Народ
335
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 5 ЈУЛИ 1018 1'ОД.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Народ« излазтт свакога данл по подне.
Штампарија се нчлази у улиди Коломбс број 6.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не нра-ћају.
Огласи и белешке натаћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6 .
ЛЕ
1 Л РАЗГ0В0Р СА ДР.
У
Ж. ТСПАЖЈВИТЕМ
Ми смо се користили ављењем у Солуну г. . Живка Топаловића. :оји се скоро вратио из 10пства, да од њега савамо по нешто, што ебити од интереса за шше читаоце. Г. Топа10ВиТ« је ту скоро дрро на Крфујавно прерање о животу срп{их ратних заробље1ика, које је учинило 1пло дубок утисак и на еродавне факторе и на цироку јавност, не сао нашу, него и страЈу. Предавање је, иниијативом из иностранггва, већ преведено на Јранцуски, енглески и вталијански језик. — Ла сам, рекао нам г. Тополовић, овде ао пословима одељења 1а заробљенике и ииерниране, које је део инистарства финзнгаја. Ова установа }е наше централно државно тело, које се стара јо издејствује што пунију правну заштиту и безбеди што ве - ћу материјалну помоћ нашим заробљеним и интернираним графанима уНемачкој, Аустроугар ској, Бугарској, па на калост и у Турској. И ако ми у току овога гата са Турцима борби 1Исмо имали, одвучено е у Турску неколико шљада наших зароб^еника, и налазе се у најужаснијем стању на гадовима по Малој Аији. — Да ли ово заробЈеничко одељење у свораду има успеха? — Да, осетног и ве-' иког успеха. Оно је вздејствовало кредите помагање заррбље-
јдобра воља, да се у грајницама могу^ћности до;бро учини, опда се и|пак да остварити мноних и интернираних.јго што шта корисног и који премашују цео бу-благотворног. Тако на
џет свакога другога цивилног министарства. Бсз помоћи у животним памирницама, која се из ових кредита набавља и шаље у централне државе, био би апсолутно немогућан физички опстанак наших заробл^ених и интернираних. Јсдан такофе важан успех јесте закључење споразума измефу Србије и Аустроугарске о размени здравих заробљеника. По томе уговору, који
пример, до данас није било могуће пишта учинити за наше заробљене и ннтерниране у Бугарској, и поред енергичног настојавоња не само нашег ве!\ и мефународнога Црвенога Крста. Чак сеузајамно ни ратни инвалиди не измењују. Овл се изме на врши апсолутно ме■ђу свима зара ћеним државама, изузев Србије и Бупрске. Кривајеза то зла воља бцгарске владе, која одбија сваки
је од наше владе веТ споразум о заштити српских заробљеника. Овим одрицањем од вршења међународних дужности бугарска влада старало се да ссучинијне само срамоти себе, што се може за зашти-.веђ чини велику ште-
ратификован, бњће ве лики број наших војника ослобофен беде и понижења ропства, а
не
ту оних, што оста)у и за ослобофавање цивилних од интернирања. Ја се иадам, да је и аустроугарска влада до сада овај уговор ратификовала. — Наилазе ли установе, које се брину за наше заробљенике и интерниране, на тешко'ће у раду? — Да. Тешкоће су у ратним приликама у свима земљама. Старање о заробљеницима у свакој земљи данасјепостало преко нужно. Ви ћете разумети,дајеврло тешко остварити начела човекољубља, кад се њима на супрот истакне ратна нужност, Али се са овим тешкоћама ипак да изаћи на крај. само ако не постоји зла воља према заробљеницима. Кад нема мржње према слабим и обезоружаним, када се има
ту своме сопетвеном троду. Она се на тај начин одриче дужности да води рачуна о с.војим сопственим војницима у ропству. — Мислите ли, да ће зла воља с једне изазвати злу вољу с друге стране. — Ја немам утисак, да код наших управних кругова постоји зла воља према непријатељским ратним заробљеницима. Ми нисмо данас у положају, да би наша ваада могла и смела поМагати међуна])одни систем зловоље према заробљеницима. Наш је важан национални интерес, да мефународно право добије што ширу применљивост, и најмање ми смемо и можемо ићи на руку његовом гажењу. Али и код нас постоји оно, што се зове
р а т н о м прошлоигћу. Рад на заштити наших ззробљеника у централним државзма биће јако олакшан, ако смо ми готови, да у границама стварне могућности учинимо све што се може за шгедњу непријатељских заробљеника. Верујем, да -ће се овом увифавноигћу руководити и сви наши меродавпи кругови. — Да ли су скономске прилике у АустроУгарској, од којих зависи и судбина наших заробљеника, збиља онако очајне, као што се описује, и да ли услед догафзја на Истоку оне нис} т поправљене? — Не само, да нису изершсчш насиљем на Истоку опшге економске приликеу Аустрији поправљене, него сујош погоршане. Мир на Истоку по свима својим резултатима доноси сваки дан нова разочарења освајачима, као што је то и сасвим природно код једног мира, који је груб хајдучки диктат.Данасје АустроУгарској теже, да домакне од жетве до жетве, него шго је то икадј б и л о. Порција хлеба сведена је на 150 грама дневно, Ово смањење изазвало је тешке унут]\ашње сукобе. У Пешти је ве!\ дошло до великог проливања крви и завладала је нај тежа запетост измсђу владе и радничких ор ганизација. У Бечу и по унутрашњости Аустрије тако-ђе су избили в е л и к и штрајкови. Њима руко воде савети радничких делегата, са којима је владапринуђена да и]\еговара. Привреднебор-
бе, као што то и мора бити, добијају све више политички карактер. Борба зј хлеб све |е јаснија бо])ба за мир. Мир и хлсб се једно од другога више не раздвајају. Ја придајем овим борбама велики значај у сламању освајачке воље немачког империјализма. ПАЖЉА ОАРИЖАНА Париз. — Четврта комисија париског општииског одбора донела је одлукуда се Авени д‘ Антен прозове »Авени ВикторЕмануел Ш.« Друге велике улице до би!\е имена Алберта I Ђор1ја V и Петоа Српскога. ЗА МИР НАР9ДА Париз. — Социалистичкн посланик Лебе, коме је поверена дужност од стране комисије за спољне послове да подиесе један изпештај о лигп иа])Ода, доноси у »Пги Паризиеену« преглед својих закључака. Истиче да ђе Нсмачка остати искључена из Лиге Народа док се
нс буде ослободила милицаризма. И када се то будедесило, Немачкој ђе се отворити ватра. Лебе, говорећи о остварењу Лиге, предлаже да сс у Версаљу оброзује једна савезничка комисија за проучавање Лиге Народа, комисија, која би уз савезнички ратни савст била једиа врста малог савезничког парламента, кгји би био клица Лига Народа. КДД ИЕМДЧКА СУДН Амстсрдам. — »Еко де Белжик« јавља за врло озбиљне нерсдс, који су избили прошлсг четвртка у Брислу. Сељаци су одбили да предаду немачким официрима намирнице, протествујући најеиергичније против} г варварских мера Немаца који хоће да уморе глађу један народ без одбране. Немци су употребили трупе које су отвориле ватр} г иа народ; пет БелгиЈанаца је убијено, а тринајест рањено. Нбог овог насиља и драконске казне, целокзпно грађанство Брисела протествовало је.
ЗДПАДНИ ФРОНТ
Париз. — Напад, који смо извршали прошлог петка у јутру између шуме Сенека и гпуме Ариер Кур, био је ндрочито сјаЈ - ан. Напад је бно на фронту од 7 километара; циљ је био да се заузму иаице платоа Вуврел, које Немци држе ве’ћ од краја марта, као и део Авра између Мореја и Роаја куда пролази жељез ничка пруга Париз —Амиен. После кратке али крајње жестоке артиљеријске припреме, наше су трупе напале у 7 и по сати. 5' 8 сати и пег минута
Кастел је био у нашим ру' кама, затим мајур Аншен. У 10 и по сати зздатак је био потпуно завршен. Постигли смо све објективе и преко тога наше је напредовзље на неким тачкама прешло 2 километра. Заплењени матерпјал није још пребројан, а број заробљеника прелази 500. Париз. — На крају лрвога дана офанзиве француски сј г листова врло опгимистички расположени и консталују да ова н о в а страшна борба до сада иде у корист Савезника. Овај
.■ и. федороз:
Ф Е Љ Т О Н
П Р И Ч А
з
На послеткЈ г она зажели имати таку исту харфу, као његова. — Ти певаш натој харфи о својој срећи, мојој красоти и ласкањима, — говорила му она. — Ја тако исто хоћу да певам о својој љубави према теби. — Узми све, но само ми
Али она није хтела њ е- боје до такога степена, да го в е к р у н е. Од т.угеЈсе чинио свежим.. ито није могао набавити] На целом свету није би^кав бриљант, суза жалоЛдо таквогисезла. Тада прииц'остави харфу, умољавао је С1 о. само једил суза ско-ју очајању преломи својејпринц. Таке харфс нема ^рља се нз његових очију жезло ио пола, — и опет пише у целој васељени паде пред њене ноге; и!настаде чудо. Свака полоје љубљена погледала вица жезла тренутно је изНЈ земљу, види, да се суза расла и на сломљеној поиретворила у бриљант, раз-!јавио се такав исти окаме вобојан и сличан ономе, ко-Јњени цветак. јијебио у његовој круни. И она је опет била задоПосле гога, она се цео вол>на пеко времс, но трс1811 осећала срећном и љу-Ј-ћег дана хтела је имати
Ни
га, ииЈе хтела ништа
ВВЦјс, Другог је дана хтела и-
хермелинов плашт, сличан
његовом, — четвртог дана ципеле сличие н.еговим, * ,Ти тако жезло, као ње-Јпетог дана, такав исти пог ° Вл - То је жезло било о- ! јас, као у њсга. '' е н>С1!и цвстак бслог љи-ј И чаробном силом л.Ј'1н ' 19 . који не само да је бав«, испуп.апзли се оии ‘•увцо свој облик, него и'н>ени каприци.
Али она каприозно одговори; — Не, ја хоћу таку харфу као твоја. Он није смео говорити о харфи то, што јој је говорио о другим својим дра гоценостима: свс је могао жртвоватн за н.у, осим те харфе. А она Ј - е капризно скупила обрве и непрсстано понављала: — Ја нс ћу иииЈта осим хлрфе, осим харфс, сличнс твојој!
— Узми моје царство, 'сва богатства, К0Ј'а су закључана у недрима моје земље и на њој. — Харфу, таку харфу као твоја! — Све цвеће, све птицс и зверад! Они ће ти бити покорни. Ја ћу научити валове и ветар, да ги певају химне у мом царству. И мој народ биће твој роб! — Пе, ја хоћу само харфу, сличнј' твојој! Мени ништа, нишга не греба о сим таке харфе! Тада он у невероватном очајању погледа на н.у последњи пј ’ т . И од жалости и мукс, баци јој харфу под ноге, и струне зазвучаше — као вапај, као стен.ање очајиог прекора; зазвучаше и прекинуше се и харфа се разлети у ситне комадиће и иикаква сила љубави ппје могла створити другу тпву харфу.
И чим се харфа разбила, принц се претвори у обичног просјака и светло његово царство, — расија се као дим: нестаде и круне с бесценим бриљантом и чаробпог жезла и хермелиновсг плашта и дивног појјаса. Круна се претвори у трнов венац, жезло у штап пустињака, плашт у просјачку торбу, а појас у уже, које му се обавијало око тела. А па ногама, место златних ципела, зазвонише челични окови. Његова се љубазиица тако уплашила, дајепобсгла од њсга. Тада он истргне из груди сноје пламено срце и баци га за н,ом: — Заборавила си заискати од мсне још једну драгоиеност. Узми! 11 паде мртав. Али се спце иије додирнуло земљс. Као танак ме-
сец, оно засија у тај тренутак на небЈ’. Само једна његова искра догнала је бегуницу и упалила је и у огњеном вихорз т подигла у вис; тако је она осуфена, да поред месеца свстли до века. Он замукне на минут и полушаљиво прибави: — Ето они сијају од тог времена над земљом, увек близу, но никад заједно. Она се мало одстрани од њега и љј ' 6 опитљиво му погледа у очн. — Ја нс разумем, шта си хтео рећи том причом? — Пшпта. Ти добро знаш, да ја не састављам приче ранвје. Што ма углавудо•ђе, то и приповедам, и често, почиљући причу, не знам, чиме -ћу је свршити. — Ипак, све су твојс прпче бчле тако радоспе и светде за мене, а та ми је арича пала на срце као тс-