Народ
35$'
СО.О’1Ј, ПЕТЛК 27 ЈУЛИ 1'Л8 ГОД,
IОДИНА II.
БГ'ОЈ 15 ЛЕПТА
»Народо излази снакога пак? по подне.
Штампаоија се квлпзп у улиии (?олом<5о ооој
Власник КРСТЛ. Ј&. МВЛЕТНТ!
БРШ 15 ЛЕПТА
} ? укописи се не вра&ају.Ј
Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улипш Коломбо број п.
јтоме његова бојазан од јдељена. Али је глаено »српског елемента« ко-1 то, да владајући кру-
јггословенско пита- доведени V незгодан по-
и по својој савремености и по елементпрној пстреби свога решеља, а метЈутим постављено иа правилјј\’ и реалну основу од стране Југословена. појзвљује се као еоисП|с;о 5!пс циа поп и у а\чтр јјској штампи кад јс реч о Аустрији посде овога рата. Само шго се сад то ввтчње поставља и третира од стране аустриске штампе тако, као 'да ће се и Аустрија при његовом решаван,у, нским чудом, припктати за савет и мишљење. Полазе-ћи од тога, бе-
ложај и угушени у н.иховом економском развићу, а одмах затим би-ће осу^ени на политичку немоћ. »Осим тога, по мишљечку свијуоних. који добро познају прилике у оваквој политичкој заједници три словенска племена, која би управљала сама собом, српски елемент би неминовно добио надмо•ћност и успео би да
лико је разумљива у толико изгледа и смешка, јер редактори»Ца јта«, изгледа, да нису још начисто, да ће с*е права Југословенска, кезависна и слободна држава поди-ћи само на развалинама Аустрије. У досадањем свомизлагању, скицирзјући монструм држазе Југословенске и пожелевши да се »србизам,« ако ]е икако могуће, експортује као штетан из те заједнице, »Цајт« покушава да и у тој за-
потпуно држи у сво)иМ|једници по аустриском рукама политички пра-;р е ц епту епроведе оно иа Ч- |фамозао: »сН\чс1е и1 ге§пез« препоручујући да се Хрзагима, као си-
»Ма под каквим се условима закључио мир. једно је извесно, да од тада, па за дуго време
?ки лист »Цајт« овако монархија нема да очеиокушава да постави и кује ничега доброг од )еши југословенско пи-'овог немирног еле-
ан>е:
»Сусество с балканким земљама даје ју-
мента.
»Сваки, који нкје идеалиста, ве-ћ политичар
ословенском питању хладан и реалан, неће Варочити значај и ка-!се сложити са овзквим )актер. Будући држзво-држазно-прзвним лорефавни положај Босне тком, који 'ће дозволии Херцеговине, будућ- ти србизму да утврди
ност Србије и Црне Горе, све је то у тесној вези са питањем унуторње националне политике у јужној Аустрији и УгарскоЈ. »Скорашњи југословенски покрет ради остварења једне држав не аутономне заједнице, која Ге удружкти три словенска племена: Србе, Хрвате и Словенце, ствара опасност за егзистенциЈу монархије. »Ако се ова заједница остзари, онда Ге историјски управљачи с једне и с друге стране Лајте, Немци и МаЈрри, бити одвојени од мора,
своју надмоГностна ма који начмн у границама Југославије. »Потребно је ради сигурности монзрхије да најнемирнији елеменат буде искључен из заједнице и доминације, а најпростије је решење, да се ова улога повери мирвијем и сигур нијем елементу Хрва тима«. Као што се види из горе цитираног »Цајт/, призиаје, да југословенско нитање лостоји, али се у исто време »и љуто вара претпостављајући, да Ге се оно решаватиу оквиру двој-
гурнијем елементу да доминантан положај. Покушавајући да овнм осумњичл Хрвате као »сигурнији елеменат« међ Југословенима, очевидно је да се, поред осталога, овим хтео извршити атак на равкоправност у будућој Југословекској држави. »Цајт« је, изпеда, уверен, да се питање југословенско не може другојаче ни поставити ни решити. За то ова своја разлагањ г завршава претенциозно и са једним чудним уверењем, »да неће бити тешко утврдити и детаље.« Да би се видело какве чудне заблуде уз предсмртни ропац долазе »Цзјту« наводимо и тај последњи пасус: »Не може да постоји друго решење југословенског п])облема него ово. Што се тиче детаља о спољној форми, а нарочуто о економској сигурности, миш
не монархије. Према љења могу да буду по-
гови треба да признају и подпомогну хрватизам, као основчи принцип. Ако се на овимјСимбирск, заузели су тачкама сложимо, како ми из Аустрије, тако и
Савезници су заузели
велики део леве обале . . „ Волге и ускоро -ће мо они из Угарске, неће их видети пред врати-
бити тсшко да утврдимо и детаље.« Нама после овог^а ништа друго не остаје, иего само да поменемо Крфску Декларацлју, Римски Копгрес и Конгрес у Прагу.
ИТАЛИЈА И Б е р н. Шзајцарски »Журнал Франсе« публикује један чланак Шапизеа под насловом »грчко-латинска лига,« у коме писац исгиче потребу зближења две државе на Средземном мор}'. Затим излаже гледиште, да грчко-латински интереси могу и морају ићи 3 ’поредо за највеће добро напретка и цивилизације. Подељене, Игалија и Грчка, немоћне су, да се одупру страним прохтевима на територије, које им је природа и иеторија доделила. Али заједнички оне ће, бар економски, имати превласт у источном базену Средоземног мора.
ИЗ РУСИЈЕ
призор који нам се у-[рала Ммткена улАналима« казује из земље, коЈа[пише: Је с иама закључила »Манженово име, којејамир у Брест-Литовску. вно мнен.е кује данас у звезде, прошле је године било другојаче третирано. Неки парламенгарци, пацифисте, тражили су, да се става под оагужбу; и успели субили, да му се удузме команда, и били би најзад успели да с њам сасвим сврше, да није Клемансо, кој’и је био бол>е упућен а увићавнија, спречио тахву непрааду. Сгар I државник, који вол»; енергају, имао је веру у овог ратника, иателигентиих очију, од мало речи и ватреиа духом, и вратио му команду. Маажлн је прегрпео много због свог моментаног одласк 1 са положаја, а нарочито због оптужба, које су оправдале гај одлазак. Писац члаака, који је утам болни л часозима био заједно сч Манлсеном заисгим прајагељским столом, прича, да из његовах уста није накад изашла ма и једна горка ргл, већ је пун сновд и адсја за будућносг, иестрлељиво желео само једно, да се зрати на своје сгаро месго. Кад се јсдал од присутних застолом изразио, да ниједаа од противничких војсака не може бита аоражена, и да рововско ратовање може грајати вечно.фенерал Маижен је устао против овнквог схватања, са таквим жаром, са таквим Јаким аргумеитпма, да је тај његов говор свима био једна дивиа лекција о сгратегији«.
ма Москне. »Правда« просто објављује напредовање и устанак, који се ширм и повећава. Групе Совјета можда би могле да победе Чехословаке, кад би они билисами, али њих подпомажу сви елементи непријатељски расположени према бољшевицима, а специјално сељаци.« »Пожар је обухватио све народне класе, војне кругове, велико поседнике и т. д. који су образовали праву блокаду бољшевика«. »Погребно је да цеитралне силе одпочну одмах да раде на промени сутуације у Русији. Пад бољшевика проузроковаће з а д оз о љ с т в о, над непријатеља немачких. Ако се ово догоди Украјина ■ће бити на страни нашнх противника. Она који су славили закључење уговора мира у Брсст Литовску' нису предвићали овакав завршетак Париз. — Један добар познавалац јуначког ћене-
Лондон. — »Фолксфрајнд«из Карлсруа објављује врло карактеристичан чланак о догафајима у Русији, који у изводу гласи: »Да лл напредовање| Чехословака не значи; крај бољшевичке владе?, париз. — Премд »Пти 1 активносг с једне и друге
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Побуне на све четири Паризиеау« сама армистране велике Русије, ја ђенерала Манжена ингервенција францу- | заплеаила Ј е 1000 т °за и Енглеза у северној, пова Русији, интервенцијај Лондон. — И ако нема Америке и Јапааа на;ништа на]>очитог на фронкрајњем Истоку, то Јв тубитке, извесноје давлада
стране. Лртиљеријом Фош ради, а Лудендорф се привремено одуаире на врховима и јаругама северио од Велс у циљу, да префе Ену и тамо да се заустави па висбвама Шмен де Дам.
Ф Е Љ Т 0 К
ГНЈ ДЕ КОПАСАН:
Г0СП01А ПАРИС
/V Уј
3
Л он даде без икаква разгога сто суа момку који је служио. Дан мт Ј'е пролазио врло с поро. Он га је прекраћиколмујући се и парфи*ирајућв се. У моменту кад је седео Ј а вечеру. донеше му друго писмо. Унутра је бно 1 &ај телсграм: »Драга моја, *осао свршен. Враћам се в очерас. у девет сати Парис*. Мајор опсог.а тако силно Аа ксмнер иепусти чинвју Ва пагос. Шта да се ради? Извесон је хтео да ово вече 6 Уде његово, пошто по то; 11 ои ће га имати. Он ће Га имаш на сваки начин,
па макар морао и ухапсити мужа. На једанпут дофе му једна луда идеја. Потра;ки хартије и написа: »Госпофо, Г)н се неће вратити нечерас кунем нам се, и ја ћу бити у десет сати на одрефеном месту. Не боЈ‘те сс ништа, ја одговарам за све, мојом официрском чашћу — Жан де Кармслен.« И испославши писмо, он је мирно вечерао. Око осам сатн призва капетана 1’рибоа, који је био најстарији после њега, и окрећући мећу прстима изгужвану дспешу г. Париса, рече му: — Капетане, добио сам један телеграм нарочите ; не мајоре.
природе, чију ми је садр жину немогућс да вам саопштим. Пзредићете да се сместа затворе и чупају варошке капије, али тако да нико, ви чујете добро: нико, не уће нити изаће пре шест сзти ујутру. Наредићете да патроле иду улицама и да натерају становнике да иду кући до девет сати. Ко год се наћс на пољу и после овог времена биће одведеи кући шапи тПНап. Ако ме ваши људи срегну ноћас, одмах ће се удаљити и правити се да ме не познају. — Разуме ли гте? — Да, господинс мајоре. — Чиним вас одговорним ва пеизвршење, драги мој капетане. — Хоћеге ли чашу шартреза? Испили су жути ликер и капетан Грибоа је отишао. 111 Воз из Марсел.а уће у станицу тачно у девет саги, остави на кеју два пугника и продужи пут за Лицу. Један је био велик и мршав г. Сариб, трговац са зејтином; други дебео и мали, г. Парис. Оци поћоше један поред другог, са спо.јим пртљагом у варош. к ја је била уда љена једаи километар. АлА ггад су ст;Ггли на врата пристаништа, стражари укрстише бајонете, нарећујући им да се удаље. Предстрављени. запрег.ашћени, заглупели од чуда, они се склонише и по-
знали су да су капије огворене и да се, најзад, мо-
пртљаг да би лакше тр чалп. Обићоше око бедема н појавише се на вратима од Кана. И на н>има стража. Г.г. Сарнб и Ларис, као паметни људи, нису више ни наваљивали, и в >ате се на станицу да потр; :е склоништа, јер обилазак око уткрћења није бсо сигуран после сунчевог злгаска. Чииовник на станици, зачућсн и дремоитн, дозволи им да проведу ноћ у путничком салоку. Они су ту пробдили једач поред другог, без све-
варају, саопштавајући сво-
— Драге вољс, господи-Ја имена. Али војници мора да су
имали строга нарећењс, јер Око шест и по сати доприпретише да ће да пј’цају; а два путника, ужаснути, побегоше пшнастич-јже у ћи у Антибе. Кретоше ким кораком, бацајући свој се, али не наћоше свој напуштени пртљаг. Кад су прошли варошку капију, још по мало неспокојни, мајор де Кармелен, хипокритска ока и подигнута брка, доће сам лично да их прими и да и.ч всаига. Затим се учтиво изви.чи што им је мора.о приредити такву ноћ. Али он је морао вршкти нарећења. Духови су у Антвбима били зачућени. Једни су говорили о намераваном изненаћен.у Игалијана, други о искрцавању царског припца, трећи о завсри орлеаниста. Тек се доцније погодила ислина, кад се сазннло да је мајоров батаљон премештсн врло далеко и да је г. де Кармелен био сгрого кажњен.
саветоваше; затим се о- тлости, на канабету од зспрезно вратише да прего-јленог велура, врло препад-
нути а да ба моглн и по мислиги на спавање. Ноћ им је билп дуга.