Народ

Ј^Ј/фОД * излази свакога дх Ш цо ооДве-___ с * валаа* у улицн х:л'б<-' ' рој *>• _ Власлик КРСТА Л». МИЛЕТИЋ

аРОД 972. ^^јројТГдшггА

СОЛУП, УТОРАК 21 АПГУСТ 1918 ГОД. -

ГОД-ЈШД II. ДДГВ-.^Г. I., - ,....■ ... . , ВРОЈ 15 ЛШЈТА Рукогшси се нс срцћају.

Огласи и белешке напла-кују се по погодби. Редакција јс у улици Коломбо број б. ‘"Д 1 '•■;. | ис, ј . ■ 'ј- ј 1ј.ј. -пч- ■ .»д^Јаиш—

!1 МИНКСТАРСТВО ЗДРАВЉА ишводо« ЈЕДНЕ НОНФЕРЕНЦКЈЕ, 13 А8ГУСТА 1918) ««--<04»-».—

III Одмах за овим иста^мбисмооно, што смо дјпоменули категориШ^и питање наше саЈтстске организацнје јзо једно наше нациоВЗ.ШО питање. Д-а будемо потпуно јасни и оморени. Питање које се по нашем најбо.цем гбтрењу истиче пред ис јесте ово: хоке ли изша будука санитетска органнзација бити 7 знаку српском или гзнаку југословенском. !)чевидно је, да у овом »саедњем случају она ма да претрпи знатке Јодификације у смицу југословенском, не ммо због разлика из»еђу санитетских оргазизација појединих југословенских племена ј држава које треба дозести у склад, но и у смислу оне ве-ће Југоаовенске хармоније гојој тсжимо. И наши моћни Савезници и ната спољна и унутрашња политика, и наша просветна политика всћ су се дефинитивно декларирале у смислујугословенског јединства; књижевност и уметност то су јединство већ раније извеле теоријски и великим делом и у пракси. Санитет као једно одмоћних оруђа културе мора следовати том примеру и будућа организација самог српског санитета мораће се извести тако, да му југословенство буде само шири оквир, већи, али не одвојени круг дејства. У практичном погледу потребно је стога при сваком раду на орга-

ниаацији нашег санитета имати сталан и тесан додир са нашим југословенским круговима. Додирнукемо још један врло важан моменат који ваља истаћи и нагласити за будућу организацију санитета, онај моменат који би смо формулисали као демократизацију санитета. Под том формулом разумели бисмо организацију санитета с глзвним циљрм, не да се само регулише положај лекара у држави и народу, него да лекара стави у службу држави и народу; као и то да се прошири организација санитета и ван лекарског сталежа, стварањем нижег санитетског персонала, које би било она моћна и утицајна споиа између лекара и ширих слојева народне масе, организација која је тако успешног дејства показала V Енгле•Ј ској и Америци. Сваки лекар зна и сувише добро да има велика маса медицинских знања која су неопходко потребпа м о д е р н о м културном човгку за модерни културни живот. Лекар је скоро у немогућности да та знања саопшти свима и свакоме. Популарна медицинска литература само је једно и то доста оскудно и пролазно средство за ту цељ. Основна школа, нарочито код нас, где није дорасла ни свом главном задатку да довољно рашири писменост у иароду, не може та-

Ф Е Љ Т О Н ШС И АЛЕКС ФИШЕР;

ПРЕДСТАБА НА КОЈУСЕЖЕНАНЕ ВОДИ!

Прошлога маја, решисмо се једног лепог дана. ја и иој пријатељ Дилон да окушимс своју срећу у поаоришном предузећу и најаад доконасмо, да предузмемо једно путовање по унутрашњости. Пошто смо осигурали сарадњу јсдно петнајест глумаца и глу“ица дадосмо се на посао Дв изаберсмо један комад М репертоар. — Да уамемо какву дра“У, предложи Дилон. — Драму! Драму! Мислиш аи ти да публика баш водраму? — Онда какаа комад иа ДРуштвеног жнвота. — Тек што год! Лар ти ^ога ти верујеш да публи-

ка радо гледа ге ствари? — Како би било са трагедијом? Остави, молим те, и сувише мртваца! Оперету? Та то је већ одавиа изашло из моде.... Мајзад се на једвите јаде решисмо дц дамо једну лаку комедију,.. да лаку комедију... нсшто сасвим лако!... Решено би, да своје путовање по Француској отпочнемо са Лансоном и, нећ 20 маја могао се на општинским вратима ове мале среске вароши читати овај оглас: Путујуће друшно Дилон и Дикур Од двнас па за пет дана »Под јорганом« комедија у гри чина од Силвена Котвњака.

ко-ђе тај задатак узети тлинг би дрз:ао један вена себе, но само дели маце и у иззесиој мери. Садашњи рат пећ својим дугим трајањем и строгом саиитетском контролом војсака кроз које је велик део модерногљудства прошао, учинићенесумљиво вр

лики говор о спољној политици. Ову је вест примила са резервом немачгса штампа, и ако су познаги односи »Германије« са канцеларом. Лбог хроиике потребно је донетк вест из »Базлер Национал Цајтунга«, прело много да се зиатна[ма којој није искључена маса медецинских зна-’канцеларска криза кроз ња, нарочито хигијен пајкраће време. Хертлинских, популарише и у- гоп положпј није уздрман, несе у широке масејПли ипак неки кругови, ународа. Систематском след тока данашњих раторганизацијом нижег них операција, мисле, да санитетског псрсонала Немачкој треба један енерпо енпеском и амери-;гичпијн и упливпији канканском узору, може!целар него што је стари се учинити да се тачна Хертлинг. медицинска знања стално инфилтрирају у народне масе и тиме не само сузбију штетне навике и ооичаји, смањи и уништи утицај бапских и врачарских погледа, гако развијених у нашем народу но и да се стзарна мсдицинска знања солидно у њему укорене. Задовољимо се за сад на овим општим но веома битннм и актуелним напоменама које су у извесном смислу предговор свакој студији и расправи питања о организацији нашег санитета, и глав ни потези Министарства Здравља за које’ пледирамо и које злмишљамо као а у т он о м н о, југо-слов е н с к о и д е м о кр а т с к о, са широким везама са великим слободним и демократским народима Запада. Др. Св. Ст

свој рачун вршиле су тако тешке реквизиције, да су чак у варошима, као што је Софија, многа лица умрла од глади.

НАНЦШРШ КРИЗА Цирих. — Католички лвст »Германаја« пише, да је дознао из поуздана извора да ће Рајхстаг бити сазван скорих дана. Капцелар Хер-

У БУГАРСКОЈ Један бугарски војник, кога су Енглези заробили на солунском фронту, даје интере ресантна открића о у нутрашњој ситуацији своје земље. Заробљеник изјављује, да се Малииов није хтео примити за председника министарског савета, док није добио обећа ње, да ће Немци повући са територије старе Бугарске све јединице и војне организације које су тамо поставили од 1916, и које сачињавају ј е д н у савршену мрежу која са својим поштанским станицама комесарнјатима и базама држи под руком администрацију целе Бугарске. Један од разлога. који су Малинова натерали да тражи одлазак Немаца, треба тражити у чињеници, што су немачки војници, служећи се датим им правом, да шаљу својим породицама поштанске пакетеса намирницама, толико злоупотребили

то право да су потпу-јпрегонора мо;ке постићи но осиромашили земљу. опредсљеп цил., то јест дп Е друге пак стране не-|со сврша са иемачком премачке војнс власти зајвласги у Цислајтанији, а са маћарском у Транслајтапији, и да се у споразуму са Немцима и Маћарима, може посгићи иезависност за словенске и латпнске народе, јер немачкомаћарска раса гледа на паше народе кроз наочаре шовикисте министра Лндраши, који је 1В07 Бајсгу изложио свој програм: »Ми чунамо наша стада у Маћарекој, а ви чувнте ваша у А: сгрнји«. цију на прегоЕоре. У том| Иенсмцт и Немаћари су погледу одговор посланика за њ би.чл стада, као што

ВАЛ ЛЕМОКРАТИЈЕ Цнрих. — »Венков« нз Прага публикује иитервју са послаником Станеком о покушајлма бечке владе, да наговори чешку делега-

Ставека, председиика чешке парламентарне уније, тачан је и одлучан: »Нема

их још и данас таквим сматрају оба владајућа народа. Немци и Маћари по

него само Један одговор: своме карактеру нису де-

1) Ми нећемо да прегопарамо с владом; 2) Пећемо да преговарамо ни са Пемцима ии са Маћарима«.

мократски народи већ нмперија.шстпчки. Ми дозвољавамо Иемцнма и Маћарнма да иеко време још вага нећеду-

Мотивишући ову одлуку, го — уживају у својој неСтанек је наггавио: вНејправсдној иревласти. Нека сс усуде чак и да се иадају да би могли силом заугословенско, пољско, ру- ставити вал демократије,

постоји само чешко питање, већ чехословачко, ју-

синско и питање латинских народа, подрећеннх Аустро Угарској. Бнло би илузорно надата се да се помоћу

правде, самоопредељсња и апсолутие независности народа: а;ш ми их нећемо помагати путем преговора«.

л 0 Г А 1А Ј И_У Р У С И Ј И Штокхохм. — Један ! губериију, дочепавши ее

од убица цара Николе, радник Јелоброгов, кад се после много недеља сакривања појавио на улицама Јекатеринен

жсљезничке пруге Тамбов — Камишин, и да су загосподарили Волгом северно од Царицииа. Успостпвилн су стару управу у заузе-

бурга. бло је нападпут тим срезова« и образовали ’ самоупрачу. Амстердам. —Листовк добијају из Москпе, да је у губернијама: Вологди Владимир, Виатка и Орел избио револуционарни покрет, који је угушен у великој крви. У Ливни, у орелској губернији,убијено је ЗОО лица из беле га-

од светине, која га Је штаповима и камењем убила, а затим на комаде разнела. Друга два учееника у убиству царевом, радници Андреиков и Јохолов, налазе се у затвору. Амстердам. — »Ккјенскаја Мисл« Ј'авл,а, да су Козаци продрли у Саратовску

Почетак тачно у пола девег у вече. Одавна нам је жеља била да кугшмо у париској околини јсдиу малу, отмену вилу, у којој би дотрајали своје дане не радећи ништа и не бринући се ми о чсму. Дали ћемо је осгварита по нашем повратку са пуговања или ћемо чтуцатн у том предузећуи оно мало капитала што смо имали ?! Наша очекивања се убрзо јасније оцрташс и са њима исчезоше свесумње, Када сс у пола девст са ти завеса подиже у сали није било пише ниједпог места празног. Кућа јебила дупке пуна. За сво време док су глу мца пред пуном салом изводили први чин »Подјорганом« ја и Дилон смо се шегали по ходнику, честитајући једно другоме иа сјајпом успеху.

— Ето нам богатства! — Зар нисмо погодили добар правац кад смо се одлучили да се бацимо на позориште? — Шест стотина франака прихода! Иишта несмета више да толико исто падне и сутра и прекосутра и тако даље. Красии су ти оии Лансоњани ! Сами ће нпм они дати три хиљаде франака. У том тренутку дспре нам до ушију жагор из сале. Први чии бете аавршен. Појурисмо за резерпне билете и већ се спремисмо да их почнс.мо раздавати публици, која је ишла на одмор. Први, који се појави кроз отворена врата беше једаи подебели госнодин водећи под руку своју жеиу, врло отмена изгледа, морамо привнати, са зиачком Почаспе Легије.

И ја и Дилон му готово у исти мах пружисмо билетс. Једним покретом руке де бељко одби да их првми и одмери нас обојнцу страховктим поглсдом од главе до пете. — Задржуте их слободно за себе, господо! — Али, молнм Нас, иромуцасмо и јаи Дилон.требаће Пам кад сс ионово будете вратили. — Кад се будем поново вратио! Да пе мислите Ви случајно да ћу и даље остати да слушам ове лудорије? Трсбали сте бар да илвестите раније публику! Ја не знам да ли Парвл;п ни Еоде својс ;кене на оваквс бљувотине; али, што се тиче мене, Матије и Ди рана, нотара у Лансону.ја сам кратак и јасан: »Под јорганом« је такав комад нв који се жена ие докоди...

Ходи. Јулија, и ајде да идемо! — Шта све човек неће долшвети у унутрашњости помислисмо. Није вајде, човек мора у најмању руку бити иотар у Лансону, па да испол,и овакву смешну срамежљивост. 11о тек што се бесмо спремили да одговоримо г. Магејн Дирану онако како је то ааслужио кад нас ослови једна друга особа, али овог пута висока и шнљата каоћаво, мораћемопризнати, отмене појаве и са значком Почасне .Јегије, и она је води.та подрукусвоју жену. А! а! Драго ми је! Бпш ми је мило што ми се указала прилика, да се упознам са Пама, господо директори. Диван комад! Зар Иас није стид и срам, да н овако што год износиге пред публику? Штонисбар раније не обавестите кад дајете представе од којих би се постидела и сама ва•грогаска чета! , — Свршиће се —