Народ

СОЛУН, СРЕДА 18 ЈУЛИ ГЛ8 ГОД

5Р. 3-18

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога да,а по подне.

Цјтампарија се налази у улици оЈЈС.мбо број 8.

Власник КРСТА Љ. МИЛВТИЉ

ГОДЛИА П. БРОј 15 ЛЕГГГА Рукописи се нс вра&ају. Огласи и белсшке наплаћуј\ се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

БЕАМТЕР ХУС,

Цостедња промена чивом бочешћу од коггријског министар-је Т»е скоро и да сврши. гза само је једш до- Успех Србије у балј више, да су Ау- канским ратовима у,ијч дани избро;ами. лио је, сазнање словенлазак чиновника Ху ској брлћ« у Аустрији ,ека после полити-о мчћи малих, кад се ,а Сајдтера и Ч р боре за право. Ол тога јна доказ је, да се доба настаје у Аустри,\усграји ни један јц буЈјсње свссти отшитичар пе с.ме од јродноЈ мсћи и ново хити да у овим нај Труписање духовз, док

жим временима зау ви државна кола, котако очигледно јуре пропает. Фамозно К а р л о в о мо Сиксту Бурбону Парме, несрећна о анзива на П;ави, чее буне и нереди по 1 нм всћим местима, и послетку долазак 1Новника Хусарека за кавног премијера нај1ГЛСДНИЈИ су знаци је Аустрија у самрг)М ропцу. Сви њени народи жеда је тај роппц што е угуши, јер смрр старе Аустрије роће се нова држава, ,ја ће свој културни цатак куд и камо бо е исвунити, него што то чинила и чини устријз. И ако још и дпиас гсји на вратницама чкога Бурга лепа из ека »јП511 Па ге^погшп :п(1атеп1ит«, ипак се ига принципа власнии у Аустрији никада всу држали, него је 1» изрека 5 г век била ,ут срказам за све наоде Аустрије. Одржавајући власт на !ли и обмани народа устрија је могла да нви до балканских раова без ве-ћих потреа. Ти ратови су зараш Аустрију неизле-

се све у данашње дане не разоукта у један пламениталас, који никаква сила више не мон;е угасити, Репресивна срсства и сва напрезања опробаних аустријских политичара: Тисе, Чсрнина и Сајдлера само субили обичне дон-кихотерије. Кад ови нису могли да спречеточак народног прогреса, још мање 'ће то моћи »беамтер« Хусарек, који је као миниетар и године 1911 био потпуно невидљив у политичким догафлјима. Наименовање Хусарека за шефа аустријске владе само је доказ вкше, да је у Аустрији и сувише зло стање, да би га могли аустријски политичари решити. А кад то не могу учинити ови.још мање то може Хусарек, који је с политиком имао врло мало веза. Беамтер Хусарек биће последњи Мохиканац, који пречи самоопредељење и уједињење народно. Југословеии и Чехословаци морају бити самостални и уједињени, и ако Аустрији поће за руком да овај

процес за неко време моа;е се уступпти Литва-! одложи, то ће бити горе за њене власнике па и Хусарека, одмазда народна биће у то лико страшнија и у жаснија,,.. »јер шго кашње сте то јаче туче«.

ШЕР8ЕНЦНЈА Лондон. — »Дејли Кроникл«, поводом посгигнутог споразума у погледу савезнкчке интервенције у Сибиру, мисли, да ће се оружана експедиција огра ничати на Сибир и на над зор жељезничке пруге, прошнрујући на тзј цачик дело Че.хо-Словака, који траже да им се пошал>у појачаља. Лист додаје да ће америчко-јапанске снаге придружујући се Чехо Слозацима практачно доказати симпатије Савезиика за словеиске аспирацаје. ЛИТВАНСКИ ПРЕСТО Цирих. —»Нордајче Алгемајне Цајтунг« изјављује, да је паименовање војводе од Ураха за кра-ва Литваније незаконито. Један део Литванског народног већа, без одобрења стнријих, то јест Иемачке усз т дио се, да се коисгитуишс по узору Пољског државног сазета и затим је, без зпања немачке владе, изабрсо за краља једног виртембершког војподу. Независносг Литванпје — прнмећује канцеларов оргап — била је призната од Немачке само под условом, да концесије, које се имају одредити — а мећу којима сс налази и питан,е државне форме и нзбор владаоца — буду одговарале интересима Пемачке, и да за та питања треба да се претходно до■ђе до разговора са немачком владом. Према томе ке

нијн право да сама одлу чује о питању престода, нити се државно веће, образопано ио својој вољи, може сматрати као закони то представнаштао Литва иије. Ово саопштење је типично због појмова о независности, како их замишља Немачка примењујући их на пограничне нове флсаие. Вил»ем одУраха, гроф одВнртснберга, рофен је у Монаку 3 марта 1831 године. Има осморо деце, од којмх је најегаријп Виљем рофен 1897 године потпоручник у једном саксонском пуку. Породица Урах је потомак породице Виртеибершкс, и посталн су католнци 1862. Њихово племство јс скорог порекла. БУГДРСКА И ТУРСКА Цирих. — Малинов љев орган »Препорец« наставља полемику са турским мовинаром Цемал Нури: »У листу »Ати« каже »Препорец« — Џемал Нури великодушно нуди Бугарској јужну Добруџу и Бесарабију, са претпоставком да Бугарска да Турској долину Несгоса и Струме. Турски новинарза боравља, да Бугарска ни;е једна религиозна држава, да уједињује хришћански свет. И сам папа се одрекао сваког територијалног ссвајања, и с тс тачке гледишта ислам је једаи анахроиизам. А Џемал Нури хоће поново да уједини муслимански свет под турским жезлом. Све дотле, док се младотурски циљеви не косе са нашим интере-

ДИЈе, која није још до лнтику премаРумуниЈЈ во.љно зрела. Лли кадСрбнји и Грчкој.« турски новинарн тј

аже наше земље, ми не можемо савладати своју узрујзногг а зауздати свој бес«. Џс мал Нури у »Ати« ! одговара »Препорецу« на горњи чланак овако: »Бугарска није ни кад ни имата религије.

0 БЕЛШИ

/Кеиева. — Ханс Делбрик чувени професср Историје на берлииском Универзитету, дно је опу интересаитну изјнву о Белгији једчом сарадиику »Најес Винер Журиала.« »Белгија каже Делбрик, иије само исмачко питање, то је проблем, који интересује ц"о свет. Чак и Лмерика — ми то не можемо порчцати — има интереса, да Беигија остапе независв >; јер, ако Немачки буде имала, макар индирекшо, домнпацију у Белгији, Фпанцуска и Енглеска ће се самим овим фактом наћи у положају, да

За њу је религија по следица случајности. Одавно бн Бугарска била примила религију Енглеза или Американаца, да се го слагало са њеним интересима. Ако сс ис варамо, краљ Фердинанд у велико жели да Бугарску присаједини римско като личкој нркви. Даље турски новлнар кх ваше не сматрају као опажа, да 6и рсшење велике силе. питања Марице и за-ј Оетављам на страпу пипадне Траккје било одтање правдс и морала, и користи Бугарској КО- сматрам, да је питање поја би СС тако ослобо- ли.тичко претежнијс и оддила једног трна и мо-лучујуће. Без независпосгла би понов <1 преду- ти Бслгије, не можемо изети своју претећу по- мати трајан мир. 3 А П А Д НЈ 4 " ФРОНТ Лондои. — 1’езултат опе-јШ ГОКХОЛМа: Први пут рација прошле недеље био од почетка рата швед-

је, да је кронпринц био принуђен, да напусти офанзиву и да се ограиичи на дефаизиву. Он је потпуно изгубио иницајатвву и бко је пркнуђеи да употрсби скоро све своје резерве да би парирао савезнички ковтранапад. И ако је положај пепријатељев тежак, не може се ипак рећи, да је безизлазан. Ио главна тачка у свему овоме јесте, да је непријатељ бко принуђен, да употребч својс свеже ре-

сима, ми можемо хлад-; зс Р” е ’ бо Р е ^ и сс > де Ф ан ‘ нокрвно пратити тур-Л иви и под неповољним уске ствари, мн можемо мирне душе посматра- Лондон. — Гајтероти психодогију те на-вој Агенцијијављају из

словима.

ска германофилска штампа не покушава, да умањи важност сав;:зничког напредовања. Штокхо л м сд а гбл а д ет и »Свенскадагбладст« изјављују, да се немачке незољеумножавају.»Дагс н су нтш ете р «, и с п и тујући озбиљно ситуацију, каже, да немачко повлачење значи.да је потпуно напуштање велике офднзаве прнзнање немачког поразл. Соа објашњсња, која Берлин дајс, не могу изменити чињенице и нико неће ни помислити, да је немачка врховна команда по-

Ј. Фгдрров:

Ф Е Љ Т О Н

Ж Е Н А

I

1 то иуцкарати, чинвло се

нину високог каменог мећупростора затајеном музиком. Она је на првим степеницама подизала главу и при бледој свстлости лам-

нкли Јој се незамамљвввм' Мирисало је хладноћом

и у страху Је затварола кијс видгла иа врху степеочи. ;ница: сигурно није прнме— Као ној, смејао тио кроз прозор. Пењати и неналожена пећ црнила се он. јсе било је теже него обич-се спојим округлим телом Али је и он требао бити!но истрах је овладавао свс к; о мртпа. Цона цсв про-

опрезан, премда и нијебио пице, било јој иекако ра- свестан тога: и он и она

Он је обично долазио на као да је све оживљавало,'досно-непријатно видсти иајимали су породицу, и без астанах нре ње. а са стакленог оквира па врху стспеница н.егово па-^обзира на то, што је град Соба, где су се они са- плафону, падале су каткнд клоњено, од ваздуха пору- био велик, њих су обадвоЧајалн, била је одрефена крупне одмрзнуте капље,|менело лице, с нестрпљи-јје повнавали у граду. Зна ' радиоиицу уметиика и и ударале о под, расипају- вим, замамљивим очима. |ли су о њиховој всзн, али

Рфла се само жељезном ћи се малим млазевима 1е ћи, чија је цев ишлауза -- ..

Степенице се протезалс оии сами нису подозреваЧим би упознао с про- на пст спратова ; пењући] ш гога. д. |зора њену фигуру, која би се, она со час сакривала одј На последљој степеницн Како су се они састајали пролеталатамном силуетомјтих очију и опет се попо- он јој пружаоруке и готоједном у недељи, про-,под електричном ламиомЈво осећала под замамљи-јво уносио у собу: тако је Ри су замрзавали, а по крај врата, истрчао би из пом силом и чинвло се: она малаксавала и задихи*фону се протезно као собе и с бијењем срца слу-Јона час тоне, час испли- сзл«! се. ГЈ) а ввсоки стаклени ок- шао брзи, све јачи ш\м вава. Лко се догаћало, да

више, при сваком кораку. тегла сс од ње, слично оА авуцв, које произваћ шс громној змији под сводом слаба дечја рука, особито а замрзнута окн.ч гледала су је узнсмвривали. јсу строго и непријатно. Латвореиа врата дочека- Црно-плави оквир горњег ла су јс глухо и ћутећи.

Д а би се соба угрејала долазак, он је сам °*ио пећ и било је весеЈ ’ ХЗД је горео угаљ и пећ РРопЈшта.-а топлслу кроз “Ф '•зне бокозе. Тч. д ночуло неш јавуцима, испуњае-ао прча 1којч јс грозиичаво трела

О, мила, мила, мила! Он је љубио њене образе који су били хладни од

њених корака. јСе путем на неком спрату У хо се време увек глу-^отварала врата, они је сва хо чули из суседиог сг.ра- дрхтала, замирала и бсжа-јваздуха, полагао јс на ши та звуци, који су серазле-ла напред стреиетним стра- року фотељу и падао пред

гали под слабим дечјнм хом у срцу прстима и шум тлх корчка псп.ојмљг.во се с њежнпм

Она их узрујаио и готово дрхћући откључ.шала. Огкл,учала напослетку, и тог истог тренутка залупила их за собом гако јако, да су зазвонила стикла. 0на се сна притајила, прн-

светла, напомањао је због нечсга на свод гроба; она пожури да упа.чи свстлост. Алн и при светлоети нијс бнло боље. Тај мртви ваздух вргсиљавао је, да се скупља и улази у себс; а а дечји звупи, који су сс

слушхлвлла и очекивалар.пробијвли одоздо, изазивл-

иао да се боји потере. Пеосвегљена соба погле

лп су пелријатне мнсли. — Мишта, ои ће сад до-

дала је иа њу празним, мр-ћи. Он ће сад доћи, —тетвачким очима и уплашила шила се она и покушавала тако да није била толикојје нредставити, како ће он

\ ако се иекојн.ом па колснима, чекају- узрујана и уморпа, побегла|бити избезумљен, кад је

стспепице,|ћи док се она одмори,

спуштао низ ниско је сагињалп глевурје пољуби у уснр. И ево, први пут, она га д;пгн

дл би. Чуднопато, бсз илга су затече овде. 1Т1! ачдови ИМНЛИ свсвимј — Ичотлкпћ*’ гр „мд н V сумоаку чц-1