Народ

БР. 358 ^ Б?Ч)Ј 15 ЛЕПТЛ »Народсс иклат свакого доца по подне. Штампарија сс налазр у улици Холомбо број Власиик КРСТА Љ. МИЛЕЈТИЋ.

ГОДИНД II. ?>[>(),! 15 ЛЕПТА *’• .;'гп'с^' се не араћају. 1 Огдаси и »'слепже наплсКују с*- по погодби. Редакција је у улкцл Коломбо број и.

РИ10ЖАК ЗА РЕФОРМУ СА1

и1т

ипшл 0 ИћШбШ ЗДРАВСТВпНОа ИДДЗЗРУ Н НДДЗсРНИЦНаД

У нашем чланку о .дравственом надзору дотакли смо се и пизња о нанреднимзлравггве н и м надзорницима. |у смо напоменули да Џ се јсдан део учите1 ,а и учитељица могли аотребити за ванреде здравствене надзор нике. Ту се замиш.т.а, да ш они вршили дужноги редовних здрав твен»јх надзорника у елим.ц где не би ових оследњих бил<», што вакако не би било на адмет, пошто би учи гељи као интелигентни ууди, много брже и ’.акше савладали све релмете, чије је полавање потребно за 1 равстаен° н а д з о р: и к е. Али има друга једча твар од велике важ!'>сти, а то је: здравтвени школски наллр. Он је изведен ■лглеској и састоји се томе, да има по јед!ог или више учитеа или учитељица у јколи, који су се балли школском хигије ом и другим предме•вма, који се тичу дравља у школи, а кот су положили испит школске здравстве#е ке видк се иобим њихове дужности. Порсд осталог, дужност ке им бити да пријављују оболеле учени.че од заразних болеети, да воде лично

виђспо нашим прописима. По селмма пак нитање о школеком здравстве; гом надзору ни)е ни такнуто. Ми имамо добро спремних учитеља и ос.талих наставника. Многи од њих имају доста слободног времена и вишак интелекту-

надзор над телесном|алне енергије, да дубљ чистотом ученика, над-уђу и у друге ствари.

з;>р над телесаим вас питањем, да прикупљају повремене податке о развику и здрављу ученика: мерењем, во'ђењем бележака о побољевању И т. д. и да указују прву помоћ и дају савете родитељима како греба радчта из в ес н и м с л у ч а ј е в и м а обољења и т. д. Даље брига о школским ку патилима, сувоти зграде, осветљењу, венти лацији мештају и г. д. Код нас је и школска хигијена јакозапоетав љена нарочито у основној школи. Њено практично извођење у школи, у кући дечиУјој готово није никако Имамо школских лекара, и доста њих сувршили и врше добро своје дужности. Али школски су лекари само у градовима и у многим случајевима, та имјсдужност узгредна и често се.ограничава скоро само на пракгично лечење оболелих надзорнике. 'ученика и ученица. Њих< ва јс дужностј Али по селима нема а се нпрочито брину њих никако. И у грапрактичном извофе-јдовима, гдс има школ у здравствених мера|ских лекара, нема изшколи, код школске вршног персонала, ко .це, да изводе прак-|ји би умео кзводити )чау наставу хигије-'оно, што лекар нзреди »е код ученика и т. дЈили што је неоходно '3 програма наставејпотребно учинити прелколе за ш к о л с к е ма даиашњој хигијени, Јравствене надзорни- и што је делимице пред-

сем онога, што су учили у школи и што стоји у тссној вези са школом. Дакле, ако би се д о б р о организовала пксола за школске здравствене надзорнике и ако би услови за такве V нздзориике били у материја (ном чогледу повољни, могли бисмо имат.и довољан број учитеља-љица за здравствени надзор школски

загревању, на- који би учинипи дп се знање о хигијени у много јачој мери рашири код учеиика; а нарочито тиме, што би учинили, да се практичио примењују хкгијенска учења. Ако бисмо имали школу за редовне здравствене надзорнике, онда би се у оквиру те школе изводила настава и за школске здрпвствеие надзорникс. Та би се школа најлакше могла организовати у вези са медицинским факултетом, и ако онз може бити и без њсга. На учитеље би био курс много краћи, јер улазе у школу сп миого већом општбм спремом а обим предмета, који треба да се уче, био би много мањи. Довољан би био, ио иашем мишљењу, шесто-месечни течај, од једчом или у -два маха — ферија.

Полагање испита било би у одсецнма, ако би предавпња била у два одсека. Поповно полагање испита, у случоју неуспехп могло б;< бити у другој можда и трећо 1 години. На течај бн се примали учитељи и учитељице од 18—36 год који су свршила нашу учитељеку школу. Шго вреди за учитеље. вреди и за наставнике продужних и вечсрњих школа као и за оне средњих школа или сличног ранга. Ту долазе учитељска, тр говачка, привредна, занатска и друге школе. Донекле и богослови!ја, у колико се бого словци употребљују за учитеље и наставникс. Од предмета, што би се предавали, били би ови: 1. Основи анатомије и физологије (општа структура гела и радње у телу). 2. Хигијена (наука о здрављу) у опшге: лична хигиЈена, ваздух и вентилација, зп гревп ње ч осветљење, вода (пи ћа), храна, одело. Школске зграде и станови. Изглед, конструкција (склоп) и д рена жа (оцефиаа њ т-). Унутарњи рнспоред и намешгај у школи. Уклањање нечистоће. 3. Дечија хигијена. Рлшћење и развијањс детсга и хигијсна чула. Физички услови, који утичу на здравље деце у школи. Познавање телесних и душсвних недостатака код деце и знаци слабог здравља. Основи домаће неге болеСне деце.

Нега мале и одрасле дсце. 4. Прва помоћ; зп разле болести код деце <? њихово спречавање; борба противу го тована (паразита) ц опасннх иисеката. Дсзинфекција. 6. Начи ; (методе) на ставе хигијене.

Д-р ч.

Цприх. — »П'сгер Лојд« од 13 јула јади лује, штосе У јужној Маћарекој од неколико времеиа поиово аоЈављују листићч за пангер-

Ноћу је била нешто активна у Шпмаањи. Непријатељ 1е покушао више испада у пределу Поне, Мон-Сан-Ном и Суека. Апи је одбијен.. Вашинггон. — (Ззаниччо). Исгочно од Бдзоша амсрччке су трупе преш !е Велу и утврдиле су се на пугуСоасок — Ремс. Под а-

према то.ме и против млћарске илције н маћарске државе. Ако Ф* г.нцузн, Енглези, Игллијии Чеси хоће да сеју неслогу у нашој земл>’; иротив нашс домопнне, ОНИ бар нмају ту олакшавајућ\ I колност, што су наши непријатељи. Лин с правом можемо да пгт мо да л« је то неки обичај код Немвцц, да иа овај перфидтн нлчпн боду улећасвога савсзн ка«. ■Ектнд и тгм Парнз. — »Пти Парнзиенч прима из Копенхаг* на да изгледа, да је Турска прехину-

ђеа.9 јз било тдкво да јв ухваћен једгш ђснерал у провету; а једаи командант корпуса побегао је у г ошуљи. Цоо њвгов шгаб јо заробЉ8н. Зрој заробљеника 10.000, од којиз: су 2500 заробиди Французк, који су напали на досном крнлу на про-

сторуод 12 кзлоиетара. меричком ватром с*зи!3\робљ©аа су јака одв:јемачци протавнипадијљања, која су раднла у

су пропаак.

Јољу н .1 жетви. Огра-

манистинку пропдганду, у којима се позинтју маћар ла дипломатске односе ски подаиица, даступеујса Немачком. Ова је друштво »Дајчес Бунд« и вест примљена са реча ео свпм средствима бо 'зервом, ипак се сматра рс у корист германизма.!да заслужује да се пс Ове лисгиће је потписао пита ситуација услед М <г, градски пачелник Гер- затегнутости, која све лица. више расте у Турекој, »Јавио мафарско мнењејзбог немачких циљева - каже лист — мајеперг.* ‘још од почетка рата и чније протесга, је прогив^због одјека у Цариграапсолутног недостајањл та-|ду, изазваног миром са кта, којим се поаивајугра- Румунијом, ког» и због ћани м-зћзрске државс дз;Д ; )Жања Бугара. Сматра се да је ово један макевар турске владе.

се боре против свсга оиога што нвје иемачко, и

ЗАПАДНИ ФРОНТ —-*ага» Пчриз. —Званично)! Птрнз. — РезултатпрНикакве промене на вог дака биткв показује фронту битке јужно од'важкост фрапцуско енСоме. глеске лобеде. Изкеаа-

«Т. М.;

Ф Е /Б Т О Н

ВИРГИЛ И ХОРАЦ

1 У Хрватској, за г,реме правом смислу речи »клв »јцрн.е реакције, која је сичне«, јер је и настава »зната под именом »Са- већсг броја предмста бнла на латинском. У највишем просветном нпдлештву ни један од чиновника није знао латински, јер су сии они били војна лица, а на става у војним школама била је сама но нсмачком. Латински у томе надле штпу знао је нсшто послужител., који је био родом винковчанин, и тамо нскад почео да учи неки разред тада чувене гимназије. Професорски колегијум винковачке гимназије једнога даиа на јсдној од сво|их седница реши, да се Нир 1 ил због чски.ч раска! пре Христл. лашних кзраза, којих је

ва система«, све је било ! војном контролом. Шеви, па и сви остали чивници по вишим надлсвима били сј' махом о иири. Гвко јс било и у просвеУчитсљи к профгсори •1и су додуше и тада они Ди, којима је то била офесија, али код најви! просвете инстанције Звгрсбу били су сами )"в часници. ^Редн,(* школе, које иибилс чисто војничке, ’ 1е су гимназије и то \ > Римскн песници нз првог

пуна Енеида, и због неких пикантних мсста код ње, која никако нису за младиће, избаци из VI разреда. У исти мах колегијум је донео одлуку, да се Хорац због лакогстила и метра прсмссти из VIII. раз реда у VII. Своју одлуку колегијум пошље у Загрсб на санкцију. Нтсо од чиновника није могао донети рсшење по овом предмсту. У нско доба се сетише, да је послужитељ винковчанин, »да би он могао дати по то ме потребна објашњења. Послс добивених инфор мација на овај иачин шеф надлештва је овако одговорио винковачком колегијуму: »Нека равнатељтога завода да ) зјашњсње, зашто нису ни он, ни коле гиј\ м довољну пажњу обраг. ли на »ћудорсдни узгој«, млидићи?! Зашто иијс Бвр

гила раније саветом и дру гим срествима одвојио од Енеиде, него је допустио да »ћудоредност« толпко падне?! Лко јс Енеида за иста толико раскалашна, треба код тамошње коман де порадити, да се та опас.на д$војчура уклони гз тога месга. Виргилова оца треба одмах призвати, да сам ову ствар икглади, и овога — ако је још могуће — совечом на прааи пут изведс. Ученике одмах треба упозорити, да ће свакр бити отпуштеи, ко.ји би се видео у друштву Енеиде и љој сличних друга. Хорачеза пак казна пије доввљно објашњено: Рап натсл. у актуие говорипишта о пораби Хорачева мелра. Ако је овајсамоно сио мечар, могао би се ка знити тск најблажом казпом; п (н;о ,је иак »порабом« метра ианео неком

од настанника илк другова телесну иовреду, могао би се отпустити из тога завсда. Казну пак лремоштањем из Бшпег ј>азр 'Дч у низки не можемо усвојити, јер је ванзаконита,« Равна+сљ и настпвницици випкоЗачке гимназије беху запањсни, кад добише овак.чв одговор. Сгннр је доцније бил.ч разјашњена : Они извкгиеинстанције добили су информацијеи обвештења, да је Виргилије ћак VI. разредч иначе син попа Псрг.ћа пз Нуштра, а Хорац, енн шу мара Корача из Винковаца. Овај се прсдмет спакако и данаечува уархиви винковачке гимназвје/Ј

‘) Онвј истиш:тдогаћ».ј објввл.еи је потпупо докумвнтоиан 141!,' I Г. у фе.1.104* . Грсб; , 'П; \ »Народнах Ионннв«. Сад сспјкпричава по сећању.

ШШ II ЗАБАВА НАЈ8АЖНХЈЕ. Учигељ. - Д-јрапе.јасам вам објаспао како се прави нож. Кажато ми сада који је део па нолсу најзначајнија. Учслик Диран.—Е! е! Учигељ. — Ја ћувамиомоћи. Сетитз се,-,елз на по;ку кијнм сенајчешће ваш отац служи... Учеаик Диран. — Сада знам, то је оној којим се извлаче пампурл. НпВА КЊКГА НЕМОАР ПРИНЦА лихноаског Готова јс прва ки.ига »Слободне Г»иблиогскс«; М с м о а р Прннца Лихновског у преводу Николо 11. ПетропиГ.а и моасс сс добити по цени од 2 дрзхмс код вдаснпки, Тодора ПдтроннФа, ценаора Гл. Поштс ВрХовне Хоманде — Солун.