Народ
БРОЈ 381.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н а р о д« излази сваког дана по подне. Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Коломбо број 0. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИТх
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 30 АВГУСТ 1918 ГОД.
ГОДИНА II-
БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра^ћају. Огласи и белешке напла^ћују се па погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.
Наше је најдубље убеђење, да хигијена садржи у себи најпаметнију и најздравију унутрашњу политику једне демократске земље. Наиа је врло јасан пред очима цил> хигијене. Ако је и демократији циљ добростање народа, ако је демократска политика за то, да народ добије максимум слободе, напретка и благостања, ондасехигијена и демократија
зумсју само тако, ако се сматрају за несретне неспособњаке, којима 1је рад тежак као робија и који би први престали правити своје теорије, кад би им се осигурао угодан живот. Они цене евоје људе по себи. Нарочито нашем народу "ће бити потребна после рата санитегскохигијенска унутрашња политика. Једна најважнија потреба предстои борба против смртности одојчади и деце, проблем о одржању и гајењу њиховом, питање о школској деци и шегртима.проблеми радничке заштите и осигурања, женски рад, радионицс и фабрике, се оски рад и дугачка ли стадругих сличних проблема — све то нису само проблеми чисте, непристрасне науке. Наука је само дала сво-
отворила ватру и Немци су претрпели пршичис губи|тке. Паника је обувела ди визију, која је отпочела да јбежи. Дубоко у позадини, иза Камбрса успели су да похвагају остагкс ове дИ-, визиј. Дивизија је одбилај да уће у борбу. Генералј командант днвизије послао је патроле пред Енглезе, а ове чим су дошле до бор[бене линије, саме су се предале. Сутра дан дивизија је до
које су по цену огромних жргава заузели и садашња тактика упропастиће морал у војсци, којој се предаје, да је офанзива суштина победе.«
У АРХАНГЕЛСКУ Париз. — ОкуЛацијом Ар-
ње војника из АлзасаЈиздајнике, да изврше и Лорена, а исто тако према домовинизлочин. и Пољака. Сваки војник, који приНеколиковојника,ко-Ј ави Ј едног од 0 1 ВИХИЗ_ ји су дошли са источ- да Ј ннка ’ исп У ни ^ е св0 " ног фронта, услед по-ЈУ свет У Д У* Н0СТ п Р ема буне на фронту, б или 1домовини - ПомозитемИ ^су интернирани у ло- дакле да У хва ™ м ове гору Беверло, али су се несреЈшике, који нису и ту побунили. У крон- Ј ош ухапшени. Ове ин• г - _ 1ливидуе, коЈе ми тра
- дивидуе, које ми тра ■*«' « орга.жз,ц„ Ј о, ] »Р»н«вимар^ : шана- " имо [> оворе Ј ме4 ус 0 бом Северн еРеауб лике, побо. 1 .|Р“™™ Ј® ° ц . француски певају француске песме и састају — - -
са истимциљевима. Хи гијена истиче друштву захтеве о његовом уре•ђењу, који значе остварење онога, што траже најслободо)мнији у политици. Остварењем друштва, како претпо ставља хигијена, свет би се претворио у рај > т т
ии Ј V/ V«« ју реч о томе, како их била наредбу за напад, отреба реши ги. Демо- пет С У т РУ пе одбиле. Генекратска,унутрашњапо :Р ал Ј е послао патроле по-
е» & «1 I * 1 Г залазе на истом путу ји нам: опоравити ч ш>тоиши.лт.чп У"-‘поди'ћи што пре наш цамучени народ, пот-
Ј 1 помоћи што бржу ре популацију. А ово је управо проблем социјалне хигијене и медецине. Наша санитетска поЈлитика и пре ратакретала се само у једном
... .. г ^.—ј г -,правцу: подизале су се ) 0 гиње Ну«еае, у комејустанове и постављали >и био могућан макси-!лекари за лсчсње бо1 ум напрегка и усавр-јлесних. Не може се од иавања за сваког поје-'рицати велика важност [иног. Можда ће се о- и потреба куративне ) 0 ме неки од т.зв. при-јмедецине. Али никада талица конкуренције санитетска управа не и борбе за опстанакјсме да занемари и хи-
дитика има да прими [та начела науке у своје политичко вјерују. Она мора да извојз т Је остзарење њихово, ако хоће да је народна политикз. Политичке сгранке код нас о томе готово су мало водиле рачуна. После рата оне морају такву политику водити. Др. Ст. 3. Ив.
ново, но и оне су се пре[дале као и прве. Чим еу стигли у позадину код сво јјих другова, који су раније заробљени, ови су их дочекали са громогласим
ура !«
ироничнонасмејати,по јгијенско - превентивну[ што би, по »научним« грану медецине. После' убеЈјењима тих дубоко-фата пак организација мислених људи, овакво!ове гране медецине пиуре-ђено друштво бла-!тање је опстанка нагостања и осигурања!шес народа. свих потреба само по- Поље рада ове гране кварило људе, те 6и|медицине засеца дубопрестали да раде и најко у народни живот и тај начин би се укочио'простире се насвепрочапредак. Нама изгле-Јблеме, који нам пред- Ц 1ају жатосне те огра-'стоје. Сви ти проблемиЈљон, јако утврћен, чим је — 'социалне важности, и-' ца м” ,а -
[МОРАЛ КОДНЕМАЦА Париз. — Дописник »Та на« код енглеске војскеја вља: »Објављивао сам, 'кад год се догодило, да су се Немци енергично одупирали; самим тим дозвољено ми |је да изнесем и обратне случајеве. Ови случајеви су сада врло чеети нарочи|го према првој енглеској армији. За последњих 18 часова десили су се овакви догаћаји : »Прекјуче у тренутку напада, који суизвршили Енглези, један немачки бата
ничене присталице те орија о невољним и гладним људима, кош| се због глади напрежу те раде и тако окрс-ћу долап напрегка. Ми се дивимо слепилутих »научених глава«, које не виде колико умова бесповратно пропада за друштво, јер живи у мраку невоље и глади.
мају да се реше унутрашњом политиком државе. Проблем станова, уређење вароши исела, сушење бара, регулисање река, уре-ђење пија-ћих вода и чесми, пи[тање о намирницама, борба против заразних болести, туберкулозе
I 14 Ј п 1 надп. л. гл у 7 .1 ови се теоричари ра-сифилиса, алкохолизма,
ГУРКО 0 СИТУАЦИЈИ Л о н д о н. — „Уикли [Диспач“ доноси интервју са руским -ђенералом Гурком, који канге: „Нсмачка је команда изгубила сваки изглед, јда постигне неко решење на западном фронЈту, из следећих разлога: Немачкаврховна команда билаје уобразила |да језападни фронт много слабији што у ствари није. Она је полагала много на нејсдинство у нашој команди. Немачке трупе које су дошле на западнк фронт са истсчног, нису одговориле очекивањима Оне су пробавиле чи
[таву једну годину у ропа у Р
нриметио енглеску пеша дију праћему тенковима, папустио јс споје заклоне и у највећем нереду огпочео да бежи. Падогледусу се лепо видели официри н
вовима у Русији, не во деЈш никакве борбе и вероватно су заражене руским револуционарним духом. Савезничке снаге, нарочито авиатика, веома су јаке. Сада је ЛудендорсЈ;
шала се јако екоиомска ситуација ових крајева, која је до сада била врло бедна. Поводом тога »Тан« пише: Традациоиалии трговачки одчоси измеђуБелог јмора и северне Норвешке, који су прекинути услед руске анархије и услед па јдања рубље, отпочели су и изгледа, да ће ове године бити врло живи, захва љујуки емисији нове моиете, коју је издала влада у Архангелску. Још од пре много векова, мале једри(лице односиле су сваке године брашно у земље северне Норвешке, а враћа|ле се са сувом рибом на обале Белога мора. Лист »Афтенпостен« из Христијј шије јавља да је тридесет ових јсдрилица на путу за Норвешку. На овај начин СавезниЈци су осигурали снабдевање брашном становника северних обала Белога мора, који и у врсме мнра немају у својој земљи бра[шна, што је најбоља политика, коју 16 Савезници продужитн у овим земљама Листови који бране трговачке интересе у Норвешкој, јављају, да становништво поздравља савезничке трупс и повратак снгурности, коју су оне донеле.
дената, услед чега је фон Ратенов издао заповест, позивајући команданте батаљона, да поднссу рапорте о Алзашанима и Лоренцима и да назначе мере које треба против њих предузети. Најзначајнија је за повест ђенерала Вајде. У њој се каже: »Другови, меЈзу војницима се налази велики број љујди рофених уАлзасЛорену, који су одлучили да издаду своју домовину. Треба једном за свагда уништити зло у корену и спречити ове
'Ј се на скривеним местима и у шумама, тражећи да помажу непријатељеве планове и да нашкоде својој домовини.« ОСИГУРАЊЕ РАТНИКА Рим. — По споразуму између италиЈ*анског мини[стра финансија, Нити и дејлегата Чехословачког На[родног Већа, сви чехословачки ратници, који се боре у Италији, добиће исте полице осигурања, које добијају италијански официри и војници.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
СС ЛС 1 Ш - подофицири како задржа-;пркнуфен, да ствара но♦ п/л »1 -тл П/ХПП 1ГЧ1 МЖР V-
вају бегунце.
ве планове, јер није у-
ЈЈ ј % Неколико лренутака доц-Јспео да заустави на није једаи низ немачких предовање Савезника. аутомобила, довео је једпу И ако споро, повлачедивизију у помоћ. Енгле- ње принуђава Немцеда ска артиљерија одмах је евак}чдшу територије
ДРЖАЊЕ АЛЗАШАКА
Париз. — Португалски [лист »0 Секуло«, који излази у Лисабону пише: »Постоји једна неосиорна чињеница : После друге савезничке победе на Марни, Немац се повлачи, узастоп це гоњен од савезничких |армија. Где ће се зауста ,вити? на познатој Хинден[бурговој линији? Али ова ми смо то већ доказалн — није неосвојима.« Париз. — Ево појединости о војничкој ситуацији на западном фронту: Опсрицаје су се наставиле без прекида. Немци притискивани са свих страна били су принуђени на ново повлачење на целом фронту Ремс—Ипр, па про[стору од 280 километара. Главни добитци у овој периоди јесу: Пајпре папредовање са реке Веле на Ену, комбиновано са напре-
Париз. — Према документима, које је ухва[тила француска војска и који се налазе у министарствуспољних послова, види се, да нсмачку врховну команду у велико брине држа- довањем у правцу С 'асон-
Лаон. Овим двоструким покретом Савезници су се с једне стране приближили Шмен-де-Дам, одакле је почела немачка офанзива у (мају месецу, а сдругестране Савезници загрожавају Немце на западу с бока |енглеским успесима у пределу Араса, где је Хинденбургова линија била пробијена на доста великом фронту и доста у дубину. Чим се овај покрет према Камбреу изведе у дело, Хин[денбургова ће линија бити опасно загрожена у свом јјужном делу, и онда се може очекивати непријатељево повлачење ширих обима. Број заробљеника рачуна се приближно на 200.000 и обилан ратни плен у артиљерији и другом материјалу. У кратко поновивши данас ситуацију, консатујемо, да је маршал Фош див-
Ф Е Љ Т О Н
ги ДЕ МОПАСАН 1
0СЛ0Б0ЂЕНА
1
Упала је као хитац кроз стакло, мала маркиза од Рендсн, и отпочс да се смеје пре него што је почела да говори, да се смеје са сузама, као што је учинила месец даиа раније, објављујући својој пријате •Шци, да је преварила марЕ иза из освете, баш из освете и то само једанпут Ј е Р јс он био суиише глуп н сувишс љубоморап. Мнла ба|)оница од ГранЖе ри баци па капабс књиЧ. коју је читала и посма т Раше радознало Ансту сиејући се. Ма крају она упита: — Шта си још урадила? " Ох!... драга моја... драмоја... То је врло забавЛо врло вабавно..,, замис,и •• ја сам ослобофспа!...
ослобођена!... ослобоћена! — Како ослобоћсна? Да ослобођена? — Од кога? Од свог мужа, драга моја, ослобођена! ( пассна! [слободна! слободиа! слобоцна! — Како слободна? Од кога? — Од кога! Развод! Да, [развод! Ја ћу сс развести! — Ти си разведена? Још не, како си глупа! Не раЗводи се за гри сата! Али имам доказа |доказа.... доказа да ме вара... хватањс па дслу .. замисли!.. хватањс па делу... он је у. мојим рукама... - Ох, причај ми! Дакле. |ои те вара? — Да... чо јеет нс... ди или не... пс знам, Имам докавс, н к) јс главно.
— Како си их прибавила? — Како сам- их прибавила?... Ево1 Ох!. била сам јака, прло јака. Од пре. гри месеца он је постао одвратан, суров, груб, дсспот, гнусан. Рекох сама себи: Го не може дуже трајати, развешћу се. Али како? То нијс лако. Покушала сам да ме туче. Оп ннје хгео. Он ме је ирисил.авао од (јутра до мрака да излазим кад нисам хтела, или да о стапем код куће када самј
годила. Замолила сам могајод опих људи, који се забрата, да ми набави слику нимају пословима свију ове жсне. јврста... свију природа — Лзубазнице твог мужа? гсната
а-
— Да. То је Жака кош [тало петп8Ј‘ест злагника, Јцена једног вечера, од се|дам до дванајесг часова, трв злагника на час, подразумевајући ту и вечеру. С,;;ику је добио поврх иогодбе. — Изгледа ми да је могао добити и јефтиније служећи се макаквим лукав-
...од опих људи..., најпосле то разумеш. Да, скоро. И ти си му казала! Казала сам показујући му слику Кларисину (Она |се зове Кларис); »Господине, потребна ми је собарица, која личи на ову°слику Хоћу да је лепа,елегантиа отмена и чиста. Платићу
ХХ \е Ј1 »1 желела да вечерам у в 0 ро- ( ством да... да... да не будс'ј е К олико треба. Акомето ши; живот ми је постао не- принуђен, да узме у исто ' издржљив од почетка до време и оригинал. краја недел,е, али меиијс! — Ох! онајелепа. То се 'допало }Каку. И загим, тре
туко. г »Потрудим се да дознам бале. су ми појединости о да ли има љубавницу. Да, њој, физичке појединости он је имао јсдну, али је
располагао са хиљаду о презности кад јс ишао код ње. ЗаЈ*едно их је било немогуће ухватиги. Погађај. шта сам радила?« — Нс могу да погодим. — Ох! иикада ие би пр-
о њсном стасу, прсг.мл, боји; коже, једном речју о свсму. Пс разумем. Видећеш. Кад сам до ппалч све што је требпло ,3111:111, огишла сам
буде стало десет хиљада франака, у голико боље. Потрсбпа ми је за три месеца.« Овај човек био је врло зачуђен. И упита: »Жели ли госпођа да је бсјпрекорпа.« Поцрвенех и нромуцах: »Па да, као што треба.« Он продужи: »...И... као
знак као да сам хтела ре-| »Нисам разумела; упићи: не. Затим, на једанпут, там: — Како, какав мирис? .разумедох да он страхови- »Он се насмеја: »Да, го|то сумња, и узвикнух, гу- сг.оћо, мирисје битна ствар, бећи присуство духа: »Ох! да би се завео неки човек; господине... то је збогмогјер му несвесио обнавља мужа... који ме вара... који успомене, које га нагоне ме вара у вароши... и ја на дејство; мирис му помухоћу... и ја хоћу, да ме ва-ти дух тамом, збуни га и ра код куће... ви разумете истроши подсећајући га на ,да бн га ухватила на његова ранија уживањн. Поделу... [трудите се исто тако да доГада, човек почс да се знате> шта ГОСПО дин, ваш смеје. 1’азумедох из њего- М у Ж најрадије Једе, кад је вог погледа да ме внсоко у друтхву те даме. Ви му цени. Чак је налазио, да и 0же ге спремити исто јело сам врло јака. Кладила би| оиога вече р а ка д га будете
код ( по обичају...« сако да сажем.. . пдједш г, Писам сс усудила да од-
човгка ОД ИОСДог.а.
. 1 т)Ш..[говорим. Иапраш и главом
се, да је у гоме тренутку ;и:елео, да ми стегне руку. Рече ми: »За осам дана, госпођо, свршићу вашу ствар. И ако буде потребно иромспићсмо особу. Ја одговарам за успех. Ви ће те ма платити, тек по свршетку. Најзад ова фогографија ирсстављ;! љубазницу вашег мужа? »— Да, господине. »Дивна особа, лажно мршава. И какав мирис?
вребали. Ох! наш јс, госпођо, наш је.« »Врагила сам се усхићена. Наишла сам заиста на човека врло умног.« Три дана по том, дође код мене једна висо!' . I номањасча девојка, ,мо јлена, с изгледом св, <• ; • и дрским једновре еп .. ,дна нарочита врс ч р« у, даности. Свршиће се —