Народ
б;\ злг БРОЈ 15 ЛЕПТА »Народ« пзлази свакога да аа по подне.
СОЛУН, НЕДЕЉА 22 ЈУЛИ 1018 ГОД.
ШтампапЈГја се налази у улици Коломбо број б. Власник КРСТА Љ. МИДЗТИТ.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра-ћају.
Огласн и белешке наплаку ■ју се по погодби. Редакција је у улици Колом бо број 6.
вијсоновд т
Један од првих и важнијих покрета председника Вилсона за вреае овог рата јесте ње гова нота од 5. децембра 1916, којом је позвао зараћене да изложе своје циљеве рата. Немачка је наш^а за нијподесније, да одмах одговори, како су од н>ене сгране ве-ћ изло жени услови мира на које Савезници нису ни одговорили. Међутим, почетком јануара-1917 сгигао је одговор Савезника у Вашингтон, и циљеви рата били су јасно изражени, а имали су своју основицу у познатој формули Лојд Џорџа:
Је, са бсталим циљевима рата, то изложио и у снојој чузекој посланици од 27 децсмбра 1917. Али Сједињене Државе, налазећи, да је питање о самоопределењу народа врло важно, само по себи, вра-ћале су се, до сада, више пута на то, и према потреби коментарисале га, или и у одбрану узимале. Један од важних момената у спровофењу тога питања јесте и недавна изјава државног секретара Сједињених Држава за спољне послове Лансинга: »да Сједињене Државе хо■ће потпуно ослобође-
»накнаде, поправке, га-јње свих елсдаенских на!рода испод аустро-не-
рантије«. Имајући у рукама о-јмачког ига«. ва документа председ-ј Као што је познато, ник Вилсон је пред ова се изјава има смаКонгресом 9 јануара^трати као одговор Ау1917 изложио своје по- стрији, којаје покуша-
гледе на зара-ћене, као и на последице, које би могле произа^ћи из овог сукоба, који представља у самој ствари судар појмова ме г ђу-
собно искључивих.Доктрина Монреова нашла је потпуну примену у излагању политичких схватаља председника Вилсона, меј>у*' којима је за нас најважнија она одредба: »дати слободу сваком народу, да изабере сопствен пут ка своме развггћу, без спречавања и узнемиравања«. Базирајући на томе своје уверење у погледу на самоопределење народа, и спроводе г ћи га као државну политику Сједињених Држава, председник Вилсон
ла екепериментисати са чисто теориским, раније израженим, поставкама, које су, што се само по себи разуме, највише пога-ђале Аустрију као један авахронизам с обзиром на Мо
шонреову доктрину. Поред свега оаога, ми данас имамо једну интимнију, непосреднију и тиме убедљивију реч председника Вилсона. Одговарајући на телеграм г. Пашића, председника Министарског савета и Министра Иностраних Дела, који је упућен 15 јула поводом четврте годишњице онога дана кад је Аустрија насрнула на нас, председник Вилеон је рекао:« ...Убеђен еам да задовољење пра-
ва Србије стоји на че лу сваког прогрзма правдс...« Кад је реч о правима Србије, — она су речена и крвљу писа на у току толико векова; она су мучени штвом и жртвама последњих данл толико доказана, да с\ г постала део вере целог једног троименог, али је днородног, народа. Наша је вера у задовољење тога права толико велика, као што је велика нација чији се представник за то право својом речју залаже; наша је вера толико чврста као и мишица велике нације, чије је ударце неиријатељ ве-ћ осетио на својој лобањи. 0 ЦАРУ Цирих. — Један фински лист доноси овакву верзи ју о стрељању цара Николе. Кад су бољшевици у Јекатеринбургу открили заверу за његово ослозоћење, изјавили су његовнм
нсколако минута пресуда је извршена. Црвена гарда је пренела леш у аутомобилу. Московски совјет, кад је о томе добио извештај, потврдио је одлуку владе у Јекатеринбургу.
бијена, пису му дозволили многк л.уди у Енглеској, не »и писмо да пише. После сећају да ови још трај\\ Један од ратова ј г мини Јатури је противу Турака уАдену. Турци држе у својии рукама Лахој, удаљен за 25 енглеских миља од А-ј дена и дочепали су се ШеикОтмана, 7 мил>а северо-источно од енглеске поморске етанице, од које су од бијени. Енглеско министарство сојно јавља да је бриган ска коњица имала један сусрст са турским одељењима на 15 миља западно од ове вароши. Турци су били тучеии и сставили мно ге заробљенике.
у ашннјн Рим. — Аустријска команда, после смене ■ђенерала, команданта војске у Албанији, наредила је, да се из Босне и Црне Горе пре несу појачања у Албанију и да се започне контраофанзива. Од 11 до 16јула борбе су достигле крајњу жестину, нарочито према кључу Деволи, где италијански представљају најистакнутију границу с обзиром на ону пре^ђе установљену. Непријатељ је, према изјавама заробљеника, имао ужасне губитке. Ноћу 11 јула Аустријанци су са великим снагама напали мост Куци, на завију гку Семени, и
»Немачка је изгубила офанзиву, оиа јс лрстраела страховитн ударац на морал њених војника. Још је рано говорити о победи;али већ сунце сија високо гамо, где су до скора били натмурени облаци.« ЗАПАДНИ ФРОНТ
Лондон. — Лорд Керон на једној вечери, положаЈИ која је давана у част енглеског министра војног казао је, да су губитци које је Немачка претрпела на заоадном фронгу, само у размаку од последњих неколико дана, прсвззишли много целокупне добиткс које је имала до сада.
чуварнма, да могу од ње- били ~ ли да створе га ЧГП'1 ПИТК ИТТА УЛ‘СО АО_|, . 1 један мали мостобрзн, али спремне италијанске трупе приховале су ту непријатеља, који сталнб трпи веома тешке губитке. На кључу Деволи и на зазијутку Куци, италијанска команда се ограничава на врло интензивну артиљеријску ватру, да би држала непријатеља у шаху, отежавајући му све више положај.
га урадити што хоће, само да га не предаду контрареволуцнонарима. Али Троцки је наредко, да се Никола одведе у другу варога ц забраиио је да се према бившем цару чивп насиље. Ипак он је задржан у Јекатервнбургу и кад се открила нова завера, месни совјети су затражили од Москве, дозвслу да му суде. Москва није одговорила и то се протумачило као одсбрење, 3. јула бивши цар одведен је у аутомобилу на два кклометра изван вароши, где му је представник владе прочитао пресуду, коју је Никола равнодушно саслушао
ЕНГЛЕОКО ВОЈНШТЕ
Лондон. — Немачка ратује само на једиом фрои ту, док су енглеске групе расуте по свету где учест Његова молбајвују у многим ратним пода види царицу, била је од-'ходима, тако многим, дасе
ИСХРАНА ШВАЈЦДРСКЕ Берн. — Федерално Веће злтражило је од иемачке владе, да накнади Швајцарској } г житу губитак товара, који је пропао услед потапања пароброда »Сардпниеро« од стране једног немачког сумарена код Казабланке. Немачка влада је на то одговорила швајцарском Федералном Ве-ћу, изјавивши, да не може уважити молбу швајцарске владе, пошто прилике због исхране у Немачкој не дозвољава ју, да се п о ш а љ е Швајцарској ма и најмања количина жита. Накнаду ће за то платити у новцу.
ХАРДЕЕ ОЈЕЛГИЈИ Лондон. — Седмог јула.злочин према Белгији. Харизашао је »Цукунфту« је-;ден продужава чланак и удан чланак Максимилијанајказује, шга је дужност НеХардена, једног од најас јмачке у односу на Белгију. кренијих немачких новина-! »Мећународно право зара, у коме етоји ово: |брањ} т Ј'е Пемачкој цареви»Потврда Бетмана Хол-јни да присвоји чак један вега, фон Јагова и фонБи-јкамен са улица у Белгији лова, — која није деман- и изрично јој нарећује да
тована, нитн се може демантовати, — сведочи да Белгија није имала никак-
рестаурира ову краљевину са целокупним њеним 6огатством, свом њеном са-
ву обавезу према Немач-јмосталношћу, којујс имала кој, и даје испуњавала све'
дужноста према њој , чијом је иницијативом Белгија и неугралисана. Немачка је била обавезна да штити Белгију с оружјем у руци « И због тога се и сматра да јс Немачка извршила битке и у будућносги оиа
нре него што су дошле немачке трупе да је руинирају. Ако мећународио право буде триумфовзло, ми ће мо биги дужни, да накнадимо Белгаји све њене гу-
1 МОРЖ Д*ЕСПАРБЕС ■ -
Ф Е Љ Т О Н
ЗАСТАБНИК
«
Скидај жаклину? Шта вслиш? Скидај крст; знаш, да цар не воли двобоје! Кирасир промрља само: »Заиета чудновата ствар« ~ па једним потезом руке скидс с груди свој крст и Држећи га у шаци одбијеДним страховитим замахом сабље први ударац драгопов. У истом часу бану један ®Дред гренадира: Ево цара! Ево цара! Пуковник закопча брзо свој шињел, официри доТе раше у ред своје клобуКе . а Депорт и Алуар ста1Ј ише своје сабље у корице. 1Ј Д прилике на дссетак коР&ка од ватре, кроз густу,
; 2 једва провидну маглу, про јаха тихо једна мала сенка, фаћена штабом, рекао бих, австи. Задубљена у мислима, ништа не видећи, са спуштеним дизгинвма проће кроз улицу сву у рушевинама и увек истим ходом упута се у средиау вароши. * * « У повлачењу Одлука да се напусти ва рош, беше донега. Русија нам беше измакла под својим снежним покровом. То беше први пут, да Напо леон, повлачећи се без очекиване победе, призна пред Европом, да и француски поход може да претрпи неуспех. Кутузов је и
даље 'ћутао на све цареве брзој аве
Из дана у дан армија бе- ј'ахао је поред ескадрона.
ше све малобројиија. Правих Француза беше јсдва половина, Остало беху све Немци, Швајцарци, Хрвати, Ломбарђани, Пијемонтези и Шпанци, који по чеше већ да негод} т ју. Подбадачи тајпим прокламацијама опи су ноћу бежали из својих једаница н ишли Русима. Забринут овим појавама, Наполеон беше издао наредбу, да се преустроје пукови, да се цео материјал натовари на 40.000 кола, да се пртљаг увеже, па да се, пошто друмови беху чуна-
жајск и Москву... Натмурен и сам Депорт,
Већ десет дана како счсг веје. Цело бојно поље беше покривепо белом копреном. Славна битка! промрмља маршал Мортије у иролазу. Ево, баш су иа овоме месту драгони извршили ју[шш — рече Депорт — и тек тада примети, да му коњ већ *ч их пет минута гази пс к сгурима. Евс. > ирасира ! топова 1 једва чујно прошапута један глас иза п.егових лећа. Капетан се са муком осврте и угледа Алуара, који
ни војском, отпочне опште Је показивао мртве. повлачење истим путевима.ј А, то сте Ви! рече му кикојимаједотле напредовано. расир. Цела армија, погнуте гла-! Ја, главом, одврати драве, упути се својим старим
је широке шињеле. Друм око њих тутњао је од огромних колона у покрету. С часа на час, покретом руке, која би се заустављала у правцу какве велике снежне хумке, откривали 6и целу бригаду поби веиу, савладани, у снег уваљени и напуштени пук. — По том би, еоуштених очију, пуштајући коњима на вољу настављали свој марш, туробии, уцвељенс душе, промукла гласа. — Тужно... Стигавши насрединубојишта Алуар ухватп за руку кираспра. Неко време су се гледали очи у очи, ие говорећи ни речи. Изгледало је, као да им од по четка повлачења једна једина мисао продире душу. — Уверен сам да си рад
још видним траговима, и понова угледа с ужасом Мо-
гон.
!да га потражнш. Наје ли
Обојипа јахаху не гово- тако? рећи иишта, увијени у сво-ј — Да, потражимо га, од-
вратк крагко д[)агоп. .Тош од синоћ маршовало се без икакве наредбе, без реда. Сви родови оружја беху се помешали. Лако вм је према томе било, да се за час удаље и да виде оно, о чсму еу једнако мислили. Земљишге беше разривено, иснресецано гробовима и тоиоаским карама. Свуда унаоколо беху ))асути клобуци, каре, оклопи, скрхани точкови, подерапе униформе и читаве баре од крви, у којима су лежали коњи. • ~ Деде, раскрчи својом сабљом, рече Алуар. Депорт извуче своју о. громну сабљетину и протуравши је кроз гомилу мртваца, ноче их с њоме подизати, бацајући их час лево, час десно, час оиет у назад. Наставиће сс —