Народ

БРОЈ 16 ЛЕПТА

„Наро д« излази сваког дана по подне. Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Коло| або број С. В д а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА Н.

ДВА СВЕТА

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

(>д почетка рата уо-јмачкој. Док се у току ч.т>иве су биле две по-јчетири гпдине рата беI јаве: на страни наших лежило, с времена на Савезника солидчостјвреме, прилажење једне ме^усобних односа до по једне слободне др^ -

Али од почетка њи хове спреге очито се оцртавао нарочити однос међу њима. Док је било изгледа на успех, било је и ме-ђусобне језуитске оданости и зејленашке радости 3601 поделе добити. Немачк као зр 1 Г 11 из гее 1 ог те за једнице, имала је пс

Р е д а к ц и ј а је у улици Коломбо број 6 .

ни^^непознат*м^цен^појиови Г< “?! фС .“' д0 ? ,ао час - *» л "" вје м 6оков "” а А

& ним, непознат меЈјцентралномзаједницом, биће, и у овом материјалистичком времону, ипак атрибут победиоца.

УНРАЈИНД

т|Гуд да се на-ђе зајед нички ци.ђ и разлогза ззједницу. Ово се докумснтује најбо.Ђе врбовзњем Турске и Бугарске, да у-ђу у зајеДнииу са централнимси

расположења| ско Ј У соољним и унупрема Савезницима. Не- 1 Т Р ашњим односима ње ‘са нам 3 1 то буде при-| п ' м * чер Холандија, Шчед- Безпринципијелаазаска, Норвешка и Шаај- : једница њихова захте-

царска. Ов ј положај

Цен-

лама ; док, по објавиј Г р алних Сила свакојако

“•'Ј- Гј рата Србији 1014, ви-.д :1 има разлога колико

дпмо |едно брзо, поин- 1 ; разлога колико ципијелно и логичноТ антис °Ци.]алним њаприлажењевеликих гк.^Ј Х .° ВЛМ Р атиим Ц : *љеви

јма, толико исто и у тских демокрација нак неравнотеженом сво.м ону сграну где им јејполождју војном и екобило и место: у одбра-‘, 10 мском. Немоћ в^јна, нунационалне и инди- 1 ко ј а С е је могла наслувидуалне елободе. Што т 1ТИ још оддивл»ачког се је десило, да и ау- разорсња Белгије, и стокрзтска Русија буде‘ коаоМ ока, од првихдаме!) прзима, нска нзм на њиховог пњачкашза то буле разлог сада ‘ ког похода, ималајс за н>е стање Русије, која'пос.те Д ицу, да још у јс још тада веронатно Ц )14 години определи ималапред очима стра- дометну с: гу нем .чхоииту визи 1 У о оазоп- —-

лико пута п^зллике, да I Т

Копеахаген. Према. једној депеши ,,Национал Титенде“ на Петрограда, лист „Извести ја“ је јавно, да у Укра |јини бесни револуција. Централни речолуционарни комнтет прогласио је једну врсту све тог рата против исаачках завојевача. Устаннца су заузели Чернигов и разне друге варошн. У областн Пол-

|појмови. Нема више ни дефиннтивну одлуку у трага од кућа. То је гола' равница иаривена рововима. Свуда је прошла зубл>а, свуда су експлодирале јмине, уништавајући сваки живот. Од вароши Соасопа остали су само спо.ђии киартови и булевари«. Измсћу Ама и Сен Кантена Турон је плакао на рушс винама свога замка, који су Немци бесно сравнили

са зсм.ђом. Зидова, стаба |ла је нестало. Једва се но|знаје место где је било и маше.

погледу спољне политике. Од држања владе у овом тешком периоду ће зависиги будућа еудбина Шааније уто-

!золоне. Аустријанци су жестоко реагирали: пет њихових против напада одбила је наша пешадија. И последн>и непријатељев напад са

- . Ј~ Ј I ■ “ 'ј Р а та и поеле ратаЈјаким сиагама бедно јс Садашња ситуоција јејпропао под жесгоком ва-

таква, да гони Шлани|ју, да открије свету на чин, како схвата права идужноети неутрачних.

ИТАЈ1ИЈДКСНИ ФРОНТ

-ј •» циластн ХЈ.ОЛ- писник »Иинер Журнала« се Немачка појављујекаве, Лервннова Н Ки- интервјуисао је ХиндснКаП јрпцип 1—1 - I

УТЕХ- РАДИ Цирих. Мз Беча: До писнак »Винер Журнала«

.4 Ј као једино спасавајући агенс за санирање ме ћуеобних односа. Поз.чати турекс-бугарски спор, раније безобзир но извлачење намирницч и из Бугарскекао и из Турске, по том тежња немачког еле мента за претежним уI ицајем у Аустриј и, нај боље илуструју поссб ни и утицајни одлос Нечач>.о *л »смвез ннчко« регулисање одноп и аотреба. \ гл последњи дјни

. ј<ј ј^јева развнле суееогор Јбурга и Лудендорфа. Лучепе борбе. У Кијеву сејдендорф је рекао: »Фран30.000 л-.удн придру-јцуска живи од наде. Прво жило четама устаникајсе надала у Русију сада у нротив Немаца. Америку. Ма -ћемо побе1 дити и Американце као ИЗЈАВА ЛОЈДА УОРЏД што смо победили Русе.« лојдцорм 1 ,. х “» доа «) рг ја р' аа °. да - 1 1 -Енглеска тражи да у Руси-

Лондон. го 1 . рио је 30 авгуота,. у Манчестру и из]авио:'Ј и У спостави Р ат > али °а»Немци суклонулвзбог' л У чна се бо ' 1ба вода сада Центране силе аме у овој

Рим. — Последњих данај била је зиагпп активност па италијанском фронту. Бршени су испади, да се открију непријател.е наме|>е. Аустријанци су реагирали и више пута еу узели 'иницијативу. Наша мала оде.вења бацачн бомба и ватара напала су аустриј-

1тром италијанских митрал,еза. Пепријате.Ђ је наставио својс узалудне нападе да би заузео ровове које је изгубио источ. од Азолоне. Исте ноћи, док су Енглези на десној обали Бренте имали сјајних успеха, италијанске су трупе на Пјави извршиле с.меле испаде јјжно од Понте Пјаве. Аустријанци су били прннућени да попусте пред налетом нашс пешадије која је успела да префс мост и да задобије много заробљеника.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Иариз. — Данас непри_ (јатељеви ослонцч су на два крвла. Па северном крилу испред Камбреа ссдамнае'ста немачка армија пе може се више поиуће. ни је!дан кор кс 1 п про

| мци суклону доласка Американаца. на , Јападу ' ' и V огромном броју, Т0( б °Р би 38 0Аб Р* н >-- >,Т Р еба 'га непријагељ о«ом деНемци већ знају. Ни-; ист Р а Ј а,н - закљ - учио Ј е Плу фронта бан- све што шта нам више не М0-1 И можсмо гледати са веромЈ.^

(узрокује катастроГј у. (' го

- —V* --ироо'; •ђење терора, који не гира како националну тако и индивидуалну слободу. Сами тај факт, да се број држава, које су са Немачком од 1У1Г) није повећао, био би довољан да документује социјално неморални гш ложај централиих сила. Не може се прстпо ставити да би прост страх, или какав материјално с.;оН‘ м. . л разлог био толмко угица-

герссанхиеспре-.Ц^-ма светска штампа [ге: Немачка са својом била је преплављена ве»доминацијом над све-јстима о покушајима том«; Аустрија са сво- Бугарске и Турскс да јо.м жељом да се одр- се отресу свога велижи ропетеом народа;Ј»*ог савезника Нема.чке, 'Гурска да продужи свој з Аустрлја је покушарадорни, анти ку.тгур- ха да лансира питање х< гјГ •-* - - I 1

ни живот, и Бугарскаса перверзним нагоном да постоји и да се оснажи приливом туНје крви. Та четири спрежнина остав.Ђена су сами себи од целог култур ног света, да у борби Са Савезниц*Јма дотра

Јан, да саречи ма ила-;ју, и да се ио том претентне симпатије поје-јдадуИсторији као њсни диних држзва према Не објекти. Ф Е Љ Т 0 Н

о аутономији словен ских народа. Дакле, било је потребно да успех буде у питању и |да се одмах чврстина »заједнице« покаже. И што вишс буде било, из дана у дан, мање изгледа на добит, зајсдница централних ола бићебеспр-дмтна; нринц;' , који ц чини мо-

шта нам више не може стати на пут, да победимо. ,.Д >з : штао Иарсда“ је у ствари почело своју функциј \ г . Савезничке з е м л> е, »оје се сада боре за мећународну правду основале су већ друшјтво слободних народз. Мир мора тако да се закључи, да се у целини оснива на општим осећајима национелне гсвести.«

леда; у б*дућност.«

У ШПАНИЈН Сан Себастиано.

|!1ма на расио.Ј- ... њу хрупа, да би спасао сшуацију по сваку цену, јер би заузеће Камбрса под садашњим уеловима била права

0С/10Б0ЂЕКЕ ОБААСТИ Париз. — Сснатор Епе, Турон посстио је ослобо1јена места овог округа. Он у »Екселсиору износи ужисну елику стања, у коме се налдзе места. »Ова

Од неколико дана ми >тастрофаза непрвЈа.еља. нистарски савет се са- На ЈУ ЖН 0 М - К Ј ,ИЛ >' иап Р отив стаје сваки дан у се д- пеп Р и Ј атсљ се повлачи на нице. Министри су вр- « етакн Ј те положа Ј е Ј ано У ло резервисани, а цен- 1 тв Р^ енепаСиг, 1 , Р 1 ‘ досо Ј ли -

јло резервисани, а цеи зура забрањује листовима да сс баве спољном политиком.Са свим јтим се може казати, да је последње потапање шпанског брода »Акси менди« учврстило владу у одлуци, да штити интересе земл>е узапћењем одговарајуће количине немачке тонаже. Овде ]е општи ути-

| ^ Г • Ј * '4 места кажеТурон — да сак, да је за Шаанију

нију, која је иродужење јХиндеибургове л;:није и која се еастоји од гри узастопна положајд од којих масив Сен Гобеи сл Шмсн де Дам је тек први. Париз. — Листови констатују, да упркос јаког непријатељевог отпора Савезпици з даље папредују. »Ом Либр« каже: »Неаријатељ се че еме падати нипошто одмору, ни у јесен ни у зпму.

Оа је у пролеће хтео јда претекне Америку, али је Америка она која је добила у брзини « »Еко де Пари« каже: Фош и његови оарадннцн зиају, да миого путева к оди у Камбре и Сеп Кантен. Пад ЛаФера је вероватан. а шума СсН Кавтена под све већнм је притиском. Први део Фошова програмаје завршен, очакујемо дру!ги део. Науен. — Пз Берлина: Колин Рос пише у »Берли нер Морген Посту«: »Битке које се развијају у повлачењу изискују од армијја и њихових шефова највећу напрегнутост снага. Паше ар.мије и шефови всћ четири године се боре против јодног нрогивника, који стално јача придоласком нових резерви. Лондон. — Снноћ су паше трупе заузеле Верманд и Бермсл, а у току ноћи напредовале су западно на ивицама шуме Олмов. Јуче су енглеске трупе водилс с успехом локалне опс-

јлфред кдпмс : ЦЕО СВЕТ БОЛЕСТАН!

(Ј’ кииннсту ис леднрг судије ■■удн славин доктор Ломброзо. једкн иочивац, ко! 4 а су у том т|)енутку пЈ)Ивелн жанД8]>МИ) Судија. Драги докторе, познао сам вас да прегледате- овога пријатеља. П>с ГОВ слтчај је и одвећ ком-

— 1 патим патолошким елучајје м. Ади, почниДо од почетка и проучимо претходно симптоме. Даклем, рскли смо пријатељу, да сте уда-

Доктор. - • Дозиолите мп да кродужим свој преглед ј(Пипа пулс злочинчев). Да ли вас кад год боли глава? Злочинац. По који пут, кад тргнем мало више. Доктор. — Мислно сам

вили једиу жену, извеснсј 'д октор . Добро. ПрестпросЈИ. јфимо сад на лобању. (Ја.Ј.очинац. При.шајем, ( И(1ге се л; . , 0> пријатељу

то. А осећате ли грчсве ујједне малс рупе на лобањи, стомнку? Злочипац. - Често, и то всћином и.путра

|у опште ностојала. (оштро) вндео овако каракгеристи- Злочинац. —Средином? Нисте вп, гееоодине у ста чпп случнј лудила. Доктор. — Бл.ш су луди, њу да преварите лекарнЈ Злочинац. — Шта каже-зар не? '(судији) У остнлом ја имам те, ко је луд? Зар ја? ј Злочинац. — Хм! Небих ирп себи свој нож за сек ј Доктор. — Ауд аа вези-Јсе смео заклети цирањс. Ако ми будете дс вањс, мој пријашко. (Суди-| Доктор. — Шта? Да нсзноли.ш, мо!'у ввм помоћу 1 '

"•ЈИковнн: \био јс Једнунли, осгаките ме на миру! * ., , ,, , л, -. Ј Ј - ,, ,Ј оез страха! Нећемо вам нип, ИПУ П 1п1/тлп I, тл «... „т. I 1

јји) Сад да прећсмо на а- ћете случајно снд да ме у, тавичне феномене, госпо- бефујете, да ћрадед вашег доказати оно што тнрдим/диие судија. Иети су од оца није био луд? (нади евој пож за сек-^неоцсњиве иажноети. Мема Злочинац. — Хм! I— - -1 -- •

Старицу, па је затим опл>а ч«а<>. Ништа у цстој 'тва Ри не могу да разумсм. Што највешс знчућана, то ј« м 'V све признао. Да лв ј о у опште изглсдн природно? Доктор Ломброзо. Нс ничега у ирироди приР°дног. (алочинцу) Пока*ите ми језик, пријатељу. 'Чочинац плази језик) <*,

цг п ош ими ив* Доктор. 1ло, лрнви , цта _ (пипа кожу но лобаодговор болссна човека! О- љи) . 1]огледи ј то , го . ставите ме » н миру ••••• сподине судија, ногледајте (нежно) ( мири1с е, вмнј-ј ово место Ј а сматрам, јн гс само мало добре воље и| сам у стан>у Ч8К то и да ми ћемо гледати да в» С ! П0 . гврда ,, ико је баш п0 .

оИ к

■во језика, који пока-

изтечвмо. Да, пошиј сте јерс-био, могу се и опклаубили, шта сте урвдили са 1 том старицом Злочинац.

јпирпње). тако рећи случаја, даједан Злочимиц (, стукнувши). л У дак ни Ј е имао У својој [- !!, хеј!... Па шго ће вампороднци лудака. Би, сутс заврзлвме? Ја сам кри 1 >[Д и Ј е » ви ооично поставл.аи те кнко! Признаћу штој тс оптуженоме нитањс Шта

год будете хтели. Јесте ли! си Р а Д и0 ноћу, измећу. спд задовољни?

Доктој). — Илв очев дед. Зчочинац. — Бога ми. Доктор. — Нли ваш дед, а можда чак и впш о;ац! Слушаји' млцобро! Јн Бам Ие тражим т>ог зиа шта.

•Што се нас, научника, тг-ЈРеците ми само д.ч је наш !ујак био луд, нли ваш ујак

‘‘ Је да се ааисга налази.мо цам |>ек.)\? Прганајс. п И'Дјсдним веома чудно- је, просто, . пег ■ нч < >■

| ЗаЈ) сам првиућеи да пам сто пута поканљам јсдпо тс исто? До врага увго сјш јо] паре! Судија (Л ) Јор‘. ) Шта .... • То

1 ) 10 .

.. ,1 |чс ми тражимо доказе у„. Док1ор I лсдаЈЈ >и I п нра | М р аК у прошлвх времена, по фамилији нли внш;1 во _\ лицс). г 1,и ,1 ’ ш (окрепувши ее злочинцу) тетка... Пмам ли прано? А. сметс да ми тв!)дите д.ч сте _ 1 * > » .Поставићу вкм јсдно пита

[дити, да је на свомс мссту мозак нотпуио срастао са лобањом, и, да јс врома томвч овај обсшсњак, који нокчшш а, да ззвнра прав

били свссни онога гренут ка када стс давили своју ЖЈЈТВу?

- ( мсм!

Злочинац. Другоме ти Може.е то [дV и науку псллуно СМгШ •{•:<ЧатИ дсцн . Умштилн ни.ч при.шањем, н.1Јнеод|' ми ј-.тс, пјшн.ше, )>. . гп ворнији индввндЈа, која ј. !.ш! (судији) 1Чгко еп' ко,('д.чте

Доктор. то, дрчгоме!.

н.с, само пазите, какоћете мп одговориги! Злочипац. Сл\ шамвасЈ Докгор. — Шга су ради|ли наши ирстци средицом осамнаестог века? Иемојге се збуњивати а нарочито

ИЗБЕШТАЈ игмојте покушпшгги и *р-;Об«исштајиог К( | оа I рп. Црг ' |НС1шгК|)па у(ч.1М1\ и исп.м-

а? Даклем тбтка?! Злочннац. Од куд Бам, ћивола, то могу рсћи. Ја еам иахоче Оца никад видго ннсам. — Свршићс се

ћеннм пиши.нкг ч).

Овај нзвештај саетављен на [основу добивенвх спискова о цсплаћеним пошпљкама; оригииалнс признаиицс нису још стигле, чим стигну позваће сс улагачи да их подигиу. 1’ад.Вујовић Јслсни, приз. б] ( . 30061, К 221-80; 1>о|)а Атанацковић — Дани, Гприз. Ој). 36062, К 296-40; Мил. Стојаповић — Тинки, прив. б|>. 36053, К 147-20; БоЈ)ће Шпартал, - Видосави, пј)из. бр. 36054, К 564.90; М. Костић — Да[)11НКИ, приз. |0|). 36055, К 87-50; Свст. Т>. Јслчић — Катлрини, ! 1 |)цу. 6ј). 36056, К 451.30; Ј. Вовсе — Наталији, пјшз. бр. 36058, К 11710; Н. П|)смовић -Станки, ПЈшл. |6 ј>. 36059, К 445.60; Т. Маџарсвнћ — Драгиши, приз. 6ј>, 36060, 1\ 177- —; М. ПавлоимТ. — 1’оси, прнз. бЈ). 36061, — К 87-50; М. Л>. ЈовановиТ, - Даиици, прнз. бр. 36062, К 594-80; 15. Дрсиоввц - Мнлнци, приз. бр. 36063, К 147-20; В. Ђ. Аврамовић — Зорки, приз. бр. 36064, К 117-40; М. Стојановић - Јели и Нужм, ириз. 6р. 36065, К 236-70; - Паставићс се —