Народ
>»р. :ш
СОЛУН, ПЕТАК 20 ЈУ1Ш 1018 ГОД.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога дана по подне. Штампарија се налпзи у улици Коломбо орој 6.
Лласник КРСТА Љ. МИЛКТИТ.
Г.РОЈ 15 ЛЕГГГА Рукописи се нс »раћају.Ј
Огласи и бслсшкс изплаћују се по погодби. Рсдакцмја је у улици Коломбо број б.
Г1Г \Ј
Пре седамдесет и четири године, на данашњи дан, у Београду на Теразијама, у књажевском двору, родио се принц Петар Кара•ђсрђевић, комсје било суђено да понесе српску краљевску круну у данима пеликих победа и најтежих искушења наших. Дошавши на престо Србије вољом народа, као изабрани краљ, одмах је обележио своју владавину једним уставним режимом, који је дао маха, да ее све снаге народне, дотле трошене у политичкој борби за унутрашњу стободу, развију и делују тако, да ее обновл»ење и снажење одмах осетило у свима правцима народногживота. Све реформе и све аспирације, имајући за основицу јакудемократску подлогу, за време владавине Краља Петра Карафорђевића, увек су спровофене, дотлс у Србији непознатом, заједницом, и имале су снажан израз, који су добијале од праве и опште потребе изражене у њима. Тако радећи имали смо економску независност, здраве финансије, а остале функције у земљи билс су на путу најбољег санирања. Напон обновљенихи оживотворсних народних снага нашло је најбољег израза у ослободилачком рату 1 ( Л12 годинс, који је донеојед ном делу наше браће олободу, а другом делу наду, и појачао веру у Србију и тиме, у наци-
А
V
оналном смислу, дао јој праву и дуго очекивану улогу. Баш та улога, то природно и већ дозрело, и самим догађајима изазвано, манифестовање Србије. као земље од будућности и са историском улогом, дало је повода нашим всковним непријатељима, да покушају насилно пресећи ток ствари и Србију бацити у један подрефени положај, или
јс, \ опште, унишгити. и бркга намесништва и коII ми сад преживљу- мисије за исхрану, није се јсмо даие велике борбе искушења, се мсђу пријатељмма и Савезницима на чијој јестра-
г I
Л А Д
Цирих. — »Арбајтер Цајтунг« у једном чланку о економској ситуацији пише: »У Аустраји се у маси клала стока, која је реквнрирана од сељака. Сељацима се одузима и последља крава, тако да кроз кратко стића Оило јс много преме нећемо иматн ни примерака писама доккрава ни млека. Папротив ТО р а Трумбића упућс
— горко опажа лист —слободно скакућу по гајевима јелени и дивокозе, пошго се вчада не усућује да од аграраца затражи дозволу за лонљеље ткх животиња.« 'Грш 1\а нск и ».'I аворато р е « истиче, да упркос папора
.Бубљаном, где су вр-Јављз се ието тако да шсни тако-ђе летови. 'је отпочео озбиљан поУ Загребу, ЛокателиДфет у јужној Русији је летео врло ниско|противу бољшевика и снимивши неколико фо-јНемаца, а нарочито у тографија светине, ко-р крајини је узбуђење и ја је пљескала итали- ради се на томе да се јанском аероплану. стресе немачки јарам. Јсдан армиски корпус састављен од револуцио на рз противника бољшевичких, који п])едводе бившн руски офпцири, наступа и даље ка Кијсву, где се на
Између бачених лн-
них фенералисиму Боројевићу, у којима му јавља, да се стотине хиљада поглачених боре на етрани Споразума, многи у источној 1 ине *
и тешких али налазећи
могло ннкако побољшати снабдевање приморја. И сти лист каже да је садг узалудно више крити, да »свакодневно умире вели-
знано, одглади, угаснувши се као што се гаси светиљка у којој уља нема.«
ни правдд и слобода, ки број особа, гихо и пекоју ће нам ове борбе' донеги... Краљ ГТетар Карађор'ђевић у прошлим данима изазивао је побожно див.кење примајући почасти побсда, успеха и славе као плод заједничког напора и рада са народом; у овим данима искушења тешких, нека нам Он, својом вером к
ЗАГРЕЕОМ Рим. — Између еиизода италијаиеке авиатике у току последње аустријске о ф а н з и в с врсдна је да се помене на д ОМ јепизода о познатом изу побед} 7 , својом стрп- лет У на Загреб. Лет је љиБОшћу и истрајнош- извршен 11 јуна у јућу, буде примс.р с ко-Ј т Р° У Д ИЛ> У извифања
)с у тесној вези са убистаом 1 ’рафа Мирбаха. Штокхолм. — !>рој украјинских сељака устаника све више расте и већ је достигао до 200.000. Сви су добро наоружаки и опремљепи и у сукобима са Немцима свуда туку Немце. АУСТРИЈСНВ ИАНЕВА?
војсци са Србима, а многи још уз америчку војску на западу.
Базел. — Аусгријска влада допушта са укапрсд смишљеним планом, да се лази ћенерал Лјхорн,!г а;ши Ј а радиичви покрет, стварни гувернер Укра-1 И да Ј е М У ча1С извесиу слојбоду у акцији. Овај покрет шири се и личи на општи
ЗАХВАЛНОСТ РЈШ
Револуционари сутукли до сада свуда немачке трупе. Поред осталог против бољшевичкиелементи усдели су да прекипу возу изРим. — Данас је зак- мсђу Кијева и Одссе. У Одеси је генерал Бем Ермоли, командант аустро-угарских трупа у Јужној Русији. Одесаје изолована. Покрет противу Немаца у јужној Русији
ључепо купљење потписа, који ће се предати у име захвалности Француској и Савезнпцима на дап 14 јула. Број потписа је 400.000, што значи, да је скоро цело римско становништво схватнло као дуншост да покаже своје симпатије народима Споразума. Ковчег од злата и бронзе, у коме ће бити затворени потписи, јуче је донесен председнику министарског саветаОрланду и изложен је публици на гледање.
штрајк, и треба да створн утисак . у Немачкој, да је потребно сазвати конгрес за мир. Аустриска влада покушава да ступи у ближе односе еа пеким политичким људима који имају утицаја на Савезннке, дабиприпремили преговоре о миру не само у Швајцарској, већ и у Штокхолму, Христијанији и другим неулралним земљама.
СОЛУНСКИ ФРОНТ Лондон. — Папредо-јтиснутс на овој линивање савезничких т])у-јји. 1\сад пашини одј)с-
у Албанији озбиљно бриме Аустрију. Ово напредовање је нова ијлике трајнл акција на бал
ди ооре се на страни Савезника и веома вечинс Са-
лико се позерења Он! и пропагаиде. Двоструузда у народ с којимје| ки Д иљ Ј с иотпуно иоделио дане славс, по- СТИГН У Т .. Поручник Лобеда и успсха. Жртве, које јс поднео Српски Народ у о- , вим данима борбе, то (Јелачићевом) про краљевско поуздлње уј се ’ У ко Ј има 1е Ј а народ, наша правсдна| да се 1ехо Словаци ооствар брањсна и крв- Р е . Р аме У 3 Р аме са ита љу наших Савсзника, ли Ј анским т РУ нама донеће Пашој Земљи отету елободу и вра-
катели оацио је на масу сакупљену на главном загребачком тргу роглавља, лијпнским тру Непријатељска против-аеропланека ватра гиће Стдрог Краља уЈбила је врло јака, али Његову Земљу. 1Ј е остала без успеха, — !као и над 1 радом и
УИРДЈИНД Берн. — Телеграми из различитих извора престављају стање у Русији као врло критично.Покрет противу бољ шевика и Немаца расте све више. Револуционари, противници бољшевика, охрабрили су сс и отпо-
канском фронтз 7 , где сваки војнички успех мора имати неминовне и важне последнцс на политичком по.љу. Липија садашњегборбеног фронта аростире се од Деволи до Јадрана, на фронту од преко 60 миља.Французи, који оперишу измефуДеволи и Томорика, добро су напредовали и заузели важне висове. На левом крилу Италијаии су за-
чели да раде са успсхом. Чехо-Словаци за- узели Фиери, које је на узели су целу желез-!10 миља од обале и аничку сибирску пругуЈустријске сутрупепри-
услуге везницима у овом кра-
ју, који јс њима домаћи. И ако је ово напредовање на простору, К() Ј И ј с удаљен 70 миља од ц с п т р а солунског фронта, показују се ипак знаци нсрвозе такођс код непријатсљских тр} 7 па на овом последњем сектору. Последњи фрапцугки коминике о опсрацијама у Маћедонији јавља, да се опажа извеснаактивност з 7 кључу Црне, где је, ггоеле снажног бомбардовања, непри-
ГИ ДЕ аопшн:
Ф Е Љ Т О Н
3 Н А К
Мала маркиза од 1’ендоп’брави, издиже врага и појош спаваше, у својој за- каза своју главу, само сиок *учаној и намирисаној!ју плаву главу, прикривену
соби, у својој великоЈ приЈатној и пнској постељи, на застирачу од лаког платиа. танког као чипка, приЈатног као пољубац; спавалајесама, мирио, срећним и Дубоким спом распуштенице. Пробудише је гласови који су ЖИ1)0 говорили V МЦ•чом плавом салону. Она познаде своју пријатељицу налу бароницу од ГранжеР». која ее препирала са ообарицом да уће, јер јој Јо ова спречавала улазак Кп Д своје госпоћс. Мала маркиза устадс, ноВ Г'= запор, окрете кључ у
праменовима косе. — Шта то може да буде, рече, да доћеш тако рано? Нема још девет часова. Мала бароница, прло бледа, узбућепа, у грознича вом стању, одговори: — Имам да говорим с. гобом. Догодила ми се једна страшна ствар. — Уђи, драга моја. Она уће, загрлише се; мала маркиза понова леже, док јс собарица отпарала прозоре, због ваздуха и дневне светлосги. Затим, кпда јс слЈжпвка изашла, г-ћа од Рендон рече: »Да* кле, причај.«
Госпоћа од Грапжери одпоче, да плаче, лијући опе лепс бистрс сузе, које стварају жсну заноснијом и муцаше не бришући очи, да нс би поцрвенеле: »Ох, драга моја, то је гнусно, гнуспо, то што ми се догодило. Нисам целе ноћи спавала баш пи часка; чујеш ли баш ни часка. Гле, опипај моје срцс, како куца «, И пошто је узела руку своје пријател»ице она је стави иа своје груди, на тај округли и чврст обмотач женског срца, који је често људима довољан, и спречава им да ништа више не тражс испод тога. Њеио срце је заиста јако куцало. Она продужи. »То ми сс десило јуче преко даиа... око четири часа... или четири и по. Не зиам баш тачпо. Тг
знаш добро мој' стан; ти знаш мој мали салон, омај у коме сам увек, који гледа на улицу Ссн Лазар; и да сам ужирала да седим поред прозора и посматрам како пролази свет. То је тако весео, тај део око железничке станице, тако немиран, тако жцв... Једном речју, то волем! Дакле јуче, седсла сам на ниској столици намештена у отвору прозора; прозор је био отворсп, и нисам ни нашга мпслила: удисала сам свеж вазду.ч. Ти сс сећаш, како је јучс бнло лепо време! Наједанпут приметим, да се иа другој страни улице налази исто тако једна жена обучена у црвепо; ја сам била у плавом, ти знаш моју лепу плаву хаљину. Нпсам познавала ту жену, нову укућаику, која је ту прс мессч дапа; н пошто
јс месец дана падала киша, ј'а је никако иисам видела. Али сам од\Ц'х примстила да јс то покварена дсвојка. У почетку било ми је одвратно и тсшко што је и она била па прозору као ијвештину, или ја; и затим, мало по мало,| занат<в
пиш, беднице!« Очи очева породице изговарале су ову последњу фразу. »Ти не можеш да замислиш, какојебило смешно гледати како изводи своју ВИШС СВОј'
занимало ме јс да јс тачно посматрам. Била је иалакћеиа, и вребала људе а људи су је такоћс гледали, сви, или готово сви. Могло би се рећи, да су били предупрсћони неком ствари приближавајућп се кући, коју су иамИЈ)исали, као што пас намирише дивљач, јер су изненадно подизали главу и измењали брзо с њомс поглсд, поглед слободних зидара. Ње.ч је говорио: »Хоћете ли?« Њихов је одговарао; »Пе\п,м врсмепа«, или »Други пут«, или »Иемам ни парс«, или »Хоћгш лп да сс скло-
»Кадкада је затварала изпенада прозор и ја сам видела неког господииа, који нестане иза врата. Она га јс ухвагила, као што пецарош ухвати кркушу. Тада сам ја гледала у часовник. Он је остајао дванајест до петнајест минута, никада више. Заисга, опа мс је заигересовала, на крају, овај паук. И поред тога није била ружна, ова девојка. »Ја сам се пигала: Шта то она ради да би се разумела тако брзо, тако добро, потпуно? Додајелн она своме погледу какав знак главом V ли покрет руком? — Наставиће се —