Народ
Г>Р. 331
Г0ЛУ11, ПГ.ДР..ТЛ 1 ЈУЛИ 1'Ј18 ГОД.
ГОДИИА 11.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога даН п по подне.
Штампарија се налази у улнци Коломбс број 6.
Власник КРСТА Љ. Л1ИЛЕТИЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вр.тћају. Оглоси и белешкс напљчћу« ју се п > погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.
кт ФРАИВУСК
ФФФФ
ј ме енергичне море против' Берн. — Аус.триски'наш кародни идеал, разносача оваквих гласовд. министар војни 1 ШЈаВиојмо’ћна Кралевина Срба] ј Председник. Сајдлер је је у ма^арсксм СаборуЛХрвата и Словенаца, са јпзјавао да су такве »сра : да није истина, да је својом народном динаЈедна вслика идеја ћек, и да као слооодан мотнс« глаеове протурилк царица Зита издала та-!стијом, поштована и у нкје ништа друго негојграђанин постане ка- непријатељи. Али ову сво-;] Н у офанзивеаусгриске важена од цеаог света хармонија у коју се дар да се бори за сло- ју изјаву Сајдлер је малго Италијанима. сливају милиони крико-боду нпрода. Патње на- доцније опокргиуо изјавив|.а и уздаха бедних п ција старе су као и ши: »Протип оиих којп су патље човека. И није раширили опо. гласове као чудо шго јетребалода и протик измишљача тих гласова влада 1'>е поступиги најстроже по закону«. Изгледа дакле да су измишљачи на дохвпту а\’с-
невољних, пороољеиих и опљачканих, понижених и уврефених, И као нзразоних који пате она прелази границс држави, уопштава се и постаје својина ц е л о г а света иуниверзални појам и потреба. Али док то постане греба векови да профу можда још и више док се нађе прлви борац за ту идеју, који к као избраник историје дз крв своју пролије за њ е н V) оства)гн>е. Једна од тих идеја имала је израза у француској револуцији и нашла је свој симбол у )ушењу Бастиље 14 јV,10 1789. Дотле изражена само књигама слободних шслилаца. лебдела је, можда и незнано, на уснама свих оних милиона који пате, мисао: граЈјанска с л о б о д а и едкакост, — то ГТраво Човека. Тај дан, као француски народни празник, данас се прославља уз учешће свих оних, који се у овом свстском крвопролићу боре за једну вишу идеју, која је морала до'ћи као последица прве, — за Слободу и Право НарОДсЗ. Напоредо са патљама поједингца, као беспрлвких графана старих држава, подносили су патњс и читаве нацијс. И требзло је прво да се ослободи чо-
профе тако, историски кратко, време и дофе доба да она француска нација, која је дала прва своју крв за једна кост и слободу графана, сада, после једнога века, меф првима, пролије крв и за слободу и једнакост народа. Српски народ верује да је слобода једини услов под којим се може часно живети. Та
вријскогзакона, то јегт на лазе се у монархији.
Овај деманти проузроковао је тежак утисак у круговима политичким и војничким. Јавља се, да је ова вест дошла с фронта и да се раширила на целу Аусгро-У гн рску.
Бог )е да би - ће
побе-
с нама, наша! Министар Нојни,■ћенерал, Мих. Рашић с. ]>.
Ф и н с н д
43.71^
КПНИСТРА ВОЈМОГА — СРПСКСЈ ВОЈСЦК 27.
0 ЈШ
918. ГОД.
и Словенаца у Једнуј 1и моћну независну држа"- им ' I
Штокхолм. — Отмравник послова Финске у Берлину сгигао је у Хелсингфорс. Ом Ке предложити Сепату да изаберс за краља једног од пемлчких принчева. Како сс републиканци противе установљењу монархије, то германофили мисле да наметну крал>а држав
Јунаци! Данас сам примио ду жностМинистраВојног.| в У свуда се лримају сај ,1ИМ У да Р 0М Растао сам се с вама'љубављу и надом да 'ћс! ■ ави0 прнмећава, вера дала му је енаге.^дде године по изврше*|велика пооеда паших да мц мисле уа компро-
да може
поднети све јном повлачењу кров Ал- Саг.езника бити и по-
жртве до сада и при-Јб ани ју премила га и за још! д 0 са д сам засгупао нашу војску кодФрачцуске Врховне Команде и тамо сам имао прилике да упознам вред
веће пко то б} т де требало. У његовом питомом срцу има места за све оне који су кадри слободу волети, а поштовање и дивљење онима који за слободу могу гинути.
КДРЛО И ЗНТА
Цирих. — У Бечу су ових дана кружиле сензационалне вести оцарскомпа ру. Станонииштво је са гнушањем у ведико дискутовало о односима измефу цаца и царице. Пуштана су најчуднији и најузбидљивији гласови Кружили су гласови о великом конфликту, који јс избио измефу цара и царице. Чак се говорило и ојјуначку могућиости развода брака. Због таквах гласова пет немачких националистичких посланича отишло је Сајдлеру да му обрате пажњу на те гласове и да за-
беда наша — Срнска. Углед наше земље находи се на великој писини. Све су то гековине плаћсне силнопооливеном крвљу и мучс-
ност не само јуначке-ншптвом Србије и српфранцуске војске, веФ. скога народа. и енглеске; а зимуссам Тајетековина огромкао члан Српске Држав-јно великп, коју ми ине Мисије био у Сједи-мамо да чувамокао драњеним Државама Север јгоцену тековину нашене Америке, тесам по-,га народа и наше јузнао и њихову војскуЈначке војске. Могу вам рећи да сам Први мој поздрав неу тим војскама нашаојка вам је, Јунаци: изнајживљих симпатија и држимо до краја, који
дивљење за Србију и њену малену али јуначку војску. Цео свегзна за наше славне победе, зна за нашу верност као Савезника, за жртве посејане по Балканскоме Полуострву и за и стрпељиву
мора оити славан. Наша обожавана Србија где робују наше жсне и наша деца, примигће нас предвофене барјаком]нашег дичног Врховнога Команданта Престолонаследни ка Александра, сина нашсг јунака, Вла-
издржљивост и сад најдаоца Краља Петра, уСблунскоме фронту. И-;нука Врховног Вожда ме наше Србије свуда Ка])афор'1за — оснивао-
се помиње са дивљењем и побожним поштовањем. Наше жеље за у-
ца Србије. Нска вам у овим тешким али славним да-
раже од владе да предуз- једињење Срба, Хрвата.нима лебди пред очима
митују Фипску у очима 1'аВе:;ника. Протест је нарочито велики збор трго вачког уговора који је Немачка нггаегмула Финској.
заузеле нспријател.ске линијс. Број заробл.еника, и ако је велик, није онај који би се могао предпоставити с обзиром на пространост акције. То зависи иарочито од чнњенице што јс требало савладати огпор појединих одреда који су. изоловано опсрисали. Стратегајска важност посткгнутог усиеха састоји се и у томе, тто је вталијанска ливија, помаквувши со напред за 30 километара, подрављена и скраћеназа 50 Километара. Успех италијанске оФанзиве потврђЈ/је такође и обилан заплењени материјал. С0ЛУ51СКИ ФШТ Ршн. — Акција и талијанских трупа крунисана једанас заузећем Еератајаког албанског центра. Нзша је офанзиваДа-
ги ДЕ ИОПАСАН!
Ф Е Љ Т 0 Н
3 Н А К
:г
‘Оп мс гурну, затнори Врата, и како сам била збу !1 -сна, а према њему, зафзи ме, обухвати ме око ^јаса и увуче у салон ко ]* је био отворен. »Натим, поче да посмат ра све као извршитељ; и рочс: »До Навола, кодтебе јс рало пријатно, то је отмеио. ^ора бити да ти хрфаво в Де, кад »позиваш с про3 »ра!« Почех, да га преклин.ем: Господипе! ндите! иЈитс! Мој -ке се муж вра т «ти! (Јн ђе се вратити за трснутак, већ је време! Ја “"м се заклињем. да стс се п ! ) бварили!« ()н одговори мирно: »Али •тецојко моја, доста с тим.
Ако се твој муж врати, до■ку му сто суа, да узме што год преко пута!« »Како је г.риметио нп камину Раулову фотографију он ме упита: »— То је, твој... твој муж? Дз, то је. »— Има изглсд једне див не њушке. А ово, шта је? Једна од твојих пријатељица?« То је била, драга моја, твоја слика оиа у балско) хаљини. Нисам више знала шта сам говорила, муцала сам: » — Да, то је једиа од мојих иријатељица. »— Она је врло пријатиа. Ти ћеш ме упознати.
»И часовник откуца петј часова; Раул се враћа сва-| П |
— Га да. — И ти се још жалиш? ког данл у пет и по! По-! — Али... али... видишли мисли кад ба се вратио пре драга моја, да је... он канего ш го овај будеотишао! Тада... тада... изгубила сам
главу... потпуно... мислила сам... мислила сам... да... да је боље... да... да се опростим овог човека... што је могуће брже... Доцнијс било би скршено... ти разумеш... и его... его... лошто је требало... а требало је драга моја,... он не би отишао без тога... Дакле, ја сам... ја са.м... ја сам зариглала ирата од салона... Ето. Мала маркиза од Рендон поче дп се смеје, лудо да се смеје, с главом увученом у јастук, тресу ћи цецу своју постељу. Када се мало умирила упита: и... и... он је био леп дечко?...
зао.., да Те доћи сутра у исто време... а ја,... ја се сграшно плашим... Не можеш ни да замислиш како је упоран... м самовољан... Шта да радим... рсци шта да радим? — Ухапси га. Мала бароница бмда јс пренсражена. Муцала ,јс: — Како? Шта кажсш? Шта ти мислиш? Да га ухапсим? Под каквим и::го вором? — Ах! то је врло просто. ОТићиТеш код полициског комесара; јЈсћи ћеш, да те један господии прати већ три мссеца; да се дрзнуо да се попне јуче до твога стапа; да ти је иретио но вом посегом ва сутра дан, и да тражиш законску за штиту\ Даће ти два жан-
МНРБДХОВ СПРОВОД 11ауен. —Јављају из Ј!оскве: У цркви немачке 'амбасадс било је опело грофа Мирбаха. На станици, одакле је имао псћи воз са телом грофа Мирбаха у Немачку, пародни комесар за спољне послове Чнчерил ноново је изразио жалеи.е федералне рускс републпке због смрти, »једног племенитог човека који је умро борећи се за ла врло знатних рсзул-, МИ Р ( '('1 _____ тата гактичке и стрз-|г)г» «»■ л тппчилг тегијске важноети, јерј*®’ 5,1 '^ она одстрањује ма коју Базел . -Бечкајспомо 1 ућнс.ст загрожења., 1И ц М ј а забранила доНарочито влжмо јејпмсне карте са сликом заузсће масива Мала-јТроцкога. Социјалистикастра и 1 оморице,Ј чка књижара јс протешто се покушавалојош ! ствовала тражећи обја1916 али без успеха, шњење. Пита се како јер је тада иепријател>-јј еД на слика, на којој ска аргиљгрија са ДО- ;НеМ а ничега написаног минирајућих положаја може сметати јавном одузела била сваку и-! ПО редку. Троцки је у ницијативу италијан-јБрест Литовску расској команди. прављао са званичном Налет коњице је биојАустријом најтежа пизаиста за дивљење. Онајтања монархија. Брестје муњевитим препадом ! листовски уговор у прI — ан—— ч ..I. .м« 1 дарми којц
ће гд СИТИ. — Али, драга моЈа, ако он исприча... — Неће му се веровати, будало, од тренутка кадти лепо удесиш твоју историју код комесара. И зероваће, теби, јер си жена из света без замерке. Ох! никада нс смем да се усудим. — Треба да се усудиш, д]>ага моја, или ги изгубл>ена. ^ — Помисли аа ће ме. да 1>е ме наружити... кад га у.чапсе. — Нрло добро, имаћеш сведоке и осудиће га. — Па шта да га осуде? — На плаћање оштсте. У овом случају треба бити нсумол>ив. — Ах! поводом оштете... има једна сгвар, која ми је врло непријатна..., нј;ло
ухал- много... Он ми је оставио... диа златника... на камину. — Два златника? — Д а — Ништа више? — Не. — То је мало. То би ме понизило. Па, оада? — Па, онда? Шта да радим с тнм новц-м? Мала маркиза јс оклевала неколико тренутака, затим одговори в р л о озбиљно: — Драга моја... Треба да џанравиш.. да направиш... мали поклон твоме мужу... само је то праведно.
1п>1:а:л>кнл.књи2клгл. Српска књижпра М. Ннетииојеии+.а пресељена је до спмог Ссјжла француског улнца ндући од Г.еле Куле ка Марсопом пољу, с дссис стране б|>. 6.
»НАРОД« пркма огласе по умеренсј ц е н ц. —