Народ

БР. 327

СОЛУН, ГРГ.ДЛ 27 ЈУНИ ЈШЗ ГОД.

ГОДИМА II.

БРО.1 15 ЛЕПТЛ »Народ« излази свакога данз по подне. Штампарија се налнзи V улини К.иомбо број Власник КРСТА Љ. МИЛЕТНЉ

ВРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.|

Огласи и бслсшке наплаћују се по погодби. Рс.дакција је у улици Коломбо број б.

Још један крвави сиг-'ских пуцн.ена нска бу!|пл дат је у Русији. То!дс позин спима пријае је могло и очекива-'тељима велике и сло'И, кад сс има на уму бодне Русије, и у исто зв разорни ужас штојвреме, зиак, да је доV га Пемци у Русијијшзо час брзог и одлуччинили. Ма да се мо-јног рада за добро н ке веровати, да је атен- спас Русије, за љено •јт на Мирбаха дело среЈзивање и за н.ено гзалтираног темпсра-;скоро васкрснуће.

нсрал сс трудио да трсти-ју прапцу Париза. Али

Јепта, — ипак см има едан дубок основ, који |сжи у срцу и души ваког руског родољуба. Тујепроговорио бол ;а отацбином, и мржн.а [а рушитеље отаџбине. Поречима Керенског, Јирбах је био прапи осподар Русије, а каве је срамне дане до (ивела Русија, за време ога »господара«, нека ам најбоље покажу бо]>Чехо-Словака и Јуословена са бољшевичо-герм а н с ком вој ском. Веччти је срам тим орбама бачен на даашн.)' Русију, која је име бољшевичких римципа и на оснозу

Далеко је од тога, да се може очекивати без помоТ.и Савезника, какав успешан, и са бр-

ра цивилно сганоимиштво праиедно н чонечно. То јс био разлог, да се стави па. расиоложсње. Гснерал Монтгелат побегао је у Швајцарску. ()тпочео је да изучаиа узроке рата и понрсду Белгијске неутралиости. У коли ко је више напредовао сл својим радлм, V толико су се идсје мењале. Као гото во свл иемачки официри, он јс веровао у непогрешимост Пемачкс. Сада утврЈ.ује страховигу одговорност Иемачке и

зим последицама, по-;дошао је до истих закљукрет у Русији. јчака до којихи његови приУ оној крајњој дезор-!.јатељи Форстер и Милон. ганизацији снпга и мо-; ■ки, која слда влада у ЗаЈ рдничнм ФРОНТ Русији, могућна је са-| мо сиажна синтеза здра-! Париз. — Бивши шеф вих елсменита под ја- штаба врховне коман ком физичком зашти- де, фенерал дс ла Кроа, том Санезника. у »Тану« публикује јеПдатонско и идејно|^ ан ДУ ГИ чланак о битделовање, само по себијД 11 на Пјзеи, констату јс ос)"1)емо на неуспех, ЈУ'^ И ’ Д а се велика ау и самим тим, што је строугарска офпнзивл, идеја у Русији доста, к °ј а ј е према плановии што су они тамо сада ма централних сила, итога спти.

Д а

е доиста тако, о-

рамногбрестлитовскоГјГласио нам је то и т])е-

гопора спречавала слоенску браТу. да учсшем у борби, дот>у до воје слободе и самогалнссти. Али, изгледа, да је зш то епречавање, та Јатоубилачка борба отресла до сржи све весне и савесне еле-

надити, што је у недељу 17 јуна на челу органа Те

ела формирати, у исто Б ? з сумње, да мрра изне )еме једно силио осењс мржње и презиања према данашњим Прављачима Русијс и иховим заштитнициа — Нсмцима. 'Го вслико и тзшко кањс нашло је изза, сасвим природно револверу и бомби. Одјск тих рсволвс])-

спк оомое, тај крвави с.игпал на борбуза спас и васкрс Русије.

мала донети орзу и велику победу, завршила повлачењем преко Пјаве. Затим истиче, да оба противника у Ита-

додпјс , да остварен.е то га плана изискује употребу веома всликих контингената. тш гјздди Дприх. — Из Беча: Цпр Карло је упутио писмо цару Виљсму изложиг.ши му :а је аусгријској влади без помоки њених савезника гешко решити питање исхране. 'Бенерал Фирстснберг је однео пигсмо у немачки главни стаи. Кајзер Биљем је ио том сазвао једну конфереицију у Бер лину, иа којој су учествовали мафарски министарза нсхрану и представниди аустроугарске команде. Допета је одлука, да се до пове жетве свн усеви, што пх има, систематски делг измефу дае царевине.

НОВО ПРИЗНАЊЕ

Париз. — Поводом чланка који је изашао у »Берлинер Тагблату«, а писао га је генерал Монтгелас, енге у Русији, и П0-;»ЈКурнал де Женев« пише:

СУК05 НА ЈАДРАКУ Рим. — Штаб морнарнице саопштавн: У ноки пзмефу 18 и 11) јуна једна наша лака ескадра при извифнњу у венетском заливу спазч једно одел.ење од 5 л о к н х н с п р и ј а те љ с к и х јединицз. Наше су јединице отворилеодмах лији нису још употре- ватру и маневриеоњем били целокупну своју су покушавале да умаснагу. За слда Итали-јње одстојање. Непријани су уштедили ре-!јатељска је група брзо зс])ве, док су их Аус-јпроменила правац пре тријанци по немачкомјма Пуљу, гоњена од рсцепту расинали; сто-јнаше ескадре, Борба је га у погледу резерви трајала од прилике чет

врхунца својс срсКе, и дп пад. Знају, дз је аустријнм треба још свега .‘1—1 мсссца времена, тс дл до'Ну до одлучне победе. Лко за то време п,у пе постигну, доцппје -Ке изгл г бити своју нлдмо-кпост. Ми Си били луди, кад нс би увиФчли садашњу опаспост, зли из даиашње војне ситуацијс иа западноме фронту и у Игалнји, из писан.а немачке штампс и изјава немачких управљача види се, да је пепријатсл, све немирнији. Последн.и К.илманов говор, који је иза звао бес пангермаиисга, и који је Килман доциије морао ублажити, најдрагоценије је признање, да су Немци у својим последњнм

ска офанзива жалосно евршила, и да се сваког часа може претворити у страховити пораз. Ми смо господари у ваздуху, сумарепски неуспех све им је јаснији и Белнка Британија је данас сигурнија, него ли икад.« Тз”"шијГ" Цирих. — Бечки листови објапљују, да чсшко -сл о ва ч ком а кциј о м управља фенералш та б Споразума у Харбину. Споразум намерава да пошаље у Русију јапанске, кпнеске и амсричке трупе. Чехо-словаци офзнзивама постиглн вео- имају задатак да заузма мршаве успехе. Проме-ј М у све парошп на теиа тоиа догодила сс- услед рито])НЈИ Самаре и Сиспеочекннаног напора Аме- рдцп, мостове на Волрпко. који је запрепастио П | и да штите железПемце. Онк добро знају да. ничке пруге у западАмерикавца имају пећ ве-] НО м Сибиру, да би стволчку војску у Ечропи, као ри ДИ ослонац ва опеи да -ће Американци по- рације трупама Спораслага још толико милиона колико буде потребно за победу. Знају, да Француска и енглеска војска, потпуно спремна, очекује нов на-

зума. Очекује се да Ф,е Споразум почети зкции са севера, то јест са мурманске обале. Влада совјета тражи помоћ од Немачке.

врт сата, док јс нсгтријатеља нестало у тами. Изгледа да је наше гафање имало успеха.

Савезници су у преимуФству. Прелазсћи затим, дела Кроа у истом чланодорл Болфт изашто чла- ку, на фронт V Фран- »п « !у0ПКПГ ГЛРПРА нак пешадиског генералл;цуској, каже, да 1те сеј ^ * тамо према новом рас-ј Лондои. — Хјуз, мииипореду противничких стар 8а Аусгрвлију, држпо снага решити пре или1ј е у 'Грговачкој Комори једоцније судбина рата.] даи говор , у ксме је, нзмеДе ла Кроа мисли даљ г осталога, казао и овс: ће нови чеприЈатељев[»Бисоки немачки кругови ударац бити на Марнијпризнају, да су дошли до

Моптгеласа о Друштву На рода и идејама, којс је недавно прокламовао Лојд Џорџ. Револтиран држањем Немаца у Белгији у крајевима сеперие Француске, ге-

ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ Рим. — Проширењемјзимање линлје на номостобрана на старојјвој Пјавтт и због тога, ГГјпви заузета је целајшто се наш фронт сузона измеЈзу старе и^жава за пег километанове Пј-.ње удубинуодјра и што спречава аупреко 5 километара. Операција има врло велику тактичну важност, јер је њоме нашд одбранбена линија пренета на терен за

стриЈску команду да на положајима старе Пјавс покуша маневар заобилажења. Благодарећи методи напада и обиму анганас много повољнији. жованих сј)едстава, италијански су губитци

А к ц и ј а италијанских трупа је тим важнија, што су снлге, које су Аустријанци бранећи се употребили, биле много јаче од Италијаиских. Важно је зау-

оили в])ло мали кад сс упореде са аустријским губитцима, који се рачунају на 20.000 људи, то јест половина ангажованих ефектива.

Ф Е Љ Т О Н

Д Е В 0 Ј К А

•АЕКСКИЈ :

1 Гтудепт Линд дошао је умукмуло, исчеало пекуда. Гћи, уморан од врућинеј Па једанпут шкриинуше шума градских улица/нрата. Студент, који беше “»а је горела, као у ва-'Задремао, пробуди се н оN и непрестаио се чуо.твори мало очи. 3 собу је ')м па улици, иод гешким тихо ушла девојка, дл га ^коввма кола. Кроз ва-јке пробуди; била јс у ше°рене капке, ш бо се чи- ширу, рукавицама, са суи11,0 цраеним и усијаним цобраном у руци. »Јеленз, |!Ј| н*ему, у самом зени-јмила Јелена,« — познао јс ’ као распаљеии угал.ЈЛиид и претварао се да 'Јцло је бело сунце. јснава. соби је била хладовииа Старајући се, да не шу•икше је било дисати. 11а ми свилепом сумвом, ДОфе ‘чкс су долазили мскани до <}к>тел.с и седие прсма ‘^лаћени сумраци... јњсму. И гледа, не скида‘ Дворишту је нско го-.јући очију; скида рукавице Ф и °: звоики женски глвс, и баца их на писаћи сго. 1 га ° ја о псчему. Он је Скид.ч шешир — непреста0 своје нмс и позиати ио гледа иа њега. У н.епим “ лн г -’ас, који га је узбу-је снетлим, црпим очима ИЧ( )... Поеле тога, све је дечје лукавство и женека

њсжносг... чује сваки куцаЈ њепог срЛинд се претвзра да спа-|ца, убрзано дисање н.еиих ва и отворипши мпло очиЈузбуђених груди. Шта јс

види је. 1Беио је лице лемо, мало блсдо, фигура јој танка. Њега обузима некакво особито њсжно чувство, кад погледа на њене полудечје груди, које су се узбуђепо подизале под чип кастом кошуљмцом, и сти снута колсна под сивом сукн.ом. Она је зауставвла дисање и гледа на њега. Бидило ес, да намерава учннити нешто смело, али се не решава. Сва се нагнулп к п.ему и упила у н.егове очи. Узрујава се, притиска руком груди, као да хоћс зауставити куцање узиемиреног срца. Сиротица, побледила је и задихала се... Ево, оиа устаје, коракне и попово стоји у неодлучности. С трећим кораком прилази к постел и, п он

оиа намислила/ Она сс брзо нагиње к Лпнду. ГБега обузе мирие и.еие косе, н.ежни аромат пудра и парфима. Топле усис п.ежно ее додирују н.еговог чела, иа трси)'так остају као прилспљеие и нз њих се са слатким болом нешто излипа у мозак, ра зЛива се гго грудима и по целвм телу струји топлогом, умором, муком и же'1>у... 11а челу је остала на том месту лагана, ]>асхла1>сна влага. Јелена стоји над н.им и гледа му у лице. Она је бледа и тсшко дише. Црпе сс очи светле мутпо, топло. Из фризуре се сиусти ли на чело и образс црни, валовити праменови косе. Па њеиом је лицу нсмири страх.

Да ли је он осетио пољубац? Да се икје пробудио? Она прислушкује његово дисање, нажљпво пос.матра лице. По лицу, очи«а, по целој пппрегнугој девојачкој <}>игури, види се. да у њој сазрег.а нска пова, још смелија иамсра, али она, као да још оклепо... 1Бсно лица све ближе дише. Ево сад 1.с се угуши ги од узбућења и ст]>аха 11>егову је'главу већ. обу зсо облак аромата косе пудра и тсла. С овим се мирискмл смешао још не какав нов, опојан, мучно оштар мирис. Кроз мали отвор на капцима, Линд вндн иа н.сним грудима велику, црвспу ]>ужу. Пуна, прекрасиа, сва, до иајеитнијих унутарњих лис.тића, бестидно се растворила и изазивала. Баш, као да се п она узбућује и дише сгра-

шћу, као младе груди девојке, где се она настанила у удобним, мекапим, чипкастим наборима, мсћу двема нежним, дрхтавим округлинама. Чннило сс, као да је то пурпурно срце девојке, које се ради н.ега растворило и слатко мирисало, као њеиа душа, кпја му се подавала у пуном расцвету лепоте и страсти!... Још трснутак, он види ружу, бледЈ лнце с полузатвореиим, слабо светлим очИма... ЈБихове се усне састају и осе ћају јсдна другу, дрхћу... праљубл.ују се свс јчче... и он осећа хладну, глатку твј)доћ.у п.ених јаких, младих з)ба... 1Бсму се чинк, да опч пол.упцем исисава из његовог тела живот. Бећ га је заболело и било јс мсло страшно... — Свршиће се —