Народ

ГОДИНА II.

БГ.

СОЛУН, УТОРЛК з ЈУЛИ ’<П8 ГОД.

Б!’0.! 16 ЛЕПТА »Народ(« излази спакога дана по подне.

Штампаппја се налази у улици ЧО)Н)мбо орој Н.

Њ|асник К РСТ А Љ МИ ЛЕТИЋ

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вракају.

Оглзси и бслсшкс наплакују се по погодби. Рсдпкцлја је у улици Коломбо број 6.

бсоградског интелектуалног живота, он је привлачио увек пажњу и старијих и мла г ђих другова својим здравим резоноваЈвем, својим логичким расу-ђивањем и својом снагом уверења. Светолик Иванови-ђ бко је оличење свега оног високог и духовно крепког, што само Шумадија може да да. бн је у себи носио чистоту и непомућеност националне вере, догматички узвишено схватање дужности, светлу интелигенцију, изванредну честитосг, чврсту вољу, велику и чедну душу и ведри оптимизам. Ако заиста на дну срца свакогСрбина има по један заспао хајдук, као што гласи познага фраза јсдног нашег књижевника, онда Ивановиђев хајдук није био само опори одсев некадашње горштачке крви предака, веђ и израз нове, данашње Шумадије: Шумадије еветлости, зеленила, њива, ливада и вођњака, Шумадијс напретка, културе и живогне снаге. Сзетолик Ивановиђ је целокупном својом иојавом представљао право апостолство и способност за велике подвиге али без мрачне револуционарне мистике и театратне егзалтираности, ве/ћ са здравим и одрефеним уверењем да се треба стално борити и речју и делом, за сваку честиту и узвишену но било напред, и тојствар. По свом полине ло избору, веЕ по|тичком и националном томе што су га другови|васпитању, он је увек и пријатељи носили у|био готов да се жртвује срцима својим и исти-!за своја уверења — иЦали увек и с п р е д наче несебична и чиста многих. |као суза — и да усвиУправо, није он тиМј Масво Ј имнил,епима гл<> ' начином третиран само Д а Ј е Д н У вишу, алтруиУ свом ужем партисквм стичку иравичносг и кругу, веђ је и у нај- опште идезле, не траширем кругу познани- же ^* и никада никакву ка цењен као редак чо- наГ Р а ДУ за с еое - "’ 00Г кек, коме нико зло није тога је он увек правио мислио. И у Универзи-У тисак Јкиве _ и неписауетској Омладини, у чи-| не етике > ко Ј а сс У иск јим је корпорацијама—| као пример наводила. нарочито V »Фонду за' Али његов сјајнм иоотпомагање сиромаш- деализам испољио се \ них студената« и у об-јпуном јеку у ратовима - нашим: у данима великог прегнућа, славе и страда ња. И ако од увек нсж-

Пре неколико дана, у туђини се нечујно угасио мученички живот Светолика Ј. Ивановића сврш. техничара. Изгледа, може бити, нсскромно ређи за човека, кога нестаје онда кад је још без имена и кад би тек имао да ради, али ипак истина је и за Радикалну Странку којој је припадао, и за цео млађи појас уопште, смрт Светолика Иванови-ђа представља озбиљан губитак У акцији странкиних младих генерација, која се живо осећала последњих десетину годи на, и која, без претеривања, представља једну врсту обнове и подмлађивања партије Светолик Ивановиђ је заузимао увек једно од нзјлепших места Рад тих генерациЈа, по несебичности и по чистоти уверења, по скромности и по младићском одушев.вењу, по побудама и по залагању има већ своју светлу и лепу малу историЈу. У њој, несумњиво, припада, и с правом, високо место Сватолику Ивановиђу. Он је био председник Универзитетске Радикалне Омладине, а затим у неколико махова ууправи Београдске Радикалне Омладине, која је била врста централе целокупне ове акције. Уосталом, његово се мссто знало, и оно је стал-

узор, опст дсброволшо У 7 пуку I позива. И у балканском рату он с~е држао у пуном смислу славно, али у овом рату правио је чудеса од храбрости и имао такве подвиге, каквима би се могли подичити и најпрослављенији јунаци. Без набрајања: није било задатка, кога се он није смео подухватити и за чије се извршење он не би доброволзно пријавио, и кад би сви јунаци ником поникнули; и није било окршаја, у коме он није био међу првима и међу најбољима. У рукама његовим, као у рукама Мандушиђа Вука, било је свако оружје убојито: и бомба, и нож, и пушка и митраљез, Као млади а шкочованиљуди, он и другови му били су најлепши под стрек за војнике, које су умели да понесу својим одушевљењем и оним пожртвовањем са којим су се излагали смрти, и ако не морају. А кад је требало, да се ђаци упуте у ђачку чету, он је чо молби са још два-три друга, остао и даље на истом

кад служи добро кад ссјна ог/шти олтар. Везан ву проткв источне Карелисмело удара и с м е л о:за постељу, само про- је, да би се дочепала мурбрани.« јклињем судбу свој'у.« -\ли то је оило за Ово није поегизова-

кратко: 15 септембра 1 1)14 он је, на оној стј>зни Саве, тешко рањен у главу, тако да су га верни му дЈтугови Ј)ПТки једва пренели у чу ну на нашу страну. И ако му је и мозак био озбиљно повређен, он ортаје жив, али од тада живи животом мученика.осењенве-ђ крилом смрти, под којим његов живот постепено трне, гаси се. После операције, ои губи мођ читања и гшсања, и, код иначе потпуно здравог и и очуваног интелекта, поста-

ње и за надгробни панеги ри к преувел и ча ване личности; Светолик Ивановиђ је истински и прави јунак, у коме нема ничег лажног, ничег намешгеног. Он није ни шовиниста ни књишки или декламаторски патриота; он је оличење здравога родољубља, које је потвјјдио својомтрагедијом исвојим животом. Он је начело и истина. Из ките јунака, сведока његових славних дана, мчоги су изгинули; он је, може бити, од малене српске колоније

је слеп код очију. Бол- у Ајачиу, сахра/вен као

нице, тешко и несрећно наше повлачеље, поновно и тешко оперисање у Паризу, заборав у мссто награде и призна ња, дуго и мучно боловање, живот всштач ки на диети и на лековима, туђинабез игде икога свога — све су то ствари које би саломиле дух и у чвршћем телу, али ни тада његова сс вера никад нијс пољуљала, његова

месту, налазсћи да 1/е се на д а никад није ко

новљеном »Побратимству« — он живо радио, и ван Унинерзитета, он Ј е увек био ]>адо ви ђен и рвдо слушан. На ску- ног зд|)авља, и законом Иовима и у оним сва- ослобођен војне дужно

нодневним нспознатим, незваничним, импровиЗи раним разговорима и Дискусијама на улиЦи » у кафани, у ше1н *и, који представ4а ЈУ нарочиту врсту

сти, Иванови-ћ учествујс добровољно у рату 1912 и 1913, у доб|)о вољачким јединицама; а у овом рату, са одабраном групом другова која је у њему гледала

се тако најооље одужити дужности. ()н није био песими ста коме јежипот омрзао и који у борбу иде тражеђи смј)т; није се борио ни из из т ете таштине, за славу и одличија; није га водило ни развијено частољ}'бље инт°лигентног човека који неће да буде гори од других. Он се борио из дубоког и снажчог уверења да на њему т лежи дужност да се бори, и то уверење, то осећање дужности, дужности неодступне и праволиниске, било Је јаче и од саме смрти. Кроз његову душу су тако одјекивали дога■ђаји и стварали читаво једно иадахнуће за његов |)ад. Отуда, нико ннкада није видео страха на њему, никад

леоала, његово се ро дољубље никад није са ломило. Као тежак реконвалегцент, он учествује у импровизира ној борби против првих бугарских делова у Врањи. Млађем б])ату свом, Чедомиру Ј. Ивановићу, студенту права и рез. потпоручнику, достојном себе и Јасенице — златном младиђу: по души, по карактеру и по младићској чедности и лепоти, који је потом, 1. октобра 1916, јуначки погинуо на Чукама, заслуживши својим подвизима и највише одличије: КарађоЈгђеву Звезду са Мачевима пише изтуђине: »Буди упек храбар.« У лреписци о иодизању споменика паломе брату, пише другомбрату: »По

пезнани добровољац-наредник; али његов рад блиста као јарка свстлост. По величини душе. по узвишености карактера, по апостолском идеализму, по отмености јунаштва, по целој својој »истинској служби,« Светолик Ивановић јс, може се ређи с пуним ПЈ)авом, највиши н најјачи израз целог једног појаса; најдо сто ј н и ј и п Ј)ед ста в п и к, највећи понос и најлепши узор прзве народне омладинс. По свима својим поступцима Лица Ивановић је прави епски витез без мане и страха, са киме у гроб одлази и по један део срца свих његових другова и пријатеља, а који му овим малим поменом

манске жељезнице. У Шеедској, где настаје реакција против претераних досадашн.их симпатија прс-ма Немачкој држање Финске почиње да озбиљно брине владајуће кругове н јавно мнење, а нарочито после одлуке Финске владе, да одузме право употребе шведског језика, шведском делу становништва. Јасно је да су Фински националисти, милитаристи и частољубиви политичари решили, да искористе немачку помо-1'., маштајући о остварењу велике Финске, а неразмишљајући о томе што ће им немачка помоћ све донети у земљу. НОВИ СДВЕЗ Вашингтон. — Лојзд Рединг преставнкк Енглеске владе код Сједињених Држава, пЈ)едложио је, да се склопи стални савез између Енглеске и Америке, који ће имати за циљ да чува слободу света.

БУДУЋА ТРГОВИНА Лондон.— Мећупарламентарна конференција за трговину, на предлог Шомета, једногласно је изгласала следећу резолуцију:»Конф.ерснција прима са пајвећим задовољством изјаву’ министра финансија Бонар Лоа у доњем дому у погледу коитроле над сирсвинама, у циљу заштите интереса енглеске царевине и њених савезника. Конференција се нада, да ће савезмичке владе у исто време организовати једну саобраприпаљују' своју вошта-ј зн У контролу и узајамним ницу. ' ■ јкониесијама разнитл раз—- мрну фабричких артикала и сваковрсае трговачке робе.« Конференција је затим изгласала резолуцију, којом се иридружује протесту Савезничких влада против уговора о миру, наметнутог Румунији, који уништава слободпу пловнт-

УЛОГА ФИНСКЕ

његова нога није задрх~|дцфи ћемо ми лако спотала ни поклсцнула. менике палој браФи наПовлачсћи се скром- шој, само нска победино у позадину кад год мо. Не буде ли тога, наму је нуђена награда и ставиђемо хчјдуковање унапређење, он је ие- као за »реме Турака,

прекидно иравио б|)авуј)е којима су сви дивили. Борио се и уз ту■ђу чсту, само ако његова ниј била у борби, а и други су га командири звали да са људима дође на КЈ)ваву свадбу. Сви су веровали у љегову јуначку срећу, а и он сам гововорио је: »Срећа ме увек служила, а она сва-

па Темо светити. пале и тиме подизати најве•ће спомене.« А и после најтежег удара у животу, после матсрине смр ти, и ако саломљен физички, он пише опету истом духу: »Всруј ми, мој Драгољубе, да ми је вј)ло тешко живети. Био бих срећан да могу отићи до положаја да дам последњу снагу

Лондон. — Држање Финске у последње време јс онеспокојавају ће. Опа је изгубила потпуно сваку независност и извршује нарећен.а из Берлипа. Једна бу '7 1о Дунаи .. епизода, која је у своје " време произнела јак утисак у Кнглеској, може да објаени чудан појам, који Финска има у погледу своје иеутралности.Један њеи дипломагски п|)сдставник, неки Евген Вол, који је цошао у Енглеску, да убрза признање финске независ ности од стране енглеске владе, био је ухваћен, кад је у моменту за цовратак уФинску узимао скице енглеске обале и н.ених утвр фењз. Данпс упркос ингересантних демантија, које је растурала нлада у Хелсингфорсу, изглсда, да нема никакве сумње, да сеФинска одлучнла да помоћу немачких трупа започне офанзи-

ЧЕХОСЛОВАЦИ Лоидон. — Тајмсов дописник р.з Токија интервјуисао је једног бившег капетана руске војске, садачлана чешкословачког националног комитета, који је путовао за Америку, а међути.м је у јананској престоници радио све могуће, да се што брже транспортује у Француску 15.000 његових сународника, копцентрисаиих у Бладивостоку. Капетан је тачно испричао ноаинару о последњим борбама Чехо-Словака са црвеном гардом у Иркуцку. Чеси су у месецу марту