Народ

БР. 321

С ОЛУ Н, ЧЕТПРТЛК 21 ЈУНИ 1»Л8 ГОД.

ГОДИНА II.

ВРОЈ 15 ДЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улини Колоибо орој Г. Нласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ПРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не нраћају.Ј

Огласи и белсшке наплзћују се по погодби.

Рсдакција је у улици Коломбо број 6.

Прсд тсрај осамнајссГ ог века завршена јс борба на самосталност

на веру и на сунчев зрак. Најсрдачније учешће

и с Сједињених Држава. Му зркм и племенитим попуштањем енглеске владе, на коју је тада утицала ушгђавна парламентарна веГлша, и несебичним у ч е ш -ћ е м француске би призната иеза в и сн ост Аме р и ч ких Сједињених Држава Версаљским миромсеп тембра 1783. Али још 1776 године, јуна 21 (4 ју.пи), седам година раније, на застави Сједињених Држава забли стало се тринајест пр вих светлих звезда ко јих данас има четрде сет осам. Тај дан, »п р а з н и к Слободе, 4јулк«, данас се слави у Америци са страсним.одушевљеним учешћем масе, и досто јанственим одавањем почасти успомени првих и великих људи тога доба, Франклину и Вашингтоиу, и успомени других бораца тих дана 'Гој прослави придружује се и онај део света, који се данас бори за исте принципе, Слободу и независност народа, из којих је и Америка ноникла. На данашњп дак, као што је то већ ранијс јављено, при тој прослави да-ће се место и оним гра-ђаиима Америке, којима је она постала друга отаџбина, да ученгћем покажу оданост и верност оним Великим принципима, које је Америка тако високо подигла, да личе

шободу' Америчких у овом празнику Слободе, и са оне страие Атлантика, као и устарој Европи, узс-ће учешће поробљени и потлачени народи који очекују од победе Америке и љених Савсзника слободу и право на самостални живот. Ме-ђ тим народима смо и ми Срби и цео Југословенски Иарод. Као да се нарочито хтело, оаш ових дана је и пала значајна из јаЕа велике Америчке Рспублике. којом се но де и права лоробљених Југословена доводе ближе остварењу. »Сједињене Државе су одлучиле, да ослободе из немачког и Аустријског ропства све словенске народности«, ре као је Лансинг, државнк секретар за снољне послове Сједињених Америчких Држава. Ове речк, потпомогнуте ауторитетом једне могућности, да се за њихово остеарс-ње може борити и десет милиока војника, и да се већ за то троши чстврт милијарде динара дневно, чине у т и с а к дела и стварности. А да су ове речи моралс бити речене, ма и доцније, давао је и наду и право да се очекуЈу и сам Вилсон, кад је 2. јуна прошле године, приликом једне свечаности, у свом говору, изме-ђу осталог, рекао: »За нас је само један избор био могућ, и тај је учињен. Несрећа је за оног или

оне, који желе да нам препрече пут у овим дапима иајвпше одлучности.« Пут Америке је пу т т Правде и Слободе, којим је води њена икстиктивна, расна, предакост тим великим идејама. За победу

наш садашљи програм вишта не ваљп. Нови програм би био уједињење Срба и Хрвага, док би ми Словенци морали остати изоловани јер Немцима требају на-

НЕРЕДН V БЕЧУ 1>ерн. — »Келнише Цајтунг«, »Франкфуртер Цајтупг« као и многи други немачки лкстови пипху о

доштх.а криза само једча фаза кризе државног организмп, у којој се Аустрија налази од пре рата и коју је р?.т иарочито заоштрио. Нзрочити карактер заузела је опа кова фаза због

зван да нам диктује наш програм? Је ли влада тумач мишљења Југословена? Ми Словенцк Вашингтон. — Парламе- изјављујемо, да смо са нат је овластио председна- Хрватима и Србима јека Вилсона, да позове аод оружје онолики број људи. колико сматра за потребио. Дозххаје сс, да је прошле недељс спуштено у море лафа са укупно 37.В30 тона. Тако је од 1. јануара саграћено лафа са лчсупно 1)24.000 гона. Данас, на дан прославе независности Сједилпених Држава, спусгиће се у море 89 лађа са 439.886 тона. Ту нису урачунати многобројнн контраторпххљери к друге ратне лаће, које ће се такофе данас спустити у море.

великим нередима који су ше земље. Ја вас ПИ-јбили у Вечу и Пештн 19 радикалног држахпа Пољатам. .!е ЛИ Сајдлер ПО-Јуна. Вило је и много жр-;ка, код којихсе аЈ’строфцл-

дан народ. Ни једна влада не би могла угушити иаше уверење. Ми хоћемо да будемо уједињени, независни ослобођени од вишевековногнемачкогјарма.« И посланик Равнихар овако се изразио на збору:

тава - !ски консервативни еле»Виххер Цајтуиг« јављајменти тховлаче са поприха је полиција ухапсила ујшта а на љихово мејужним квартовима Беча'сто ступаЈу Панпољаци не2000 штрајкача. У току о-јпријатељи Немаца. Ово је вог хапшења било је ирло каже лпст, одговор пољске

крвавах сукоба. Много жандзрма било је рањеио. Влада велико узбуђење у круговима радничким због ових хапшења.

па&ш опдсност

Цирих. —Измећу коментара немачке штампе о а}'»Југословени имају тријској штампи заслужујс да се констатује шта гшше »Фра хгкфуртерЦајтунг.« Лист признаје, да јс са-

два нсприЈатеља: турски полумесец и иемачки мач. Турски полумесец већ је одбачен у Азију; а када будсмо отупили јнемачки мач, нама ће

Вашингтон.

Заплење-

јдоћи златиа слобода. . , , !Идеја о слободи родила шх нахвећи немачки брод 1 г - * . |се у нама самима. Рат »Фатерланд« пренео хе по-! А л . праћен страшним проследнЈИ пут у Француск\'| 1 1 ‘ 1 оппа тт Ј гонствима против на12.600 људх; - хтС 1 хрцавахх>е! * • Ј у шег народа, о ачао е људи и матери]ала изврши- ■ ттт 1 ’ / Ј 1 , ову иде у. Шта су поло се тако брзо, да се »Фа- г т терланд« после 4 дана опет вратио у Амертхку.

ИЕИЕ т г*

стигла ирогонства? У јединила су наш народ у борби. Ако нам прете новим прогонствима да би угушили наш покрет за слободу, пећ је предоцкан. Наш је народ већ донео одлуку,

мисли на брест-литовски мир. »Франкфуртер Цајтунг« помиње да је више ше пута казао, да се преурефење источне Европе не може догодити без Пољака не због симпатије за Пољаке, већ због опаспости, које од тога иастају за Немачхсу. Пољаци, војнички немокнхх, вмају у рукама једно јако оружје: могу да сруше Аустрију, х* то изгледа и да им је сада циљ.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈК

Штокхолм. — Нова влада, која се образовала у Омску, и Сибиру, апсолутно је наклоњена Спорасуму и заузела је неххрххјатељско држахвепрема бољшевичком режиму. Влада је приправна да примн помоћ и оружану иххтервенцију Савезника. Шеф ове владе у Омску је Ербер, из х-рупе деснице социалистичке револуционарне странке. Други чла-

везничких влада, даби стран ка изложила своје становиште у питању савезничке ннтервенције у Русији, између остазога каже се и ово: »С обзиром што бољшевичка влада својом полнтиком доводи Русију у опасност да за свагда изгуби ссоју незавиеност и да буде подељена у сфере утицаја између суседних држава, управа странке нзјављује, да се ова опасност може отклоххити једхшоако

нови владе јесу: инжињер он је гласао. Ни Беч, ни.у СТ р ОГОВ> министар за пу-|се одмах сруши бољшеви Пешта, ни Бсрлин не'ћеј тевс и комуникације, који!чка диктатура и ако се ценас више уништити.« јј е ие ] т у Керснсковом ка-јла власт пренесе у ру-

Женева. — 5 маја председн ик југословенског одбора Корошсц дрл:ао је.у Постојној један збор на коме је било присутно 5000 лица. Корошец говорећи о Сајдле- Затим је примљенајбинету бао подминистар у;ке владе, која ће изаровим претњама против једноглаена резолуцијаЈистом ресору, пуковнпк ћи из општих избора, Југословена, рекаоје: јкојом се осуђују свијКракорески, министар вој-|владе, која ће у поновном »Сајдлер не само што покушаји Сајдлеровејни, који је за Керенсковејрату са Немачком и Аусхоће да буде као отац владе да решава народ-.владе био војни гувернерЈтријом моћи да прими поЈугословени па тако да носна питања у корист Иркуцке губерније. их може шибати, већјНемаца, и тражи одмах У нзјави странке руских нам је он и наредио да мир заснован на прин-револуционарних социалипроменимо наш про-Јципу праванарода да од-;ста, која ће скоро бити грам. Он је казао, да'лучују о својој судбини.!преданапредетавницимаса-

моћСавезника под условом, да Савезници не повреде територијално јединство и народни суверепитет Русије. Ф Е Љ Т О Н

КРСЕД пребо:

ра). »Принуђен сам да о-паметна. Пе варај ме. Љустанем у Паризу због врло бим те, како хоћеш...

Д0БР0 СРЦЕ

Ј-

Н. Н. — То ће рећи да ја хоћу, ти чујеш? Ево увлагсе... ево хартије... маЗДоница јс пред тобом... Почињи. Л. Д. — Остаје ти још имо да ми диктираш писмо. Н. Н. — Ти се подсмеваш? Па добро! мој мали, то је баш оно што сам имала накеру да учиним. Ти не^аш донољно срца да одговориш присгојно једној "вни, кно што је она, лиДнш. Спрсми се! Л. Д. — Готов сам. н. И. (диктнрајући). *Моја мала, дра!-а, љубље-

вота, нисам иазвао моју жену »Моја мала, драга, љубљена«... ц. ц. — У толико бол>е. То ће је изненадиги. (Л. Деноајер, покоравајући се, пише). »Ја сам примио твојс писмо, које је права драгоценост; ти имаш права што волиш децу, они који их мог\’ имати врло су срсћии...« Л. Д. — Затто до фавола хоћеш да говориш о тим етварима мојој жени? Н. Н. — Шта? То није иднотски, зар не, то шго ти диктирам? Е, драги мој

! <а...« (Л. Деноајер ххе пи- ја сам писала у свом живо^е). Шта чекаш? |ту писма, амбасадорима -1. Д. — Ја те предупре- па чак и једанпут једном •Ј (:м > да, цслог свог жи- краљу... ПродЈЖИ... (Диктк

важног посла. Али не буди љубоморна, ја те не варам!« (Л. Деноајеру) Ти разу.чеш, боље да јој се каже то, да би се умирила. (Диктира). »Што се тиче немачког језика, он је врло користан. Говори се у Баден-Бадену и Минхену.« (Л. Деноајеру) Бнла сам тамо у тој земл>и, и љутило ме је, што неразумем шта говсре ти људи. (Тренутак ћутап.а и размишљахва) Шта сс још може рсћи, твојој жени? Боже мој... то баш није хрђаво, што си већ написао. Довољно је. Заврши са једним поздравом, мало срдачнијим... Чекај. Каква је боја косе, твоје жене? Л. Д. — Готово црномањаста? Ц. Н. (диктирајући). »До скорог виђсњи, моја

Л. Д. — Ох!... Н. Н. — Зашто: »Ох!...« То се ставља увек жени која се воле, хш завршетку писма. Показаћу ти вишс од стотину писама. Ах! а малишане које заборавих! Пихии: »Кажи малима да их миого волим и да сам им купио за... (Охха тражи) за десет златника играчака... (Л. Деноајеру) Сада, подпиши! Метв у завој... тако... одресуј... Тако. Добро је! Шта то радиш? Л. Д. (збуњен). — Али... остављам писмо у буђелар... да би га одмах иепослао. П. II. — Не... не...; це то... мили мој. Ти си способан да га заборавнш... намерно вли не. (Охха звони за собарицу). Узмите О.изан... Ово писмо на пошту. Одмсх... (Сиззн изла-

Л. Д. (на стану). — Дао бих све да видим израз моје жене, када буде читала ово писмо... Напослетку! Н. Н. (ссдајући му на колеиа). — А сада, пољуби твоју драгу... Она је то за служххла, зар не? (Миловања).

драга црномањасла. Буди-,зи). Ах! задовољна сам...

ШАЛА Н ЗАБАВА К. — Ама шта је то с вама било? Читава историја! В. — Каква истсрија? К. — Па деско вам се малер. Добили сте. кажу, 6атине у Раљи? В. — Хм.... Зар је па и Раља иеко мссхо!

»Но јесте ли чули, ви сте чудан човек. Па скоро сте примили протестанску веру, а сада опет хоћете у крило сиетс католичке црк-

ве. Што то ххисте одмах урадпли?« »То има свога разлога, господине попо. Кад ме буду питали које сам вере, рећи ћу католичке. А кад ме буду питали шта сам ранијс био, рећи ћу протестант. Јелте да је овако бол>е?!« ♦ * »Дакле ваш се схш покрстио? И ви сте то дспустили? Шта ћете радити кад изаћете пред Свемоћнога и он вас упита: Зашто сге одобрили вашсм сипу да пређе у хришћанство?« »Ја ћу рећн: А ваш господнн син?« * Регрут (у очајању): »Да ми је одмах да умрем!« Наредник: »А, то би ти хтео; па цео дан да се изпежаваш. Е нема синко!«