Народ

6Р. 349

БРОЈ 15 ЛЕПТА »Народ« кзлази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улипи хрх.мбо б}'0! 6. Власник КРСТА Љ. МКГЛЕТИТ.

СОЛУН. ЧЕТВРТАК 19 ЈУЛИ 191« ГОД.

ГОДИНА II. БРО.1 15 ЛЕПТА Рукописи се не вракају. Огласн и белсшке нппла-ћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.

-- ПСВСДОУ СТОГОДИШЊИЦЕ 2У.Ч0ВД РЕЧКОКА

Голине 1818 штампан е V )И га мпа риј и јерменков манастира Бечу уков »Српски Рјечцк, истолкованњемач (М и латимским ријеца«. Појава речника ознаI ;ава нову и здраву е »ху наше књижевноти. Пј>е појаве р°чнианаш литерарни језик № је необично сировиан и у речима и у в.шцима.Књижевници, езнајући шта је народ10 и добро, бирали су ечи и облике по разичитим руским и цркено-словенским нагшима. Вук је, издањем вога речника, показао оја је та иародна одеа, у коју народ одева воје најдраже благо, воје мисли. ГТоред преговорз, поед имена пренумеравта и набрајања штамареких грешака уз ечник је штампана и 1 ала српска граматика. Јојавом ове граматике амо дело добија куд и :амо већу вредност. Поввом речника и грамаике сваки је књижез1 ик добхто главна сре:тва за културно уса|ршавање у народном :уху. Вук не само што је ктолковао 26.270 срп:ких речи »њемачким и 1 атииским ријечма«, не■ е он у томе речниу, поред појединих ечи, верно и тачно о исао народна верова1>а, иародне обичаје, аачај појединих лица | места и према томе, вегов је речник пун (гнографских, географКих.фолклористичних, историјских и топографских података. Кад имамо на уму прилике, у којима Је Вук живео и радио, средства с којима је располагао, онда нам његова марцијална личност изгледа куд и камо зећа : л и ч и на дива, пред којим нема препрека. Још онда, добро схва■кајуки јединство народио, изабрао је за књижевни језик источни и јужни говор штокавскога наречја, јер тим наречјем говори највеки део, управо три четвргине нашега народа; оно је централно југословенско наречје. После стотину година ми видимо да десет милиона Југословена пишу оним језиком и по оним правилима, које нам је још Вук поставио; после сто година знамо да ни етнограф, ни фолклорисг, ни топограф, говорећи о нашем народу, не м©гу т мимоики у томе Вука и његов речник; он је лутовока и требник сваком који се бави науком; после сто година осекамо, како је здрава и једра идеја. нешколованог и генијалног Подринца, прокрчила себи пут до данашњих дана, идеја ко ју из дака у дан документује добар број знаменитих имена, и пуно уметничких и научних дела и веких концепција. Кад све имамо на уму, онда тек потпуно можемо схватиги значај Вукова речника.

Тога ради ово неколчко речи нека изазову успомену на оно радљиво доба лре сто година, и подхране пијетет према геиијалном Подринцу. АМЕРИЧКЕ ТРУПЕ Вашаагтоа. — П^вФашердчког врхозног штз,ба ђеаерал М?.рк јв нзјавно, да се у Фраац.уској сада налази преко 1 милион н 200 хиљада америчких војника. Број заробљеника, хсоје еуАмерика.нци до сада задобалн, износи 18.800. Саме дзе америчкз јединице заробиле су 5027 Запле-љено ја поред тоганреко 100 митраљеза.

Цирих. — »Франкфуртер Цајгунг« не гледа у ружичастим бојама будућиост на западу. Непријагељ је каже лист — тврдоглав и неће одустати од покушаја да окрене судбипу овог рата у своју корист. Тешки задатци чекају Немце. Нико не сумња да ке ти задатци бити решени, али за то треба јаке воље и чврсгог поуздање у сзоје снаге. ЈОШ ЈЕДИЗ ПИСШ Цирих. — Имамо јошједно откриће о Карловој дипломацији. Њујоршки »Евенинг Пост« је. публикојвао једно писмо, које је аустријски цар Карло упутио румунском краљу Фердинанду половином фебруара ово године. У том писму обраћа румуиском краљу пажњу на опасности социјализма са истока за Аустро-угарску. Позивао је за то Фердинанда ча зајед-

кичку борбу против а.нар хије, у ком случају цен тралке силе би га помогле да зашгити свој фроат. Маговарао га је с тога да закључи мир. Цлр је закључио речима : »Ово је време, кад вдадари морају бати уједињени!« Ово је писмо послато у време, кад је са Румунијом било закључеио примирје. ИЗ РЈСИЈЕ Цирих. — Лисгови из Москве јављају, да Чехослозаци напредују линијом Јекатерикбург-Чељабинек и да сс трупе совјета повлаче у ггравцу Бранерскаја. — Мобилизација радника је почеда 4 ј}чта. — Према »Локаланцајгеру« стање у Петрограду је веома критично. Смртни случајевп због глада сае су бројнији и стаиовнишгво од 2 милиона к 400 хиљада спало је на милион и 430 хиљада. Коњи падају по улицама услед оскудице у храни. За два сата на једчој самај тачки вароши угануло јс 20. По целе дане ие раздаје се хлеб. Колера се сзе више шири услед оскудаце у лековимч, лекарњма н болничарима. Штокхолм. — Русгси лисгови јављају да је пре неколнко дана др жан у Москви конгрес професора и учитеља Присутни су се нцјлсС нили пригив бољшгви чке вдаде, изјавквши такође, да је немогукз ма каква сарадња са н а род н и м комеса ром. Против одлуке конгреса устлје званична »Из вестија« закључујући овим речима; »Учитељи и професори морају знати, да влада совјета у чијој су они служби има на расположењусва

средства, да их принуди, да поштују њена нарекења.« РГ8Б0ЈНЈ1Ц1

Л о н д о н. - - Дописник »Тајмсов« јавља: Од 46 људи, који су сачкњааала посаду француског пароброДа »Ллдиа,« торпиљираног западно од Сан Себастиан, само шесторица су се епасла на обала. Свз оста ле од посаде, као и у случају »Лендовсра Кесгла«, сумарсн је побчо, претурчвши чамце. Прежнвели изјављују д\ је пароброд горпедован у пчтанским територијалним водама.

Шгокхолм. — ИзМоскве стижу појединосги о опшгем штрајк)\ који је проглашен у Украјини на југоисточним и јужчим же.љезнацама « на пругама Подоллјс. На свим овчм же-

лезнччким мрежама рад је обустзвљен. Штрајк има економски и политички кзрактер. На једном ве.ЈЧком збору, железничајхи Подолије су изгласали резолуцијз г , у којој траже успостављење власти совјетч у Украјина и повлачење аустро немачких трупа. М и н п ста р кому ншсација је објавио наредбу у јсојо; прети, да ке отпустати штрајкачси да ће службу на жељезницама предати у руке немачке врховне команде, ако се штрајк на;стави. Ааи ова наредба није .Јимала никаквог дејства. !Одбор штрајкача изло,жио јс аа свим станијцама нроглас, којим иозива штрајкаче, да ис(трају и наставе борбу Јбез милоср т ђ а. Број штра ј к а ч а износи 300.000, од којих 100.000 на југоисточним мрежама жељезкачким, а 60.000 иа јужним.

Цирих. — Д?легати естонске владе отишли су, да немачком опунамо&еаом министру предаду ноту, која је тешка оптужба протиз немачке окуоације у Е сгонији. У ноти се каже, да се та окупација претворила у тешку војну диктатуру, уоркос Хертдингових изјавз, дд је окупација само средстзо за успостављање мира л рада. Сгм тога естонска влада, која се о бразовала у новзмбру 1917, после проглашен>а неза нисносги од стране скупштине би1 а је сусаендована. Нациоаалне трупе бале

су разоружане. Административни о р г а н и, којс је створила скупштина, смењени су. Немачке војне власти узел ч су у своје руке целу власт, наименовале су сзветнике Немце који предсгављају тек 2 од сто целог становншлтва. Немачк I је језик, који 90 од сто народа не разуме, уведен у призагну коресаонденцију. Сзе слободе су укнуте. Чак и слобода мисли. Зећи део естонских лисгова забрањен је. Полнтичке странке су изгубиле сзаку слрбоду. Створано је мешовито веће за Ливонију, Ес-

11 ФЕДОРОВ:

Ф Е Б Т О Н

Ж Е Н А

— Само нешто врло важ-дизали одоздо на више... К могло га је задржати, испуњавајући степеиицс 80 г ве једио, треба се при-тамним, влалгпим шумом. ^рити срдитом и казнити Н>у обузе ужас: тренутно ^за закашљење. (се сети сна, који је усниОн није долазио... У ње- ла прошле ноћи. Сањала 80 срце почео је залазити је да је спавала и одједа8е »ир, које су дечји звуци ред је пробудили исти таки 1е војмљивим начином спу- тешки кораци, и сећа се, №али у жељезне ланце. да сс пробудила у неискаАко он у опште не доће, заном страху; погледа око 8 »ли, до!’одило се нешто оебе — никога, а кораке ^сио. 'Га он је рекао, да још увек чује. Пеко неви 11 само смрт може задр-:дљив тешко корача по ње шом кревету. Ближе... блинестрпљивости она хте-же. Она напрегне све силе Изцћи иа врх степеница, викне и пробуди се. 1 бојала се. Једанпут се| И ево, опет ти исти ко^Уше нечији кораци. Он? раци. Познала их је. По ° На прислони ухо на вра- други пут ти исти кораци. Не, кораци су били те-Ужас је одгурне од врата. груби. Они се по-Сакрити се за завесу... за

пећ... Од кога? Она дођеј мало к себи и на прстим;н прифе к врагима. Довољно јс отворити врата и та ће се привифења раеејати. Али су се дивље мисли спотицале у њеном уображењу: она 4>е отворити, а од једанпу г ће упастх: некп мрачан, страшан и исмејати је. Ла мииут она изнеиада ослаби, осети да заслужује таку казну, и сва та љубав учииила јој се непотребном и преетупном. Тешки кораци ућуташе Лупише врата у нижем спрату. Задихавајућа се, она се опусти на фотељ и није ни чула, како се успињао тај, кога је очекивала. Тек кад је шкљоцнула брава, она скочи и потрча на сусрет, тражећи заштиту и спокојсгво. — Ах, напокон! Али он се заштићавао од

њеног загрљаја, задржава-јипак си дошао да ме внју-ћи њене ассљс кретн.ом дкш и кажеш.

руке. Смућена, оиа није ништа схватила. — Пе, не, не додируј ме се! Његово је лице бвло бледо. Очи суве, успаљене. Он заклима главом, зајеца и с иапором проговори: — Разумеш ли, ралумеш.. Умро Коља. Оиа цикне. — Шта? Не! Твој син? Није могуће? Он се прислони к прозору и не скидајући капута и капе, покрије лице рукама и заплаче. — Пе, нс, не додируј ме се! Одлези. Ти имаш дете и можеш на њега преиети заразу. Али дубоки осећпј сажаљења, љубави и признања овлада њоме. — 'Геба је умрло дете, а

Опа је јецајући говорала: — Ти ннси могао да нс дођега! Зар ћу се .ја после тога бојати, да те се додирнем? И она се сва припнје к њему, љубећи му руке, лицс очи, влажне од суза, којс је риа пида са само пожртвованвм усхићењсм. док обадвоје није с.бувела уобччајеиа, оштра, неукрртљива жеља. 11 И сво, њеио дете заболе од шарлаха. То је порази као муња. Чипило се, да су јој кзненада ишчупали срце и бацили у распнрену жсравицу. И срце се надимало обухваћено кајањем; она јс била жива и осуфена да гледа његове муке. Назвратна љубавница, како је она са злобом нази-

взла себе, морала је гледаги, кахо се мучи и проклиње је — мајка. Она је то увек предосећала н сваки пут после састанка са замрлвм срцем, журила се дстету, да се увери, је ли живр и да се није с њиме шта доТодило Она је непрестано очекивала и стрспила од те казне. Баш од те. У залуд се она покушааала оправдати: није због гога, није због тога... Зар она нпје збацила све одело, које је он хватао својим загрљајима и зар се није опрала од главе до пете! Зар се она приближавала свом детегу, пре нсго шго се умирила, да је све чисго! Са свима непријагним појеДвностима бнло јепред њом цело го вече. — Наставиће се —