Народ

БР ОЈ 392. БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Н 9 . р о д* излази сваког дана по дВв. _____ Штампарија се налази у улици Колоо број С. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

1ИСДВ Ј. ШТ ИЛА-БИ : МРТВЕ ДОЛИНЕ У МАИЕДОНИЈИ Долине око Мелника и Драме II Струме илавс и Бистрице воде Жалосно цвиле под копреном таме И горко плачу за с)-нцем Слободе. Оне ироклињу скиплар Симеуна. Ал* до-ћ* ће време : пашћс горда Троја! Ол, ја ве4 чујсм грмљаву плоттна Ц ввднм л с ћ а втракијских хероја.« И док трспере васкрсле долине II блеогге дичне Родопске Планино Ко еиарагд, у свом цветном огртачу, »Шумн Марицс« негде кроз даљину Цвили свс тнше. Замре.... Кроз тишину Одјсдном, снлно, грмну: »Хеј, трубачу!....« (лК|шаш| Двстови«) ( 1914 . )

Величанствена поОеда

Операцајв на нашем ронту дооијају, према зултагима, све одре:нији облик. Природз је, да правац тих оградија нијс могао биI познат непосвекеима и да се са запе>м пажљом Ц)ИХфаток затио. Али ово што I сад дешава изазива. шљење и код правих )јника, а код осталих збожно одушеагење. овлачење Бугара наш се у званичном звештају »вратоломно овлачен»е«, које прати азоравање и паљевиа слагалишта од страе самих Бугара. Нео-ћнл бес претучених угарских пукова оглеа се и у дивљем паењу читавих села. 'Го г њихов опроштај за ечита нремена са овом ветом српском земљом, о|у данас за све пото1 >е векове откупљује рагоцена крв наша и )аших Савезника. Ипак, поред свега тоа, најбоље показује у 1аквом су стању бугпртрупе, долазак неЈачких појачања. Та

појачања су употребљена да штите одступање Бугара, јер све говори, да Је Бугарима дат такав удар, који им је читаве дивизије дезорганизовао и учинио их неспособним ма и за једно уредно одступање. Дезорганизација трупа повекаће се у највећој мери избиЈањем српских трупа на леву обалу Вардара и пресецањем железничке пруге Солун—Скопље, као и комуникације Градско—Прилеп. Сама стратегиска важност овог пресецања кохгуникација предви-ђа се у српском званичном извештају, где се наглашава, да се на суседним деловима фронта ве1) почињу осе-ћати последице. Тај херој ски подвиг извршиле су наше трупе у једном муњевитом продирању, када су извесна одељења прелазила по 40 километара на дан. Резултати, који се могу очекивати после појаве наших трупа за ви-

Ф Е Љ Т 0 Н ЦКСИ АА€НС ФНШЕР!

ПОЈЕДИНОСТИ 0 МОМЕ САМОУБИСТВУ

ћерга је и.чала божансткно плавс витице, дивне Маве очи, изванредна цр«сна усташца. Ја сам је љубно. У небројеним часовива, којс смо проводили на само, а у којима нам сс чнншшс да сказал.кс на саVI трче у галопу, често ми “адаше на памет мисао, «°ју јој нс смедох рећи : ►Лх, благи Боже, ако ли ие сћмо кад год хтеднсш “рсварити, Берта... ја бих оссћао најнссрсћнвјим ^ свету!« Месеци су прола.тли, Лс®"олд, наш зајсднички приј® 7 «* проводио је сада веЧе ри са нама. Ледно после ®*тери он нас мораде на“Јстити. ^е'ах сс уверио да су Цчивс нлтицс бмдс оби-

чно плаве, да су јој очи биле обично плавс, а усташца црвена као и у сваке друге нсене. Љубио сам је мањс но прс. Тада јој, и не мислећи шта говорим, рскох: »Бсрта, ако ме будеш кад год преварила, ја се ни тренутка нс ћу предомишљати! Убићу се! Берта, којој јс ово годвло, баци ми се у наручје. — Ти си луд, Жачс! Ти знаш врло добро да само тебе волим. Учнни ми се у том тренутку, да наша љубав никад нијс била силнија. Чак сам и ја, у том тренутку, повсровао да јс ова ирстн>а била озбиљно речена. Од тога вЈМЈМСпа, кад год ои ми сс Бсртина крса у-

СОЛУН, ПОНЕДЕЛ.АК 10 СЕПТЕМБЛР 1918 ГОД.

ГОДИНЛ II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у' улици Коломбо број 6.

ше десетина километара у залећу непријатеља, јес\' само последиЦа радљивости једног војничког генија, којије познавао своју издржљиву, одушевљену и храбру војску. Са крајњим поуздањем поверено је изво-ђење тог генијалног умишљаја нашим и савезничким трупама и ми смо на пЈту ј е д н е величанствене победе... — -пхтп-,, , I

СУДБИНА ЦАРИГРАДД Лондон. — Пуковник Сер Сајкс пише у »Дејли Њусу«: »Турска држи Цариград, јер се ни један народ не усућује да повери коме другом народу тако драгоцену ствар. Лли данас, оставити, да Турска и даље буде чувар босфорског и дарданелског мореуза, значило би потпомагати тиранију над подјар мљени.м народд.ма у Азији и раздор у Европи. Једини лек овом злу јесге интер-

ца нових ратова и гнездо политичких и финансијских интрига.«

о пшт фр1?нту Париз. — Успеси савсзничких војсака на вратима Србије много обећавају и могу бити у скорој будућности решаваЈући. Чињеница, да су већ првих дана заузети стратеги јски по ложаји велике важности, улива веру, да ће битка захватити велике размере. Војни критичари истичу тешкоћу оиерацијауслед крајње неравног герена коме треба додати огорчени отлор непријатеља. Они предвићају да ће битка донети далекосежне и потпунс успехе. Последице чишћења масива источно од Црне имаће свој одјек у пределу северно од Битоља. Штампа поздравља са одушевљењем и безгранично хвали српске и југословенске трупе које су по-

национализацнЈа ових мо реуза. у правом смислу ре-|брале лаворике славе уз чи. Иначе ће то бити ’кли-;раме францускихтрупа.

НА МАИЕДОНСКОМ ФРОНТУ Комннике Савезничких армија на Истоку

Витка која је почела 2 септембра на фронту Сокол —Ветреник и про ширила се на за пад и исток, развија се све више у корист савезничких армија. На целом фронту између Битоља и Дојранског језера, бугарске и немач ке армије повлаче се, уништавајући журно своја слагалишта., Северно од Битоља и на завијутку Црне француске, италијанске и грччке колоне заузеле су цео важан од

бранбени систем првих непријатељских положаја. КБихове су предстра же^ већ избиле на линију Могила До брушево-масив Високо. Десно од њих срп ске армије, потпомогнуте француским јединицама прешле су Црну на целом њеном доњем току, избиле исто чно од Прилипа на висове Дренска Планина и Радо биљ и на Вардару заузеле важне раскрснице Градско и и Криволак. Више на исток

француско грчке трупе су заузеле Коњско и Гурин чет, док су енгле ске трупе прешле Ћевђелију и осво јиле прву непријатељску одбранбену линију измеђуВар дара и Дојранског језера. Непријатељ се стрмоглаво повлачи пред нашимтрупама. Онпалисела и све своје установе у позадини: амбуланте, болнице, слагалишта ит д. Ипак је свуда принуђен да нам оставља велики материјал. Задобили смо нових заробљеника и топова. Од почетка офанзиве задобили смо преко 100 топова. Запленили смо такође знатан же љезнички материјал као и 2 далекометна топа. Авиатика стално туче непријатеља у повлачењуи проузрокује метеж у његовим колонама, гаЈјајући из митраљеза са мале висине и беспрекидно бомбардујући све кокцентрационе та чке. До сада је бачено преко 25.000 кила експлозива.

У ПАЛЕСТШШ Лондон. — (Званично). — Операцвје су се наставиле прошле ноћи и данас. Пешадија је стигла на линију Беит-Дејан, Еслами, Самара, Атара, Бела. Непрнјатељ је потисаут ка коњичким одредима пустиње, који оперишу од Бејсана до Јенина. Осигурали смо путеве и жељеззичке мостове

на Јордаву нод Уизр Меџами. Једна коњичка бригада налази се у Назарету. Немогуће је оценити укупан број заробљеника, али до сада је избројано 18.000. Наша је коњица ушла у Назарет шест сати доцније него што је из вароши побегао на север ђенерал Лиман фон Сандерс. Нису још стигле појединости о заплењеном материјалу али до сада има преко 120 топова. Авиатика је врло успешно еарађнвала у операцијама, бацајући са мале висине бомбе на непрнјатељске колоне, које су покушавале да умакау у долину Јордапа, путем Наплуз Јизр ед Дами. Енглеска јевојска постигла у Палестини важан успех. 6 септембра трупе ђенерала Алемби задалв су велики ударац Турцима у приморској равници на Фронту

од 25 километараипотпуно уништио турске одбранбене полошаје. Настављајући нагло почетне успехе, пешадија н коњица су зашле за ле!}а турским подожајима: пешадија, напредујући око 20 километара заузела је жељезнички чворТул—Керам, док су две коњичке колоне свом бреином одјуриле напред, да Турцима пресеку одстунницу: једна колона је пошла у источном правцу према путуСрута, адруга чисти терен према североистоку. Десно Алембево крило заузело је раскрсницу путева н постало господаром прелаза преко Јордана. Турске су трупв у врло опасном положају. Аустралијанци су стигли на жељезничпу пругу Тул Керам—Афулех, пресекавши велике одреде турских трупа у повлачењу са топовима и транспортима.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Плриз, Поводом америчке победе на сектору Сен Мијела, а с обзиром на евентуално ново наступање Лмерикапаца на том сектору, Биду пише у »Журналус »Упркос великог америчког успеха не треба овом догаћају дати сгратегијску важпост, коју у ствари нема. Ноби непријатељски положаји су веома утврћени. На 8 киломстара од новог фронта налази се утврћење Хазелер а на 15 утврћење Кронпринц, која п р и п а д ају одбранбаом систему Меца. Свака даља операција на овом фронту имала би тешкоћа због тога што би увек имала на свом дссном’ боку тонове Меца н групе којс могу изаћи из ове тврћзве. Поред тога и огромнс су теренске тешкоће. Избити са горње Ме-

зе, веома је тешка оперлција, а у центру имамо масив Одронкур, који је скоро неприступачан. На лево непријатељ се наслањл иа друге шумовите брежуљке где је одбрала лака и измећу свог центра илевог крила оставља на расположење само клаиац Донмартен, који је вео.ма узак да би се ту могао извршити напад.е Париз. — Кад би маршал Хинденбург могао још да располаже познатим унуграшњим линијама као пре, линијама које су му дозвољавале да преноси резерве са јсдне тачкс на другу западног фронтн, опет би био у великој неприлици, јер не би знао, где ће иајкорисније да их баци! Енглези нису никада до сада били тако агрссивни. Дсбене им даје руку а Ман-

шила не плава већ жута; ене очи избледело плаве њена црвена усташца 10 и у осталих жена, ја не бих устезао. Узвикго бих сместа: ,,Лх, благи Боже, ако ме мо кад год будеш прева!ла, Берта,... не ћу ни

Једног понедељшшка увече Берта оде да испралп Леополда; учини ми се у том тренутку да, у предсобљу, зачух звук пољубаца. Сутрлдан, одмах по ручку, када је Берта држала :а часити. Извршићу са-!да сам још у канцсларши^ )-биство!“ Узалуд сам сеја се бејах поставио под ,'дио да овим речима дам капијом броја 22. Око три масак, час молећив, час сата спазих мога пријатегит, час претећи час о-^ља Леополда са китом љу: запомагајући. ^бичица у рукама да избијл ’ осталом, ови изразн из суседне улипе... Беше ;у за менс изгубили свој се упутио ' прлво броју 1 обитии значај. 23, који се пплазаше са друге стране. Прекосутра бејач насвојој осматрачници тачно у 2 сата и тридесет минута. Морао сам чекатијош пун о пола сага. Време ми се учини и сувише дуго. Прс ћох улицу и ућох у број 23. Попех сс до четвртог ити којекакве глупости!ј.спрата, гдс је био стап монрло доСјн) знаш да са- је метресе. тсбе волим ! I Берга, рекох јој глу

(а сам их изговаЈшо мааално. • 5ерта, романтична како је Бог створио, примаих је неуморно. Страћи се увек ових речи, а би ме увек увсравала: Сти, за Бога, Жаче, мој бљсни Жаче, немој го

паво, ја знам све! Ти очекујеш Леополда. Она ми признаде све. Поче плакати. Из учтиаости почеше и мени сузе лити. Говорила ми је да је несрећна. Ја сам јс називао бедницом. Берта је брмеала своје сузе и квасила сиоју џеппиу мараму. Налакћеи на прозору ночех себи преблцивати што сам изазвпо ову немилу сцену. Падсми на ум, да док се ја овде бакћем узалудно, другн нски мој конкурент употребл>ава прилику да се користи масним иоруџбинама. Дохватих се шешира н хзедох изаћи. Као чигра Берта поскочи и дрекну: Ох, мој Боже, то је страшпо! Гдс си наумио? — Пигде! То те сс баш иишта не тичс! Пе мОЈ1аш ми пн гогориги, јадниче мој, јано-

гађам!... Хоће да се убије!.. Хо је страшно! Го јс мо јом кривицом! — СвЈшшћс се ШАЛА И ЗАБДВА Из дневника једног лекара. »Певероватиодаљуди радо дају своје паре да здравље руинирају, а нерадо, да би га опет поправити®. Уображена болесница »....дакле милостива госпоћо, ви мислите, да вам је бања неопходно потребна! — Молим вас реците ми, шгавас боли'.’« — Ах, драги докторс то осгављпм нама да ми ви то кажетс!« Оштра кригика. Млади сликар: »Ово је једна од иојих пијбољих скица!« Критичар: »Да, немојтс одмах да очајакате!«

»Ево вам 20 динара, што сте ми и.\ позајмили пре дужег времена!« — Ах, ја сам на то већ потпуно и забојтавио!« — »До ћавола, зашто ми то нисте рскли прс нсго што сам вам дао паре!« ИЗВЕШТАЈ Обаиештајиог Т.вроа Срп. ЦрисиогКрсти у Солуну о исплаћеии.м поши.икама. Оиај паисштај састављсн на основу Јобивеиих епискови и испла4;еиим поншљкама; орнгианевн пршшанице нису још стиглс, чим стигну иоиваћс со улагачн да нч нодигиу. .). МиколиК — Нукосани, по пр. бр. 36591, кр. 147,30. Вл. 1’исттгћ Кагирннн, по пр. бр. 35592, К|>. 117,20. 1>р. - Гаталоннћ — Лоркн, но пр. Ор. 30593, кр. 520,20. К. Кучера — Карл Марија Кучера, но ир. Ор. 35594, кр. 13,90. М. Радосанљевић Хрнстнин, по пр. 0|>. 35651, бр. 221,80. СвршиКе се —