Народ

БРОЈ 371.

ГОЛУН, ПОНЕДЕЛзАК 20 АВ1ТСТ 1913 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕП ГА

: и:. ,1 сзаког/. да на г: п* «. Ш г.шаријб С‘ иалази у уЛицв !(а л.! *'.о осо;. В.г-ник 1; ; <;;< а Љ МИЛК’1 Гј*К

ЗА МНННСТАРСТБО ЦПШ (ПОВОДОК ЈЕДНГ КОНФЕРЕНЦИЈЕ, 13 АВГУСТА 1918)

ГОДННА И.

1 » 1 > 1 )Ј 15 ЛЕПТА

! V ■ Ч: : - << се НС Крлћ.ЧЈУ

С*1 ■ 1 г белсимч м:1П.'1Л*кЧ'п иогодби.

л је у улицк Колом 0 - б( ,

И код ги 1ошло до увереља којеји примити од иаших Гјјож? се рНки опште/савеапнка. Дчк се саии1а је и н. М1 потреб!'.;! т;: г воЈске брино ;> сводна јединетвенл. цеи- јим потребама, с. а.ггет

11 1 |. 6 та од тога морамо, и ио Се најзлд.у КОМ об ЛИКу, 'ГраЖИТИ

ална, аутономна ор гр г^гшски о својим, до-

[анизација санитота. тле о оним општим, Цит -ње о тој органи- већ.им нема ко да се ,цији поетавља се да- бцине. Одсуство једног [,1с као питање о пот-центрпннг јлког факIVн<>ј рсфориц саните-тчра и.з дана у данснс Јга и као такво оно до-јСе теж. осећа. Гра^ан■ија највгћу важностЈски санитст при том Ојмнх се појављује б рп се са таким теш-

. ^ј-ннтања о карактсру п еегтим земљама. СегиХУ обиму помоћи коју бијмо се и оцени.мо огро кам, од каших савсз-.'мни утлцај Британских ника. Кнгдезм а Лмедсаинтетских органсза риканци могли дати, ијција које су радиле у шта бисмо кз њихове Србији или сад раде санитетске организа-ари нешој војсци, утицијс ми, према нашимиај који се не састоји потребама н прилика само у санитетској пома, најбоље моглипрн-јмсћи В. Британије Српмити. У главаим поте-јском народу но иустваАима тдчно његове и-'рању дубоких политидеје могле би само да-Јчких и пријатељских ти ону неопходну сан-тимпатија Британског кцију ствзрне убедљи-народа за Српски. Се-

дред нама питање : |емоли према важности |1ит»ња о лредстојећој фпрми учинили све

ито је потреОно да сејколико се веће терито>ј приступи не сј целом добром аољом

ћпј приступи нс само!ри;е Србије ослооодеу

В(ј и са потпуним повнањем и спремомсве-

коћама у особљу и материјалу, да се о некој његовој организацији једва може говорити. У зе тег 1 СЛО 01 толако -ће тешкоће би тк још всће. Тешимо се и надамо у помоћ а што је за то потре-јнаших великих савезно. На жалост морамојника. Но треба ли ос( дговорити, да нисмо.јтавити да ту помоћ, [нгледа да нисмо -упо- њен карактер и њен аати ни са најпотреб-Јобим они сами олреде :ијим стварним факти-Јлли треба ми да им да и датима, са оним'мо али само тачче и фвим материјалним е-јствгрне податке о к .[ементима који су ос-;шим потребама, да зна-

новна подлога за свакиј.мо тачно каквоЈ се и )ад. Ми немамо ни об- коликој помоћиодњих ективног свестраног имамо надати, и спепроучеља нашихствар цијално, шта од њих и 1ихсаннтетских погре- љ и хове организације 5 а, нити смо проуча-ј греба ми за нашу да зали примере великих примимо и присвојиио. авезних народа, који Ова су питања сва Јам имају служити нејтако крупна и битна да амо за моделе нсго и : је скоро невероватно да |а извор у многим сред-јсе могло пропустити, :твима заорганизацију!да се спремним и вољзашег санигета. У јед- ним људима да прилишј бруталној фрази, кр, да их штобрижви«01а можда неће би ги ви|е проуче. Избегавагачна у целом обиму, јући да споменемо име ш садржаће целу ис- на не можемо ииак прогину, рекли бисмо: да ћи, да се не осврнемо ш нити тачно знамо;на акцијуједчогувсжеитанам од сааитетске.ног санитет.пуковника, Јрганизације у особљујкоји је поред низз лел материјалу треба, ниЈпих орнгиналних идеја ита од тога имамо и|о рсформи ношег са-

шгтета оавио се и на-.и на главне политичке рочито првучавањем кругове у великим са-

востч коју детаљи д .Ју свакој стмарч, а детаљи се, често ситни но врло важ ш, не виде из даљине, него из непосредне близлне и тек онда имају пуну важност стварности. Гото во је трагичао дасеза оволико времена није доспело, да се бар најпотребиији број добро изаб [)а ни х л и ца ш а р жира схудијом саниге

тимо се да је једнп А мериканска санитетска организација била пр ви и несумњиво један од великих фактора у стварању иптереса А мерике за Српски народ. Те нссумњиво к стварне тековине треба И 8 само одржати, но и што више умножити што тешњим и што ефикаенијим непосредИије пре-

спглеске радничке странкс! Хендерсон нмје дошао г| Швајцарску да припрсми! и терсн. | Царих. »(.авезлицц - пишс ис 1 и) П11 ' '' ‘ ,и лист — губе време кад хоће да нам еидом намстну мир. За *г<» би требадо да Енглези, Фрапцузи н Аме-

0 ПОЉСКОЈ

рикаици прећу Р.дјцу. М,треба даклс мисдити на од луку на бојмом пољу. Јсдиио мир на ден начин је могућ«. позии.') Швајцарску, да не пропусти психолошки моменат у часу, кад мир буде могућ: »Нико нс чоже бод.е од неутрадпца дпти мир«.

НЕиЈАНКм И АУСТГКЈА Жентва. Иемачки де легати, кој.ч воде са Аустријом скономске прсговоре у Снлцбургу, предложили су, да се устаиовн царинска унија нзмоћу Немгшкс и Аустро Угарске. Аустг-иј ски су дедег:Г|'м одбили о ву идеју, али с\ номснули да 6и сс могао створити систем иајвсћег повда:ч

ним везама. тскеорганизацијеФраи- терано ако кажемо, да цуске, Енглеске. и Аме.јделегирање санитстрике, одакле већ толи- сках делегата у те три!~“““"' ку помоћ у санитету велике савезнс земље, имамо и још више мо- Француску, Енглеску и рамо имаги у будућ јАмерику ваља смћтрати ности. И трговина и а-|као један од неопходгрикултура и економи-; них и битних уелова ја и просвета имају правплпо присгупа-! Нсе и скарпо епглоске имале су читаве миси-.љ® самом пиј (Н>\ о ре- ; С у трупе панрздоваЛе.

Иг.чршошг су измНју пред ствзника гшљско владе и аустроу га рског м; ш истра спољних послова барона Нуријана. Једча бечка полузваничпа нота каже, да су нетачне всстл иемачких лнсгона у иогледу скорог наименован.ч п о љ с к о г краља. Представницн Пољске же. с шго бржс рпнење иитдња, счатрајућ^, што сс р.ише затеже, т.., пкше ак•гиввсге, т;о јест гермкофили, губе уплив. Сада тешкоћ-- леже парочнто у др:к:ц у аустрпјских Пол.:»кт, који изјављују, да не могу бчги задовољни самом адмнннсгратпвном аутономијом Галиције, всћ траже уједињење Гатицијс с^Пчћском. 1'реба с тога зачочети прво нреговоре еа Пољацвма нз Галлције. У том цнљу је кнез Рздзивнј и отцутов о у Кр.чков да се тамо састане са шефовима пољских странака.

ЗАПАДКИ ФРОНТ

Лондон.

Измо1)у С - и тзсан влка.

је и делегације врем<м1е или стално, у тим земљама, радистудијз и стварања садашњих и будућих }*зајамних вез*. Само је санатст остао незастуиљсн, као да није бзш српски санитет тај, који ће имати највшие веза да оствари са вслнкзм 1! ]) и ј атељс к им земљама, и који је, то можемо е не мало гордостк [)ећи, можда највише и најплодотворнијих веза остварио, чж и таквих које су не мало утицале и утичу

при- форми нашег санитега Оно у изаесном смислу грсба да буде јед иа од главних припрема и потпора еамом о бразовању новог Министарства Здрлвља. Др. Сз. Ст.

ПООЛЕДМЦЕ ПОРАЗА

Услед све већег трошеља резерзи непријател. јо био прннуђен да напусти положаје на Лису и дч без борбе евлпушце положај« од велаке тактнчке важности, које је бзо заузео по цеиу великих дгртава. Наше су трупе заузеЛ.шдон.- Дипиошк »Деј-, ле ®РД° Квмел. ли Мела« Сефтон Делиер Стиглн смо па главну јавља из Ансмаса : линију Вурмезеле-Лин»Целанемачка в аЈ*стриј- депхок-Ла Креш-Дулне ска штамгга данас пише о и приближујемго се Есбитној вредности једног. те РУ* споразумног ?лира. Наше трупе узастоп»Наје Фраје Пресе« ско- це гснз непријатеља у ро плаче, жалећи, што шеф повлачељу и задобиле

број зчробље-

Лондон. Лондокскилистови поздравл.пју нове савезничке поозде са толико радости као шго то нису чинили до сада. А го јс зб г важности коју дачас имзју овн покргги и поеледг.це. »Тајмс« пише: МарпГал Фош с.појио је у једно дне битке, биЈку на Г.чч и бигку у Пикардији. Данвс сс дакле М'же рсћч дз Совгзницп наглдају нгпрпјатсљд н.ч проду.ксном фроигу, 1 :оји се протсжс од Араса до Гемеа, одчосно, ако се узме у обзир и енергичан притисак који ‘ђсиграл Гуро стално вршн источно

Ф Е Љ Т О Н

АКС И АЈ1ЕКС фишер:

СВЕ ЗБСГ ТЕТКИНЕ КССЕ!

| — Л, ја ги опет кажем, № тетка Аспазијп нма сме >У косу! |— Ја тврдим, да је она иава! — Ваљада нисам ћакнут! — Хоћеш тиме да кажеш 1а ја бунцам’/ Овако се већ десст мвута препираху Пол и Лу(вја о томе: да ли је тетка спазијина коса чвсто плаа или нец!То мало смсђа. 1а један пут Луција тресну свој свлвет о земљу и подиже се од стола. Распра се претвчри у праву евађу. — Ти лвжеш! разумеш ли , ти лажеш! То је невероватно, да човек може би!и такав ципик! Ја ги и опет тврдим, ја ти се ку-

1 нсм да тегка Аспазија има Ах, мој Боже,

зн: ња своме ауљу, да јс Јурнувши стсненнцама о -јпо, неЈ ■ ј**.к отров, пли,'каквог тстезав>а уће у н.с побећеш , Луцнја запуши на се паже нвд балустрп-Јда му ш ктцуа вде)*.е кожу сбе.чг швкама уши и зава-!дом и довикну му гњевно

са образа, са чела, са ноли главу у једно јас.уче.јсијасет комплимеиата: Џу-со; г>. и, да му изгори табане усијаним колмајзом,

После два минута, дрЖ(Гп'ке .1 ! .. Пустахијо!... Проо- стаче! .. Пошто се понова врати

да се од дреке задијао на под: же главу. По..а пс бсше вшис у тј»

плаву косу шта сам ги то згрсшила тејиезаријч ми досуди да живим са о-ј Ззалуд га је тражила по

вакво.м лажовчином

ла у трпезариЈу она клону на сголицу и приреди, чисто за своје лично задовољ свима собама, н.сгл не бе-ство, један нервпи напад

Остаии Бсга на миру, ше нијдо

Кроз испресецш

> јецаљс в?*емена

сто му громова!... Ако ко; Пол је у.ећутим силазио^могло се чу ’• од нае двоје лаже знаћеш.пиз степенице са накрив- па време: п сама ко јс тај. Да ми се'љеним шеширом к штапом, ...Мрзим га! Ох како га сад опет нећ* ш клети, дајпод мишицом, звиждећи мрзим! Зар он дл ми кпже )е коса у тетка Асгшзије као дп ништп није било.-да тетка Асппзј ја има смеједну вееслу арију из »Мн-.Јјј косу!.. Мрзнм га да га

шућмураста или чак и зелена? Ударивши ногом о под он се поче из свсг гласа као бесомучан дерати: — Смећа јс! Смећа је! Смсђа је! Уввћајући, да ће јој сав'

скотс«. ♦ * * Начин пг* који је њен муж прекинуо препирку и неопажено клиснуо страховито лаболе Луцију. Радије 6и јој било да јој јс

труд бити уаалудан ако и|по спакгм обгвзу опплио покуша ди га надвиче а не по д<чч т шамара но што је хотећи опст стагити до,то учикно.

це видим! И заиста она га јеу том тренугку мрзела свом силином својо душе! Мрзело

гову спавзћу собу и пс.че скидати жакет, мвдер, сукњу, ципеле, чарапе и најзад шсшир и кад још при и]и да га задеви ончм сво-ј том прошапута: јим П'»ј; сом од зе.тсне свиле? — Ш га стс стали ту као А, г-с! Нкштп од тога! !зевзек? Што се не свлачиПлесчувши својим ручн- *(’? Ала с:с ми и ви нски цама она хг.тро дохвати вајни човек! Лар се ниете свс ј ш< ш*'р, сјурн се нкг'Одмах сетили шт.т желим’.' стспеш це, па претрча со-

гак и еазвони на суседну каи"ју и хигро сс кспе нд

Коди ее Пол пссле пола еата вратио кући затекао

други спрат гдс јс стаж- ј(. скоју жеиу да лежи у вао Га лто, непрестако мр-Јкревету. мљпјућч: »А, дакле тетка' Опт се иснрва претвараАспазг а има смсћу кос\! ше г..о да сажћим спава, Добро! С.ад ћу пп ја пока-!али га је при том гледала ;нспод очију, ликујући у ссшто му се овако освењспога му-тила. Гсвораше у себи:

зати н ■ ну боју!« ['алито је бго најинтим-|бн

Ш1ЈИ ПрИЈПТГЉ

га је толико, да се, после. жа Полт. Луцвјин долазак,

гвршеног напода, питала у недоумици: да ли да му ве-

овако саме и у певреме веома га збуш*. 1Бегова за-

■ерас метпс у чашу минс-јбуна сс претвори у праео ралнс воде, ■ коју је он о-Јзспргп: шћењс кад видс ка

»Ахв, иха, даклс тегка Лспазијг* има смећу косу! То вас твЈгћсње лспо кошта, мој и гоеподине! Хтели сге да натерате своју же-

бично пре сповања испп-[ко оиа слибодно н бсз Пгршцл да призна, да је но