Народ

БР. 311

СОЛУН, СРЕДА 11 ЈУЛИ 1У18 1'ОД.

ПРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога даН а по поднс.

Штампарија се налааи у улици Коломбо број 1). Власник КРСТА Љ. МКЛЕТИЋ

ГОДИНА II.

БРОЈ 15 ЛЕГГГА

Р"

укописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке ппппгћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.

Са великим интересовањем очекивале су се вести о догађајима у-рајхсрату, пошто се ■с иравом мислило, да •ке се од 3 јула, дана сазива парламента, всћ почети одигравати сцене, које ћс биги вераи израз стања у Аустрији. Тога дана даће се прилика немачко - ма^арским елементима, да излију сву мржљу на Југословене и осталс потлачене народе, али у исто време даће се могућност и потиштснима, да храбро устану у одбрану с в о ј и х права. Но није се било ус пело сачекати 3 јули, него се, у очи сазива парламента, учинио ош један последњи аокушај од стране владагћих, да би се колико толико припремио парлзменат за рад и духови, било заплашили, било мистифицирали посебним призивањем разговорима у пове)ев»у. Та тајанствена дошаптавања у очи сазива дала су, може бити и неочекивано, повода за разне и интелесантне коментзре/. Према всстима из Бе,0 ча, Еајдлер јс, у очи отварања рајхсрата, по иријему шефлва странака,| шгења, за.моливши их да то чувају као тајну. Није се могло ни по чему закључитп, шта би могли значити ови тајанствени и очајни напори у последњим часовима. Али ипак према »Зон - уид - Монтаг Цајтунгу«, посланици из опозиције, озако су резимирали резултат разговора: »Ингсресантно, али нема изгледа да Јле у^спети.« Према посчедњгчм вестима, Сајдлер је у аудијенцији тражио од цара одобрење да рас пусти парламенат. Он го одобрење није добио, и њему, дакле, није ништа друго остало било, но да се послед њим апелом обрати шофовима странака. Познато је ве-ћ, да је том приликом Сајдлер тражио од председника Југословеиског Клуба. обавешгење: да ли се могу очекивати бурми призори од југословенских посланика у парламенту. На то је дошао овај одговор: »Југословени -ће изнети пред парламенат све оно што треба изнети, а немогуће је предвицети да ли ће се због гога десити бурни догафаји.« ово препорученоје било опозиционим странкама, и тражене су од шефова гарантије, да ће се свс ово држати у тајности. Ге гарантије од опозиције нису добивене. Али како, уистоврсме, није добивено одобрен.е, да се парламенат распусти, Сајдлер је у немогућности да у опште и очскује какве резултате у раду са парламентом. Ситуација у парламенту није претрпела каквих промена. Сајдлер може и сада рачунати на немачке националисте, Русине и неколико Латина т. ј. нг 200 гласовз; мзла гру па итачијанских и румунских иосланика по двојила се. Четири су уз Сајдлера, четири су у опозицији, шсстњих сс уздржавају од сва ког гласања. Али зато Чеси и Југословени имају довољан број по сланика, као и довољио чрабрости, да покажу Сајдлеру, да су им пре чи интерееи народа од интереса државних, као што су већ показали на првој седници од 3 ЈУ ла -

ГУРООВД ЗАПОБЕСТ Париз. — Ђзнерал Гуро, сутрадаи по крвавои поразу не:лачке офанзиве у Шампањи, упутио је чет вртој армији дневну заповест, која гласш »Ви сте сломили напор од 15 диви-

Према »Фосише Цај тунгу,« Сајдлер је побио сазвао сед-дсушао утицзти на ше. ницу министарског са-јфове странака: да сво- зија потпомаганих од друвета, коју је убрзо пре- јим држањем не шкоде ГИ х 10. Овај болан ударац кинуо и отишао царујугледу монархије у и- | за иепријатеља срећан је У двор. По повратку из ностранству, и да воде да ц за Француску. Ја радвора, не наставља|ући'рачуна о опасној кризи Ч у, шм на вас; нека иепри седницу, он је журно због исхране, и најзад, јатељ буде тако увек дочепонова позвао шефовеЈда у дискутовању о си- кан> К ад себудеусудио да странака, и свакоме одтуацији о италијанском нас нападие. Од свег срца, н>их посебице дао из-|фронту воде рачуна о војници.јавамблагодарим« весна поверљива саоп-'интересима државе. Све

У АЛБА1ШЈН Париз. — У говору који је држдо командант италијанских трупафе1 ерал Ферсро у ЈВерату, изјавио је, да Игалијани нс долазе у Албанију у циљу освајањ.) ве’ћ само да донесу народу слободу и независност. Одговорио му је Кади поздрављајући италијанску војску и захваљујући јој на добротворном делу у корист Адбаније.

КАД НЕ^АЧНА СУДИ Лоидон. — Услови под којима живи данас румунска војска ваше су него понижавајући. Сваки вој ник има права иа пушку и 160 метака. Румунији једозвољено да држи у Бесарабији дне дивизије, које замељују полицију, али обадве су састављене од елемената из Добруџе, то јест од Румуна, Турака, Бугара и Јермена. Људи која су демобилисани и араћају се на своја имања у Влашку или Олтенију увек су под немачком ирисмотром. Официрима и војницима дозвољено је да носе унифор.ме, али да поскидају све зиаке њихових чинова. Сви без обзира на ранг дужни су да поздрављају официре, па чак и војнике немачке. Ово попижење раздражило је многе Румуне и опи се враћају у Молдавију, али мали број у том успева, услед забране и присмотре немачкс команде. Ректификација фронта, који је тражила Аустрија уговором мира, дала је овој последњој цео пснац Карпата са огромним шумама. Шгета румумског народа, цени се на 2,5 милијарде франака. Економски услови у земљи, очајни Пошто су услови за

вцЈ ц -рсв пројекат је пропао.

обраду земљишта врло теш- томе. На тлј начин о ки, то јс ове годиве врло мали део земље био обра1)9 н, прочеће је било без кише, те ће и жетва биги врло слаба. Народ сс врло хрћаво храни, угученје пс срећом, и ;рпи много од немачких вчастн. Уследхр

аачих санитетских прилп-

НЕНАЧКО ПРМЗНАНјЕ Лондон. -— Хебарт Бејлеј ј&вл,а »Дсјли Мелу«: »Ми бијемо али и нас туку.« 'Го је фраза, коју је

ке појапиле су се све за- немачки порхчник фон

разне болести, Н4ГЛ9В Н9НУШ4Ј Рим. — »Еиока« уверава, да је к р а ј е м пр о шл е годн не ца р Ка р ло био одлучио да Чешкој да самосталност подигнувши је на краљевство, у циљу, да би окончао чешку агитаДИЈУ- Ова је самосталносг иила дата само Чесима, који су тражили да сеона нрошири и на њихову б р а ћ у Словаке, али цар на то нијемо гао да пристане 3601 тога шго Словациприпадају под Ма^трску и што се мафарска влада формално противила

изрекао америчким зароо.љеницима као доказ њихоног внсоког морала. Озај официр, који је испитивао заробљенике, припадао је дивизиј ■•?, која се борила у шуми Бсло против Американаца. ()н одаје част вој "пицима Сједињених Држава- Он признаје да се Америчка дивизвја мора сматрати као изврсна да су јуришнс трупе пуне поуздања, узорне и нарочвто високог морала. Он констатује да су напада на шуму Бело воћени са дивном иеустрашивошћу, али жлли што нијеникако могао пос.тигнути од заробљеника ни једно обавешгење о америчким положајпма. ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз. — Дописник »Хавасове Агенцнје« на француском фронту јавља:" Немачки заробљеници изјављују, да су вм њихови официри тврдвли: »11е треба да се плашите, Французи су у немогућнссти, да покушају ма и најмању офанзиву за дуго времена«. Командаити армија изЈ’ављују да је дрл;ање Савезника у офанзиви било дивно. Заробљепици сузапрепашћени огромним бројем американских трупа и држањем истих. Листови подвлаче, као врло зпачајну ствар, држање Американаца у борби. Ово је учанило тежак ути-

сзк на непријатеља, коме је с надлежних места објављпвано, да ће раг бити свршсн, пре него што америчке трупе доћу. Езмефу Ене и Марне америчке су трупе постигле нове успехе. Смело и неумориом снсргијом оне су поново принудиле непријатеља на одступање. У току битака ових последњих дана америчке су дивизије задобиле 6000 зоробљеника, 10гопова и велики број рововаца и митраљеза. Лондон. — (Званично). Сем артиљеријске активиости на разним тачкама.

Ф Е Љ Т О Н

-КУГ.РИН;

ИНТЕРВЈУ Ј Дванасст часова пре под-ј — Господине... ве. Познати драматургКра-ј »Ти си оскрнавила тај ипивин трчи тамо-амо по'деал... Ие. 1о подножје, мбииету. Левом руком иер-|које«... Мио увија прамен косе! — 1 осподине, некијсчопад челом, а десном прави век »пришодши«. Г(: ст, који одговара томеј Крапивин се зауставља и иесту у драми, које му нн- глсда неко време на њу Ј ако ие полази за ру-'као иза сна разрогаченим Ј °м... Поле његовог ста- очима.

Р° г . зелсног, татарског ноћНог капута, с белим, дугу-

— Лудо, — одговара он свирспо. — Ако сс већ хо-

4а °тим пругама, лепршајујћеш правилно изражавати Се Ј’ стране. У ходу Кра- онда треба гонорити »при пи »ин кроз стиснуте зубе шодци«, а не — »приипдувено дешамује: *Че! Пе, проклегство, не освете, већ хладно,

шодши«. — Човек »пришодци«. врчмл —г—I — Пиког не примам. Паучно прсзреше, остаће у! Мо “ срцу 1 т„ „„ поље. Нема ме код ку г,е...

— Напоље. Ја сам запослен, оболео, умро... — А он ие слуша и улази насилно. — Зар ћу ти ја четрде-

скуп сваки минут вашег дивпог, прекрасног рада — Да, — грубо га прекнда писац. — И сами видите да сам сад запослен,

сет пута говорити, врано 0 чему вам је баш сад капскоескз, да примам самоЧала слушкцња. И најпоод... Шта желите милости-Јсле ко стс би до ћавола? ви господинс? I Али гост није збуњен. У собу полако улази врло Његов глас постаје још млад уентлмеч. С.мокинг,

Ги си разру-|_, |Какав човск? Пзшп показује — Неки мушкарац. ° »а вр;аина. сам му говорила...

Ја

црна машиа, цветак титри це у петљици, из бочног џепа стршн угао љубичасте г марамице. Лице о бријано, носи енглески раздељак. На уснама бајни осмсх, у ком је све: добродушност, наивност, усхићење, стидљивост, — али такоћер и једна искрена, тпнка прта — прироћен, лукав комизам. - Много уважени... високотплентирани... милион извињења... Ја и сам зиам како је свима поклоницина вашсг сјајног лалента

њежниЈИ, изговор још сла ћи, осмех још б&јнији. — .1 . сам сарадник »Дчев них Новииа« — Бобкин.. Езо моје карте. Многобројни читаоци наших новина давно шре од радозналости, да дознају, па каквом позоришном делу ради са да ваше генијално перо. Каква нова пламеиа лица лг-же у вашем неисцрпнвом портфељу... — Фу, ћаволе, — тсшко уздише Крапивин. — Ништа ја не пишем. Никаква лица. Оставкте ме на миру, Хрисга ради, г. Трепкин — Бобкин... Ако не са држај, макар само наслов, — умољава реппртер меденим гласом. — И наслова никаквога нема. »Вика у коридору« или »Хрзбри генерал Ани симов«... ' »Жучкина сумња«... »Два пара ципела, а ни једног шофера«... Лепотица са шпаиском мухом«. Млади човече оставите ме на миру. Ја вам то озбиљио саветујем, радн вашнх интереса. Одлазите, господин Дробкин. - Ха ха ха, — скромно се смеје репортер и брзо записује нешто у бележнмк. — А дозволите драги учитељу да упитам, премда је то можда и мало нескромно питање: да ли се вп много узрујавате пред првом представом ваших недостижних дела? — Наставиће се —

АКЕГДОТЕ Наполеон 1 обрати се једном свом официру за време маневра: »Колпко вам је година?« — »Тридесег и једна, височанство«. »Па зашто нисте напредовали?« — »Височанство, стнцајем околности неповолших по мене, које су без везе са мојим снособпостима, ја сам испао још из капетанског указа«. Паполеон : »Оида од.мах да иступите из војске. Пе т р п и м малерозие официрс!« ПРЕСЕЉЕНА КЊИЖАРА. Српска књижлра М. Ристивојсви-ћа пресељсиа је до са.мог Ссркла фрапцуског улица иду•ћи од Бсле Куле ка Марсовом пољу, с десие странс Ср. 6.

»НАРОД« приаа огласе по укереаој цени. —»