Народ

БР. 362

Г Ш'Н, СРЕДА 1 АВГУСТ 1*?18 !'ПД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« пзлази свакога дзиз по подне. Штаипарија се 'палази у улиии

Штаипарнја с јочгбо број ’•>

Влассшк КРСТА Љ. МИЛВТИИ

'ГОДИПА 11.

БРОЈ 1Б ЛЕПТА Рукописи се не враћају.1 Огласи и бео-.цгкс каплаФеју се по погодби. Редакцаја је у ултт Колоубо број С.

0П1ПТА БРИГА

Народе који су у раГ у и оне који су неуфадни посматрачи.све више обузима брига: шта и како да се ради росле рата? — Држав-

ји су Немци више веровали, да ке бити просг судар војничке силе. Али постепеннм увлачењем колонија и њихових средстава пре-

ве комисије, нарочитојтворио се овај конџ то одре-ђене, л при-јфликт у економски, и итна предузећа у ве-:што даље иде све ви,(К 0 прикупљају по-јше 'ће зависити исход [атке и раде пројекте‘рата од економске мо-

будуће урс-ћење одвоса у државама. Ти пројекти, ма ка1® дп су паметно и ве-

ћи и ародуктивне снаге народне. За нас се намеће не само питање: како да

ј]то изра^ђени в ;жиће,' повратимо нашу зем-

вравно, само онолико К 0 1 ИКО имају реал1 е оенове, т. ј., у ко

љу, — него и: како 'ће мо да сгворимо нашу екоиомску самосталко је садашњи поло- ност, па, према томе, <ј односне земље од и палитичку независн и V колико се са ност. Повраћај наше турношћу може про- земље је више у рукарп’и њ< на буду ћноет.! ма наших Сав^зника, 1>ранцуска ради у ве- али рад на нашем преико ма подизању про- порођнју морамо ми сакције у својим коло- ми извршити. и|ама и на шт те-1 Да то извршимо пре н> 1 Ј заједници са »мај- свега, потребан нам је им земљом.« Раде се капитал. Финансирање к>јекти за подизање Србије за време рата сколике радиности билоје објект старања ствлрање колонијал-! Савезника, а поглави:е трговачке флоте.!то Француске, а после ад у том правцу је рата, изгледа, да -ће :од Енглеске и њених сада Француска, лоред шлонија у пуном јеку све своје воље тешко

јамеричким пословним животом. Пољопривреда у великом стилу, кредити свих врста, техничка и финансијска организација послова, гра^евинска индустрија с обзиром на брзо обнављање насељених места, спе су то послози, који се тамо на лицу места могу кзучити м ло свршетку рата применити у Ср бији, без којих нећс биги њеног обновље-ПШНА У ВУГАРСНОЈ јћа и препоро-ђаја.

ДРЖАЊЕ ШПАННЈЈЕ ј лика > .к сте полатика пре-| ЗА РОЕЕРТСО Ј А —: - јвласти Иад саима народима.ј " . Рим. — »Идеа Нацио ј Сва велика и неморална! ‘, г аале« добија из ЛондонаЈјерее, дубоко је укорси.снац • „ 1,Д ° Л " доњем да је Шнинија промснилцју св<ш обравованим класа ■" V*' г •скусп.Ји о чиру, , . и • тлш бивше лабеоалне вла* својс држа!ке после после- ‘ ,а > Исмачко), п еве дот- ., Ј г | „ ' Ј , де Роасргсон јс и.цавно

дтвих седнлца минисгарског лг > Д° к ова доктрпна небу-

савета, на којима се озби л,ко дискутовлло о миогобројннм торпиљирањима шпансках бродова. То је кагмало кабииет на енер гачну акцију против Немачке. 'сторискога рнзвића. 'ак и политичкс и ад»инистративне прспре

моћи да то чипи и даље, или бар не у довољној мерл. Енглеска

:е, ако сс на том пу-гће, такође, бити ангагу. као сметња, на^ујжована у саојим колоотклањају се и заме- »нијама, и сви су изњују савременијим, И гледи, да "ће Сједињече пред америчке држав- Државе бити као и сад ввке за време европ-ји дуго после рата глав-

ског конфликта нијс искрсло само питање: шта сад?, но: шта после рата, како да се и за будућност осигура опстанак и напредак земље? То припремање за после рата преобразило је и сам рат, за ко-

ни зајмодавац, односно најповољиије новчано тржмште. Ако се ово прими као тачно, онда би већ сад требало, а тим се путем встћ у неколико пошло, да се наши људи од посла и рада упознају са целокупним

Наша обновљенћ држава мора да добије и солиднију подлогу у својој администрацији и унутрашњим односмма за што већи и повољнији кредит. И у једном и у другом по гледу не сумњамо да ће нам помоћи наши Савезници. На нама је да дамо људе, кс»ји ће руководити и радити послове у обновљеној држави. Ако ми од Савезника будемо тражили, поред капитала и људе, под видом стручњака, који Ее нашим пословима руководитн онда то, не само што 1 би било доказ нашс несмишљености и нехага, него и докуменат

Аметердам.

Лрема

де искорењеиа, има врло иалсб наде, да Ге Немачка по убећењу посгати мирољубива и мпраи чл.ш дру. штва Парода«.

Б У Ђ Н Н> Е Лондон. — Према једној депеши из Амстердама пред седник парабродског дру

последњам веетама са штва »Хамбург Амерпка

немачке границе, прошле недеље јо избила побуна у бугарско.1 војсци. Војпици су одреклп послушност. Взше нх је стотииа ухапшено. На фронту влада велико незадовољство услед дедовољне хране. Круже контрадикторне вести о краљу Фердинанду. Лајн» Алберт Балан одбио је да учествује у економ ском савету централне Е вропе, сматрајући, да је ова идеја јсдна сметња за мир, који је Немачкој нсопходно потребан

орергсон јс изЈа »гдтсгорички, дч мир ннје нипошто иогућ, док иа буде тучсд немаччи миштаризам. Опште разоружшве м >рц бпги последица рата, али ми не можемо приступити разаружавању, доч не пос.тш лемо раззружаље Иемачке. Управо с тога, што сам био целог свог века пацифиста — каже РобертсоиО Ч гужу;С VI НЧЦ.1 фи * ги чку аолитич/. Немачка плада неће накад прнхватати разоруж-.вање, док на то не буде пронуђена. НРОТИВ ФДНАТИКА

ИЗ РУСИЈЕ Лондон. — Изгледа,

ЦчрЈХ.— У току последње дсбате о изборној реформм у пруском Ландгагу, Шгребл посланак- социјалсстичке мањиие када Је палг* оољшевичка( ЗЧ о ј. ;

ПРАВА Г.1НЕТЊА Лондон. — У Доњем Дому поводом једне дебаге, да ли је могуће наговорити немачку демократију, да прима изнесне идеје и да немачка соцпјалистичка ве

ћина промсни своје глео нсшој неспосебности диште, Балфур је изјавио за самостални поли- _ тички жизот. Још није прошло време, да се за то спремамо. И са много ви ше права можсмо тражити да нас приме у друштво народа, као себи равне, кад уђемо у земљу и са спремним људима за нозе велике послове, но кад бисмо само понели собом у земљу неколико стоткна вагопа готове робе и пољопривред них справа. Вл. П.

»Дебата није донела ни једну нову чињеницу и све ове празне речи не воде рачуна о правој сметњи за један праведан мир. Права сметња је, што се нем&чки милитаризам оснива не само на амбацијч иеколико војкика или на једној касти,

влада. ованнчиа гштврда вести, коју је пронела Волфова агенција, да су Троцки, Лењин и остали чланови бољ-

»Наш министар финансија изјавио јс пре два месеца, да Американци не знају дч летс, да немају авионе, да се никада не могу искрцати у Еврспи, и шезичке владе поОегл0| ако искрцају п» ће и!ш у Кронштат, нијс јОШша бојпо пол>е. Е, добро!

стигла. Анархија влада у обс руске престоницс. Улицама крстаре пешадијске лкоњичкепатроле. Врше се хапшења у маси.

Американци су дошли стотивама хиљада, а доћи ће и милионима, ако се пемачки нтрод не од.учи да пош ве до ђавола фанатике рата, анексионисте и пангерманисте. ЗАПАДНИ ФРОНТ

Лондон. — 29 јула линија, коју су држале савезничке трупе, и-

искључиво војничкој, већ ш ш Је од севера на )уг

на чињецици, шго писца Немачхе, њени професори, теоретичари, људи од акције, њени трговци и исторпчари једкодушно заступају теорију, да једвна права политика једне иа

преко ових тачака: и вице Албера, Егинем, М е рикур, Ф ра мервил, Лихои, станица Али, код раскрснице Шолна, четири млље западно од Роаја и Тијолоа, ције, која жели да буде ве-СТаница Роај-Сир-Мац

и с друге стране Моп Мак сир Оаз. У центру линије Немцн судовукли јака појачања пред Шолном и били су продрли у елглеске линије код Лихоаа. Али су бнлн после огорчене борбе контранападом одбачени. * Ваузеће Морла окура м Шитији пззршнле су

«орж куртаии :

ф Е Љ Т 0 Н

ЗАВУШАКТ

Постаде есАг и смешан и Чвратан тако, да су га |ЈР)говн замолилн, да их у будуће поштеди свога при јвуства и да од с&да ручаи сам на своме кревету. Чо задово.вство, које је овћао при помисли да не *ора устајати на трубни Ј нак учини да и преко о *ога малог понижења пре& исто онако -ћутке као о је то већ био учипио ^ саакодневнпм издирањи ‘'Ддежурног поднаредника. Међутим дсси се најзад 0НО што се морало у та * в «м СЈЈучајевима догодити ^Урајући непрестано у гу рмми маоафларије ЛадКЈ. (г

- 4 га заиста поче болети а неки загуш давити. Иа самом крајнику му се.појавг. некаква израст, која га јс болела и всома му сметала при гутању. Прва му помисао би: Ово је не може боље бити и одмах ее јави за лекареку. Ид његову волику нссрећу, тога јутра лекар беше нешто криво насафеп, па чим сиази нашег Лаперина он умало што не поче уједати од бсса. — Шта! зар оиег ти?! Тераш ли ти са мном шегу или шта? Ко је још го видео, да гушобоља траје , д: 1Ј ~Д м

слиш да то може тако и шава! Упамтићеш ти мене, даље! Чекај се мало, при- гољо!

се једког лелог д* јшла т*> хоћсш! Д. се пј^ • озбвљно разболе. ГушЈолатгш на фр>ј картЈ.Ми

каие, да-ћу ја теби сад гушобоље! Лаперин се извињаваше како је умео и могао. _ Али, госпон докторе, покуша да изусти. — Умукни! Та умукпи, гром и пакао! Лаперин увиде да му је сваки труд узаман. — Приђи ближе, нареди лекар. Зини!.... још ... још јаче.... Та зиии! стомугромова! Затим шчепавши га обсма шак&.ма за вилице, он му их једним потезом разглави. Јсдан површан поглсд у г, кљан несрећпог Лаперииа задовољи га. — То је! То јс што сам и сам мислио! Ништа му више не < 1 >али. Дакле, дквно! Сјајно! Одмах сместа -о (• 7 пр торЈкгп V штту. буВЗЈ чпћу 10 ја како сс ааоу

Несрећни Лапервп нокуша да уб&ци коју рсч, али, бопесника.

- ’! А вечерас у Оува|>>: Иг.у-јглсд цркве

на жалост, узамзв! Један стрзховит поглед докторов сможди га и он напусти амбуланту погнуте главе. Те ноћн је провео у затвоЈЈу, али како је зима била и сувише јака он добн ангину, те су га сутра рано морали хитно пренети у болницу. Како је Лаперин био мој собни друг сматј>ао сам за дужност да га посетим прве идуће недеље. Тога ради се упутим болници, која је била на другом крају иароши. Беше то велика и суморна граћевина од камена поцрнелог временом сатор, т р,* *.пм» 10 ДЧШЈП 1*3 у-ј.лсд цркве, И а В1*го.. в /■ I уск!;х проаора назирали су

се бели креветск.ч засти-јмс, П|>свсо с Ф 1 >аииуоког Пирачи, задимљени плафони кола "• Г(ет 1 )01!1,! ’. Иадоње Пс- хровлћа м С околовића. С < л\ н. 6 * лс пчм )’ ч,,с к;ШИ1 * с >' Цсна 2. трахме. Кшз „рва свс< ка »Глободис Внб.пкпске. дст јс овај ЈШТСЈ>есантан мсмоар, чија јс по ава, као што јс поонато. изамаалп прави скппдал у Нсмачкој, а отрана се штампа н,»ме дуго аанимала коментаришући га и цвтирајућп га, Сам млчоар по себи сс счатра као једаи неториски до::умснат и преставља »страхогиту оптужбу протии немачкс липломатије«, као цгго то кажс у свом комснтару А. Тома. Открнћа која су Јчишсиа оншј мемоаром, у своје време, дала су придике и доказа нсзависној светској штампи, да запази три јасна н одлучна > 1 <>мснта у овој крвавој светској катастрофи: 1; Номачкл јс охрабрила Аустрију да иападне на Србију, 2) Иемачкаје одбила еиглсски прсдлог за посрсдовањс ради ]>ешсња спора мирним пЈтем, и 3) Нсмачиа је објаппла Ј>ат због рускс мобибича по?и-

Ушавши кј>оз велику болничку капију упутим се вратару и запитах: — Гдемогу да пафемЛаперина, [>едова-кон»анвка? Вратар се о^врте. — Лаперина! пд он је умро. Умало шго не пддох од ианенафсњп. —• Како молим леао? у мро! Вртар заврши: Као што вам рекох. Веселиик! ннје баш вмао среће! Били су га пренели у зајшзно одељење. Тифус га склста и за три дана отеже папке.

НОВЕ КЊИГЕ

»>: <■ <> и р принца .< к ::- лизг/ллл н ц (> с к о г.с Цс; < КЈ11ин тскст ва:;а >»;. ирсго<"»Ј>с. I У комситиру >з Мсмоар А,

с комсшпром А л б е р т а Го-'