Народ
БРОЈ 368.
СОЛУН, ПЕТАК 17 АВГУСТ 1918 ГОД.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Народ« кзлази сзакога да в а по подне.
Штампарија се налази у улици Коломбо број 8.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТч
г Тј~'—Г
ГОДИНА 11.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се ие враћају. Огласк и белешке напла+.ују се по погодби. Редакција је у улици Колом бо број 6.
У ПОСЛБДЊОЈ ФАЗИ
Од иочетка овога раТ а Немачка је прошла кроз три фазе. Прва фаза граје све до појаве америчких трЈпа на западном фронту. У тој су фази Цемци прегазили: Бел гију, Србију, скоро цеду Румунију, велики Дсо Русије, и део Ита , 1 ије. Немачки Молох рањен на Марни јаукнуо је од позледе ране на Вердену, и зато су му криави|и били ударци на другим странчма. Видевши Русију, унутаоњом бор бом потпуно разривену, Немци су мислили да се Немачкој не може нико одулрети, и да је пропаст споразумних сила неизбежна. Доласком првих вој
да догледају с.амо пропаст централних царевина. Док се код Немаца као што се види вера у победу смањивала и губила, а морал и борбеии дух опадао, код споразумних сила бива ово сасвим обратно. На страни споразума данас тешко да има и једног човека, који није убеђен, да ће Немачка ускоро дочекати свој лолитички крах и војнички слом. Може бити, да све ово неке даћи тако брзо, али што пруска милитаристичка клика буде овај рат што више одуговлачила, тим ке искусити тежу одмазду. Кајзер са приичевима и јункерима мора•ће тешко испаштати,
ничких американских ј е р С у они г ЛавЦ ЈЈ з а . гранспората, улажењем четнИ ц И најужаснијег У ДрУ г У Ф аз У» ово се !рата, од како је света; мишљење мења. Један| а ЊИХ ов слом служиће
.1
део штампе централ них држава доказује, како овај рат мора остати нерешен. »Подела снага је подједнака, и о поразу или потпуној победи једке или друге стране не може бити ни говора.« Тако је резоновао »Пестер Лојд« у своме уводном чланку од 1. маја о. г. Тре-ћа фаза настаје скорашњом офанзивом маршала Фоша. За мали број недеља, он је Немачкој задао такве ударце, да је поколебао код свих Немаца, који још трезвено ми-
вечито потомству као пример о томе, како пролазе они, који покушавају да коче културни прогрес човечанства и да униште слободу народа. С. Мал.
ПОЉСНО ПИТДЊЕ Цирих. — Принц Радзивил је стигао у Беч, где га је цар примио у аудиенцију. Вели се, да је он добио од управљајућих кругова у Варшави задатак, да са бечким владиним круговима расправља цео један програм. Према једном по-
лузваничном телеграму»Насле, веру У победу. Он је ЈДирхер Цајтунгу« из Бе је њих ставио пред но ву, потпуно тужну пер спективу, у којој могу
ча, у немачком главном стану споразум се ограничио на ово: да ће за реше
н.е пољског питаља на преговорима суделовати и Пољаци. Према поменутом телеграму, пољско је гледвште следеће: Пољски државии савст •ће пре свега морати да диск Ј т тује и изгласа изборни закон, затим ће биги изабран рајхстаг, који ће гласати устав, затим ће б:пи дискуговане и одобрене конвенције у погледу односа Пол»ске са централиим силама и најзад ће бити рсшено династичко пи таље.
покуша, учинио је Ху-јљаци. Дали смо речсарек. Али на данаш- нико неће моћи да нас њицу ми не мислимо,'растави.« већ за сутра. А сутра-}шњицл је наша. Вечке [|Д ДДЛЕКОМ ИСТОКУ владе могу чинити иј не чинити шго мисле;!
после рата ми нећемој Француска крбити више играчка Т у-| старица » Керсен « која се финских прохтева, већ| Налазила на далеком Ис " ЈО * "ћсмо сами одлучити с.! иу ’ стпгла Ј е У Иладиво- ШПАНИЈД 'А КЕМЛЧИА својој судбини. Бечка ток ’ да сс при ДРУ жи ост агоспода неће никада ре- лим ратнкм лп1 * ама <:апез 1 'ничхих сила.
ПРОШ 83ДАЈННКА Цирих. — Чсшки листо ви жестоко нападају ковог министра за хигијену Хор бачевског, Руснна, кој’и је пре много година био про фесор у Прагу. Како је познато Хорбачевски је ту скоро био већ позван, да да оставку у чешком научном друштву, услед сзог аустрофилског држања.
Цнрих. — Кнјевскн листови јављају да јо у Одеси велико вреље. Прогласн, којипозивају иаоружа. аустакакпротив ааЕојеЕтчаи аротиз украјинске владе, растурају се на хиљаде по вароши.
шити чешко гштан.е и
.1’
УКРАЈИНА
то ]е за нас највзжнија ствар. Оно што Хусарек заслужује, кажемој му отворено у парла-{ 1>им - - 1е Д иа украјинска менту, али иајбољи •ћеј ли ' 1Н0СТ К0 Ј а Ј е 03ИХ дана мо му одговор дати ка-1 стигла иа Швајцарске, га да код своје кућ.е нсу- ;ке » да је ситуација уУкра морно рздимо за нашуЈ ини оча Ј иа - у варошима
будућност. Народно Веће је спољни знак потпуног јединства чешког народа. Могј |г уБерити Чехе, да није ништа заборављено; наше припрсмање се развија редовно без препрека у сваком
ЗД СЛ050ДУ ЧЕШКЕ Цирих. — Како је вс-ћ јављено, чешки посланик Клофач држао је приликомотварања пан словецеког конгргса у Љубљани, овај говор: »Нико у Чешгсој, не верује у могућност ма каквог компромиса са Бечом. Тако наивни нису више Чеси. Јасно је да су господа у Бечу изгубила главу, не знају шта раде и оптужу ју нас, да радимо на у ништењу Аустрије. На уништењу Аустрије нисмо ми, који радимо, ве-ћ немачки политичари и владе, који мисле да паметно владају, кад стално фаворизирају Немце на штету осталих народа. Што Штирк није имао смелости да
Је живот сношљив алл у селима влада потлунаанар хија. Влада није у стању да побољша ситуацију. Све су сопсгвености з ништене; велики пожарн избнјају V становима и пољмма. Војници, којн се враћају својим кућама још су запојени разорнам духом и грше
смислу »т , јтерористичка дела, при ко Немачки и ма^арски'- ,, 1 1 Јпма главну улогу игра рулистови шире лажне/ - п г , чна оомоа. Поменуга личгласове, да изме-ђу насј и Крамаржа постоје битне несугласице у чешкој политици. Одали би таквим гласовима превише части, кад би
,ност каже, да треба очехи{вати још теже ексцесе.
Париз. — Сумаренско ратовање, јасно је, да пеће послужиги интсресима Пемачке. Конфликат, који је настао измећу Немачке и Шпанмје поводом три последњато ниљирања шпанскнх брод :ва, разви/а сс у кстом смислу као и спор са председпиком Вилсоном. Како је Хсртлинг прнметио, сг> псаб немачкогодговора мздрндској влади зјшчи исто што и категоррчно одрицање одс^ане Нзмачке, која жели да заДржи право да ц даље вршн потапање бродова, а да за то ни најмање не одговара. Листови сматрају да исмачка иота и ако је еастављена у умереној форми, ипак може само да погорша спор.
иобијали сличне бедно-
мефу мене и Крамаржа постоји у томе, штоје Крамарж вођа чешке
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Париз. — Операције ко-
сти. Једина разликаиз је »'ззода снглеска-команда
северпо од Соме, у теспој су вези са онима које се развијају од Роаја до Ку-
буржоазије, а ја браним са, у пределу Маца, Дивечешку ствар } г редови-’ ма социјалиста, тако да свако може увидети како сада ја и Крамарж сложно мислимо на ослобофењу чешког нар°да. Наши непријатељи употребљавају с в а к о средство, да нам нашкоде. Збијајмо редове и знајмо, да нисмо више сами, јер се сада уз пас боре Југословени и По-
•ге Оазе и Е :ете. Ова последња три данл, били су дани Енглеза. Њахови резултатл говоре боље ослави него ли и најласкавији коменгар. Ове операције јасније него икада по.кДзују, да је Лудендорф у немогућности да изврши велико повлачен.е, на којс се морао одлучити, према Хинденбурговој линији. Ала ова се линија већ прешла. Пад Кро
азија и Бапома имаће великог утицаја на ситуацију. На француском делу нцпадног фронта Ноајон је опкољен. Између Елете ц Ене Французи надирући ка Бање и Кресч-о-Мон са севера заобилазе брежуљке, којк домиаирају Соасоном, али и положаје па Нели. Иемачка ситуација на западном фронту је тешка. Лондон. — (Званично) Јужно од Сомо аустралнјапске труле сназкно приткскују непрпјатеља и дрзпе линијуфренЕрбекур. Непријатељ км даје
И. М. ФЕДОРОВ:
Ф Е Љ Т 0 Н
у зору
—-»*— 1 Дрвеће тек што је поче- грала овдс силну и шумну
ло пупиги. Пролетњи ветар опојан и свеж, немирно је дувао у само сунце, као да је распиривао његов пламен и оно је сијало јаче и грејало топлије. Ветар јс мнлопао гранчице, које су биле још голе, будио их, како и децу буде миловањем и разбацивао старо полутруло лишће, да ослободи траву, која је под њима клвјала. Он је заједно са сунцем сушио траговс ногу стазама и у јарком сијаил дана, ти су се трагови чинили живим и веселим Као дн је хил.аду ногу и-
игру. Иза града, у плаветпом пролетњем простору. све се светлило и руменило. И шта више, црне пе ге на земљи, сред нове, зелене травс и н.ежних, пахуљастих озима, ис само што нису биле жалосне, каким се чине у јесен, но напротив, мамилс су к себи поглед обећан.ем ра досне тајне. Невидљиве шевс псвале су и чииило се, да пева трава, певају као рубин црвспи пупољци дрвећа па пева срце, над којим је тако близу плаво небо. И њсму исто тако придолаве валови, као море к обали. Ја сам отишпо с н.омс
иза града, с мојом првом љубављу, с мојом невестом. И већ смо дошли до градских летњиковаца, а нама је још све било мало У легњиковцима кретали се људи, најпокваренији род животиња, које су одвикле да искрено осећају пролети,у силу и лепоту земље. Отваралн се и затварали летњиковци, чистили се вртсви, ударале сс кире и мирисало је на свеже дрво и дим. Људи су били запослени, забринути и ми их нисмо хтели гледати. Нас обадвој'е нијс имало ни четрдесет година, а пролстњи ветар чннио је лакшим наше ноге и тела. Прохтело сс ићи, куда те очи воде. Ми смо ишли узбућени, опијонч, држали смо се за
руке као деца, смешкали се једио другом, и кагкад бсз узрока, пуштали се у бег. Путсм сам слсмио гранчицу с набреклим пупољцима. Мало ми је било све то видети, хгео сам миловаги рукама, приносити уснама и мириеати. Она је била сочна, готово лепљива и \ио сам проникнути у сам_\ њену срж. Скинуо с.'( м с ње кожу и у њсној бслој, мирисавој наготи била је таква њежност, да ми јс то напомињало њене прсте и ја сам њом гладио ссбе по лицу, склапајући очи и у својој унутрашњости трептао од тога миловања. Тихо сам провукао том гранчицом по њеном лицу и уснама и она је са свим увсрено рекла, да гранчи ца мирише на салату. Опа је увек говорила таке дивпе стварч. И о јед
ној усамљеној. тамној јели, која је стајала крај неограћсног летњиковца, гако је лепо казала: — Баш као млада калућернца. Она је сама била налпк па ту гранчицу, коју сам држао у рјци: такка, гипка, чиста. При том је кмала таку незкну кожу, ссобито на слепсочицама и на врату око уха да сс чипило се — могло повредити сувише јаким, грубим пољупцем. Али без обзира на ту дирљиву нежност, у њеним се очима светлио насмешљив ум и ганко лукавство, што ју је ссобвто зближавало и чиннло сродно.м с птицсма, с плашљивом степном зверади. — Ти мс љубиш? питам је. Оиа ме лукаво гледа и одговара тим рсчима, којима с.ам јој гопорно о себи, замењуЈући заменицу првог лнца другим.
— Са свим не. Зашто да те љубим. Ти ииси јунак, ниси леп и о та вишс, ни знаменити тенор. И смеје се. И њен је смех такав, као песма шсве и тране г сунца и мсра. П.ен осмех целива моју душу. Али, кад се наклоним њеном лпцу и хоћу да је пољубим у усве, ока се брзо отхлања и плашљиво обазвре. - Ми ћемопотпасти под фотографски апарат. Сад нма свуда много фотографа аматера. Ја јој увређено говорим, -,а наоколо нема никога оим два пса, али ни њима нкје стало ни иајмање до нас. Они трче јсдан задругим, хватају једап другог за рсп, радују се сунцу и преврћу се као деца. Свп су летњиховци затворени. Овде још ипсу почели редити. (Иаставиће се)