Народ

ћр

ч

СОЛУН, СРЕДА 2Г> ЈУЛИ !!•»!,Ч !Ч»јј.

ВРОЈ 15 ЛЕПТА Ј»Нзрод« излгзи ск«ког.ч д«. но ДО ПОДНС'. Ш’|П''парнј.ч се квлазг у улкци Кпдо^бо орој 6.

КРСТА Љ МИЛЈбТГТТч

П)Д!1И\ II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА Гј-копцси се не враћају.’ (јгл.-јси и 6с; сшке наила4у!у се по погодби. Ре.;;окција је у улкци Коломбо бро> б.

0

хг*~<ч сј

Заталасааи францус- роиито суверсна Т р ■ к*.»м револуцијом, а му-Јска и заштитнкца Ручеги влогласним к ду- сија, обратиле су најгим Метерниковим си-!већу пажњу на држање стемом, потиштени н - Србије према револуциродс Аустријс, понели ји Срба у Аустрији. И су 1848 дизати глас и-Русија и Турска посла-

трежити сво]а права.

ле су своје изванредне

Најјачи, алм и лајлепо- изасланике у Београд литичкијн, најсебачни-јда српској влади препоруче помирљиво др жање и да мотрз на даљ.ч развој догафаја. Алн ипак, чим се средиле њене унутрашњс прилике, које је опег рука Вучићева узмутила била, Србија се одмах одлучила дасе јавно умеша у акцију Срба из Аустрије, и да на тај начин — а у смислу државког програма што га је 1844 велики државник Илија Гарашанин израдио а књаз Александз р Кара ђо рфевић прихватио — изифе из оквира уеке локалне полигике и исгакне се као заштитник српског живља и ван граница вазалне кнежевине. ји и најшозенскији израз те акције, била је Ма^арска Револуцијо. У име великих демократских привцила Ма■ц/ри су истина тражили слободу алисамоза себе, док су је у исто време порицали свима псталим нацијамо, и за ове захтевали отворе.ну ма^аризацију на целој сеајој будућој самосталној државној области. Што се тиче срлске нзродности, Кошут није хтео ни да чује за њу и за њене националне слободе, кзјављујући српским дспу г тати??а да ће мач решити сва та питања. Сукоб са Мафарима био је неминован. Непосрсдни

То званично учешће иовод за почетак ору-јКнежевине Србијеурежанеборбе био је поку- волуцији атсгриских шај Мафара да из Пе-јСрба, које —''каодотатроварадинске тврфаве ду прва интервенција

Једним изненадним преиадом угуше српски покрет. Завафени са

у корист неослобофене браће—представља знамеиит и велики дога-

Мзћарима, а одбачени -ђај у нашој новијој иод хабзбуршке дина сторији, везано \е за стије, која је просто.данашњи датум: 11 јула одбила све захтеве_Срн- држи Кошут свој чу-

ске Кзрловачке Мајске Скупштине, Срби из В^јводине обратили су сс- за помоћ својој боаћи из Кнежевине Србије. Кнежсвина Србија доведенаје билатиме у врло деликатан положај. Свеевропске државеа на

вени говор, у коме преги истребљењем целога српског народа, а 25 јула у Војводину прелази војвода Стеван Книћанин као командант многобројних добровољаца из Србије, чију су тсшку руку разметљиви Мафари убрзо

оеетити у чувена својо н>е од стране нспријатељЈ, трн поразз на Сенго-пошто су раније ч«та>и у машу. јнемачким ластовима истоКада је Беч дефинн- рије о зверстпимт Савезтивпо прекинуо са Ма- ника; и Јкеле да упуте јефарима, српски покрет длн прт-есг заједчо с при је посредно. И нехоти- знањсм вел>?ке г.амсг чосце иослужио, истима, ти због депог ноетуиаља интересима хабзбуршке; 0 њима.« динас,ије, и поступно о-епг ннтс&вгиви јр” изгубио свој национал- с ЕР&ЕјЈЦНЈј;

ни и револуциоварни карактер, а .т је ипак на храју крајева дон.ео једно крвако но и спасоносно искуство: да је ха бзбу р ш ка м о н а р х иј а српеки највећи и заклети ненријатељ. Поред тога, ови су

Париз. — Балканска агенција прима из Петрограда: »Чим је у Москву стигла званична втст о првом оружаном сукобу аустронемачких и бољшевичких трупа са савезнич ^ ким снагама у Сибиру,

' е палози у Е-јТовшек састоји се у то-

вроск 1.500.000 америчкех војЕика, нлрекраја октобра биће 2 кнлпока; један ч тго милкен нзлазз с.е у логорима амерпчкн«, где се припрема заборбу.« »Свакога дана 10.000 ових девнлх војника напушта Америку и полази на бојно поље. Онн прелазе Атлг.нсек Океан н не наилазе нн ла какву опасиост од сумарсаа.« ЗА Ј7Г0СЛАВШУ Цчрих. — Сзда се публи-

догаћлји донели к јед-Пт Ц*Фиј нV велику и позитивну Лен>ин јС еазвао у из '1 к УЈ в Ј едан Ј (, ° гово Р». којн добит: знамеакте 1848 !ван ^ ну „ ее ^ ни ^ еа ^! Је од Р !као У Ј*Ч*срату југолине нова Спбшз ; р ф омес ?!' а - Ссднлца :Г осшвенски посланик Слоуспела да изиће из за- |е била Ј ак0 бу Р на * И ‘‘! нена ч Верстовшек прилиЈ 9 зна се, какве су одлуке ком предлога, да се Сајддонете. ј круговима ко-.лер стави под оптЈткбу. ји су добро информи- »Највећа бестидност и сани о расцоложењу безобразност манистра пре маса, опште је мишљење, да ће јапанска ин-

борављеног положаја обичне турске вазалије и да у мефународној политицн постане један чинилац. У исто време, Србкја Је овом приликом испољила својуживотну снагу и призната као најважнији фактор у целом југословенском народу. Одтога доба она је постала стварии центар комс почиљу тежити сви делови српског односно југословенског народа, восилац народне мисли и народног једињсња. оа * К0ЈК 0 ЈО.

тбрвенциЈа невероватно убрзати пад бољшевичког режима. Штампа само јавља о интервенцији без икаквих коментара.« тГшш

тт шшш Л о н д о н. — Дописник »Морнинг Поста« јавља, да је велаки број аустриских заробљеника, који су послати са Пјавс ка југу Францусгсе, путовао заједно са енглеским трупама. »Аустријаици су изјавили, преко тумача, да је њихова лсеља, да Еиглези знају, како су дивно са њима поступали, додајућ«, да они

Лондоа. — Девет члакова амзричког коигресада налазе у ВЈиглеској, рбјавили су следеће податке о америчком напсру у рату: »Периода припрена. прошла је. Једзна је бркх’а Америкз у овоме трену^тку да добије рат, а нашнапор нећесепрекидати, док не поетигкемо тај резулгат.« »Америка рас.полаже са 20.000.000 љ у д и, способких за иојну службзч а свака идућа годана мохке јој дати још 1.500.000 младића од 21 годнне хсојн су спо-

нпсу никада веровали у тако каваљерско поступа- собни за борце.«

ме, што нам с ветуЈе, да будемолојллни и вг.рпиподаници п ;ра и монархије, док ме-ђугим и даље тлачи и мучи п ш народодШгајерске до Балка.ча. Али са радошћу констатујсмо, да је наш иарод свестан свога полохкаја, и да сви Слопени на југу не осећају се вишс дт г.у нп Словенца, ни Хрват.ч ни Срби већ једано .Тугословеии. 'Го плаши бечкс господу. Право језадовољство 1 'ледати, како из дана у дан расге I .душевљење за нашу .Цтослгхм >ју за кпјом чезну нашчсгдри и наши млади. Ниде.'.'. смо наше жене и цашс деиојчаце, 1 'де јуришају против бајонета и учествују на забрањеним зборовнма. 11а целом југу ари крв наших мученика. Раћа се нова ера, која ће нас доаести до Југослапије, коју жглнмо свом својом сиагом, и које се нећемо

дседнпка рекао је Берс !никсхдп одрећи«.

ДОГАЂАЈИ_У РУСИЈИ Лондон. На угоку Суи-јсци. Иапрсдозање Чехогара у Лмур бољшсвици словачко у пределу Шиге

су се са знатним снагама утврдили. Ђвнерал Хорват је послао нротив њих каоружане бродове. Бољшевици су с? укрцали на обадне пароброде, иа брзу руку су их наорухкали и дали су јак отпор, али су били савладани, услед чега сз т напустили бродовеипобегли у унутрзшсвост. Хорватове трупе ваплениле су један наоружан парсброд, двс теретнс лађе,једаи моторни чамац и знатну ко»ичипу хране и материјала и заробиле 22 војникн. Мећутим Чехосховацима, који нису имали коњицу, придружили су се Козаци; лз Калмикова, чије летеће' патроле чкне чешкој војсци драгоцене услуге. И ћенерал Хорват је понудзп аојачања чехословачкој вој-

паралисало је притисак Аусгро-Намаца, који оперкшу протиа Семенова, и ови опазивши, да су у опасности, повукли су се. Цирих. — Волфова Агснција, у једчом извештају из Москве, доводи убиство Мирбахово у везу са локрегом, који сеуистовреме појавио у Москви и у другим руским варошима, у циљу да се обори влада и да се поново прсдузмс рат проткв Немачхе. Истогдача, кад је з г бијен Мирбах, и скоро истог сатл, букауо је устанак у Јарославу, гдс је био стигао једзн српскимајор, два официра Снорззума и 106 доброво-

Ф Е Љ Т 0 В ГНЈ ДЕ ИОПАСАН: ГЛ -Г0СП01А ПАРИС Ј

I / ; Седео сам на мору малоа лристаништа Обернон, блнзу засеока Салис, гле .Дајући Антибе при сунчев ом заходу. Цисам ни: ад бвдео тако што изненаћуЈ)«е лепо. Мала варош, опкољена гвојим дебелим 6едемх:ма ‘ато их је радио Вобан, *алазнла је дубоко у море, оасрсд хшлива Наце. Вели таласн с.ч пучине ломиЛ *Ј су се пред њеним ногац а, окружујући је пснушав им фкгурама; п Х’зп;>д б?.Дгма виделе се к>ће к9ко Се веру једно поврк другс. ' а х до кула које еу ппрц в.',е у мсбо-, кпо рсгови на &нткче1:м шлемовима. Те

к- 1 две куле оцртавале гу се на млечној белини Алпа, на огромним и удаљеним снсжним бедемима који су затвнрали цео хоризонт. Измећу беле пс-не под зидовима и белога снсга на окрајку неба, мала варош сјајиа и усправљена на педножју првих планина, под зрацима сунца на заходу, изгледала је као пирамида кућа са мрко-црвеним крововима, а чије су фасаде билс беле али ипак тако различите да је изгледало као д;> су од свих могућих нианга, А п небо пзнгд Алца, било је нскакве плас>ће готово беле, као д.< јс снег чак по њему распростро

своју белину; док с друге стране залива, Пица, положена на обалу воде, опрунхала се као бео конац из мећу мора и планпне. Дке велике лагинске једрилицс изгледале су, под потиском ветра, као да трче по таласима. Гледао сам очаран. То је била једиа од оних

Најрејјих призора, у којима ми је дато да уживам. Ведсо сам Мон Сен-Мишел, страшни гранитна накит, кзко излази из песка у расвитаље. , Видео сам у Сахари језеро Рајане ххерги, дугачко педесег киломегара, како блист.ч Па сјојној мессчгпи

меких, пријатних и реткихјкао сукцс, а из њега испа ствари, које гхри гледмњу

Јрава вслики бсо облак као

улазс у вас и никад сс ие могу заборавити као успомене срећс. Погледом се види, мисли, латн, узбућује, воли. Онај, који, по сматрајући ствари и бића уме да осети оком, има о но х:сто оштро, префињено и д>боко уживање као и човек са дсликатиим и нервозним увом коме музиса нлени српе. Р.екох мом другу гну Мартини чнстокрвном јуж њаху: »Ево, закста, једнога од

млечни дим. Вкдео сам на Лвпарским острвима фантастачни сумпорни кратер Водконело, дивовску хдваст која се пуши и гори, жуги горостас ни цвет који се расцветао усред мора а чија је псгељка један вулкан. Али никед нисам видео тако што очаравајуће као Антибе при сунчевом захпду. рови стиховв, то је нека сгвар. Кажем вам, ја имам р.арош сгр.пог Истока, то јс аред очима једну варош из иека варош из Одвсеје, то Одисеје. Обала Азије или је Троја, н ако је Троја обала Европе, вароши ли-

била дллеко од мора.« Г. Мартипи извади из џепа воћ Сарткев и прочита »Ова карош била је првобитпо колонија коју су осковахл Фокианцп из Марсеља, ок>.| 340 пјхе Христа Од њих је добила грчко име Антлполт;с, што ће рећи »контра-варош«, варош спрам друге вароши, пошто се заиста и налааи спрам Иице, друге марсељ ске колоикје. Пошто су победшш Гаде Римљани су од АЦтиба иаправили трговачку варош; хвени еу стаиовнкци уживалн право римског гра^ ћанств«. Знамо по једном М..рт»

И, не внам абог чега, до-ановом упиграму....« лазе мн античке усиомене; 1 СЈн продужаеаше. Заупадају ми на памет Оми-|ставвх га: »То не мгша

че једна на другу на обе стране; на оној другој обали Средоземног Мора нема вароши која тако буди у мени успомене на херојска премена, као ова.« Шум корака натсра ме да окрснем хлаву: једна жена, крупиа, црнома1Баста ашла је иутем који води ка рту. Г. Мартини промрмља: »То је госпођа Парис, ви знате.« Не, нисам знао, али опо убачено кме, кме Тројаиског пастира, само појача мојс сањарије. Рекох мећутим: »Ко јс то г-фа Парис?« Ои изгледчшо вабезскнут, што ја нс знам ту исгоГИЈУ- — Настаииће се —