Народ

БР. 328

СОЛУИ, ЧЕТВРТЛК 28 ЈУНИ 1У18 ГОД.

ГОДИИА II.

БРОЈ 15 Ј1ЕПТА

»Народ« излази спакога дана па ггодне.

Штампарија сс налази у улиии Коломбо број 'Ј.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТКТх

Ш Ј ОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се ке враћају.!

Огласк и белешкс нипла-кују се по иогодби. Рсдпкција је у улици Коломбо број Г».

? Ц Г И I К Н А И :П 1-Г П Н А ) ј бича 1 е ’ спе предрасуде,|јс ми баба лекције из! <** =»* - •** у " м 4 * ““ 1,1 ** у јона је слепа код очију јдиагностике. Други пут

—— ји лута по нсзнању спо»Пастава из хнгнјсие и умерсиости у јавнни ј их прабаба. Дошао СПМ ОСН.ОВНИМ школама Ритна је за разви1\е благо- ,, , , у едно село V кутл 7 стан.а и среКе иарода у широким масама.« 1 . Ј ^ Ј Ј Меморандум брптан. медиц. друштва. Цикад се јасније ни-јнародне масе тсмсљно су могле пидети заблу-'обавссте о средетзима де, у којима сс живелоји начинима, како се чупрсдрасуде, које су би- ( ва здравље, како се бо-

ле шгстне, лажни путсии који су водили у пропаст, него данас, кад бесни крвави рат. Ли дпнас све то јасно 1 >идимо. Ми јасно поЈнајсмо тек сад све недостатке и погрешке

цлшег социалног и државног живота. Да ли кмо се после рата опет враћати тим лажним путевима, да лн };емо опет веровати у заблудс и предрасуде да ли 'ћемо продужити живети по нашим ста рим обичајима, од кокх су нам многи само гесрећу доносили? Само културпо развик, с.амо подизање општег народног образо вања моћи ће извести народ наш из зсмље лутања у свет сзетлости и благостања. Наш је народ пре рата врло мало знао из оснозних знања о животу. Нашој држави недостајала је организација за одбрлну здрзвља народног, за подизање снаге. Недостатак хигијенске организације у држави и дубоко незнање у масама нарсдним, били су главни узроци многим великим недакама нашим. Држава има да ства>а све помоћне установе и да организује >ад за подизање и чување народног здрав•ва. Али она мора у исто време, да се постара, да се најшире

ри против оолести. Гу долази на првом месту у обзир школа. Школа има да васпита децу за хигијенски живот. То васпитање не са» се у сувопарним правилима о чистоТ.и тела и одсла, умерености у јелу и пићу, и т. сл. Ге поуке се поглавито састоје у вежбању и очигледној настави из хигијене. У школи има дете да се вежба у томе шта је чисто, а шта не, шта је умерено, а шта неумерено, учитељ или нарочито лице има да муочигледно нокаже, како треба пазити на чистоћу руку, главе, одела и т. д. Контрола учитеља, како се дете хигијенски држи, контрола лскара и осталих помоћних еанитет. органа, долази тако’1>е ту у обзир. Једном речи, сав рад у осиовним школама трсба, да се кре/ће у том правцу, да се дете од најмлаЈзих година нривикне на хигијенски начин живота као на нешто нормално и неопходно. Али најважнија ствар је овде: васпитати жену хигијенски. На нашсм селу жена јс стуб куће, али она је у исто доба и бастиља незнања и предрасуда. Школовање женске деце у нас је потпуно запуштено. И жена прима од баба све штетне о-

бавећи се у јсдној кући због шарлаха, предаде баба болесно дезбог дифтеријс. Поредте снаји, а она дохва два болесна детета, леже десеторо здраве деце. Почех објашњавати домаћину и женама из куће, како се јавља г\ 7 шобоља и како сс пре носи, саветујући их, да одмах одвојс здраву децу у другу зграду, коју су имали у дворишту. Пажљиво су ме сл\ 7 шали и всћ сам миЈ слио, да ће усвојити мој савет, док мс једна баба не изведе из заблуде. »Причај ти то докторе, рече ми. Ако Бог хоће, разболеће сс лекара. Они овдеимајуј ,1И ’ и ова остала, па да их поље делатности, а за- ста затвориш незнам гдс. А ако их Бог чува, остаће здрава и овдс.« — Да, бабо, рекох јој, али Бог је рскао л,) г дима: чувај се сам, па ћу те и ја чувати. А ја вам овде причам, како греба да се чувате, па да заслужите да еас и Бог чува. Нису ме послушали. Вратио сам се после неколико дана у исту кућу. Сва остала деца била су бо-

комссар за авиатику у |Сј еди њеним Државама, тт , отпутовао јс ‘ових дана .. 10к -- п ™- --- Дописник за Вашингтон, где 'ћс -»..иеаског 1 елеграф Бироа«ј засТ у Пати идеју, да се ио . смсишфорса изјапљу- саградиваздушнафлота Је, да Је дознао од једне1д есет П ута јача ОД НСвисоке Ф инске појничке мачке. Посланик Бсвиличности, да ћеускоро по | оне изјавио јс: »Веручеги гоњењс из Финскејј еМ5 д а се овај програм .‘нглеских поданика. 1ако М0же пзома лако остварити. Па тај ће начин централне силе бити

конфликт измсђу Финске н Гпоразума због питан>а

ти рукама, у којима је држала болееника, чашу са полице, и обриса ииицс чаше својом руком, а затим усу у чашу воду да ми псслужи шекер и воду. »Бог с тобом, жсно, шта !:л УР манн ј е улази у аклчну јпобеЈЈене на оном пољу то уради с чашом, из Ф аа У- 1’огееље енглеских! где С у мислиле да су које ме нудиш да пи-ј п ода»ика, о коме пише| непо бедиве. Ово кажем јем?« — запрепастихсе.. Ш1!е Д ека ананична игенци-ј ПО елссвсстраног детаљ»Па обрисала сам пра-фБ оаевидио јс један гестЈног проучавања овог шину.« Ово јс вслико кг) ј и Ј е Немачка диктоиала| П итања и пошто знам зло, које треба лечити.; Фи »ској. | С а к о л и к о средстава У исто врсме великн! Фипска Ј е Ф атал ! 10 У шла проблем за студију и>У Ј е А*‘У политичку замку, просветних радника лј к0 ЈУ би мо;кда хтела избссасвим нашпх

коиодавац, као и извршне власти, имају, да се старају, да школа постане обавезном за сву нашу децу, и женску и мушку. Али васпитање ово има да се продужи после школе. Пропаганду за хигијену има да води наша штампа такофе. Новине су наше доносиле бл.утаве романе, а ништа о здрављу. Затим долази организаци-

лесна, а једно већ умр-ј а хигијенских курсева, ло. Суседи су тесалијпредавања, вежбања, сандук. А некс тетке и контрола хигијенских бабе из суседних села надзорникаодн. надзорг' т. џ хгп гх пр (лггг* ~ ;

скупиле се око мртваца. Опет им почех говорити, како рђаво раде, што се скупљају о-

кица над јавчим животом. Курсеви за домаћице, девојке, младе мајке, продужне школе

ко заразног мртваца, за младиће, и т. д јер фе однсти заразу Све то треба организо-

својој деци. Она ми баба одговори: »Бог с тобом, докторе, зар ти не видиш, да ово није једна иста болест. Је-

вати. Утицзј школе и хигијенетреба да прати младог графанина кроз цео период његовог телесног и умног разви-

дно не може да гута, ћа, ако се. хоће, да се

друго отекло око врата, трећем заушници, оном тамо спали крајници, и тако редом да-

створе здрави)е и напредиије генерације. Д-р Ст. 3. ИваниК.

1>и, али пошто сс вила па страну непријатељп, го сада Савс

располажу Савезнициза израду аероплана.« Посланнк Бевионе наставио је даље, да је по н а р е д б и италијанске владе ставио на распошг.ци могу оез обзира по- дожење америчкој властупати. јди разне типовемашиПемачки и норвешки ли-јна и мотора, којима Истови коистатују, да је кри-јталија раслолаже, да би за врло близ) 7 . »Аф1енпост«!се њима послужила за из Кристијаније каже, дајопшту ствар. Додао је 3000 нсмачких војпика на-'да срдачни односи приетупају у правцу севериеј јотељства, који спајају мурманскеобале у пределу Италију и Америку, нирске Развик. кад нису билитако развијени као сада. Све резерве Италије сгоје на расположсњу Америци, и то је дужио

здЈЕДнкчка тт

Њујорк. — Капетан , Бузече Бевионе, народ-јпризнање Америци, кони посланик у итали-!ја је указала помоћ И јанском парламенту, ијталији.

ИТАЛИЈАКСКИ ФРОНТ Цирих. — Смсњени шефјбитпо побољшали своју аустроугареког штаба вр- стратегијску ситуацију тиховне команде ђенерал фон ме што смо на неким тачАрц био је други дан по кама изменали паше поло-

смени интервЈуисан од дописника једне ротсрдамске агенције, и изјавио је, да битка на Пјави није неуспех за Аустријанцс. Истакнуо је да су се војници дивно борили, што признају и италијански коминикеи. Затим је дао ову значајну изјаву: »Ми смо

жаје у бјлдовитој зони. Рим. — Белики број Југословена, којн су последњпх дана заробљени на сектору треће армије, изјављују, да се заробљеници, који су се вратили из Русије, не налазе још на фронту. Такође изјављују, да по-

м. ленсккј :

Ф Е Љ Т О Н

ДЕ В 0 ЈКА

Хоће да се ослободи од њевих усана — и не може. ( >па је исисавала, упила се и пије, пије, пије... Каааа мука! Какво надчовечаиско блаженство!.. Ча једанпут, осети счаб Ударац у раме, струјање 1м >здуха, шуштање одела... Ч® Дубоко уздахпс, отвори очи и седе... Јелсна је седила у фоте4 и и подигнувши руке, поп равља«а је косу. Лице јој б ил° румело, очи су јако ^истале, груди, лако и рав а(, мсрно дисале. Пробудили сс! — ре,(е она и окренувши се ње ,!е спушгајуки руку. сиу сам осеаио ми-

-- У

рис иашс руже — речс он иа косу...

збуљено: — али, од чега Је она тако изгужвана?... Пошло му је за руком, да слчува невини тон подмуклог питања, али девојка, погледавши на ружу, збунила се и поцрвенила. Ова досадна дечурлија на улицама, продају увек увеле, или изгужване руже. Од н>их никако не можсш добити свежег цвећа. У осталом, можда је још и опа згужвала ружу руком. Пажљиво је погледалаједиим углом ока на њега. Добродушни осмех, којим је он скрио своје лукавство, видило се, да ју је умирип. 1'укс, које бс.шеспустила, поново их лодигне

Он изненада угледа на својој постељи два црвена лисгића руже. Она је приметнла његсв поглед, али смехом је сакрила свој страх а очи јој бојажљиво бежале по соби. И у њој' је било нешго бескрајно мило, немоћно, женска њежност, што ју је чинило сличном с њеном ружом, која Ј'е немоћно лежала на грудима. Линд се осмехне жалосним, страдалачким осмсхом и тихо усганс, пс зиајући, шта да каже. Он прођедва, ТЈ)И пута по соби и заустави се прсд Јелеком. — Хоћу, да ме пољубите, — рече он глухо, но одлучно. Она га зачуђено погледа. — Ии сте полудили? Шта је вама?.. Лиид семрачно загледао. — Ја вао љубим. То је свс.... — Ни се данас дрско по-

нашате! — она гњевно уст*ане и узме са стола шешир: — Тако изненада, без узрока... — у њеном су гласу чак зазвучале сузе увреде... Али је Линд ухвати обема рукама за појас и дезојка, изгубивши се, поново метие шешир на сто, и ево, стоје једно поред другог узрујани и плашљиви и један тренутак чокају пешго. Најмање његово или њено кретаљс, које Хеуништиги послсдњу бојажљивост пред пољупцем. Али, то 'ћекрет .њеучииити наравно он, а не она. Она не сме прва учкиити тај корпк жељеиој близини. Она то неће иипошто учиниги! Та, девојке су тако плашљиве и стидљиве!... И оиа чска. већ готово умирена и по њсиим прикривено-пасмешљивнм очима, вндело се, да хоћс, да му нсшто објасни... Линд је з г зима за рамена| — Боже мој, какве он и приближава њеном лицу:ствари данас говори! — уссвоје. Она све чска, чак не кликне девојка с притворсагиње главу, да смаљи ра- ним ужасом : — То вам се стојањс. Он је љуби у усне приснило! Како сам Ј‘а мо— и огступнвши, зачућемо гла?!...

јој глсда улице. НЈене хладне усне готово нису одговориле на његов пољубац. А њене га очи већ јавно исмевају. У њима беже и светле се златне искрице смеха... Он немоћно опушта ]>уке и зачућенб, ћутећи одлази од ње. Зар је он заиста спавао? Да му се није приснио тај топли, страспи пољубац и Јелена заиста пс уме тако љубитн?... Био је збуњен, раздражен. Девојка је облачила пред оглсдалом шешир, а Линд, зауставивши се позадн ње, тврдоглаво, срдито рече: —Ја мисам спаоао и чуо сам, како сге ме љубили.

— А листићи руже!... тврдоглаво проговори ои и окрене се кревету. Јао! Оиа је већ успсла неприметно уклонити их одатле. Девојка се засмсјала. Какви лисгићи?... Би бунцате... Још се нистесасвим пробудили... Линд је у очајању мапуо рукомч. С руског: С. В. Ћ.

ШЧ.П-Л.КПЛ КЊИЖЛРЛ. Српска књижара М. Нистивојевића пресељсна јс до самог Серкла фраицуског улица ид_\> 'ћи од Келс Кулс ка Марсоном пољу, с десне сгране бр. 6.

иНАРОД« прима огласе ио умвреиој цени. —