Народ

I пРОЈ 367. _

СОЛУН, ЧЕТВРТЛК 16 АВГУС.Т 1918 ГОД.

БРОЈ 1.5 ЛЕИТА

ГОДИНА II.

пв

по ПОДНС.

тј! .|Ј'«ф 'Г8 ,т>: • ч %'Л V улипи Влвгапи КРСТА Јо 0Шл13ТИ'Н

ОРО.Г 15 ЛЕПТА

Гукописи се не враћају.

Огласи н белешке изплаћују се по погодби. 14'дскднја је уулиди Коломбо број 6.

Г^рска је иош.га ис- ио и кардктеристичне |ј 1 * (»н«м путем којчм иесги. јеилом прилнк о в -ћ’ По љима сг може доррск« (мшла И :ти |некле су т дити о поли I из Цариград) н;!|е тичком расаоложељу у | ш") султан. Ати, ту ц .риграду, које би се, Гутрцима сам А|ах м ,,же битИ, хтело да иI«, н 1 руци. Посчрто наугурише, иуисто вре}|иеда V доша-> је на ме м , же се, без какппх других претенчмја, рас М ЈТрИТИ и садчљи положај н-чутицајнијих |)актора у Турској младотурака. По араој вести, један аотитичар, обележени англофил, Садик беј. наименован |е на султаноеог секретара. Садик беј је интимни са радник Ћамил паше ве-

пти нови султан, ко ке г'0 поТртби моћи ЈјСТати исто тако доI, (урм 'Н ф « ! као и ргј('фаЛ. У Турској. је ствар ПОЛИ ГИЧКОГ [грса и морала. Под гицајем аослед>Бихдо1ђф| на ратишту, в |)Д непоср-дном и л 1есијем унутрзшњих |илика код св .јих са-

шај да се приближи наше т р у п е, помоћу те обзире имати према дру'Гурска Енглеској,

1 е > дпо је извесно: младотурци, спроводници гер манских циљевауТурској, губе свој утицај, а тиме је Иемачка већ изгубила још једнусвоју јаку позицнју.

НЕОРМЈАТЕЉ НА У^ОРУ

шгитова за спуштаље Осматрање артиљериских зрна, продужило се и поред хрфавог времзна. Наши авиатичари летели су писко и тукли непријатељске трупе у покрету. У току ноћи бацили смо 24.500 килограма бомба. Обори ли смо 4 непријатеље ва апарата и једа.ч изван контроле, као и два балона.

И ДЕ шасан:

] ГП • _ 1 'ч Г чника ’ 1УР СК ‘* Ј е °~ ликог везира, који јс гила, да бе љ-ке ства поЗНат у Турској, као р.чзвијати оаш она- иосила ц цолитнке нав ка "О то Немачка СЛОНа на Енглеску.Ова, мало старија, вест ностаје уочљивија код се подвуче вешћу, да је лобнародована царска ирада, по којој нови султан, узима највишу команду цад туреком војском, којом је до сада командовао Енвер паша.« Кад се зка за ода носг младотурака Немачкој, а нарочито њи ховога и политичкоги војног шефа Енпер па ше, који се сматра и као интимни пријатељ кајзеров, — онда се, поред једне сигурне констатације, може у чинити и неколико претпоставака Узме ли се, да је све ово прост маневар, који само може имати разлога у економској аолитичкој и војно) ситуацији турских савезника, или да је ово и један озбиљан поку-

пи. Исгина »руска опасст«, која )е у Тур0 | изазивала увек пачну пометеносту погици, благодарећи лљшевицима, та је о всност прошла. Али рмије Виљемове се полаче; Бу га рска не допупа исправку граница; незадовољни и гладни ароди централчог саеза траже мира, хлеба своју самосталноет. [од оваквим се окол остима не може бити з бриге и стр: ха. По ребно је, дакле, потрз ;ити ослонца на друој страни. И на то се није морало дуго че ати. Мада обавештења из ћфиграда долазе споро обилазнИм путем, и тога их треба примити а резервом, ипак поледњих дана примље;е су две интересант-

Лондон. — Пуковнлк Решјнгтон пише, да је прсма документима, нађенгм код немачких заробљеника, непррјатељ на умору шго се тИЧе људи и рат иог матетијала и да је морзл његових трупа бедан.ј Лондон.-.Мивден Пост« Јапори потнуно пропали

ИРОТИВ ХИКЦА

гим неутралним народцма који занемарују па чак и газе своје обавезе због симнатија према непријатељу, лбог егоистичких мотива. 1е треба често помиљатк, да од свих амбпцнја најглупља је, желети играти велику улогу упрегово рима о мвру. Савезничке демократије ђе закључити свој мир, кад им се буде свидело и руковођени сво јнм условима неђе грпети ни непосредну нн посред ну интервенцију ма које неугралне државе. Мислитн, да ђемо ми одтстати од

Ова се војска већ од августа почела искрцавати у Бладивостоку и продирати у Сибир, где спречавч цут бољшевицима и Мемцима.

литв?гјсни савор Лоцдон. — Листови добнјају из Амстердама: Литвански еебор је свечано протествовао проТив наименовања краља за Литванију без пристанка наро да, и нротив чињепице, шго депутација, упуђена у Берл н, ниј’с могла бити

милитаризма су каже; » Фон Хинце у јсдном ппппти Весеље

немачких зароб.љеника, 1

свом интервЈу, публикова!пому »Келнише Цајтунгуг,

примљена у аудиснцију од ове одлуке, глупа је и опа-| 11а Р а ’ канцелара и од дру-

сна илузија«.

|гих члапова вчаде.

због тога што их заробља- говори 0 дволнчноста до иамо. показује колико је, жавника Спора3 у ма и стр ‘ 0 пао немачки морал. го их напода з бог њихо вог анексионистичког програма. Али Фон Хинце никада није поменуо ни речи о уговору у Брест ЛиТОВСКЛ'. ј Сабор даје на знање, да 'неђе никада прпзнатн ни —• — (једног краља, кога би наЛондон. — Јављзју из именоЈМла Нсмачка, и да

ЈАПАНСКА ВОЈСНД

ЕНГЛЕСНА АВНАТИНА

Лоидон. :— У току иоћи 12 августа, наши авиатичари продужили су да бомбардују с мале висине бомбама и митраљезима непријагељеве пешачке трупе, батерије, коморе и возове. Други апарати одржавали су везу. са нашим трупама и корегиралиартилеријску ватру. Узете су фотографије и извршена изви-ђања. Бацилисмо у току дана 32.000 кгр. бомба на железничку пругу Камбре-Валансијен, цао и на депое и докозе у Бриџу. Оборили смо 25 анарата и 1 балон, а 13 изван контроле. Пет наших није се вратило И поред облака и буре наша авиатика из вршила је дивнг задатке иа фронту и преко фронта. Аероплани су скабдевали са муницијом

јТокија: Данас јапанско војска броји 1.500.000 бораца. Ако буде потребно биће позвате разне класе из резерве.

ђе сам изабрати свог владара. Иајава Сабора закључује са отвореном прегњом да ђе устати прогив немачке окупације«.

Да је Хинце размишљао и једног часа о историји тлачења и насиља за шест месеци на Истоку, о самовољној подели терпторија, о прогањању украјинске Раде и т. д., не би имао ни речи да пребаца и да оптужује Споразум. Само онај, који ј'е био далеко од сваке насилне политике освајања и анексија, могао би оптуживати Споразум а нико то није учинио, сем социјалне демократије, која је ту скоро осудила владин рад«.

ЗАПАДНИ ФРОНТ Лондоп. — Ако сс Ј’по-јпреле натсм нападу, док реди целокупно напредова-јнапротив 8 марта, све енње Савезника од 15 милкг глеске резерве су биле у-

Ш ПА ННЈА Лондон. — »Тајмс« коментаришуђи ноту Шпа није Немачкој, каже: »Савезници су показали много обзира према актима

22 јула са немачким напредовањем од 30 миља зацелу прву недељу офанзиве месеца марта — то упоређење говори у корист нашег напада. Немци су напали са врло иадмођнијим снагама, у сразмери: три према један, са врло вели ким бројем резерви за настав.љаље напредовања. На шс напредовање од 26 јула извршено Ј'е на простору куд и камо маљем само на фронту од 20 миља у упоређењу са 50 миља код Немаца. Наша надмођност у људнма пијс пи издалека била тако велика као код Иемаца 9 марта, и наше резерве нису нипошто

Строге неутралности, коЈе су вршили мали народн биле веђе од непријатељпод прстњом немачког ма-|ских, које је он могао уча, али Савезници не могу потребити, да би се оду-

потребљеке веђ прва два дааа и нијебило више свежих трупа које би зауставиле немачко напредовање. Париз. — »Либерте« дај> следеће детаље о борбама које се воде већ неколико дана изме-ђл т Ене и Ндете. Да би се добро разумео прази значај борбе, потребно је назначити да су победоносне трупе Мапженове арми}с прешлс главнунепријатељску одбранбену линију, која је ограничена последњим ослонцима великссоасонске висоравнн, чији пад може да има трагичне последице за немачке диаизије, кој'е се налазе се-

Ф Е Љ Т О Н

Ж 0 3 Е Ф

.п( У)

— 0х !... И ноеле !.,. — После... после, драга (оја, ја сам га гледала с !нсине, показујуђи мумноо Сому себе. Ја га нисам иамиуа, овог. овог сељака, џ сам га запалила !... — Ох ! Андре! — Да, то ме је чак мно'о занимало. К ; »же се за уге, да се не узимају у. |ачун. Звонила сам му, да му издала наредбе, сва•ога јутра, кад ме је соборица облачила, а исто 'око и сваког вечсра, кад је свлачила. — Ох ! Андре! — Дрмга моја. горео ј( :ао кров од с (аме. 3 »тим № столом, за време обеди, (амо сам . гопорила о чи-

стоти, о неговању теоа.тушевима и купатилу. Го је утицало тако, да се после петнајест дана квасао у реци од јутра до мрака, затим се мириСао да је се осеђало у целом замку. Бнла сам принуђена, да му забраним мирисе, говорсђи му, с ивразом љутитим, да људи трсба да употребљавају само колоњсгу воду. — Ох! Андре! — Затим, решим се да установим сеоску читаоницу. Поручим неколикостотина поучних романп.које сам давала па прочитаВа ње свима нашим сељаци иа и мојој послузи. Увук кле су се у моју збирк} некакве књиге.... некакве

књиге... поетичне... одонкх које узнемаре душу... уче ницама и ученицима средњих школа... Дам их моме слуги. Тад је он ггозиао живот.... врло с м с ш а н живот. Ох! Андре! Затим сам постала повсрљивп према њему, почела сам да га тикам. Дала сам му име Жозеф, Драга моја, био је у једном стању... једпом страш ном стању... Посто.о је мршав као... као петао... и превртао очима као луд. То ме је силно увесел>ава ло. То је једно од мојих најлепших лета... - А затг.м'?... - Затим... да... Једнога даиа, кад је мој муж одсуствовао, наредим му да у прегне коње и да ме вози у шуму. Бвла је страховита вруђкна... страхов.чта вруђина... Ето!

— Ох! Андре, кажи миј све... То ме много ингересујс. Гле, погш чашу шартреза, без тога ја ђу сама кспати бутељу. Затим, позлило ма је на путу. Како то? — Како си глупа? Казала сам му, да ми је позлило и да Треба, да мс положи на траву. Затим кад сам била на трапи, почела сам да се гушим _н рекох му, да мс одпегл.а. А, кад мс је одпетљао, ја сам изгубила свест. — Потпуно? — Ох нс, ни мало. Па добро? Па добро! била сам принуђена, да остаием скоро пео час у несвесном сган.у. Он није могао Да нађе лек. Али ја сам имала стрпљења, и отворила сам очи тек после његовог пада.

Ох! Андре!... А шта си му казала? — Ја, ништа! Зар сам нешто знала, пошто сам изгубила свест? Захвалила сам му. Казала сам му, да ме понова врати у кола; и он ме је вратио у замак. — О.ч! Андре! И то је све? - То је све... Ти си изгубила свест само једанпут? — Само јсданпут, до ђавола! Нисам хтела, да ми тај простак буде љубавник. — Јеси ли га задржала после гога? — Та да. Још је овде. Зашто да га отпуствм

руку ка зиду и притисну електрично дугме. Врата се готово одмахотворише, и један велики слуга уђе шиређи око себе јак мирис коломске воде. Бароница му рсче: Жозефе, мој дечко, бојим се да ми не позлк, зови ми собарипу. Човск остаде непомичан .чао воЈникиред официром, и управп један ватрени поглед на своју госпођу, која продужн: »Али пожури, велики глупчче, мп данпс нисмо у шуми, а Розалија ђе ме неговаги бол>е од тебе.« Он се окреге на својнм пегама и изађе. Мала грофица, уиезверена, упита: »II шта ђеш

да кажеш гвојој собарици? — Казађу јој, да је проЈа псмам на шта да сејшло. Не, баш ђу се одпетЈл.аги. То ђс ми озакшати И он тЈ те Р ет с Г РУ ДИ ’ Ј е Р више не * ^јмогу, да дишем. Пијана сам... драга моја... али тако пијана, да би п.тла, ако устансм.

жалим. — Ох! Андре! увек воле? — До ђавола! — Бде је он? Мала барсница

пруз.и