Народ

БР. 314

СОЛУН СУБОТА 54 ЈУЛИ 1918 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Парод« излази евакога дана по подне.

ТШлмпарија се калази ј' улици Коломбо број 6.

Бласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИИА П. БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописк се не вр-гћају.

Огласи и белсшке маплаћују се по погодби.

Редакција је. у улиг.н Коломбо број 6.

НА

Операције на запад-чарима у париској шта10 М фронту развијају мпи, вероватанје какав се повољно, али онејиов немачки напад, али овзј прслазе ујна другом делу фронта одну нарочиту фазуси у циљу дивеј)зије. коју треба нарочито и- Али, у том би случају стЈгћи. У троуглу Соа- Немци могли иззршити 1 -Ремс-Марна врши ту операцију само са се једно маневровање, 20 дивизија резерве, «>је по својим циљс- што црема садањем ставима, треба да да нај- њу даје врло слабе наде в»жније резултате. на уепех. Тих 20 диви Како је тај троугао

То што буду они осећали, бике наградаза ужас који еу они сс'али. \ »М

ЕНГЖКЕ ЖЕН

више од осталог фрон та испао, он има, у и стп време, и довољно дуге и откривене стране. И у колико је он 2. јула представљао велику опасност за Париз 1 ! суседне секторе фрон та, — у толико је сада више, после победе на Марни, једно најосетљнвије мссто фронта, које има услове да буде позорница једног катастрофалног п о р а з а немачког. Армија фон Бема имала је у почетку офанзивеједан изврстан положај, али само су недостајали тачии по датци о противничкој моралној и материјалаој снази. Или, најзада, и ако их је и имао, он им није придавао ону вредност, која им припада. У осталом, од како је ратовања, такве грешке су се увек скупо плаћале. Резултат свих тих односа био је, у први мах пребацивање Немаца преко Марне, а сада већ и загрожавање целој армији, која се налази између два снажна бочна притиска, одакле ће се моћи извући једино повлачсњем са довољно еластицитета. Према војним крити

Лјндон. — »Дејли Кропикл« пише да једна велика маса жеиеких ради у енглеским бродарницама. Оне помажу раднацама у свему. Оне раде у ковачницама; стружу плех; чисте докове, сабирају струјготине од челика, преносе зиЈа представљају сада: 1 • ,‘ 1Ј јгреде и гвоздене полуге. едину покретну снагу Ј немачку, као ост«так Ј "“* °? ““ омх гл ““ ,к осталих снага прикова- ФУ , 1 к ч и Ј а Ј® иг«**м* «•...... л шинама. Њихов рад |е наних за остали фронт. ^ Ј * 1 рочито важан у столарским Општи утисак сада- ницамаЈ где оне њег стања је: на јсдној п аЈ поглавито меха страни очевидно опа- Н ' И , 1КИМ га ма због че . дање, а на другој стал- га оие имај доб наг ни прираштоЈ матери- д Т аза лцама ралних и моралних сна- механача р 11ма јс вслака. т . До тога се долази, да се резултатима. И до тога женскима поверава да у . се не долази само под

утисцима дааашњег савезничког успеха, на против, тај се утисак појачава, ако со баци поглед на догафаје од 8 марта па до најскорпјих датума. Учешће америчких снага, на које се толико полагало, донело к сјајне резултате, који одговарају надама гезаним за ове дане. Идући низ дана неће бити употребљен на основнеорганизацијепо- требне за спровофење учешћа у борби, него ће ти дани бити дани нелоередног делања и гигаЂтског корачања ка победи. Под утицајем последњег неуспсха немачки управљачи ће примити са страхом речи америчког министра маринс: » ми ћемо подићи војску и од 10,000.000 ако то буде требало...«

прављаЈу чекрком и електрачним витловима, а то су апарати, за чије руковање треба много бриге, пажње и хладнокрвности, пошто миого људских живота искључиво зависи од радпице, која врши ову службу.

МШк ДГЕНЦИЈД Рим. — У своје времеје 'било јављено, да је велики кнез Михајло проглашен за цара Русвје. Ову сензационалну вест прогурила је »Телеграфска Украјинска Агенција«, која је установљена у Швајцарској. Поводом тога римска »Епока« донос.и следеКе појединости о овој агенцнји: Пре свега, тако звана, »Украјинска а г е н н ј а« у Швајцарској није украјанска, већ напросто један скоро званичаи орган аустроугарскс владе и сви њени агенти, измефу којих се налази више Немаца и

много украјинских ренега- редову •— причао је лекар нцуске крви у жиле италита, лепосредно зависни:-: од — али је оч нзгубно толипресбироа па балплзду. 1’|ко крви, да кс кроз два тога и горња лансиранајсата морати ипак да подвест о великом кнезу једогле.« сумњива.

п А »А зар нвје могућс спаС обзиром на ову чиње- ст , гм? Ј

ницу поуздано Је, да се)

ј га/« — упатао је Један француски капетан, ксји јс оаде ради о Једном вештом - „ Ј Ј , * Ј . јоио чланте менаже. — »Да! би /. . — Удговори италијански

политичком трику, Д-Ј се компромитовао противбољшевачки покрег у Русији и тако завело јавио мњење Савезника.

ЈЕДНА ПРОСЛАВА Рим. — Трећа армија под командом иојиоде од Аостепрославилм је јуче победука Пјзви. На прослави су учествовали краљ, г ђс5Јерали Диац и Бадоњо, вој вода од Аосте са свим ђенералима III армије и сви представнициса везничких војних мисија између којих министар Канаде Робертсон, гувернер Малтс лорд Метуен и Галенга са целом америчком парламентарном мисијом. Би:ш су подељена одличја војницима савезничких армија. После церемоније дефиловали су представннци

лекар. — Али под једним усдовом: ако неко да за н.сга од своје крвп.« »Оида, ја сам тај« одгонори фран луски кааетан. Сни присутни укуташе гледајући се. »Збиља?« упита доктор. оТу сам!« одговорл француз. И у мссто да седс за астал и да руча француски капетан легар легие на операторски сто и италијански лекар излрши тсшкј

јр.нског редова. И 01 ) (ј редов, коме су дани блла избројени, сутра дал јо већ добио снагу. Тако сс па бојком пољу па брду Томба помешала пталијапска са француском крвн.

V ТУРСНОЈ Лондон. —Јављајуиз Цариграда, дајебивши т у рс к и посланик, у Шведској, Цабалат, познат због својих германофил; ких осећаја, наимен-*-пан за министра унутрашњих дела. Д|). И а з и м и м а о б и п оста ти министар просвете, а Кемал беј ће добити портфсл> мини старства спабдевања, које сеима

операцнју прешЈшења фра установити. зТгГа дни Фронт

Колтано. — На француском фронту у току јучерашњег дача италијанеки су одреди поново и ејајно учествовали у контраофанзивним акцијама у иреде лу Ардра, на висовама западио од Ремса.

Полазећи од шуме свих италијанских и са- Врињн, у кооперацији везничких трупа, а с.са француским једипицама, Италијани су прешли, старе положаје к сјајним налетом постигли све објективе, који су им били одрсфени између Мери Преме и Ге. Италијани су задобили 3 топа, десет митраљеза и заробљеника. Л о н д о н. — Дописник »Тајмса« на фра.нцуском фронту тепеграфише: Од иочетка рата нвје било та ко потпуног изненађења, ии сједне ни сдруге страие, на иа тзко великој дужани фронга, као ово што су га кзвелгг Французи 5

њима и чехословачки контингенти. П0ЖРТВ0ВАЊН Рим. — Одмах после започете последње, аустрајске офанзиве а.га која је пропала, десио се иа ита лијанском фронту значајан догафај. Позади ливија на висоравни Азиаго, око подне, једаи италијански лекар враћас се са рада у меиажу међу француске официре и бао је тужан и забринут као никаддо тад.

»Лмпутирао сам ногу једном хоабром италијанском јула. Непрчјатељ је бло нс

веров.ггно изнснафен. Нешто ‘,!ред напад заробљен је на Марии један немачки офацир, коме је наивно посгављено ово питање: зар се Немци не боје напада на њихово десно крило, док наступају и силазе преко Марне? — Да се боје, чега? одговорио је. Зашго? Ви немате трупа за извршеп>е иапада. Ми зкамо да је Фош употребио свс своје резерве. Напад је изненадно непријатеља у сну, јер није ни сумњао, да -кемо ми напасги. Трупе, па чак и већина официра, који су трсбала да изврше напад, пису знали пишта до послсдњег тренутка. Ј1 О II д о п. — Дописник »Тајмса« са западног фроита јавља, да јс Немачка линија заштићена великим бројем мктраљеза зз одбрану, у већини случајсва они сс могу да открију тек у последњс тренутку.

Ф Е Љ I' О Н ЖОРЖ Д‘ ЕСПАРБЕС! КРАЈ ЛОГОРСШ ВЈ

је Наполеон, као неко етрашило, вукао за собом из једне престопнце у другу. Овој армији од 100.000

Док је осамнасст хиљада људи феиерала Дипона буквално умирало од глади на острву Кабрепи, дотле је Наполсон, увифајући да ке му се Португа-чија измигољити из руку, спремао н прикупљао све нове и свсже трупе, са којнма не оклевајући удари иа Шпанију. Овога ПЈта војска, која прслажаше шпанске сије ре нс беше више састав*ена из голобрадих рекрута, слабих ногу Наполеон бешс позвао Па Немачке неколико кор

— 1 хладнокрвних чета, које маршоваху ћутећи, неосетљиви према умору, навик нуте да побеђују а међу којима мал ге не сви учествоваху у биткама код Ајлаве и Фридланда. Пе беше то још све. Да би утицао што јаче на Шпаплју, да би је изненадио »еочекиваном појавом, он придружи тој војсци и сву своју сгару гарду, ту страЈпну гарду, која већ низ година поносно н ме ланхоличио са пушком о раменима, упарафена као

људи првдружишс сс још дивизије мллдих рекрута, које беху остале на Ебру и у Каталопијч, чиме <е бројно стање целокупне походЈЈе војске попе ни 200 . 000 . Кад би спазили иове трупс да долазе, млади рекрути би стрмоглавце нслрчавали на друмове и урнебсепо поздрављали. Уз звуке војничких маршева, победоисснн пукопи са Јене пролазили би обалама Ебра. — Сад смо еигурпи, ево г.тарих! говорили су млади регрути. Тек што беше сгигао, Паиолеои б&ци уборбу ко

Засграшели, али не и обесхрабљени, доласком ових старих војника, Шпапци повукоше своје трупе под саме зидине. Бургоса и осмелоше се, да ту приме борбу. Битка отпоче 9. октобра. Пије трајала дуго. Пробијени орканом неустрашивих дивова, нспрнјатељи нагоше у дивн.е бегство и Наоолеон побе ушосио по ђе на Мадрид.

на > мот ри, бешо по< ј <ла пуса коњице као и три ко-јобичан посматрач б>-така лоне ва колонима. Све што Р а пешмдије искључиво са-1гарда, коју се нико нс усу- покуша да даде отпора бн ењвљених из старих, ислу-јди да баци у борбу из стра- у часу уништсно, салр*•’их вој.ткка, из о;;::.\!ха да јс не окрњи, м непо

кад одјекивао спажније грохотал смех илк узвик грдње. Безбројпе ватре светлуцзху, окружене великим стубовима дима, као пеком азурном копреном, који ее полако ширао у вис и губио у ваступајуђој ноћи. Бнло јс време асчери.

Беше то једне вечери у долини Арандо, крај једне

ма. Ето, баш неки дан код Бургога, кроз редове гренадвра прође као нека дрхтавкцп и једаи од њих, покривен етаркм ранама, са два страшна ударца у виду крста на уснама, рече: — Већ пет годзшј, како пас непрекидно воде из битке у бптку, и го јошса

Иарочитоугренадирском логору, гласов« беху скаж-Њузиком на челу!...‘Строј‘с нији и јачи. Бпло је то по-|у десно! — мирио! Не мрсле пљачке у Лерми. На-ј д ај вишеЦ. Гледаш како гакнути иа бајонете. о 1 г ро- та другови и пријатељи памни вучји бутови обртахујдају и гину па, кад ееборсе иа ватрама. Војници из ! б а ааврши, онда наново пука ие беху још поседалиј иС та песма: »Строј*с V дси ,и војници, који пс зча-јсно!.... Па ће пам затим мале реке иа чијим обала-јЈ- >аХ у па страх, са крстовима|(Ј 1 (: Војницп, ви сте моји ма Французи беху посга ј 0 грудима, гологлави, пре 'бесмршици. Сго му гро-

вили своје логоре. Мрак пираху се г-ласно

беше всћ увелико пао. Хп љадама разних гласова дизаху се из непрегледне рав ницс и одјекинаху д\ж самих планинских гребена, личаху на огроман жубор |мор», јк< кога би оо над-

јмова! Право и вели! Нска

Ја ћу да тражим да!овако потраје још десетак

ме смепе иа гарде — Или ћемо и даље битн војници, или кећемо! Кад помислим, да су већ и овп жутокљуни рекрути по-| чслк да тервју ш-- 1 'у гинц ;

година, па ђемо сви поскапати као жсне на дујшецама! — Насгавиће се —