Народ
БРОЈ 387.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н 8 р о д« излази сваког дана по подне.
Ш т а м п а р и ј а се надази у улици Коломбо број (3. Зласник КРСТА Љ. МИЛВТ1ГК
СОЛУН, СТЕДА 5 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД
ГОДИНА II.
Б1 Ј ОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вракају.
Огласи и белешке наплакују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбо број б.
3,1 ^ уиапрсд може.битке у мртвим и зароб-јфранцуске и гпчке' ирмод у АУ 1 Ртви 1 и да зна. У свима својим л.ен ИЦИ ма. трупе коопевиш? НРИЗА У А у СТРИЈН ДвкларацијаМа ирсстав- - Рупе кооперишу
ГТрашки католички лист »Чех« објављује пре кратког времена, да се спрема једна реформа на врло широкој основици. Ради се па пројекту који ј-.е створити од Аустроугарске једну савезну државу од пет народности: Иемаца, Мафара, Чеха, Југословена и Пољака. Према истом ли сту овај пројект потпомаже и цар Карло. Пројект је одмах при\ва"ћен и одвојнихвласти,^ јер је национална борба ослабила јакоморал аустро - угарских трупа. Обраозвана је и комисија, чија једужност да спреми дефинитиван програм у најкраЈјем времену. Чак се цитира и име будућег председника министарства, који ову идеју треба да приведе у дело, а тоје познати професор Ламаш. Ове информације објавила је цсла бечка штампа. Лист који их је највише распростирао прлпада ст(Јанци хришЈсанских-социјалиста, стубу владине већине. Овај пројект нијенова ствар, сви су изгле-
н и ц; Лех», Пољзка и! У МЕИАЧШ НДРУЧЈУ иобрадовагиовоме^роУугословева, како ониј Шток , ол> ;' : 1 п јекту, бар из полит ? ч-;У А^гроугарскоЈ »о-. ваи> '
ПОких обзира и раниш\! на Р хи 1 и « тако и они V “Л"‘“"‘Л’ закЉЈ 1С " г рапијпл. 1 I - т иа јс конвепц1!|а измећу навика али се десило савезничким земљама,'- , Ј Ј .. Ј ,ц<гл ' или : . * оољшевичке владе и Нема чке, по којој влада соаје-
при нападу. У центру, после аарочито огорчене борбе пао је врх
Цирих. — ,.Делницке Листи“ на крају једног чланка о односима из меЈзу чешких послани-
супротно »Тек што је „Чех‘ ; објавио ову новост, одМах је „Остдајче Рундшау“, лист аустријсках пангерманиста, позвао све немачке странке.да уФу у борбу противЈ ове државне реоргани зације. Али треба посматрати и групе, које себе сматрају" за слободније од пангерманиста. Хришћаиске социјалисте и либерали држали су један велики немачки наридни конгрес“- Конгрес јеизгласао резолуцију којом се тражи „реорганизација, која ће осигурати утицај аустриских Немаца“ и позива „све Немце“ подразумевајући и оне из немачке царевине, да ову идеја по гпомогну. Дописник »Франкф} г ртер Цајтунга« из Беча, пошто је изложио проблем о траксформацији Аустрије, додаје: „Мефу аустријским Немцима, велики део сматра Аустрију данас више него ли икада као крилну заштиту нема
једнодушни су и троже да свака нација распо лаже сама собом. Значи нзжеле и далеко су од свлке помисли о кон федерацији, већ хоће слободу — независност. 1о је и са свим природно, јер је Аустрија увек покушавала да на овај начин изафе из тешке ситуације обећаљама потиштеним народима, и престазнкце ових рарода то врло добро заају и осећају
та мора да својим трупама уништи чехословачки покрет, док ће Немачка иредуаети иа ссбе, да вода о фанзивну идефанзивну ак ц.;ју против Савезника } Мурманији. 3» предузеће аротив чехословака бољшевици с\ ва себе обезбедала све органазоване снагс немачко мађарских заробљеника. Озс снаге и.мају да из вршују задатаа првог ре-
да је ово трену гак, кадај д ’’ ПЈШ1 ° ц 1 )вена воЈскане ће се за увек ослобо- У”®*? даје ца «аквог отподиги дуговековног роп- |>а ‘ Шј0 се 11!че 11емаца »
сгва, а не тренутак за стварање конфедера ције.
ди да он произилази из чке царевине. Онипредчувеног пројекта који^постављају, да виде Аујеподнео Метерних 1817 стрију уништену, него године цару Францу, а'ли да се одвоји од свокоји цар није ни по- ! је савезнице Немачке.“ кушао да изврши. Кад Исти дописник указује би АустЈш-Угарска мо- даље на маневар немагла да умакне од по-,чких стЈ>анака, које ке следици овога рата,ко-!учинити све да овај ји је она и отпочела пјјојскт пропадне, на чак и хада би пројект пр. Немци ке тражити професора Ламаша ојодмах поделу Чешке. федеративној д|>жави и-|Самим тим цео пројект мао много мање ивгле-!пашке пошто то Чеси да на успсх кад се зна|никада неби дозволили. Д'1 је исти пројект све-' мокног Ме.тсрниха пронао. Одмах се помислило, да ке се немачке странке у Аустјшји
У ИСТ0ЧУ8Ј АФРИЦИ Лондон. — Један ззаиичаа извешгај о операцијама енглеске војске у источној Африцп каже, да она наставља гоњење остатака немачкнх трупа. 24 августа две наше колоне достигле су непријателлг код Ангуреса, на горњем Урију, 230 миља, северо - западно од суке Мозамбик, и поно во га отераше прсма з ша ду, напевши му тсшке ту-
чемогуке је утврдити ња хове планове, пошто го зависи од догаЈмја на француском фронту, од покрета Савезника и од усшника на источном фронту.
Козјака и Кучков' ка и бечке владе, пиКамен, где су сеЈшу-' ,.Чеси прсцизира
оДликовале ј у г ословенске трупе и нашим енергичним наступањем заузе ли смо Пандели. Села Полчиште и Бешиште, у чијој сенепосредној бли зини налазимо, у пламену су. Лево, српске.француске и грчке тру пе у великој борби заузеле су с е л а Градешницу, Ста ровину и Зович по сле огорченог от пора Бугара, који су на овим тачка ма претрпели вео ма велике губитке. Од јуче је број заробљеника пора-
п стао тако да шце Према то.мс плановл суј . промснљпви. За сада бар, М °^ е Д аТИ ТаЧН У изгледа, да су Немци из-,Ч и ФРУ‘ губили у Русији сваку и Запленили СМО ницијатаву. цреко 50 т о п о У осталом они вршекон-; ва> од којих око 20 тешких. Плен је ве лики. Ааиатика. — Иаша а-.
цеитрациЈу чрупа у преде-|
лу језера Оаехчг н Ладо 1 -а п тако 1 !ОтХЈј)Бује пројекаг, да коценгрпшу цео напор према ееверном секто])у мурманс ;с днније у п:,авцу Петрозаводска.
НА МАШОНЕКОМ ФРОНТУ
виатика је наставила своје подвиге. Аеропланп су нарочвто учествовали V бомбаЈЈДоваљу. Бачено је 400(1 кила екеплозива на важне тачке у непријатељској Солун. (Франц. изве-[потисл8, имале сујиозадини. Са великим штај). — Каш нападда савладају без-шширтвовањем, пилоти се наставио у току;бројне теренске те летели по три и ченоћи измеТју 3 и 4 шкоће. ј тц Р и °ута на дан, да септембра и преко Упркос тога, сви бн потпомогли пешадана 4, са потпу данашњи објекти дију- Опи су многодо'иим успехом, упр- еи су постигнути. прннели успеху. кос јаког отпора Напредовање у ду-| На ос.талом делуфроБугара који су, до бину сада износи 1: та обострана артиље15 километара. јријска ватра, на|)очито
1у своју тактику за прво отвараље парламента. Они ће бити неосетљиви на кукљаву због слабог куреа новца.“ Бечка је штампа забринута због тсшког положаја, у коме се налази Хусареков кабинет. „Наје Фраје Пј)есе“ каже, да су Чеси и Југословени изгубљени за државу. „Према Ктофачевим изјавама каже лист — јасно се види, да је чешко пигање постало једанпроблем, о коме бечка вла-
да не сме више ни да расправља. Исто вреди и за Југословене, који сс тако-ђе потпуно дезинтересују за садашње стање у монархији. Њихова лозинка од мора до мора више их занима него ли број новчаница који је у саобракају, или висина дефицита у аустријском билансу. Хусарек је покварио своје односе и са Немцима. Није одржаоучиљена обекања и пустио је слободне руке југословенској пропаганди у алпинским областима. Можда Хусарекмисли да ће својим држањем задобити бар пасивну помок југословенских посланика за евснтуална гласања где је сумњив успех.«
3 АПАДНИ ФРОНТ
Овде се иставља велико иитање о томе, како би словенски елеменат примио овај програм. бивши знатна појачања покушали да се огорчено бра не на својим новнм
На десно, масив. на обема обалама ВарТополец ]е у на |л а Р а « у пределу Бишим рукама и на т0 -*» а положајима. Срп [предујемо у прав У Албаиији затишје. ске трупе, да би вх,цу Нрзслапа, где, — — ■■■■
Париз. — Француско америчке трупе потпуно су опколиле џеп између Епаржа и Понт аМусока. Број заробљеника до с а д а износи 17.000. Сем тога опкоље не су две немачке дивизије и узалуд се боре да изађу из џепа. Американци су извршили са једиа ким успехом једну другу операцију дуж Мозеле, где су стигли, пошто оу сломили јаки нема чки отпор код Понт а Мусона. Стигли су у Пањи на Шозели, где су прешли немачку границу. Овом операци јом Американци су задобили велику победу. Париз. — Највећиузрок иемачког пораза јо сто у томе, што јо било немогуће проноситн же-
лезницом довољан број мунације и трупа, а ова немогућност је потекла услед беспрекидних напада савезничке авиатике на главне чворове железничквх линија. Било је случајева да су возови погођени бомбама, остајали по неколико дана на колосеку и н затварали пут другима и то у најкритичннјим трвнутцима. Много мостова је разрушено, нарочито на линији Кобленц-Намир. Ова линг ја није радила више сд недељу дана. Лондон. — Немци се повлаче на новулинијуКонфлан- Мец—Лонгви, коЈу Немци хоће да очувају по сваку цену, јер падом ове линије Немци губе велике базене гвоздене руде. Топови оа Меца ушли оу у акцију. ПаЈжз. — Операције противјакогмасива Сен
■ЧГ-ГЈ^ЦЦИС!«
»нрн лавдан :
Ф Е Љ Т 0 II
ВЕЧИТА ТАЈНА
Чфивоклетнице али одмах устучс зпгђен. Глава у чог
Иај.чад, црикупивши сву стас док у својој лсвој ру-
кну пн илвуче једним по зоч једну масу, у коју не 'ед« одмах погледати а )ју ноложи на камење )ај себе.
ци стискаше једну бе.чу ружу, која не беше још увела. Гроф беше пао на колеиа. Једним ногледом одме Јо тек што беше бациојР« СН У »еличину своје сра глед па чу страну кад му! мо ’ 1е
из груди отрже страхоги крик, крик лудила, је » од опих уавика, којима бечија душа кида еве нце и пада у мрак. 11>ева мртва жена са распленом косом, са божапским мсхом на уснама држаш«
Чичаве године љубави и срећс указаху му се у том једном тренутку у својсво јој страшној счварности, умрљане, сскрнављепс са читавом пратњом лажних изјава и варљивих иољубаца, и учини му се да ћс
гноме загрљају једиога јгдног полу-голог вска.., Ох1 како га прииваху уз себе њсне
пасти у несвеет од овог у;а... једног полу-голопдара шамаром 6|)аколомства. Стишавши сд, он се приближи и саже се да ниди црте лица онога, коме беше намењсн последн.и >з
ке пребачеие преко ње >и.\ рамеиа и чврсто стеУче! А ои! н ггова једиа ка бешс обавила њен'дах, поеледп.а реч жснс
које су сшурио неб])ОЈеао п}та шаптале име љубав-
човиса, смрв.ч.ена, скоро иика, рли оне осладошс лог храста
откинуч а од лела беше гомила крвавог и издробљеног меса. Дакле м животје штитио њихову тајну и грешиу л>убав као што то сад чини и сама смрт, показујуки обесчашкеноме мужу само унакажени леш љубавников. Понова упраги свој поглед на непозиатога, тражећи и најмањи знак, који би му из мрака проказао имс, имс које су импсративно тражили њсгова љубомора и њсгов бес. Алн не наће ништа. Беле руке беху без нрстена. Нигко и елсгантно тело одавоше младића. Сксро потнуно го он лежаше рекао бвх без срама у милом иоложају, у коме га је смрт гадесила.
неме. У јсдној’ охолој мо литви, испр.екиддној страховичим псовкама, он се обрати небу, да му бар оно ода ово омрзнуто г.ме,
тргне бршљан страсио о-јтело једног драгог иријабаввјси око дебла гороста-теља, али да не беше потпуио сегуран у то, обсћавајуки 20.000 лира ономе лицу, које би би.чо у стању да позна леш.
Пајзад укочене руке у оа тела попустише, удови е оггружишс и уврсфсни куж раздвојивши овај сра-| У пркос огромиој суми, маи загрљај победоносно коју беше обекао, нико му али му небо ие одговори. отрже .чеш своје жеве ив.не умеде рећн имс пепсСамо са високсг зида за-наручја мртвог љубавника, знатога.
гукта грлубица у своме алатном кавезу. Ах! кад би ова л.убавна тица могла проговорич ;! . Она је знала тајну, то је сигурно. Гроф очскиваше, али голубипа умуче. Ухвативши сс прво рука.ма за чело, са аутоматичким нокретима, гроф. гглечс на колено своје жене и држећи је тако притегнуту хтеде је раздвојвти од оиог човека, за које је бе-
кој‘и му га )ош увек брањаше. Затим се посадп измећу ова два леша и као стрвшни судија очекиваше прву зору. Чим се дан поче дизатн потпомогнут од неколико ссљака он укопа тсло своје жене крајједнчг смоковог дрвеча, у оближњем врту Цео дан проведе јурећи по острзу, хватајуки вој
иикс, раденске, спс оне,
Гроф пареди да сс пс.по знати леш о његовом трошку укопа у један к]>ај гр обља Казам и ч и олског. ()д тога врсмена гроф непрестано трага за тим имеиом, кога му је усуд досудио да га никад нс сазна и кога је носио човек, према коме је ои осећао јмање љубомс; е док је био жвв и док му је храо женино срце пего лч што о-
К01С
би СуСЈЈСО, И ДОГОДИО
секаше сад прсма овомс
ху прикова.чи /ћивот а но ,кх јс пред ужасни лешјед-ј
‘Загонсшол, :сшу, који га
том I мрт. То 10 ИШ.1
ног м.:адог човека са раз-
!је тако счрапшо прсва])ио
ис>'-‘ као
Бсше то заго 1 етни -чеш. решен да ве ода своју т.п н ну. Гроф иогледа нспичч ;Нок_>ша >> да ее* јући на усле споје* же'не,!к.чуп*;;ча ш з.Д
И 6' б.'
, ч-дробљсвО '. главом. Пока-; КЗВКШТДЈ \ ‘ С оНа *пајд} ОЉСЧ ;ооавсшгајног Јшроа Срн. Цр; . Мислио јс, г< •Ј!ораше| всног Кмсча V Сол х-и\ “ испла- 1 . } * > с Пј.-ч чим, да јс ниишио иа ћепвм пошиљкам:).
Овај извештвј састављен иа основу добивених слнскова о нсплаћеннм пошн.вкама; орнгнналие прнзнаннце ннсу још стпглс, чим стигну поиваћс сс улагачи да их подигну. Б. Ковачевић — Јелисаветн, по признан. бр. 36522, 27 кр. 79,10. Г. МишЈгћ — Јелсии, ао прнз. 35ооЈ кр. 0/,о0. Драг. Го.чубовнћ — Лигединн по прнз. 35521 кр. 79,10. Драг. Костнћ — Мари, по приз. бр. 35525, кр. 147,20. М. Путвнковнћ — Мн.чицнпо приз. бр. 35526, 117,-40. М. Стсвановнћ — Нснаду по П1)из. 35529, 87,50. Ж. Јанићнјевнћ — 2о]>н по приа. 35530, 177,—. Ж. Тпбаковић — Јсднци по приз. бр. 35531, 221,80. А. Татконић — Мнодраг ио приз. бр. 35532, 296,40. М. Сушнћ — Аци, по приз. бр. 35533, 236,70. М. Гаднсан.вснпћ — Христини, по прнв. бр. 35534, 221.80. Т>. Чарапнћ — Милици, цо прнз. бр. 35535, 403,30. М. Псновнћ — Јулка, по приз. бр. 35536, 260,60. — Ппстаиићс сс —