Народ

БР. 316

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 10 ЈУЛИ 1918 ГОД.

ГОДПНЛ II.

БРОЈ 16 ЛЕПТА

»Карод« излази свакога да„а по подне.

цГгпмпарија се налази у улиии ј( Пј н. 1 « 6 с Орој 0. Власник КРСТА Љ. МИТЕТИЂ

ЦЈ. Риве, у својојнего и даје јој једну ^зи »Последњи Ро-солидну подлогу. Реч н св,« наводи, ради је о Чехословацима. рактеристике, речи.Кно природни противјиог иосланика кон-јници Немаца, и н>ирвативца, које је у хових спрежника, Че-

лној Думи за време ирствз упутио својим ј.)„ти вн и ци ма : » Не за „р.ши ге. госпрдо ре, 1 Л\ципнари, да је ту јиљем II, тсоји 'ће вас сгмвити на ваше праместо једним ударм свмје челичне песШЦе.« Мећутим, ствари су е измениле. Ми види 10 на заједничком дс> ■V Лењина и Виљема II иссница.којом се је преило, погодила је Руи|у као државу и на1 од руски као правог ;осиоца те државе Крајње револуциојрпе елементе из доцарства видимо, ме

хословаци, нашавши се се стицајем прилика на еамом терену, морали су ге и први сукооити 1 *а Немцима или њихо«им послушницима. С друге стране, Чехословаци, као носиоци слободе морали су наћи у самом руском народу правих пријатеља и наићи свуда на искрени пријем, сем код оних који служе интересима немачким било свесно, било несвесно. Те околности омогуКиле су прве успехе Чехословака и потпомогле их, да успешним дејствам задрже важне саобраТајне центре у

ти као пријатсљску са- лист, који је већ од| радњу на спасавању и 26. јуна одбио, да пријачању Русије, као са-ма субвенцију од ми радњу на консолидова- нистарства спољннхпоњу економског и поли- слова, да би имао сло• тичког стања у Русији. боднз руке премд миС тога се могу очеки- нистарству унутрашвати у најскоријим да- њих дела. нима вртго важни дога- — •ђаји у Русији. САВЕЗНЛР У РУСИЈН Успсх савезничке ин-ј Лондон . И _ Франц , п(а тервенције дпне4е Ру-! Ш1!>|Па комеита р 111Ц8 - са сији и народу рускомј еП((тожељем „ зјаве к ,,. е слоооду и здра в жавот, Ј * се одноее на нови спорди по томе. крв руског измс% владаамер11 чке народа не-ће оити ува-. јананске> 0 помш . ању луд проливена у овомј Чмословака Сиб 0 \ пату I ј гј * Ј* вим се уздиже значај усС друге, пак, стране,| 11ехЈ> КО ј И С у ималн СавезМОГућност да се обно- НИ ц И северно од Владивонови источни фронти сгока противу Псмаца и тиме и Русија сачува,*ц рвене гар д е , Озо је изврунеће код непријатеља 1 ста11 ув0 д за ироширење толико пометње, да то може оеетно и повољно утицати на целоку пан ток данашњих догафаја. ууК/Ц

Г>РОЈ 15 ЛЕПТА

Рукопиеи се не враћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број (3.

»утим, да преговараЈу п кајзеровом диплома- својим рукама шјпм у БрестЛитовску. Та неприродна спре, која је очевидно сао на корист Немачке, морала је изазвпти ре

Тиме су Немци били спрсчеви. да с.проведу свој утицај до те мере, после чега би и интервснција била не само

олт свих правих при- илузорно, него и немо-

атеља Русије, а у и то време и концентрацију здравих и солидаих елемената у рус-

гућа. Данас се интервенција Сасезпика сматра као ствар свршена. Пот-

ње ствари давало јс, повода за размишљање н преговарање оједној сзвезничкој интервенцији уРусији. Опотим пре, што су сви војни, политички и економски разлози говорили 33 то. Али, као што то врло често бива у историјским дога”ђаЈима, појављује се једна чињениЦа, која интервенцију чини не само .могућом,

ком народу. Такво ста- пун споразум у томе смислу је постигиут и трупе савезничке, дејствујући у пределу Владивостока, већ су имале успеха. Једка од најдсликатнијих околности, учешће Јапгна у интервенцији посредовањем Америке дозедено је потпуно у склад са општим и ]>уским интересима. Нема сумњс да ће руски народ интервенцију Савезника прими-

02ГДЈ ИЗДАЈНШ Рим. — На процесу против оптуженика због погапљања октопњаче »Бене дето Брин«, на основу ре зултага истраге, који докалују, да је аустријска команда потплатвла аздајни ке да изврше овај зточии јавни тужилац је за три оптуженика затражио смртну казну, стрељаљем у ле/ђа. Ч7ДНА ПРОМЕНА Берн. — »Фремденблат« нијс више орган аустро угарског минисгарства спољних послова. Према немачкој агенциЈи, м и н и с г а р спољних послова Буријан, одговарајући немачким посланицима на жалбе због држања »Фремденблата« према Сајдлеру, изјавио је, да он нема^ више никаквог утицаја на овај

савезничке интервенције у источној Азији. »Еко де Пари« пкше: »Чехословаци су заузели велики део Снбира, који држе са многим групама Руса, који суучествовали у борби противу бољшевика. На крају ће ини успети, да даду Русиј-л влчду одану, ко.ја ће штитити руске интересе Не треба заборавити, да се предели Русије око арктичког мора организују попоћу савезничких трупа Сг.чра царевина пеће биги остављена германизму. »Фагаро« п. ше: У мећувремену утврћено је, да је рад Чехословака и пуков-! ника Семенова бло крунисан добрим резулгатама. Они су спречили ширење бољшевпчке пропаганде у сибирским пределама. Ови држе Један део Русије као залогу, која није без зна чаја у очима Немачке. Чехословаци су у Сибиру створили велаки центар око кога су се искупила сви Руси верни својој ота џбпни. Интервенција Саве зника дејсгвоваће као кристал бачен у гечност, која ће изменити на један мах своју садржину«.

Париз (званнчно). —Сеоерно од Марне Французи су у току ноћи напредовали. Њихова одељења стигла су на јужну обалу Ур ка а на десном крилу приближила се путу ДорманРеме. У Шампањн Французв су одбили више неприја тељевих иаплда на њихове нове положаје јужно од Мон—Сан —Ном и ссверо западно од Сен Илер. 0ПЕ7 ЧЕРННН Цирих. — Черкину Бечу, где је његоз гозор у госаодској кући изазвдо сензацију. пребацују, шго јс овдко брзо изашао из резерве и почео држати говоре. »Ријхспост« сс изаенађ'.јс што Чернин из» ражив.ч наду — ч ни шта више — да садашњи министнр ;пол.них послова позна е ц*лљеве Немачке и да ка-

рзктер рата за одбрану оетаје иепромењен. Да је овало говорио неки други говорник — кажо Рајхсаост — ствар не би имЈла важности али кад тахо говори један државник, ксји је мало месеци ире познавао до сржа бердииску аолитику, онда треба питати, како он м<Јже да сумња о томе. Можда се Чернии већ каје, Шјч> је изашао из резерве једним говором, к ји врло тешко може Ди послужи циљевима, )је је он хтео«. »Ми гхенер Најесте Нахрихген« комснгаришући Чернинов говор, пише: Чернинове нзјаве о немогућности за Аустрију, да сврши рат сепаратним миром и дч зчтим остане неутрална доказују, да се чак у политичким круговима у Аустрији измењују сличне самоубилачке мисли, иначе Чернпн не би био нашао за сходно да против тога устане«.

немачког цир.ку?ара,Ч-87С ком. Шампчња жажв неутралнима, ка- Ф лаша 52:ј ,К)0 ком »Због издајничког држа-

КАЗ НЕМАЧКА СУР И-з Сједањене Државе до- 5.016 комада. Белог рубља шао је један циркулер не- г 18.073 ком. >бр}’са н мамачки, који је бчо рлсту- рамчца 1а.132 ком. ( унцореи у Шпанији у циљу.брана и кигшобрана 3.705 пропаганде. Циљ је ово->'°*- сребрних кашичица кав да покаже неЈтралг ква их судбана чекд у слу-ј чају да се придруже Са- ња ка РД инала Мерсие-а и свештенсгва,- који су радили.са своје стране да раз, . драже свештенство протиког циркуларц утвр-ћзна је. 1 в\‘ добрих воршка немачзаанично и у изводу гласи: - .. . Ј ких, Немци су била при»Поред огронног рагног ну%ени да дадЈ . добр у лекматернјала, који смо задо-1 ц:5Ју католицима ф ранцу . били на бојном пољу, у-! сккм и 6елгисКЕМ . 3б ог зели смо и огроман плен ТО га је срттено катедрала у Француској и Белгији јд и ошлећено јако 8; осталих цркава срушено 27 оппећених јако 34. Свега 73.

везницима. Иетинигост овог немач-

и то: Задних часовиика -117 ком. Часовника џепнвх

А

а* е љ т о н МОРЖ Д' ЕСПАРЕЕС : КРАЈ ЛОГОРСШ ВАТАРА

— Бесмртници! продужи и Сјајна људина, који дотДруги, сто шт ,1 им је сме- че мучаше, али зато клиШНО тим жутокљунцима! мањем главе одобраваше Цео се логор искупи као поступак својих војника чо наредби и из огромне У истом масу кза сакупг омцле греиадира, који бе- љенс гомиле одјекпуше ко Ј У окружи.ли ватре, одјек- раци, којиссодмзх заустав уше кроз ноћну тишину више и један хладни г.лас (траховити г.ласови: Јса та.лијанским акцснтом — Треба му то рећи! запита: Рипаре, ти си најпогодни-' — Ко ме то зове? ји за тс. Откди до њего-' Војници се окретоше као »ог шатора! 'један човек. веше то Им— Затражимо, да нас перагор. РЦјури из гарде! Иека нас Са рукама на леђима, Р^зреши од »бесмртности!« малена раста, потнуте гла — Ми ћемо себи већ у***** наћи места. — Тамо где се најжешће

Це! — ...И где се гине, доба

тан, окружен мраком, са вратом упалим мећу рамеиима, као у очскивању

Насумце Наполеон осло- ватре и цар седе, готово на Бсћ дсгорелу ватру, кови још једно десеторицу. послушно. Ја обасја новим пламепом. Познавао је у прсте своју! Са свих страна равницс — Царска ватра, рече плена, он јс представљао гарду. јпочеше лристизаги црне нешто узпишсно, у исто ; — Ви сге моји најбољијгомиле, привлачене одссвреме и страховито. 'војници, најхрабраји највом ватре. Једни су одлаГренадири задј)хташе. Јсвет} - најхрабрији на.зили, други долазилм, док — Ко је лај што жели са свету, поиови по други.је цар усамљен, дубоко у- Д-љоше на ред огртачи, мном да разговара? пут. — И махинално опру-Јваљен у фотељу, са поглс-|ПР вепи * п.лави. разнобојни, Нико не изусти ни ре-

Шампо. Други војници и даље аридолажаху, водећи за собом натоварене мазге. Већ

чице. Наполеом сс насмеши и у мртвој тишини учина му је...

чсл ири корака ка ватри, на коју опружи својс руке

жи своје руке не ватру да дом упртим у зомљу, про-ј гак ° ировиднч, да изгледаих огреје. јдужавао своје грозовитеј х У као прамеиови магле и, Чу се јсдан глас: Хладно мисле. ј не додирујући угарке, п.ла— у околиии нема више!«ен би ах намах дохватао дрва, а ватра тек што сс и °ии би се расплинули

Бсше то драгонски капплар, кога иамами до гар-

— Да ме очи не варају?јде мирис прженога меса и Јеси ли тн то, Рипаре? Ти којп.кад угледа цара, ре-

што стојаш крај те каре . Не ввдим ти крст о прс.има, ја сам ли га обсћао код Аверштета. — Прошло је одтога већ двс године,одврати Рипар. — Добићеш га, речс цар

Ди

ве, он посматраше пажљиво грснадире, — У овоме ставу дивљс звери, ноћие А ко бсше ово ? Аха, погњега са.мо поручник Шампо! Напред! — Ја главом, Баше Бе-

грзбљивице, од одсеваху два светла ока.|

један, офицер, висока Удубљен у мисли, непокрс- личанслво.

као би, скамени се, као да ће у тај мах пронасти у зсмљу. Нсколико гренадира се изгубише у мрак, а Рипар уће у круг. — Седи овде, Велвчанство. Носсћи на глави кадифену фотељу са златиим нас.лоиима, ои јеслави крај

ниЈе загасила, рече потпоручник. — А шта је врага ово

овдс? Узвикну доуги, ио-јурише двоколицама. Тусу

казују ћи руком кл два стрс-, лца, који натогарени сандуцвма п идући прел једним сгромним двоколицама, стигоше у тај час. — Ала ће звпуцкарати ватрица, рече први. Доуги, разбившв сандуке ударом ноге, поднже пун арсгршт дасака и баци их|

као киша малих пламенова. Као да неко лудило обузс све војиике, сви по-

оила смештена њахова блага, све оно, што су мислили да собом понесуу Француску. Цар, који је мрзео пљачкаше, претвараосе као да ич није ни опазио, оиружив полако руке на колена, он наже главу на прса. — Свршиће се —