Народ
БЈ». 320
‘■ ОЗЈУН, СРЕДА 20 ЈУНИ 1018 1'ОД.
ПРО.1 15 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога дпна по подне.
Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТх
ГОДИНА II.
ПРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се ие вракају.]
Огласи и белсшкс иаплаћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број ().
Последљи говор Кил-јсија својом несређеманов објавЈвен јс. На-јпош‘ћу не уноси ни масгала су разна комен-јло повсрсља. Америка тарисања. Штампа и је неисцрпна у људству, државници питаће сс:'снергији, вољи, богат»откуд овакав госор,ству и материјалу. Ауда није припремљена ! стриска офанзива је обмана, или чудо?« пропала у самом покуЧудо! Може се и такошају. Борбени дух, са аазвати. јер је неверо- моодрицање и иожрт ватно, да се овако што вовање Енглезаи Фран догоди у земљи, у ко- цуза, као и једаодуш јој владају милитарисге носг споразумних ~наи војничка стега. У рода да истрају док се земљама демократским, не сру^ши немачки мисапарламентарном вла- литаризам; неминовно
дом, овакав говор би бко обичан, нсшто што је логичка последица државнога урсћења. Па, ипак, Килмансв говор треба примити само као факат, кош је био неизбежан, који је морао доћи, Он неће битп усамљен. Клупче је почело да се одмотава. Јавиће се после њега још неко, па још неколико Требало је наћи некога ко ће имати храбрости да лупи по Лудсндорфу, и ко ће умети подитички и државнички извести ударац, намењен милитаристима. И нафен је, као најзгоднији, Килман. Он је, као министар за спољнс посло ве и државник, сматран за погодног да то изведе. Истипа, он ће сада, вероватно, остати без портфељл, али он ■ће бити и подржаван, да би се јавио, опет, потпомогнут. Немачка је на прекретници. Војнички неимати успеха, то каже Килман, а то тре'"а _да знају и људи из Најхстага, а нема сум1( ;е, да то већ знају и Хертлинг и Кајзер. Ру-
распадање Аустр и ј е; једнодушност и национатпа борба свих Словена у Аустрији и ван ње против двојне монархије, — све су то ужасни и црни факти, који наглашавају и скору унутрашњу борбу у Немачкој са милитаристима п представницима анексија као и њену пропаст. Предзнак, први весник, тог преокрега политичког и народног у Немачкој, јесте говор Килмана. У овом тешком поли-
крвтичпој и тсшкој и бројно су слабији.« »АрбаЈтер Цајтунг« од 10 јуна писао је: »Ако је јавпост у почстку офанзи ве гајила ладе, да ће се брзо доћи у Венецију, сада Ј’е кз тока догаћаја морала увидети да се ради само о једном ограничепом локалном предузећу.«
Париз. — Јављају из Цириха, да је канцелар Хертлинг на једној конфсрснцији са царем и Хинденбургом претресао, о томе, ка-
то траЈати : Да би се скромно живело трсба 150 рубаља днсвно, једна ливра мисли стаје 15 рубаља, Сељаци су орикрили сву храну и нсма начина, да им се она одузме. Питање је на који начин Пемачка може да узме намирнице из Украјине, кад су цене ових у Украјини четири пута веће од оних утврћених у Немачкој. Образовано је и једно немачко друштво с кани талом од 10 милкона, које , - г- ће потпомагвти немачку кав правац требадауз1 г Ј владу у куповини иамирме полатика немачке Ј 3
становништво обогатилајше југословенско питареволуција. али докле ће ње у окпиру државе,
владе после изјаве Кил манове. Придајс се врло вел ика важностодлукама, које су донете на овој конференцији, а које додир-ују п н т а њ а из спољне политике Немачке. Ништајош није познато о донетим одлукама. ШВОТ У КНЈЕВУ
Цирих. — Дописник »Секола« из Цириха јавља: »Минхенер Цајтунг« дао тичко-соц и а л н о - еко- је следсћи извештај о жи-
НОМСКОМ ПОЛОЖЗЈУ њеном треба тражити овај преокрет и основ говору господина Килмана. в.
КТАЛШНШ ФР0НТ
Цирих. — На дан пре аустријског повлачења на леву обалу Пјаве, »Рајхспост« је писао: »То није животних намирница врло
воту у Кијеву: Интересантно је посматрати живот који се види у Кијеву. Днписиик има утисак као да се налази у једној великој немачкој вароши. Види се много офлцира, чак и официра руских без оружја, алиса свима декорацијама. Све се то шета даноноћио живи без циља. Ценс
нкца. Немци су послали го вагона земљорадничклх спраза. И изгледа да ће се на овај оачин решавати проблем размене.
вољно људи, које добро плаћа као шпијуне. ЈЈека они хватају »издајнике« и нека побију њихове разлоге. Цео свет не жели да постане шпијун и денунцира своје суграфане.« Чланак завршава: тачно образложили и »Дпјте Н ам југослодоказали, да ]е ова ак-, веисК у др ЖаП у и н р зациЈа иеоправдана и глу-.хтевајте од нас да обапп, наш би их народ ! р амо сво је прве борце.« отерао са скупштинс — оног часа, чим би по-Ј ПРОТНВ АУСТРНЈЕ чели да грде америчкеј
бољи него п р о ј с к т Грумбићев. Све док то не буде могуће, како се може захтсвати од нас да осудимо људс који раце изван државе? Кад наши посланици ие би
Словеице, који мисле на будућносг свога народа и раде да му поправе положај. Наш би сељак уверио говорни1 ЈВ, да ми нисмо позвани да дајемо лекције нашим сународницима у Америци, како д) раде у корист Југославије. Цео би нас свет напусгио, кад би ми, према пози ву владе, осудили као издајиике наше сународнике у иностраиству. који настоје, да на свој
Париз. — Сен 19рис, истичући у »Журналу«, Д ) је у Аустрији ситуација јако затегнута, опомнње, да се не сме стојати скрштених руку и играти улогу простог гледаоца, већ треба радити. »Сионтано распадање противничког блока опажа писац — уштедило би многе напоре; пад Русије, 6р т о је последица Једног дугог стр пљ и во г при п ре м а ња.
Цирих. —»Словснски Народ« пише; „ , . »Аустријска влада за- начгш б УДУ корисни на-|Свсјим војничким нахгева, да ми поведемо'Р°ДУ и који на то има-.пором,активношћу своборбу проткв »издајни-ЈУ право по свим људ-јс пропаганде и смслока« у иностранству ским и божанским за- шћу свпје подитичке Признаје се, да су Сло-' конима * Ми нисмо ду- акције Нсмачка је привепци, због свог висо- жни да се чсшем0 онде.шремила и пожњела ког национадног осе-' где нас не сврби. Ау-јплод. За нас добра поћања, политички народ. ст Р и Ј ска влада има до-|ука«. То је за нас великај № част, али управо стога.ј 3 А П А Д Н И Ф Р 0 Н 1 политичари не могуда
ауетријска офанзива, већ битка судара. Аустријанци су можда претекли за један дан италијански напад. Војске сгоје једна према другој у офаизивном положају. Али Аустријаици се налазе у јсдној ситуацији
су високе. Пита се само, од чега сва ови људи живе? Мало је њих који раде,
увере празним увредама овакав једаи иарод, да је овај или онај издајник. Кад би ми у скупштини препоручили тако нешто нашем сељаку, сн би затражио реч и захтевао би од свог посланика, да му потанко образложи, за што трсба да осуди издајника. Само се по себи разуме, да би народу
остали претпостављају дајтрсоало изнети доказе скитају широким улицама.ји гаранције, да је проРади се нешто активнијс ! јект компетентних факсамо у редакцијама. Овојејтора, којим желе да ре-
Париз. — Марсел Итен у једном чланку у »Еко де Пари« пише: »Има неколико дана да дописници енглеских листова пишу са убеђењем, да ће Немци идући с.вој велики напад извршити против енглеског фронта.« Париз. — Док траје за тишје на западном фронту ратни донис.ници шзљу интересантне информације са енглеског фронта. Они истичу како су иемачке ва-
здушне ескадриле, послс престанка офанзипе, на француском сектору постале компактнпје, бројније и агресивиајс нарочито измсђу Лиса и Ашсра! Али нека непријагељ сада извола напасти у правцу Амијена илнХазебрука, паићи ће на страховиге прелрске у погледу материјала и људства. Енглези за врсме затишја на своие сектору нису стали скрштених руку, већ су увећали својс радове на
Ф Е Љ Т О Н
јЦРСЕЛ прево:
ДОВРО СРЦЕ
Г-ђица II. II. — Је ли много... Ја опажам, лепа? (Л. Деноајер начини слим... напослетку ја
Ј е дан покрст неодрећеноп и.) Дакле, ако није лепа, 3! >Што си је узео? Због ње,,0г новца? (тишина.) Какви стс гадови ви људи!... оиа те воле сирота жс,,а ! Љено је писмо веома пријатно. (Тишина.) Зашто 1 е вараш? Г. Л. Деноајер, (смешесе.) Погледај се у оглеДалу. Ннна Пина. — Молим те 6е з простаклука... Ако сам Ј а м ала плавуша и ако ми Се причају идиотске сгваРи. нс Т]>еба веровати због Гога . да сам глупн, и да «• нс иитересујем ничнм.
Н
и против, ја размишл.ам
2 ми ра-
зумем ствари. Кад би хтела, ја 6и писала романе о људима. (Г. Л. Деноајер се смешка.) Зашта сс смејогп? Извесно јс, ја ћу их писати... Г. Л. Деноајер. — Не кажем да нећеш. Али шга ћеш на тај пачин да постигнеш? Нина Нипон, (прнбирајући своје растуренс мисли.) — Хоћу да покажем... да људи нису баш тако изврсни... Твоја жена и.ча двадесет година мање од тебе, она те обожава, пи ше ти љубавна нисма; имаш двојс малс деце, и остављаш све го да би се
провео у Паризу. (Распа-јдовољно што си казала, да љујући се.) То је одвратно. би био убећен; знам шга И кад би овде била твојајми остајс да радзм. жена ја би јој казала, слу-ј Г-ћица Нина Нинон. шај? »Госпоћо, ваш јс мужТо није никаква штета!
одвратан...« Тако! (После ове придике г-ца Нина Нинон седа па једну малу наслоњачу, ћути, изражавајући само узбућење лупкајаћа о застирач потпетицом своје мале ногс. I'. Л. Деноајср, увек миран,посматра је подсмешљиво.) Г-ћица Пина Пинон. Не кажеш ништа? Остајеш као цспаница? Могао би баш да ми одгопориш? То би било учтиво! Г. Л. Деноајер. — Али, драга моја, то баш и јесте што немам шта да ти одговорим. Ти си у праву. Г-ћица Пина Пинон. тијАх! то то признај) ш... Г. Л. Деиоајер. — Ти си толвко у праву, да ми је
Г. Л. Деноајер. — Узећу првп воз за Улгат и придружићу се мојој жени и деци. Биће мн врло тешко што те нс могу више ви дети... Г-ћица Нина Нинои (одскачући). — Како, да ме више пе вндиш! Ти си луд? Г. Л. Дсноајер. — А! дра га моја. Ти ми пребацујеш с правом што варам моју жену и што је остављам саму. Ја ћу јој се придружити и иећу је варатн, то је са свим просто. Г-ћица Нина Нинон. Боље кажи, пошто си наиустио твоју жену, сада је
да ме напустиш. То ће бити нечасно дело... крађа прљавштина... Тизнаш шта јс то раставити се!... То баш много жалим, иди, одмах... (Сузе; предходни покрети једне нервне кризе. Г. Л. Деноајер остаје миран). Г. Л. Депоајер. — Слушај, драга моја... нсмам жељу да те напустим, као што ти кажеш... Мислим, да си ти та, која си ме од враћала од ссбе... у име морала. У тренутку кад ти мењаш уверење... Г-ћнца Нина Нинон, живо. — Не мењам уверење. Налазим, кад се има жена и деца, може се мирно поред њих остати, ето. Али пошто ти всћ правиш глупости, зар није боље.да то учиниш са мном?... У тво-
ла меие ред. Е, добро! ди- ме пнтсресу, пре свег.
наи си ми ти господин Прс свсга тн немаш права
затим у шпересу твојс л;е но... Бог зна на коју би
њен муж наишао, јадница! Г. Л. Деноајер. — Очевидно, она би ти била врло захвална, кад би само знала, шта ти дугује. Г-ћица Нина Нинон. Можда више, него шт о ти мислиш. Она мн је симпатична, та мала л;еница тамо, која учи немачки и надгледа своје малишане на нормандској обали, док њен муж битанга јури глумицс по Паризу. Ти ћеш ми учинити задовољство да будсш мало нежнији према њој... (Покрст г. Л. Деноајера) Ох! бсз шалс! Не мислим да сс вратиш у Улгат... Почни одговарати на писмо које си јутрос добио... (са упливом) Одмах. Г. Л. Деноајер. — То ти прави задовољство? — Свршићс се —