Народ

г.

ОРОЈ 388.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 0 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.

БРОЈ 16 ЛЕПТА

»Н а р о Д« излази сваког дана по подне.

Ш т а м п а р и ј а се налази у улици Коло* ибо број 0. ___ Власннк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНЛ II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласж и белешке напла-ћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.

Прошлогодишња дипломатска немпчка офанзива за мир, по признању с а м е немачке

Последње вести из Берна јавњају да је у главпом немачком штабу била једна интере-

_ ~ & штампе, одлично је ко-јсантна конференција на и • којој је био и сам кајзер. Донета је одлука: Члан Рајхстагз Гот-јсда се ради на миру по* ч - «

ристила Немачкој и н>еним савезницима.

хаЈМ резимира у „Берлинер 'Гагеблату“ све те добити, и брижно признаје, да су Немци „тадл били нз добром путу,“ јер без те дипломатске офанзиве за мир, која је добила донекле и званични израз јулском резолуцијом у Рајхстагу, „не би Лењин и Троцки успели да оборе Керенског и нсби избили штрај,кови у Италији.** Поред других података, и ово признаљс треба да послужк као једно неискуство више за свс ене од којих

равнања«, ма да Је на тој конференцији био поред кајзера и Хинце и 'Галат, те две верне слуге пангерманиста. Сав тај »рад на миру« имао је и имаће за ци.ђ слабљење наших Савезника, чије је силне ударце Немачка на Западу веТ осетила и под којима -ће се срушити. Под предвиђањима дефинитивногпораза код Немаца и код њених савезника увек се је појачавала жеља »да се ради на миру.« Али какав мир жели јНемачка најбоље нам

буде збвисило, кад "ће|сведочи разорни ужас

рат

се и како ће се свршити. После пораза на Нападу, осгћа се преокрет у немачком јавном мишљењу, који треба да има за циљ да спроведе опет пацифистичка расположења код противника, без сумње, да би се доби

у Русији и мртва клонулост у Румунији. Као год што су умели наши Савезници да проговоре са оружјем у руци и да доведу Немачку да премишља о миру, исто 'ћетакоони моћи наоружати исвоју дипломацију да, кад буде време, диктира Не

ли бар слични резул-ј М ачкој мир и нагна је тати као и у Русији. !д а премишља о својим На то се своди све.' Т ешким злочинима. И изјава Ерцбергера, 1 вофе католичкогцентра! ДМЕРИЧКА ЛЕКЦИЈА у Рајхстагу, о д н о с н о »повраћаја Белгије, што Лондон. — Дописанк мора да претхоДИ ми- »Морнинг Поста>< из Вару«; на то се своди и шингтона телеграФише: ПОЗПВ Наумана, дирек-Ј »Американци неће бнгора часописа »Ди Хил-јтн задовољни ако серат

<ЈЈе«, који је упућен кајзеру и у коме се тражи, да се и кајзер и канцелар изјасне и и за-ђу из резерве и да буду »тумачи тежње и воље кемачког народа«,

који тако сада мир.

топло жели

с в р ш и, а савезничке трупе не пређу Рајну, да би на тај начин и Немачка претрпела рат не ужасе, као што су их претрпеле Француска и Белгија. Треба порушити иемачка села, градове и опустошити по-

Д>а. То нису хришћанска осећања, али Американци немају намеру да опраштају; они су решени да даду Немцима ленцију, коју никада неће заборавити«. Једна лнчност, која ми је пре годину дана говорила, да Немачку треба победити, али би недостојно било, да јој се Савезници свете, изјављује данас ! »Ми не треба да завршимо овај рат, пре него што казннмо Немачку, пре него што наше армије не ућу у Берлин«.

ДЕЈСТВО АВИАТИКЕ Лондон. — Трећег септембра на целој дужини енглеског фронта, била је велика авиатичка акција, и наши апарати дејсгвовали су на свима деловима фро нта где је било потребе.

Фотографска извиђаља потпуно су успсла и поред јаког непријатељевоготпора, број снимака по величини прелази до сада постигнути рекорд. Извиђан.а противу артиљерије потпуно су успела, како са аероплана исто гако и са балона. Опажене су на положајима немачких батерија велике штете, пожари и експлозије. У току дана бацили смо 21.000 кгр. бомби, а у току ноћи 15.000 кгр. ка аеродромс, на жељезничке пруге и депое. У току дана бипо је авиатичких борби дужином целога фронта, као и на великој даљини на истоку од борбеног фронта. Иаши авиатичари оборили су 15 иепријатељских апарата. Уништили смо једап балон. Једним метком из топа оборили смо 2 немачка апарата. Два наша нису се вратила.

грчке трупе и у-дове, да им не даду у-!ни народи и да им се омо

пркос жестоких итља. Најзад, она објав поновљених про-љује »црне листе« нетив напада, успеле мачких трговаца и агеда заузму један деоЈната. Ми немамо право првих бугарских да живимо у илузијама положаја, задобив-!кад је утврђено, да су ши 1.000 заробље-|Енглези постигли своје ника. !циљеве.« На осталом делу

НА МАИЕДОНСКОМ ФРОНТУ

фронта, нарочито ПОТПУИО 0СЛ0Б0Т)ЕК)Е код Битоља обострана артиљеријска активност. У току свих ових';

Вашингтон. — »Њујорк Тајмс« публикује једио пијсмо италијанског поеланиакциЈа савезнички ^ Бсви0Н е, у коме изјав-

авиатичари такмичили су се у' храбрости и пожртвовању, гађајући из митраљеза без престанка непријатељске колоне и комору у повлачењу и бацивши 4000 кгр. експлозива.

Солун. 5 септембра ујборби заузелесела вече. — Францускниз- Бешиште, Полчи- л IV вештај. —Нашетру- ! ште, Мелницу, Ви- носи чланак Др. Фон пе наставиле суда-Јталиште и Клино ,Геца, који је прави уз

ОСЕТИЛИ СЕ ПОГОЂЕНИ Цирих. — Немци почињу да увиђају тежак положај у коме ће се наћи после свршенога рата. »Фосише Цајтунг«до

л>Ујс, да, упркос гласова који круже, не постоје никакнс битне кесугласице 1 ст Р и Ј е ' измећу италијанских нолитичких странака п чланова владе и измећу владе и

гући да слободно изаберу форму владавине, према праведној Нилсоповој теорији о слободном самоопредел>ењу. Несугласице, које у ствари и евептуално поетоје мећу органима италијанског јапног мнења у погледу политике према Аустрији, односе се само на иачин како треба водити ту полигику. Цела италијанска штампа јсднодушно жели непосредно и потцуно решен,е проблема о ослобофењу народа ноглачепих од Ау-

ПРОМЕНД У ПОЉСНОЈ

нас победоносно во и избиле на Црнапредовање изме-!ну, код мостоваРа%у Црне и масива, зимбеј исеверноод Кожух—Дзена, ту- тога. кући бугарске ди- Са дивнимеланом визије и поред њи-;француске и српховог енергичног отпора насвиматачкама терена и у пркос брзом дово Фјењу знатних по

ске трупе без прекида гоне Бугаре, који свуда остављају велики мате

странака у погледу ратних циљева. Пслитика еманципацијс народа потлачених од Аустрије потекла је из Рима и нашла је нпјвећу потпору код италијанске владе. Старог супарништва измећу Игалије и Југославије потпупо је нестало од дана римског конгреса. Пије с тога могућ иикакав неспоралум између органа Јјавног мнења или између чланова владе у питању ратне политике. Посгоји солидан народни споразум у вољи, да се ослободе од

двојне монархије потлаче-|чаја

вик на узбуну и који ће страховиго одјекнути у пустом Бремену, Хамбургу и Либеку. Др.Ј Гец објављује опасност и иде дотле, и признаје да су Савезници по-, „ стигли већциљеве ратаЈ Плриз. — . спех сав_»Енглеска, каже он, 8НИка . - -1°Р ен У ве ‘ зна врло добро, да је| дике Ј е в . ажиости ' ло "

Цирих. — Из Варшаве: Пол,ски Регентски савег појверио је Кухаржевском, да образује нови кабинет. Кухаржевски је већ био минастар председник прошлог фебруара, кад јс дао оставку, да би протесгвовао против уговора о миру у Брест Литовском. »Журнал де Женев« каже, да њега у пољским круговима сматрају као делегата, који је одређен да преговара са Споразумом. С тога његав повратак на власт у овом моменту од великог је политичког зна-

ЗАПАДНИ ФРОНТ

ријал ивеликиброј наш извоз у иностЈ>ан-|° 0 ^ ена же -љ езпичк јачања бугарске и|заробљеника. јство био 75 од сто од! п РУ га 11а Р кз 1 а немачке пешадије. 1 Са истом издржСрпске трупе потпомогнуте фран-

љивошћу и поред огромних терен-

цуским одредима ских тешкоћа, фра пешадије и арти-јнцуско грчка одељерије сјајно су љењанапредују де-

заузеле неприЈатељске организације на масивима Кучков камен, Студена Вода и Блатец и већ су прешле се ла Алхар и Рожден. Више на запад оне су у великој

сно и лево од фран цуско српских армија. Та су оделења заузела масив Преслап и сеЛа Тушин и Нонте. Јутрос у пределу

целокупне наше произ-Ј^ 83 ј е пруга била неводње и зависио је од!.У пот Р еб * ива ’ док Г С У активности наших тр-ј^ е “ ци окли У цеп У говачких агената у и- Миј ела * 1 е Р 1 е пролази.. и<л X 1Г!1ЛПМР'МПП V-

ностранству. Енглеска ради на томе, да дискредитује наше агенте, дауништи њихове агенције, предлаже њеним доминијама да забране трговину немачким агентима као и немачким арматерима, да за-

Дојранског језера гворе 'енглеска пристанапале су енглеско мишта за немачке бро-

ла на 8 километора у даљена од тврћаве Кан де Ромен, која је била V немачки.ч рукама. База за верденске операцнје потпуно је успостављена овим уснесима и ово ће за Лудендорфа имати незгодних последица. Тачно 'је да је немачка врхов-

на комаида дала нарећење трупама, које су се ту налазиле, да евакуишу положаје. Оставили су само заштитницу од пет аустријских дивизија. Али је Першингов напад бко тако брз, Да се ова заштитница, у току повлачења, ни1е могла нигде зауставити, и потискивана, исцрпљена, пов} г кла се у великом нереду. Због тога ијесте онако огроман број аустријских заробљеника. Париз. Маршал Фош настааља своју тактику не-

Ф Е Љ Т О Н

пснар метеније:

НАЂЕНО ЈЕ!...

— У окружном начелству; одељак за изгубљене ствари. Један господии, улазећи у канцеларију. — Пардон, господине писаре... Чиновник. — Обратите се на собу бр. 11., ја данас не радим с публиком. Господин. У канцеларији бр. 11. — Извините, господине иисаре... Прекјуче сам изгубио....' односно... заборавио сам у једном фијакеру мој кишобран... Због тога сам дошао да га потражим то јсст, ако је случајно Чиновник, дижући главу. Шта желите? Госоодин. - Тиче се једног кишобрана... У фијакеру... Чнновник. — ЛУ а? У фи-

то

[јакеру? А у коме кварту? Господин. — Бога ми... |ја сам се толико возио тим фијакером... да Вам не могу баш тачно рећи... Чиновник. — Аха!... У осталом... Дакле тиче се кишобрана? Господин. — Јссте... Чиноиник. Па, могли сте ми го одмах рећи!... Господин. — Један кишобран... у једном фијакеру... прекјуче... можда сте га... Чиновник, гледајући у |регистар. Да видимо, прекјуче... има пет фијакериста, који су нашли кишобране... Господин, вссео. Гигурно је мећу њима и мој... Он јс сан од свилс са зла1НОМ ДЈ>ШК'»М, која 1 фСД«

ставља главу Франсоа Копе-а. Чиновник. — Аха! Аха... Заисга има један, који одговара томе опису... Господин, све весслији. Дајте ми га... то је мој! Чиновник, подругљиво. — Томе сам се надао! Господин. — Како, молим? Чиновник. Газуме се... Аха! Аха!... Брзо ми чешто упознасте кишобран!... Баш сте изабрали најлепши!,.. То је обично!... Али, изгледа ми да сте се погрешно обратили... Не гута то Жикицн!... Господин, изненађен. Шта велите? Како? ја вас нс разумем. Чиновпик. — Одсечно. Кажем Вам, да то не пали!... Признаћсте и сами да је то доста чудновато да баш за најлеиши кишоб|ши »слатс да ј« Ваш...

Али, пре свега, имате ли Ваш... Чак не уметеда кадокумента? . ђкете ни где сте га изгубиГосподин. — На сваки ли... Нисте у стању да ми начин. цокажсте рачун... Немате Ево Вам моје бирачке псправа И још смете карте. да тражите кишобран?...

Чиновник. Правилник не предвиђа то... Потребно ми је Ваше уверење овладању, признаница о плађеној кирији и крштеннца.. Господин. — Ализармоја бирачка карта... Чировник, настављајући. — Имате ли рачун од Вашег кишобрана? Господин. — Боже мој, немам га... купио сам га пј>с две године у Гио де Жанеиру. Чиповник,—Надао сам се! Госгшдин, нервозан. Али, молим Вас, то се зо-

Господин. — Али, најзад... Чиновник. — Скређем Вам пажњу, да не терате д?ље... или ђу сад позвати жандарма. Изволите се удалити! Кад будетс поднели исправнадокументавратиће Вам се кишобран... то !јест, ако је заиста Ваш! — Залупи врата. ЦЈАЛА И ЗАБАВА

Учтвв човек »Како си дошао на идеве на крају крајева гња-јју да кЛтнш путомоби.Г«

где се продају аутомобили... Нисам хтео дабудем неуч тив, да изађем а да ништа не купим, те тако купих аутомобил!« Нервозан пацијент »...Како је ваша болест ! достч комплицирана и одрећиван.е дијагнозе задаје више тешкођа, то ћу по-ј звати још дпојицу колегаЈ јда одржимо конзилијум! — Тако! — Е омда ћу ја позвати јсд 1 гог адвоката,' који ће ме бранити. Безобразлуп , »Помисли само, драга мо ја, кчко ја имам безобраз ! ну куварицу!« — »Како то?« — »Сва јела нпомој мужј радо јсде, то и она воли!#|

То је било овако! Хгео са.ч нешго да купим од деликатеса за нечеру, и уме-

важа!... — Дчјте ми кишобран!... Чигговник, нвл.ућен. Даклем, тако?!... ДолазитсЈсто да уђем у радњу, где ми овде... изјављујете зајсе деликатесс продају, унајлснши кишобјган да јеЈнадох погрсшно у радњу

И32ЕШТАЈ Обавештајмог ћироа Сри. Црвсиог Крста у Солупу о исплпГ.еипм пошил.кама. Овај НЈвсштај систнвл.еп на освосу добивених списковл о иеплчћеиим иошчљкам«; орпги

палие признапице нису још стигле, чим стигну повва-ће сс улагачи да нх подшпу. М. .1ованоп1гГ, — Даинци, по приз. Ор. 35537, 727,70. Н. Ннколић — Ружици, по приз. бр. 35538, 41,80. Ст. ЛСивковић — Костандикки, по прил. 35530, 120,30. Св. Петровић — Кагариин, по приз. бр. 355 Г0, 40,00. Љ. Нетковпћ — Тинки, по по приз. бр. 35542, 72,60. Др. Хр. Михајловић — Ружпцн, по приа. бр. 35543,640,7о. Ј. Радовнћ — Таси, по прк ■. бр. 35544, кр. 290,40. Ј. Гајић — Исајлу, по прн.:. б.р 35546, кр. 70,10. М. Станковић — Босил.ки, по приЈ. 35547, кр. 95,30 Д. Димитријивнћ—Савкп. но пр. бр. 35548, кр. 596.40 СЈв. Митровић—Благип.н, по прнз. бр. 25340, кр. 119.00. ч. Демајо—Ларини, по приз. бр. 35550, кр. 70.20. М. ['ојконић—Драпивц попр. бр. 35551, кр. 72.60. Б. Петровић—Марку, по цр. бр. 35552, кр. 200.40. Н. Трофуновић—Новжи. по приз, 35553, кр. 445.60. — Иаечавиће СС