Народ

ЕР. 5

■4

С _'. Г „УН, ЧЕТВРТАК 20 ЈУЛИ Ш8 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Нпрод« излази свакога да )'п по подне. аНампауч!« се нвлааи у улици 'ћгомс/О број 0. Власник КРСТА Љ. МИЛВТИТх

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рухописи сс не вра^ају.Ј Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Колом бо број б.

Зл последња дв-ј ме■сцз прклике и војне I! политичке потауно се изменилс у Немачој, и од тога доба Т!5П]):? у Немачкој не иду, као што треба. Раније су немачки ;|угови који упрпвл.а с е тешкоће око ис1 ])-лне и чепрестани всјики пораз у краи мо гли правдати бар ратним успесима и надом ва скори свршетак ухаснога рата, али дав;к' им је куд и камо теже ивићи пред фо)ум макар и тако полушнога немачког на)0ДЗ. Неслога и свафа изиеђу Турака и Бугара ко пленз, који није ии

јГледати поред осталојга, марочито како мрски Немци принудним откуаом цереалија сижали политичку ситуа- шу крв њихове несрећ-

цнју Немачке. Фон Хинце је дошао на владу, када нз истоку не постоји немачки борбени фронт; када немачка војска на истоку ни квалитатпвао ни квантитативно није оно, што је некода била. Али то баш и ствара велике незгоде фок Хинце-у. јер онога момента, кзд је у Русији престала команда немачких фелдхера, настло је рад немачких политичара. О раду тих људч довољно јасно говоре њихови трагични свршетци. У тако незгодним приликама питање је, шга може и шта 4\е

јцало сигураџ; тешко-фон Хинце предузети у Русији? Стварати нов борбени фронт несмишљено је, јер Немачкп нема на истоку према себи оружа ног противника. Решењем кризе обичном заменом личности са извесним низом нс-ј

№ око исхране у Аутрији и пробуђена вест и воља за самоталношћу код Југоловена и Чехословака;

ешка војничка криза, коју је Немачка зашла приликом своје )ополе последње ошнзиве, све су 7 то ■имптоми критичне ситуације и велики проЗлемл, под којима -ће иорати поклекнути и )он Хинце. после-дње време ову су ситуацију још више погоршала и лолитвчка убиства два Нем-

не домовине. Пеће бити никакво чудо, ако и поред утростручених стража судбина фон Хелфериха и фон Фалкенхајма будс слична Мирбаховој и Ајхорновој. Руска револуција, која је кадра да тако ненасито гута свбју рођену децу, умеће прогутати и неколико немачких »фонова«, ако дотле не прекипи чаша гнева увре■ђеног иарода, и његова срџба не излије иа непозване и силом наметнуте госте и сву тевабију дисциплиноваких »култур и политик трегера« из ландштурма и ландвера. Противници Немачке могу бити задовољни што јз Немачка у својим критичним моментима место искусног и еластичног Килмана узела за министра спољних послова фон Хинце-а. Немачки народ, као ких нарочитих повлас-јшто се с грофом Миртица Немачка би далајбахом лако уверио, да сведоџбу о себи, да је'јб нелика разлика изисувише забављенадру-јМе4ју сплеткарске погим питањима, зко би литлке у Грчкој и оне тражила само јачу га-јрискантне у Русији,

ранцију за животе својих преставника. Г. Хинц“ ће се сигурно задржати на увоца, који су били екс-|^ењу и повећању нсооненти кајзера и не-'мачких стрзжарских мачкнх јункера, и тојместа у Русији, наро'земљама, које су ујчито око амбасада и ииру с Немачком.

Убиство опуномоћеаог министра у Русии грофа Мирбаха, и у аоследње дане убиство аајзеровог експерта у Украјини 4>енера.1а фон Ајхорнч, само су оте-

офамзивом почела је, и ако нсприметно, да попушга и чувена немачка дисциплина. 0ву је дисциплину лако било одржавати све дотле, док је Немачка брала победе на свима странама, али већ после првих ратних неуспеха она је почела попуштати. И ако се ово слабљење дисциплиие још не осећа у самој Немачкој, оно се јасно очитује на њеним савезницима. Док је Немачкој бар привидно ишло добро, дотле су сви њени савезници били сложни и послушни, такмичили

су се у исказивању при-тукао га. Ту је највише јатељства и оданости и еградала иемачка царска према Иемачкој и ме- гарда коју је Фош бацио ђусобно, али чим се је у Сен Гонске баруштине. наслутило колеоаше и. Са успехсм јеводио битдезорганизација у Не- кј г на Иаеру и за цео свој Мачкој све пође суно-!рад добио сјајпу и јавну врат; И кеће бити чу- хвалу од маршала Фревча. до, ако јој врто скојзо У марту ове године пбстао њени сазезници, не оу- је главни командант Савс-

ду оили тако одани као до сада, и поведу више бриге о својим сопстееаим рачунима. Немачка стоји пред тешким и великим политичким проблемима, и може се бити задовољан, што су јункери изабрали баш маринца фон Хинце-а да их решава. АРШАЛ ФОШ

Јучераши радиограм донео нам је указ, којим је председник француске републике произвео ђенерала Фоша у чип маршала и следеке писмо Клемансоа на основи кога је тај акт извршен: Париз, 5 авг. 1918 Господине председниче, ...УЕазом од 24 дедембра 1916. г. први пут је обновјвеко доетојапстзо маршала. Част ми је да вам поднесем у име владе, и могу да тврдим у име свих Франдуза, указ којим се ђенеисто 'ће се тако лако 'ралу Фошу даје ова ви-

уверити, да нијс исто бити политички опсенар у Мексику и крманош великог немачког царства у Берлину. Утешно језа насшто кајзер, у најкрктични-

резиденцша експонена- ]им тренутцима, поставта кајзерових и Луден- ља на најделикатније дорфових. јполитичко место „ма-

Те 4\е мере изазвати према Немцима још већи антагонизам и мржњу руских родољуба, који "не могу мирно

тј)оза«, који -ће умети да води полигику бар онако исто, као штоје умео водити ескадре. Француском контра-

сока народна награда. Ђенерал Фош н његове дивне трупе победиле су кепријатеља у тренутну, кад је он предузео ОФанзиву на Фронту од 1О0 килознетара, рачунајуки да ће решити рат и наметнути немачки мир, који би значио ропство света. Клемансо. Нови маршал Фош, који је још пре рата био мар-

ком ђенералштабу, роћен је 4 августа 1851 годпне у Тарбесу ) г Гор. Пиринејима. Сад му је 67 годима. У рат} г 1870. год. борио се против Немаца Кчто добровољац. Свршио је политехничку школу и школу у Фонтенеблу и постао артилеријски потпорз г чник 1875. год., пуковник 1903., бригадни ћенерал 1907., дивизијски ћенерал 1912. год. Био је дуго година професор Рагне Историје и директор Више Ратне Школе у Паризу. Рат га је затекао на положају командан-

ничких воЈсака на западном фронту. Своју високу војничку способност најбоље је посведочио у последњем покушају Пемаца да лређз’ Марну I! да се дочепају ГЈаризл. Користећи се неповољним положајем непријатеља, он му је прво осз г јетио сае покз г шајс да на боковима прошири свој главни успех, није му дао да по преласку Марнемного одмакне од њене леве обале, напао га је са оба бока и натерао на одстз г пање које још траје.

АУСТШМ РАЗЛОЗ&З Рим. — Тек данас јавно миење у Аустрији може да дозна нојединости о крвавом поразу на Пјави. Ај г стријска врховна команда се труди, да докаже како су били постигнути сви намењени објективи, а ти објективи били би: задржававање италијанске вој-

л „ ;ске и спречавање да не та 20. корпуса. л битки 1,а |у П у Те појачања у ФранМарни 1914. г. комакдовао 11Л * ГК « Становништво V

је армијом, која је образовала француски центар који је непријзтељ покушао да пробије између Сезана и Мајија. Приморан да се повлачи узастопце три дана, он је свакога јутра предувимао офаизиву, тако да је својом истрајношћу сломио непријатељске насртаје.најзад се користио једним ње говим погрешним манев

кантна фигура у францус-|ром, дохватио га сбока и

ц} г ску. СтаиоЕништво у Аустрији признаје данас, да ни једна битка иије била такоприпрсмана у детаље. Зато шго се тиче артиљеријске припреме, >аустријска команда изјављује, да је на неким тачкама фронта било сконцетрисано до 100 топова разногкалибра. 250 топова је било положено иа брдимаа 160 на Пјави. Муниције је

Ф Е Љ Т О Н

!ЈЈ де мопасаи:

ГОСП01А_ПА?ИС у Потврднх да је никад ни-ј Она је нерадо примила г. им чуо; и посм.прах жску Париса, који је био Ј'едан *оја проће, нс видећи нас.Јод оних малих трбушатих рљајући, корачајући оз- љл-ди са кратким ногама, ( **но и лагано, као што-који каскају у својим гаћа« бен сумње ишле аиткч- ма увек врло шпроким. е *ене. Морала је иматл После рата у Антибе је првлике тридессг пет дошао један гранични ба-

1 1о ДВна, сли је још била леИ. врло лепа. ма да мало |Нела. И г. Мартини ми ово ис, Ј Рача. II 1-ђа Парис, рођена Кон|-елопд, удала сс годину даг а пред раг 1870 за г. ПаГ ђ са, државног чинлнника. Г-п је била лепа, млада Г^ОЈКз, исто тако нежна и

ча крупна и жалосма,

таљон, под комаидом г. Жана де Кармелен, једног младог официра, одликованог за време | а га; који је дошао овде само зато да добије своја чстири галона. Како је јакочамео усвојој тврђавици, у овом кргичњаку који га је гушио, опасаи двоструккм бедемима огромнвх вндона мајор јг- чс сго ишао у шетн*у

^села гуо што је доцније «а рт, врсту парка и.чи 6орове шумо, коју су хлади-

ли сви ветрови са пучине Ту је сусрео г-ћу Парис која је такође долазила лети у вече да удише свеж ваздух под дрвећем. Како су се заволелп? Они су се сретали, посматрали се, и кад се не би видели, мислили једно на друго, без сумње. Слика младе жене са мркпм зеницама, црним косама, бледим лицем, лепе и свеже жене Југа која је поквзивала своје зубе смејући се, играла је пред очима младом официру, који је настављао шетњу једући своју цигару мссто да је пуши; а слика младог мајора, утегнутог у своју тунику, одевеног у црвене чакшире и окићеног златом, са плавим брком који се уввјао па усницама, мо рала је у вече кзлазити нрсд очи г-ђи Парис, кад јој се на вечеру враћао муж, рфаво обријан, рђаво

одевеп, трбушат иса кратким ногама. Због честог сусретања, они бк се може бити иа смејали видећи се поново; а због тог виђања, оии су уобразили да се познају. Извесно, он ју је поздравио. Она је била изненађена и поклонила се, тако мало, управо колико да не изгледа неучтива. Али после пстнајест дака он јој је слао свој поздрав, нздалека, пре него што би и били једко порсд другог. Он јој је говорио. О чему? О заласку сунца бсз сумње. И они су му се дивили заједно, али загледајући при том миого чешће јсдно другом у очи него у хоризонт. И свих вечери за читавс две недељс то је био бачалпи и стплни раалог разговору од неколико минути. Затим они су се одважи-

ли да направе неколико ко-;хтела, изгледала решена да рака заједно, разговарају- не попусти. ћи се о чсму му драго; а- ; Једно вече, мећутам, она ли њихове очи већ су го-;му каже као случајно: »Мој

вориле хиљаду много интимнијих стзари, онихтајнвх, дкр.нвх ствари, чији се одсев види у мекцти и емоцији погледа, а од којих удара срце, јер оне бољс испсзедају душу него признање. После је он морао узети њену руку и муцати оне речи које жсна погмћа, правсћи се као да их пије ни чула. И признали су једно другом да се воле, не показавши то ничим сензуалнкм ни бруталцим. Она јс бнла прспуна нсжности у ово врсме, али сн јс хтсо ићи још дал.с II он је гон.мие сваки дм) свс ватреније да се одазо ве његоаој силној жељи. Она се одупирала, пије

муж путлје за Марсељ. Тамо ће остати четири дана«. Жан дс Кармелен се баци пред њене ноге, преклиљући да му отвори врата то исто р.ече око једанајест сати. Али она кије ни слушала и вратила се љута. Мајор је био страшно нерасположен цело вече; а сутра, зором, он се, бесан од љутине, шстао бедемима, идући од добошлрске школе до школе р.однс, и свпајући казне и ма официре и на војнике, као да се камењем бацао у гомилу. Али вративши се на ручак, он наће под својом сервистом, у једном завоју, оае три рсчи: »Иечерас, десет сати«. — Наставиће се —