Народ
БР. 365
СОДУН, СУБОТА ‘1 АВГУСТ 1018 ГОД.
ГОДИНА II
БРОЈ 16 ЛЕПТА
»Народ« излази свакога да1,1 по подне.
Штамларија се млази у улицо | Власник КРСТА Љ. -'.Т.И1ШТИЋ - ■
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не зраћају.:
Огласи и белешке наплл !-ују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број 6.
БУГАРСКИ ИАНЕВРИ
Ј^ш пре два .месеца во, у најскорлјем бро1 угзрски лист »Мир,«’ју, изјављује: »да јеБу'бр. од С јуна т. г.,’гарска ушла у рат само зправио је алузију на-збогнеприја гељског дрјховоре. који се е матра- жања Србије, Грчке и јјувза парче артије«, и Румуније, које сада ето идмах по том изјавио очекују да Бугарска из (гсуов ње да се конагн-Туби моралчу снагу, уцнје !.о|е се тичу Бу- след умора раглог, па шске не могу т:ј ко-да оеодрекне својих скутдетпрмтч. Овај д!г>- ло пла'ћенихтекочина.« струки цинизам пога-! Готово једновремено V 1 ! је Н. ч :у као н овој вести јавља се из Турску. И колико се о Лондона, да већи део в/м алузијом показују штампе енглеске, иза мабрл« односи мсђу зван чкцијом бугарофи спр жаицима, утодикода енглескчх, катего се нарочито и дустрз т је рички одбчја свако треположч, саме Бугарске тир оље каквих сепарапрема Турској од каје тчих и опскурнкх поБугарска и очекује да кушија бугарских. шоштујс« уговоае. у енглебком друштОзакве појаве још о- ву, благодарећи рани а.ЈЈ су биле уче< гане у јим заблудама и необугарској штампи, и бавешаењима. Бугарска шзнаваоцуарилчка м6-је имала прилично ја•ле су скициратк; шта ку позицију, к у толиможе ускоро очеки- ко је интересантније ти од Бугара. 'цитирати велики енглеДуго трајање ратч, скк лист »Глоб», који ог.ште стање г<од при полемишући са поме-
њима се је бавила ијнети становнишгзо у пребави и француска штг;-!дго Вологде и у остале мпа, иБугарима јеста-" вљено до знања, »да се програм Савезника неће мењати, а равнотежа на Балкану почива•ће на ираву народа и по штова њу у говора«, како то »Матен« у бр. 12.573 и каже. |
шти к шпднпЈи
Портсмут- — Шпаиска је влада протествовала због тога што је једаи нсмачки ] л<лзи В8 заражеиих бунара сумаран' потоаио пзроброд Нужда је јача од савета
крајеве, где је живот још могућ. Комесаријатза снабдевање у исто време јавља. да је тешкоће око исхране више немогуће решати, пошто ни саме вадлежне власти нису знале свс.ју дужност. Што се тпче колере »Руски Вестник« каже: »Савег, дат становништву, да пије само кувану вод •, ништа не помаже. Сви пију воду, каква је, и ако знају дадо-
пријзтеља бугарских, измењени однос у борбеним снагама, гд тим
нутим круговима, закључује напис: »И ми бисмо желели одвајањ^ екоиамске прнл ’ке уИ -ДНОг члана од непрч-
Буг. рској, немогј ћност да се задсвољо крајње амбиције, све то чвнило је, да се све вшпе ссећала тегоба напора, а нарочитоњихозабесдиљност. И онда се шшишљало на спасавање онога што се могло спасти, и да би се то извело требало је из.менитЈЈ људе. Долазак Малинова на владу требао је да знача нови куре у политици, а мистериозни одлазак Фердинондов изземљестабилност тога курса. Али Бугари увчфају, да је још потребно бсле боје, и »Мир« болећи-
Јатељске груше, али под условима правлчним а
»Рамон до Ларанга.« Амс рачка комисија за снабде вање одлучила је да Шпааиш надокнади целу количинз г уља, пролалог услед торгшљирања, и да због тога ни мало не умањи количину, коју је Америка одобрила Шпо.чији.
У
Лондон. — Британске трупе које оперишу у Арабнји и Палестини водиле су сретно операције с Турцама л причиниле им велике губитке у мртвима и рањенима. Енглези удружени са Арабљанима заузели су жељезиичку станицу Меда-
нера на жељезничко: никако по цену жртво-; п за Х еџас. Убили вања интереса наших| С у 35 а зар обили 120 на јссеп мо-ћк дадоспе
У
интереса савезнигса; то би прзд •х У р аК о. стављало бпасност за " 1 цео Савез. Лко су Бугари сит.ч рата, они се могу епоразумети вепосредно са свсјим суседима, који су нсто тако и нзши савезници и чију -ћемо политкку увек ми потпомо•ћк. х\1и ћемо примити оно што Фш они примити«. Може.мо биги сигурни да су маневри Бугара запажени и правилн.) оцењени свуда,
Дрва се ве могу наћи, пошто им је велика цена.« из'ршј1Лондон. — У Сибиру бољшевички уплкв у многим цептрима ј е нотпуно ишчезнуо и становништг.о свих слојева друштва са симпатијама је дочекало Чехословаке. Из Омска јављају, да се организација војске у Сибиру, под директивом Чехословака повољно развија. Из Шангаја јављају да је 'ђенерал Хорват стигао у Владивосток и да је изјавио да је спреман да потпуно кооперише ст Чехословацима. Он уверава да ће помоћу Савезника
ултиматум, запрвтивши, да ће предузети мереда уморе глађу Русију, ако бољшевичке трупе покушају да продру у Урал и да з-спостазв оборене локалнв совјете. жмотнГпотрна Лондон. — Бивши р}>мунски миниетар Таке Јонеску у једном члакку у »Евнннг Стандарду« доказује како је распарчавање АустроУгарске ксминован у слов за постигнуЕе циљева, због којих се Савезницн боре. Јонеску истиче. да ј кад би Немачка евакуисала не само Белгију и Алзас Лореи већ и Русију и Нољску, остала би још јака кпо војничка сила, кад би могла још рачунати на пасивну помоћ АустроУгзрске. С тога )е расг 1 Р. рчз зо ње Ауетриј е животна потреб :>, ако нсћемо да сзе жртве Савевника остзнубез плода. Уништење х бзбуршке цоревине, била би једна кепроценива бла-
Штокхолм. »Руски Листок« публикује проглас команданта Петрограда, којк извештавн становништво о тежини ситуацаје услед немања намнрница и колере. Власти су, дактс, принућене да почну е.чакуацију вароши. Комачдант саопштава, да су нредузете мерс за организацеју иарочитих возова, који ће пре-
до Урала. И фенерал Семенов са својим трупама такође је на путу за Владивосток. Аустро немачка појачања стижу на фронт Манџурије и Пиколска. Нарочито је активна мафарска кс^кица Цирих. — Једна швајцарска агеација саопштава, да Чехословацн сигурни у помоћ Јапа' наца, еталио наступају а упутиди су совјеткма
пријатељски расположеиу Немачкој; једау чехссловачку државу са 12 милиона становника, наравно противницу Немачке, једну Румунију и једну Југославију, која бк била права брана немачком надирању на Јадран. Немачка бн, дакле, нашла зекрчен пут за Псток и не би могла рачунатл нк на кога сем можда на помоћ МаЈјзра, који ие би билн озбиљна он сност уједињеним сг гама Чеха, ГТољака, Румуна и Југословен; . у дрхдагЕлснг Локд н. — Звцпични нзавштај о операцијама савезнлчких снага у Архангелску гласи: »Сааезнички одредн, пошто су св аскрцали у Архаагелску, наступали јужно од варвшл дуж Јкелизначке пругв за Вологду. Протавндк, пот чомогкут Немцкма, дао јо нсш\о отпоракод Нсапово Горв {15 км.
годет за свет, па к кад јужно од Архаагвлска), аии је био одбачвн п по-
би аустрмјсди Нсмци б и л и присаједињени Немгчкој. На место Аустро-Угарске, ансолутно подјармљене под лемачку власт, имали би онда једну Пољску, не-
аукао св првка СЗозерску аа 150 кнломотара ју/као од Архапгвлска. Запленилп сно изгеену колачану иемачког ратног матернјала.
ЗАПАДНМ ФРОНТ
Лондон. — У последњем чаеу дознајемо, да су Фраицузи заузели цео маснв Ласињи. Ова знсораван је од најзеће важностк и сшатра со као кључ ситуацзје на јужном секгору бојног псља. Кад Французи пренесу својо топозе на врх ма снвапостигнућесигурно резултате врло велдпе
вредностн и Нвјвди ће бзз сумње бити прЕнуђеи.ч да почау једко ново повлачеље, које ће се нзвршитн према птаку маршала Фоша. Пајшз. — Мзоги лвстовн пиш}ћи о трошењу немачках резерви, исгичу да 'е непријатељ прииућсн услед огромних претрњЂених губитзка да упогреби трусе аоје су биле памењеие аа
ГИ ДЕ мопасан:
Ф Е Љ Т О Н
Ж 0 3 Е Ф
ј Биле су пијане. Не зна-јПариза и уступи.па ои \л |јући шта да азмисле, чиме једног...
Бале с}' пијане, иотпупо су се у Париз тога дана пијане, мала баронкца АнДре де Фрезиер и мала гро фица Ноеми де Гарденс. Вечерале су једиа према другој у стаклепом салону тнице купалишта нл гласу. којл је гледао на море. Пошто су одсуствовали пп Кроз отворене прозоре, ти- дана у недељи, бојали сј ха ветрчћ летњег »ечера се иољских из.»ста, ужина на трпви, вежбања и пли-
по подне, и оставили тх саме на овој пусгој обали мотско^Г коју су инабрзлк, да би избегли отиене скн-
улазио јс, јсдноврсмено млак и свеж, један слатки ветрић с океана. Две младе жене опружене у својим наслоњачама, пиле су сада с временч на време по гуТљај шартреза, пушећи цигарете. и повсравале једва Другој лајне, с поверењем На које може да их наведе счмо ово дивно, неочекивано пијанство. Н>ихови мужеви вратили
вања и брзе фамилијарвости која се рађа на бе.спослици у местииа на води Двеп, Етрга, Трувиљ изгледали су им, као нсшто од чега се треба прибојавати, они закупише јсдну кућу, коју је саградио и напустио неки оригиналан човек у долиници Роквиљ, близу Фекана, и ту су зпкопавали овоје жене целог лета.
би с; ј . занимале, мала оароница пр дложала јс малој грофици једну отмену в» черу са шампањем. Прс свега су се мкого занимале, док су спремаде гу вечеру; затим су вечерале с радошћу пијући доста да би утодиле жеђ, која је у њиховнм грлима изазвана топлотом пећи. ( пда су брбљале и булазниле у скла ду пушеки цигарете и испирајући грло шартрезом. Ваиста, оне више ниеувнале шта говоре. 1'рофица, с погама подигнутим на наслон одједне столице, била јс више у хваћена од своје пријатељице. — Да би завршили једно вече као ово, говорила је греба нам љубакника. Да сам то одмах предвиђала, ја би дсвела двојицу из
Ја, одговора друга, јп до нађем увек; чак и »ече рас, ако хоћу једног, има ћу ги. — Та иди! Пар у Рокви љу, драга моја? неки се љг.к, а. — Не, ие баш потпуно. Оида, причај ми. — Шга хођ/чп да ти причам? — 0 твомс љубавнику? — Драга моја ја не могу •да жиокм без љубави. Кад не бих бма љубљена, мнслила 6л да сам мртва. — Ја исто тако. — Зар не? —- Да! Људи не разумеју то! нарочито наши мужеки! — Баш ни мало. Како може и да мислиш д.ч т< може бити другојаче? Л>>бав која нам је потребнп почива ка покзарености, љубазности и удвара 1 »у.
То, то је иаша душевна’ — Зар ке?... Где сам оно храка. То је неопходно на- стала? Н? сећам се вишс. шем животу, неопходно,: Казала си да с.у сви нмужеви животшве.
Неопходио. — Потребно је да осећахг да иеко мисли иа мене, увек, свуда. Кад заспим, кад се пробудим потребко је да знам да ме неко воле, да сања о мени, да ме жели. Без тога била би несретиа, несретна! Ох! несретна да само плачем. — Ја исто тако. — ПомиСли да је друго немогуће. Кад јс муж б;:о љубазан шест месецк, или годину или две године, постаје иа силу живогиња. права живогиња... Пе устеке се више ни од чега, покаже сс онакав, какавје, прави сцене збсг рачуна, )бог свију рачуна. Нс мо ке се волети неко, с киме ■е вечито живи. — То, то је прг.ва пстина. — Да, животнње... сви. — То је исгина. — А после? — Шга, поеле? — Шга сам оно казала после? — Ја незиам, да ли с.п још шгогод кавала. — Имам да ти испричам нешто? — Да, истина, чекам? — Л ч! почињем... — Слушам те. — Казала сам ти, да налазим свуда љубквнике. — Како то? — Епо. Прати мс добро. Кзда стигнем у пеко ново место, узимам забелсшкс и прав;..м избор. — Правиш избор? — Наставкће сс --