Народ

6Р 347

СОЛУН. УТОРАК 17 ЈУЛИ 1918 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дааа по подке.

Штампапија се налази у улиав Коломбо орој

Власник КРСТА Љ. ЗДИЛКТИТ,

ГОДПМА Ј 1 .

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не врцћају.

Огласи и белсшке напла-ћују се по погодбм.

Редакција је у улкци Коло.мбо број 6 .

ШРСКО И П0М0ИН0 ОСОБЉЕ — ДР. СТ. 3 . ив. - В '3 мздецинскпг фа-'нпјвеће дужности пречтетз, Србија никад ма народу после рата. |'ије мопа имати ле- НаЈгоре решење овом ара V оном брмју, ко- питању било би, ако би задовољио све би се ослонили на стра(Лребе разгранате са-не, контрактуллне ле1игетске службе. И за- каре. Прзо, нека изви,1 се у Србији санитет не изузетци, ни ком није јављ10 ни у ко-случају нећемо добити, (И другом облику о- кад узимамо странцеу нм као практична ме- великом броју, прво1нцин.». Лекар је код класне лекаре. Друго,

1,1С нј)актичлр, који леболесне. У Србији 1едицина се готово и нје бавила социалним шблемима хигијене и 1рофилаксе. Диференијоције лекара није 1опо бити, ]ер није у шште никад било дошно лекара. А с дру■е стране поред мизерих лекарских плата ије се никад аи један лекара могао жрт вати да напусти праичну медицину, која Е ’ ипак подиже приде, па да се ода хијени и профилакси. јапослетку ни сама дрива није ништа радиа у томе смислу. Нај1ише што се у сосле;ње време радило, би;о је подизање болни;а, дакле опет само за 1ечење болесника. Вр10 застарело схватање ЈЗадатцима медицине пздало је у нашој саштетској управи пре рата. Да би се могла сазитетска служба развијати у свима правцима |а би медицина дала взшем народу максинум благистања, поребно је на првом месту још данас решити |едан најакутнији проблем. То је питање о иедецинарима. Државва управа има данас

још важниЈе, ти странци не познају ни језик, ни прилике, ни обичаје, ни навике, у опште не познаЈу ништа о животу нашег народа. А један од најглавнијих захтева за рад лекара у једној средини, Јесте добро и потпуно познавање социалних прилика и околности те средине. Ми имамо прилике, да сретнемо и мећу нашим лекарима по неке, који не познају средину и односе у нас. А странци то са великом муком и тек после дуго времена могу упознати и проучити. Изтих разлога гп/гребно је стзорити од медецинара, са којима располажемо, што пре лекаре. Велика је погрешка, што ови младићи нису још с Крфа упућени у школу. Али сад је вајкање доцне, а узалудно је пребзцивати онима, који су требали предвифати, што нису то учинили. Сад је дваиајест часова, ако већ ниједванајест и четврт. Зато сад треба одмах упутити све медицинаре у школу. Ово питање није баш тако тешко решити. Како се често чује само треба унети

више економске разбо-|хигијенске и бактеоро-Јложају Грчке у озом рату.

ритости у распореде лекарске. Немогуће је овде из лагати начин како бк се овоме могло помоћи али начина има.Јастојим на гледишгу. да ове медицинаре треба штс пре послати у школу', не зато, шго су они много изгубили рату јући, него зато, штоће за најкраћевреме један приличан број од њих постатм лекарима. А нама треба лекара. Држава пак има да води надзора о тим медици нарима, кад их упути у школу. И уШвајцарској и у Француској, и у Италији има доста наших лекара а и дру гих стручњака, који би могли повести рачуна о томе, да ти фаци заиста раде и спремају се за свој позив. Међу њима још на факултету могла би се извести диференцијација тако, да за оно време, док су у школи у исго време обрате већу пажњу на фах, који ће им се дати у рад у отаџбини. Свима њима треба дати потребно време за сзршавање’ школе. Оне пак, који за то време не сврше, а немају за то оправданих разлога, треба враћати натраг на своје старо место. Друго је питање о помоћном лекарском особљу. Да би се организовао хигијенски и профилактилни рад, да би семогла водити борба против туберкулозс, да би се подигло одгајивање деце и да би се дала права помоћ мајкама у материнству убабињу — потребно је створиги велики кадар стручног особља. За

лошкелабораторије по- Они кажу, да Нсмачка сма-

требни су лаборанти За опшгиче потрсбни су дезинфектори, за борбу поотив туберкулозе нарочите болни чарке илм болничари, за заразне болести исто тако. Свугде у свакој општини потребна је барем једна школована бабица. У нас се сад образују курсеви за

тра I рчку као неутралну државу. Бугарски листови, и ако предпосгављају да Нсмци имају право што не сматрају Грчку за свога непријатеља, не предпос т а в љ а ј у да она не сме претрпети последице борбе, коју Бугари примају. Немачки листови тако-ђе нападају Бугарску, што није објавила рат Сједињеним

поштаре и шофере. То Државама. Бугарски лист је потребно. Али је још »Дневник« одговара немачпотребније за животна- кој штампи, да нико у Буродни после рата, о- гарској не брпна амсрич бразовати курсеве за ке интересе. спремање особља, које "" —"ће бити одмах при у-ј ЧЕХОСЛОВАЦИ ласку у земљу распоре- ' ђено на санитетске слу- Вашингтон. -— Милион жбе и које ће значити и по Чехословака у Аме основицу за даљи рад. рици организовали су амеПогреоно је мало воље секцију чехослопач-

а мало смисла за ор ганизацију, па створити у санитетским установама, које већ постоје, те школе за помоћно особље. Од болкичарз, болничарки, избеглица и инвалида може се изабраги велики број људства, које би дало обазезу, да ће остати после рата у државној служби. На тај би начин кмали одједанпут двоје: прво, један број спремљеног, стручног помоћног особља, које би послужило за прве,!

народног већа, стигла је у Америку. Долази из Енглеске, где је водила чехословачки покрет. Професор Масарик ’ће идућег .месеца отпутоватм у Европу. ДВНДШКА ИД ДЕЛУ ЛоИдон. — Две фотографаје, које је снимила енглеска аваатика, доказују какву је разорну снагу имала енглеска аваатика на немачкн железнички центар Тиоазил. Прва фотографиЈ« саимљена за време излета над Тионвилом З.јула ноказујс почетак великог п :жара, који су проузроковпе бомбе пале измећу матерајала, који се налази ксточно од сганице. Ипак м.чого је значајнија друга фотографија, коју су енглески авиатича1ри снимили дан доцније ког народног већа, које на исгом мест}'. На овој узима у дужност да пома- фотографији виде се оснсе Чехословаке у Европи татци неколико возова. у борби за слободу. Вели- Јасно је, да је пожар ики број Чехословака сту- зазвао праву деструкцију. па ЈУ У војску или већ слу-Ј У току ових последњих жс у америчкој војсци. месеци Тионвил је дожиГоспоћица Олга Масарик вео више од двадесет изкћи професора МасарикаЈлета од стране енглеских цредседника чехословачког.авиатачара,

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Париз. — Упркос свих вапора, коминикеја и нарочитих коментара, које протура Волфова агенција,

нове санитетске иЦсти- немачка влада не У спева Ууче тзј покрет.

страна, кронпринчеве армије су се морале повући на линије мање опасне. Оне су почеле

туције и друго, осно- да зава Р а Ј авко вицу за школе, које би, мнсње - к 0 Ј е доб Р° види се у Србији само про-ј како ства Р и тек >’’ Чак ли ; шириле иумножиле. Да стови из немачке Шва Ј* оставим настрану, што царске Ј авља ЈУ ° Францусби се овим радом сте- 1 ким У спесима и ° пораз У кло врло лепо искуство немачких т РУ па Париз. — Свилисто ви немачки повлачење

о раду у тим школама. Зар је ово неостварљиво? НЕВШКА И БУГАРСКА

Ц/,рих. —Немачкаштампа наставља полемику са бугарским листовима о по-1 Притешњене са свих

приписују |унаштву савезничких трупа ибез прекидном притиску, који оне врше на непријатеља. Подзаштитом заштитних одреда оне су се повукле на север, безгтрекидноузнемирнване од иаших трупа. Северна обала Марне, коју су Немци држали јсш на дужини од десет километара измефу Дермана и Шатијона потпуно је у нашим рукама. Марна, потпуно ослобођена још једном, измаче се непријатељу. Влсови Ремса такофе су

Ф Е Љ Т О Н

јНОРЖ Д‘ ЕСПАРБЕС :

КРАЈ ЛОГОРСКИХ БАТАРА 3 — Спава, изусти један би слике бикова, утисвувојник. тих на њима, поред којих •Спава... спава, одјекну беху исписане, често зла«Ч»гом војника. ним словима: »Рекуердо«... Један кирасир испусти — За успомену!... иа.1о јаче свој сандтк, који Лепезе дивних жена, гај пун лепеза. Цар се алем камен шпанске лено“ромешкољи. сти, вејаху као ројеви ода Пробудићеш га! зава- евију страна из многоброј 011 Шнмпо, па одгурнув них подигнутих руку. > Једним покретом руке ки- лсту би се шириле и окре а, он утури своју ша- тале, док су њихови дрве *У У сандук и смејући се ни и мегални оквири сгваРучи је на ватру. јрали на згаришту читаву Беше три таква сандука. гомилу малих скелета. Чи ,0 ј® мспразнише. Бацане таво имање прогута пламен. ° Ла евију страна, лепезе су отварале покретом ваз-

Цар је и даље спавао 15.000 људи окружаваху

немирне, усхићене, светлећих очију. — Ево и платна, привика неко. Указа се у исти мах једна гомила артиљераца, који у својим рукама ношаху огромне слике, слике са страховитим сценама: џелати како шибају једну бледу људску прилику; див не жене, како узлећу уз азурно нлаветнило, окружене анћелима... — Иатраг! дрекну један пуковник и приће ватри да епречи ово скрнављење, а ли на покрет, који учинише војници, оп брзо устук ну и, наслонив се једном руком на своју сабљу, за довољи се само да рскне једном официру, који ста јаше поред њега: Монтеју, ев-> Рибери-

{ 5’* а и као лептири падали га већ, у првим редонима У плнмен. Све једнако гарда, а иза ње све даље Јолетаху из околног мрскаЈи даље, обавијене ноћном , пиасачи нилик с *етлЈцају^и и испољмале.тмииом, сромие гом»«прекидиорекао именаслав-!п,р»и оиаоаш, на.,..к

них сликара, чија ремек дела гуташе сад пламен. — Ево Мурила... Велас кеца... Џоје! Цар је и даље мирно спавао. Удлљени пукови се почсше мешкољити: »Мали је изашао из свога шатора, хоће да проведе ноћ са својом гардом!« Непрегледне масе људ ских прилика испунише у трку пољану. Одјек н.иховог топота разлегао се до пламинских литица. Ускоро па и коњи почеше рзати, а точкови шкрипати. Фан тастични војници почеше секирама разбијати бр.чве на сандуиима. Начини се један пролаз и, да би огре јали цара; сручише читава блага у незајажљиви пла мен. Свилена предина бук-

не слике и док су милиони.гаху као златни облаци падали у ватру, он је не-[при залазећем сунцу; пур.!пVпни опасачи. налик на

крилате змије, нестајаху уји од гомпле до гомиле опламену. Чигави снопови;бузе све војнике.

чипака, кроз чиЈе рупице избијаше пламен, претвараху се за час у пепео... Лудило... лудило. За овим дофоше на ред огладала, која су толико пута одбијала погледе лепотиц.ч; гитаре, маварско гусла, мандолине сребрнастог звука, кастањети од скупоценог дрвета, па чак и екупоцени ножеви, чија широка сечива светлуцаху кроз пламен, као гује при сојкин>е. Цар је још увек с.павао. Сандуци се испразнише. Беше поноћ. Челврт часа доцније разбуктала ватра сс поново утули. Изгледаше, да се пламен силазг, пропада у земху. Остадс још само ружичасто згариште, а хладна ноћ, која беше тренутно отерана, на-

— Немамо више ништа, рече неко. Људи се узбунише и у тај мах зачуше, како цар у сну изговара чудне речи. Беше у дубокоме сну. Његове стиснуте песнице изгледаху као да су од камена. Решени, да сс не мрдају са својих места, гардисти чучнуше у круг и покрише се огртачима. Иза њих хусари, драгони, киресири поћоше њиховкм примером и тужно смешећи се ових 30 000 људн окружише гробаом тишином свога цара. Седећи у столици, са својим дворогим шсшнром на глави, чији се крајеви чудно оцртаваху на светлости издишућег пламена, цар је и даље спавао. До ушију оних, који ста-

цово се пришуша у бкиакЈјаху у неаосредпој близи-