Народ

БР. 336

СОЛУН, ПЕТАК 6 ЈУЛИ 1018 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се н.члази у улици Коломбо број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

РЗ’кописи се не враћају. Огласи и белешко нзплаћују се по погодби. Рсдакција је у улици Коломбо број б.

П О ЉСКА

Последњих неколикојотворио је, као прсдцедеља одиграла су се седник, Народни Савет два догафаја од исто-!и са две фразе лепо риске важностизо Пољ- преставио тежак поло

итллијански, франц\’ски и енглески одредч на целом фронту стоје под једном једином командом.

СКИ Ннрод Једзн је сазиваље привременог Народног Савета у Варшави, који има да донесе изрорни закон за представништво будуће аутономне Пољске, а др}' ги )е предавање заста ве пољским добровољ цима на француском фронту, као дар напакних грађана Париза, Вердена, Нансија и Белфора. И ако неједнаког значаја, оба ова акта су скмболична по томе, што пољски народ, који је прозео век и то у ропству, биће ангажован у овим великим догафајима као легализована, призната чињеница и засебан фактор. Аутономија Пољске коју привремено иредставља Савет од провинцијских делегата и изасланика одбора векх вароши, је тема, коју је претресала и третирала до ситница штампа и једне и друге стране, нарочито Савезпичка. Док једни, руковођени више идеализмом, не одобравају пристанак пољских политичара на овакву солуцију дотле бројнији дсо одобрава, полпзећи од старе истине, да је бол>е ишта но ништа, а да Пољска, са својим тешким географским положајем и под овим околностима, није могла ништа више ни очекивати. Принц Љубомирски

жзј пољског народа. »Самосталност Пољске почиваће на слози са Центрдлним Силамп«а доцније допуњује »да народ пољски ствара државу, која ђе тражити ослонца у фогресу и цивилизацији служеФи европској равнотенси и својим Савезницима«.‘ Ова дза мкшљења, речена у историјском моменту, добро је што не хармонирају. Јер док је прва фраза формула опортуне политике за моменат, други је пасус израз мишљења и осеФаја широких маса племенитс и отмене пољске душе, готове да за Слободу заложи све. С а д а њ а аутономна

и^масла извезена је у да до сад. Ипок мирјме сјајне Бруспловљепе отг,...-, . ~~ нам је потребан, и то.фанзиве 19Ш. Затим јс по-

Господин П)>едседник Француске Релублике одговорио је на честитку, коју му је поводом 14 јула упутио Његово Величанство Краљ Петар овим телеграмом: »Ја сам веома благодаран Вашем Величанству на Његовој љубазној поруци и шаљем му своје најтоплије жеље за Њега и за јуначку Србију. Дајући име Вашега Величанства јсдној спојој улици, Париз је јуче био тумач целе Француске и сетио се како сте спонтано били дошлигодинс 1870 да се борите под тробојном заставом.« Ремон Поанкаре.

пољски доврогом

Рим. — Пољске добровољачке једипице, које се боре на италијанском фронПољска је само пре-Јху и које су већ пролиле лазна фаза, изз које и- своју племениту крв на Пјама да дофе велика Ста-|ви, послалесу Пољском Нанислављева Пољска. Пр- родном Комитету телеграм ва добровољачка ДИВИ-Јизразивши своје жеље да зија примила је своју Аустрија буде дефинитивнародну заставу из ру-Јно потучена. ку Поенкарових, и по-' ручила својој поробљеној браћи, да »Пољска гледа у триумфу Француске победу своје праведне ствари«.

УТНСАК СД ФРЗНТД Рим. — Француски сенатор Беранже, интервјуисан после своје посете на италијанском фронту, изразио је своЈ'е велико дивљење због дисциплине и снаге италијанске војске и због љене дивне организације. Он је истакнур колика је јака снага кохезаје између савезничких трупа, пошто

У БУГДРСНОЈ Лондон. — Према веродостојним изворима потврђује се, да се у Вугарској беда због исхране лриписује лошој администрацији, повлашћивању и корудцијн реквнзиционих власти. Заробљеници и дезертери једнодушпи су у својим оптунгбама због беде, проузроковане лошим методама при реквизицији. Избилп еунереди у више вароши због хране. Велнка количина цереалпја, сира

Немачку за ковац, у ниФормв и муницију. Бивши министар за снабдевање ђ е н е р а л Протогероа јако се противио извозу ма које било хране, сем оне која претиче. Ђенерал је дао оставку—вероватно немачким утицајем — и после тога сис/гем реквизиције постао је још гори. СТАЊЕ К9Д НЕВДА Париз. — »Еко де Пари« доноси разговор једног француског официра са једним немачким официром зароб љеником, који је п])е рата био велики пријатељ овог Француза. Публикујуђи овај разговор »Еко де Пари« увсрава читаоце да се овде не ради о једном књижевном делу, које му би био циљ да у јавности, утешкиммомснтима, гаји оптимизам, већ сеовдедоиста ради о једном сведочанству о унутрашњој ситуацији код наших непријатеља, штојекорисно да се забележи. Француски официр, пошто је описао свој сусрет са заробљеником, који кад га је поз нао почео је плакати, наставља: Ухватио сам га за раме: имате право што плачете — рекох му—јер ћете бити побефени. Он није више поди 1 'ао главу и стао је да брзо говори: »Немогуће је да овај рат још дуго траје. Рекли су нам, да ћс се сврши ти о Божићу, затим о Ускрсу, али и Божић и Ускрс су прошди. Рекли су нам да је крај близу: напротив

одмах. На ши гј г 6итци су ужасни. Моја је чета изгубила 80 људи од 105, колико је имала, и ја сам последњи официр. Оно шго се ви'ђа у позадини правије ужас: то је једна болница под п гнута над гробљем. Ви ће те очувати Париз, упркос наших напада у масама, а ми нећемо постигнути резултата, јер вреди само један резултат: крај. Немачка м н о г о трпи, али вишс не може.Ако се рат не сврши брзо, ми ћемо пасти изнемогли на с в ој и м успесима. Мир нам је потрсбан, мир по сваку цсну!«

■БЕНЕРАЛ Д8ТРКХ Париз. — Командант чехословачких трупа ђенерал Дитрих, ученик Алексијевљев управл,ао је војним ошрацијама на југозападиом руском фронту, кадје \лексајев изводио план за провалу у Галицију за вре

стао шеф штаба ђенералпсима Дуконина. Кад је овај убијен, Длтрих је успоо да умакне бољшевицима. Век у децембру прошле године, предвиђлјући распад руске взјске, отишао је на далеки Исток, да тамо организује трупе за отпор. Тск му је 40 година. У

Пприз. — »Матен« објављује кзјаву једног француског дипломате, који је стигао овде из Румункје, преко Аустрије. На бечкој станици чиновници станице изгледали су му изгладнели и као да траже, да им да п а р ч е хлеба у замсну за ситне услуге. Дипломата додаје, да Немцн у Румунијн проузрокују иротив себе мржњу Румуна и постају смргни непријатсљи народа румунског. ЗАПАДНИ ФР0НТ Лондон. — Фрађцуска је|ма, који су покривали моавиатика играла важну у- ве, које је непријатељ по-

логу у прекјучерањој битци на фронту Марпе и у Шампањи. Упркос неповољних атмосверских прилика, француски осматрачи цео дан пре напада безпрекидно сулетели над немачким линијама. Благодарећи своме безпрекидном бдсњу француски су осматрачи били у сгању да даду драгоцених обазештења о офачзиви, и да одрсдс љен обим. Од првог момента биткс француски су авпатичари узели акгивног учешћа у

борби, нарочито на Марни. смо даље него ли ика-|Упркос великих облака ди-

дигиуо, француски су авиатичари открили мостове и уништили их. Летећи врло ниско, они су успели да баце бомбе на оваква два моста, преко којих су прелазиле трупс, које су бачене у реку. У исго време бацали су бомбе и гађали из митраљеза возове и кепријатељске колоне, које су се примицале сезерној обали реке. Бачено је такође 44.000 кпла пројектила у току дана са великим успехом на разне тачке фронта. Напад се наставио преко иођи. 14.000 кила пројекти-

». И. МЈАСНИЦКИЈ:

ф е љ т о н 1 У Ж — (Монолог) —

Муж (средњих година у фраку, фризура замршеиа, ход несигуран, нде на прсгима, размахујуђи рукаиа). 'Гс, медведс! знаш да ж ена снава, а лупаш као сељак! (Гледа на спуштенс завесе друге собе). Спава! Опавај, анђелс мој, спавај № радосног јутра! Спавај! Нек ти се присну иајра-

1 за мене, као да сам јој ја извукао повчаник... Морао сам обријати своју брадицу ради тога, што су од њс остале само маленко сти... А пре три нсдеље приснило јој сс да тоне... (Седа на прву столицу, на коју јс наишао). »Путовала сам — говори — по Ја панском мору паробродом

Дпсаији, најсрећнији сно- а капетан тог пароброда Ви .. само мочим, без раз- био је врло леп, млад чоЦника, дружс мој... Дођу век, великосветске спољаш-

У сну они проклети и поч чеш ее дерати, као приКл она.., Ужасно! ГЈрошле "сдеље на пример, приснио Ј°Ј се некакав мали лопов, К0 ји јој завукаоруку у цеп — и оа^г^ тако ухватила

љости, и од Једанпут, таЈ пароброд почне тонути. Изван себе од страха, обесила сам се капетану о врат и почела сам викати не својим гласом: »Спасиге!..Спасате!..« (Трља прат).

Скоро ме угушила! још ме Спавај, Варењка, спавај!.. пису прошле модрице на И боље нека ти се присни врату! Тфу! Ђаво ће их та алеја, где сам скинуо знати, докле претерују на-'с твојих усана први пол.уше жене: н.има се безу-бац, него лоповчић, који је скинуо с тсбе брош, или сат!.. (Иде иеколико корака). Да, такав ће сан за мсне бити са свим безопасан: ти нећеш ни викати, нити ме гушити као сиротог, лепог капетана са всликосветском спољашљошћу!.. Најбоље је да то урадиш... Сећаш ли се, тако, као онда у алеји, где је цпстао јоргован и певали славуји?.. Зарумениш се као румени залазак, паслониш се главицом на моје раме, шапнсш с осећајем: »Хајдемо брже мами!.. Ах та мама! (Иде још неколико корака). Ио због чега мени шкрипс проклете ципеле? И што је рђаво, оке почињу шкрипити обично у то време, кад касно до-

словчо прис.чн или Јапанско море, или Атлански океан и при том редовно млад, леп капетап, коме се све безусловно морају вешати о врат... Ево, ми мушкарци — сасвим смо друкчкји: та, који ђе иас ђаво понети, да тонемо у Јапанском мору? Ако нам ос и присни, да тонемо. ми топемо у нашој рођсној каљужи, мајци Москви ■ реци, а ако се и ухватимо за кога ради своје душе, која се утапа, онда безусловно за матрошчиђа станице »за спасавање«, и веђ ни у каквом случају нећемо ризиковати, да гу шимо лепог капетана с великосветском спољашњошћу. (Устаје). Буји-баји!..

лазим кући!... Издајнице!. (С.чеје се). Хе-хе-хе... И ја се лудак чудим, з-.што оне шкркпе... та њих је купила пуница! (Спотиче се на столицу). Тсс.... тише!.... (Прислушкује). Не, спава! И намештај је данас маман тако уредила иразмакнула да би се ја спотицао на њега. (Меће шешир на столицу). Ево, ова столица напрнмер јуче није стајала овдс... Ио да, разуме се, пије овде... Ту јој ннкако није мссго... Али је мила маман лукава као ћаво... Она јс намерно наместила столицу, да се спотакием, произведем лупу и разбудим целу кућу... (Седа). Но, хвала Богу, чини ми се да су лукавства маман претрпела фи јаско: сви спавају... сви! (Прислушкује). Спапај, анђеле мој, спавај! Буји! баји! Како јз овде тамно... Баш као да је и у

мојим очима потпуна та" ма... Испио сам прилично... право да кажем, чак врло много... Није било могуђе, да се не пије: славили смо јубилеј колеге... Само у каквом је оделу била жена свечара, — да ме убијеш, не могу се сетити1 А Варељки ђе бити прва дужпост, да упита за одело... Чини ми се у ружичастом? Или узеленом?.. Ђаво ће га знати, каква ми је паметП Седио сам зајсдно с њоме, разговарао, гледао ка одело, а боју заборавио... Сећам се, нешто је ударало у очн и резало их, но шта управо — бој.ч одсла, или просто слектрично освсглење, не могу ее сетити. Ба! То јс лако учннити: кажу, ако дуго гледаш у неки предмет, он за дуто остане на очној мрежици... зиачи, трсба само зажмурити и... — Иаставиће се —