судел} је и Ја- рата нашле прсд много . П . аН .’, п Р ема сво ЈИМ сред-ј^р 0 ј ним непријагељем и да сгвима. |су га зауставиле и вратиле. - Вашингтону се ми-ј Немци су јасно показали с.ш, да пренос трупа у у својим говорима и у Русију неће бити тежијштампи (шго се нарочито него ти у Фраоцуску,Јутврдило поступком према тим пре, што у Вели-!Украјини и Румунији), да ком Океану нема ника-јби њихова победа значила кве опасности од сума- смрт за свс демократске ирена. Ј} т че је Тафт, бизши
деале. Аскит је завршио, да је председник рехгублике, до сада Енглеска створила држао говор, у комс јсјвојску од 7 милиона људи нарочито доказивао по- и да ће кроз кратко време парламенат изгласаги кредиг од седам милиарди фунти штерлинга. Сваки је наш човек кршио своју
изјзвио је Све што смо до сад п учиниди, само је деојвесан број трупа, као ’ онога шго смо спрем- и да би то био најбољи
требу, да се иомоћу Јапана поново створи иссенатор Фал, члан ко-јточни фронт. СлЈ т шаомисије за спољну по-Јци бурно су му одобралитику, успешно дока-јвали. Ирисуствовао јсЈдужност. Треба да наро зивао, да би се Русији'и енглески посланикјчиту пажњу обратимо цинајбоље помотло, кадајРединг. јљевима овог рата. би се тамо послао из-
се поЈава мора пратити учинимо за од-'начин, да се осу|ети са Н3јве4им иитересо- !б ^ рства . Индија
Даљи наводи у гово- може ! * -- ру, као што су: приз- л ’ ^ / ,; Ј° сада, више него икатј’ ШИЈ 1 т ппчивна оити Ј /спеха у сума-!РЛ„ г / да, уверена, да савез-
наше неу(
ренском рату, очајнојј^Д® ” аЈ ®”^ аЈ1 1!1 Ј "*| ии ЦИ заступају ствар
тлан Немачхсе. Овај сенато]), чије мишљење дели веома вслики број
ИТАЛНЈАВСКИ ФРОНТ
питање: »хсолико су на
-догафајау овом рату,|““- де „ ч^овечанства 1 . ,како сам по сеои, тако / ожда је и у И ндији
Рим. — У ратиој зони извршене су погребне свечаности поганулом храбавиатичару мајору
чта рскли да је поое-: и „ 0 соојим последи . Ја на вратима :«, изра-| жен страх од доласкај
цама.
немачка пропаганда би ла ахстивна као у свим осталим земљама, али,
парламентараца, мисли,!^ р0М да би Сједињене Држа- Барака - Прис У тни С У били командаит за авиагику ћс-
ве морале послати у Русију једну веома велику експедицију, у којој би требало да узму
Американаца, фантом ППРНКАРЕ ОПЈ1иш ., могуће борбе измећуј —јбудите уверена, да ни-јучешћа и Јапан и осгаНемаца и Руса »на смрт Париз. — Приликом про-Јје постиглх 1 н и к а ка в ли ^Савезници Н ЖИВОТ«, све је ТО у- славе годишњице дана до-Јуспех. нело толико запрепаш- ласка првих трупа америч-Ј Регрутовање врши се
нерал Буонфовани, префект Тревиза нредставници владе и 1'абриелс д‘Аиунцио. Лондон. — »Дејли Ова идеја задобија све Мел« прима из Хахтх:
веви терен и у јавном
и пометње, да јеЈких у Француску, Поенка- иа опште задовољстводмнењу. Признаје се, да
Приликом преговора, који су сс ове недеље
водили у министарству војном у Бечу у погледу односа између Аустрије и Немачке, Немци су прсложили, да се у Италију пошлље дванајест иемачких дивизија, а да се зато дванајест аустријских упути на фронт у Француску. У једном телеграму упућеном цару КаЈхлу, немачки цар је такоће за тај предлог.
Ф Е Љ Т О Н ПАЖМВА ПРИЈАТЕМЦА Мисмо се случајно нашле улогу. Од тада је она била Ва дан њсног одласка и ја спокојна: Марту неће прс-
јој обећала да ћу пазити њеиу срећу. Баша вас
варити њен муж. Али у колико се она тру-
*№а обожава и веома је 1) аше ревносно да одбијс
Нс згодно да ви покушаваТе Да је вар.тге са првим
ласкања Мартиног мужа у толико настаде да придо»Маском. Ја вам обећаБамј би Ј е е У ее Д«о г поручника. И 4у ову малу авантуру' Пи ни Ј е п Р ипа Д ао никоме ч Увати у тајиости, али ра- а г оспоћа јс на послетку в Унам на ваше обећањс да| имала право па Ј е Д ап мали пише нећете никадчи-|Д ео аемаљеке срсће. Оиа 0 нти. Под овим условом ист ° тако врло добро осе * в ћсмо бити добри при-
1 0 тељи. Наш дои Жуан посрам4ен и постићсн закле се Јепој удовици да ово вишр
ћаше да му никад није би ла равнодушна... и жељаше страсно да се са њим упозна. Она чак брижљиво јтражашс прилику за ово... Он беше тако леп у сиојој
“ црној ТуНИЦИ, КОЈИ « У 0™ °"“ м |, его "" м "°-Јише као са.шкина и украУф.ом помисли сигурио, шаваше хвегово витко и је фццо извршила своју нежио тело.
Права је штета била што је био тако плашљиве природе. Ах! да је имао смелост Мартнног мужа!... Једна пословица вели: »жеља женина је Божија жеља«. Не знам да ли је Божија или ћавол.а али морам признати да је резултат исти. Јелена уврзе себи у главу да придобије мудрог официраи не бираше средства. Она бсше приметила од прс неколико дана да се млади поручник вра ћа у стан у вече у осам часова к она се спреми једног вечера да у једно исто времс уће са њим на кипију. Светлост беп е угашена на степеницама и помрчипа беше као у фуруни. Лепи официр извади једну цепну електричну лампицу и потруди с.е да осветли степенице. Дошавши пред своја врат«, он застаде за један моменат а
затим се обрати учтиво Лелени: — Госпоћо, рече јој он, хоћете ли ми дозволити да вас отпратим до ваших вра та? Не види се јЈни ирст пред оком а ја ћу бити веома срећан да васуслужим мојом лампицом. — Ох! господине, ви сте веома љубазни, одговори удовица, чије срце јако куцаше, ја вам не бих затражила ту услугу, али... 5' истини примам вашу понуду веома срдачно. Оки се попеше обоје на трећи спрат... Шта је у ствари било? Тајна. Факат је да су поручник и Јелепа имали мећу собом дуг, врло дуг разговор, јер је лепи официр изашао тек у зору. Сигурно да он није цсло ово време провео пред вратмма... — Свршиће се —
шдм н тт САВЕТОДАВАЦ Рочилду дофе неки далек роћак с молбом да му да неко место у биро-у. И а ко је овај био у послу |)0 ћак се не даде збунити већ поче да прича од Кулина Бана о својим способностима. У жел.и да га се огресе Рочилд мупредложи: Добро, примам вас. Идите у X. као чиновиик на мојим железницама. Роћак: »11е, то не могу Молим вас, задржите ме код себе у Паризу. Ја ћу вам бити десна рука. Ви знате да сам ја бистра глава и да ћс вам моја довитљивост бити увек корисна у многобројиим замршеним пословима. Моји вам савети могу само кориетити!
дате одмах једап савет: како вас да се отресем?« * »Оче, како човек најбрже постаје богат?« — »Најспорије поштеним путсм!« * Газда Риста је провео највећи део свога живота за коцкарским столом. Кад је био на самртн, позове своје сииове н рече им: »Децо, обећајте ми, да никад карту не дирнеге. Нарочито вас упозоравам на шлагу! То је најглупља игра, која кошта највише и здравл,а и времена а и новаца. Обећајте ми да никад шлаге не заиграте!« — »Да, оче, заричемо ти се!« »Напослетку, ако всћ будете играли, увек држите
Рочилд: »Добро, ја ваСј оанк У Ј« примам и молпм вас да ми|