Народ

БР. 360

СОЛУН, НЕДЕЉА 5 АВП'СТ 1918 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« лзлази свакога дана по подне.

Штампарвгја се налази у улицв Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се на враћају.)

Огласи и белешке наплаћују се ио погодби. Редакција је у улици Колом бо број б.

Ни један народ није и имало некога успеха, тако послушно подмет- да је потекло од неког нуо врат у јарам који другог, али су мађарссу му господа са бал- ка оданост и »хазафиплаца у овим ратовима шаг« и сузише добро доделила, као што су познати. Данас се до- политику. "Ме-ђутим то учиннли Ма^ари. бро зна, да је Ма^арска;слвар не стоји тако. Док су сви народи Ау- само обичан филлјал Скоро сва земља у У-

спроводи у Ма-ђарској јесте политкка џентрија и спахија. Чудно може бити из гледа, што Угарска своје цереалије задржава у земљи. Може се миелити, да Ма’ђари имају неку своју нарочиту

гарској Јесте у рукама племнгка, махом аустр:.јских Немаца, неки и

сгро-Угарскепочели ди • бечкога политичког теззти г.:аву и тражмти атра. иаксимум слобода, Ма-Ј Длбивши 1861 одХаб'. V — изузевши сбурговаца политичке|из породице Хабсбурга. грофа К.фољија — на- слободе и »јединствсну! Цереалије се у Угаршли за најзгодниЈе, да мафарску држазу«, они ско ; задржавају по напостану услужни спро- су својим шовенским ^ Беча јер у \уводнициполитикеХабс-законима постали пра-| Г } оеча, јср у лу бурга. |ви инквизмтори према| ст Р и Ј и гла ДУ1У словенПоследњих 70 годинз ^^Р^АИМЗј којимд з. осооило свест национална и по- ло суђено да са њима'Ческа и Далмација, иI литичка развила се код У заједници живе. Бсч стакиути носиоци иде-

свију народа Аустро- их је дооро познао иу Угарске, док ксд Чехо- н>има је нашао најачи словака и Југословена ослонац. Мафари су своу последње време неју декламацију о »садође до кулминације — мосталној мафарској само се код Ма-ђара убанци« завршили са томе осе-ћа јак иазадак. затварањем народнос- кле нарочита политика ! јцг "В Мафара, него освета Беча онима, који су

;е о самосталности чехословачкој и југословенској. Задржавлње цереа/тчја у Угарској није да-

Иначе се неда проту- ни ; 4 школо ’ место за ' мачити промена силне; сеоног _ министарства борбености и нацио-{ спо * иих послова > налне свести грофа Се ; им 1 е дао г Р ав ’ Ј на °' чењија, Кошута и Деа- снивање > )М аћ а р с к о г ка у најнижу сервил

ттост грофа Тисе, Векерла и бзрона Буријана. Док суони први једном апостолском вером и дрском ексклузивношћу проповедали рат против тирана Хабс бурговаца, дотл° се ови други спушгају до најнижих измећарства То измећарење најбод>е се огледа из писма, које је барон Геза Буријан упутио пре неколико недеља свима бившим председницима минисгарског саветз, у којем се труди да оправда полигику бечкога бурга. Можда би то писмо

православног владичанства« у Калочи; а место »јединетвене маћарске војске« задовољили се санкцијом, да се и веронаука учи на мафарском. Бечки инструменти приликом увоћења ових тако »аа-

незадовољни, и који се буне. До последњег момента Мафарл ће бити верне слуге Беча и непрестаио ће декламо-

БУГДРСКА Берн. — Бугарски лист »Мир« пииЈе : »Пигање Добруџе није такове природе да би могло дозволити ннтриге са сгране и време је да ово питаље буде решено, како би што пре нестало црног облака, који покрина савез.« »Дневник« мисли да нзшђу Немачке и Турскепо-

У пројекту је, да се побол.ша и повећа желевнички материјал, за ово ће се стазити на расположење железничким друштвима 482 милиоаа долара; а 445 милиоиа долара ставиће се за побољшање потреба које су изазване ратом. Целокупна штампа хвали

сријског министра за снабдевање Паула, који је д;;п једном сараднику овогалнста, а која гласи: »За врсме мира, Аустрија је увозила 20 милиоиа говара жита. И то погл вато из Угарске која, збсг смањен.а производње н. може внше, да снабде .а

стоји тајни уговор, коме је ИСХРАНА У АУСТг циљ, да поништи турско-

Мак пдо-а, због његове од'Аустри’у'. Оснм тога пролучиости п енергије. јшлогодишња суша бнла је таквз, да неке области нису ималс ове године семена ;>л

бугарску конвенцију. С то га лист тражи, да се у том: погледу Немачка званачво нзјасни.

АМЕРИЧКД ЖЕАЕЗННЦА Вашингтон. — Експлоатација железначких пруга врши се са нарочитам системом. Сједињенс државс подељене су на пег обла сти, на челу сваке постав љени су директорн којису зааисни од Мак Адо. На челу сваког железничког друшгва је по једандиреккор, који је обично председнпк друштва. Генералпи директор Мак Адо тако је енергичан према овим директорима, да то изнена4>ује цео свет. Председник »Виргиниске Кампаније« смењен је са «ати сзоју ОМИЉену ЛИ- с;>0.мгложчјд Ш13 П.,;е жксаханск} г изреку »\ ј-.брзо извршио наредбе. 1а с{ капццјле топашигј Побољшан је и положај «. У последњем мо-.чиновника. Радно вре.мс је менту они ће проме-;8 часова. Нема вшле ни нити своју политику.фасне ни полне'разлике. предних« установа и ал и ће то битк текта-ј Црнци и жене примају закона оили сусвењи-!д а> ка д Чсхословаци и!исте дневнице као и бсли хови политички ко Р и ‘јЈугословени оборе ис-|људи, ако раде на истим х т-.-.х.. т- л ' Т ру деле СТ у5 0ве ха бс-шословима. буршке империје, алиј Повећање радничких днеће тада Маћари мора-ј виипа износи годишњеЗОО ти да осете, да се не! МИЛИ0На д° л «ра- Д а би се може тако лако поста- ОЕа с 3’ мм попунила пове-

Цкрих. — Из Беча јављају »Форверцу«: »Нико у Бечу од 2 јуна аије Ј - ео ни зелен ни воће. Ово ннје само у Бечз г , већ и у свима већпм варошимл у Аустрпји.« И »Форверц« коментарнше на дугачко опшгу ситуацију економску центпал нах сила. »Они који сматрају да је

зассјаг чк е. Вбоговога смањен ј:- педељни оброк хлеба од 1260 грама на 630 грама. 3 Бечу је хлеб сасгављен из 20 од сто ппкничног н 80 од сто кукурузног брашпа из Украјпне. Стоке има тако маао, да је исдељии оброк меса 200 грама. Услед недовољнвх саобракајиих сресгава у-

оскудица потекла услсд мањен је оброк кромпврн. »максималних цена« учи-јДеца п болеснн могу кмд нилн бп добро, да разми јг.ада добчти м.:ека.» сле о овоме што се догаћај »Сада добија дневносва-

у Аусгрији где више нема »максимума« кло ;ш у Угарској, Турској и Бугзрској, и где је глад потпуно на прагу, као н код нас.« »Берлинер Тагблат« објааљује следећу изјаву ау-

ко лице у Бечу ову количину намирница: 83 граха хлеба, 29 гр. меса, 5 грама маети, 61 гр. кромпнра, 24 гр. слатког, С гр. кафе, укупно 218 гр. хране за је-. дан дан. т. ј. зко се нлЈјг.«

феји: Банфи, Тиса, Апоњи и Андраши. Све је ово могло бити због тога, што је мафарски народекономски потпуно пропао, и у бризи за нзсушни хлеб потпуно заборавио на полигику. »Јобађство« се код њега развило до инстикта. Сва политика која се

ЗАПАДНИ ФР0НТ Лондок. — Као што.и ако се непријатељ ваЈе заузеће масива Ла-|лази на терену, к г јц еињи важно, исто је савршено позноје, и ако тако важно и заузећедржи линију, која пруЛожа. Французи се приближују Боају са запада и југа и изгледа да доминирају све висове у том предел\ г . Париз. — Лемци су’врло незгодном положа-

тл од измећарског карода — слободан народ, а за то ће се постарати сви Словени под Аусгријом. с. м.

ћана је тарифа за превоз робе и путнака. За робу је повећање 25 од сго, а аа ПЈТнике 3 на хиљаду. На овај начин добике се приход од 850 милнона до лара.

жа |ак отпор. Лондон. — Ано се Немцн реше, да а даље остану на западној обллн Соме, наћн ће се у

наставили своје бесне протпв нападе у очсвидном цкљу, да сач} г -

ју, јср ће из: Француаи са својн>: нозит положаја држатипод беспре-

взју Роај и линију Шо- кндном ватром а н Ечлн— Нсајон, чији губи- глези ће им такођеонотак за Немце 6и значио праву катастрсфу. Сви непрмјатељс-ви контраиапади сусломљени,

мог5 г тзитн, да се елуже дсема железничким пругама, које прола.зе кроз Швлн; шта пише наши 2Ј-ГГ _ .Ј. - _Т/.. “ • *

ГИ ДЕ мопасан:

ФЕЉТОН

Ж 0 3 Е Ф

— Га да, до ћавола. Пр-ј — Глупачо, иди! Зар се во узмем забелешке. Оба- не ухвате сви људи које

вести се. Треба пре свега да је човек, који уме- да чува тајну, богат, великодушан, зар не? — То јс истипа? — И затим, треса да ми се допада као човек. — Немииовно. — Дакле ја га мамим. — Ти га мамиш? — Да, као што се мами риба. 'Ги нисн никада пецала на удицу? — Не, никада. — То ти не ваља. То је врло зпнимљино, И затим то је врло по учно. Дакле ја га мамим... — Како ти то радиш ?

желимо, као да су оии сами изабрали! И оии још мислс да су изабралч.,. ти глупаци... ми смо те којс избирамо... увск... Помисли дакле, кад асена није руи; на нм глупа, као што нисмо нас двс, сви су људи претемденти, сви, без изу зетка. Ми, ми вршчмо смотру над њима од јутра до вечери, н кад циљамо на једнога, ми га упецамо... — То ми још не каже како ти то извршиш? - Како извршим?... не радим ништа. Пустим да ме посматрају, то јс све. — Дозволиш им да те

посматрају

,о

— Па да. То је довољно. жем?... Због неспособностд да сс иде до краја, да би се придобила једна жена... — Ох! драга моја!... Ти

Кад дозволите да вас по'сматра вишс пута једно за другимг, чозек наће одмах да сте најлепша и најзаноснија од свију жена. Он тада почиње, да вам се удвара. Ја, ја му дам на знање, да нијс ружан, ра зуме се, не говорсћи ништа; и ои постаие заљу-ј бљсн као клада. Тада га држим на сдстојању. То траје виЈие или мање, што зависи од његових особина. — Ти тако ухватиш свакога, кога желиш? — Готово свакога. — Али, има их који се

одупиру: — Кадкада. — Зашто? Ох! зашто? Постаје се Жозеф из тра разлога. И ли из љубави премв другој. Или из прскомерног страха, или.... како да ка

верујешг... — Да... да... Уверена сам... има их много од ових последњих, много, мнс го много... много више него што сс всрује. Ох! они личе на сав остали спет они су обученн к. о другн... држе сс као пауни кад кажем као пауни... варп.м се, они не могу да се шепуре. — Ох! драга моја... — Ш>о сетиче плашљи вих, они су кадкада нео својимо глупи. То су људи који незнају да се свуку, чак да спавају сасвим са ми, пко имају огледало у својој соби. С тим људнма треба бити врло енерги чан, служити сс погледом и стиеком руке. Чак и то је кадкада бескорисно. О

н;г не знају никада, како и с које страке треба почсти. Кад се изгуби свест пред њима, као последње срество..Т‘. они нзс негују... И ако сс само мало задоцни, да се повратите... они тражс помоћ. Оне које претпостакљам свима, то су заљубљени у друге. Те, ја освајам јуришем, на... на... на бај’онет. драга моја! — То је свс лепо, али, кад, нема људи као овде, на пример. — Ја их кафем. — Ти их шгђеш. Али

где.'

одвратних глупака, ловци дивл.ачк кој‘и су живели у замцвма без кулатила, од оних људи који се зноје и ле;ку одмах по том, које је немог5'ће поправити. јер је њихов принцип, да живе у прљавшттш. Погађпј шта сам радила? — Не могу да погодим. Ах! ах! ах! Прочитаза сам гомилу романа Жорж Сандове, у којпма су се униосили л.\'ди из народп, романа у којпма су радкици узвишени, а сви светски људи злочинцв. Додај то.ме да сам предхбдне зкме гледала Руј Г>лсза и, да

—- Свуда! Слушај, сећам је то учинило на мене си-

се јсдне своје историје. »Ево всћ две годинс, какако мој муж не проводи лето на своме имању у Бугролу. 'I амо, ничсга нема... пли разумеш, бпш ни чега, начега, ничсга. 5 ку ћама у околини, неколико

лан утисак. Едобро! Једаи од наших закупаца имао је днвног дечка од двадесет две године, који је учно за свештеника, затим јенапустио богословију из одвратлости. Е добро, ја гаузмем за слугу. — Свршцћс сС —