Народ
БРОЈ 395•
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н а р о д« излази сваког дана по «не.
Шхампа риЈ а се налази у улици Коло|0 број С. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 13 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра-ћају.
Огласи и белешке наплађују се по погодби.
Ипцјмнци 0 Бугари су нас толи-,којима се мораодузети ) задужили својим не-|Право да самостално овечним и зверскимсобом располажу, по;лима у Сроији, да|што том самосталношв&в ни вскови моћи 'ћу само зла другом на1 нас тога ДУ га раз- носе. Јер појмови очс еше, нити ће иједно ститој борби и поштереме мо-ћи да спере ној утакмици нс приа)’ мрљу са њиховог.њају се баш ни за све вца. !појединце. Кад су завладали де-ј г ом Србије, бугарски! Код Куга 1 )а оск УДИЦ а редставници власти провели су такав ре;им насиља и пљачке. :ак 1 В ни Турци нису1Г а ^Г * ад - Ј јдоиста треба доста чвр' ‘ стине, доста поштења и витешке части, ге да се честито у борбу уи честит из ње и-
Ре-дакција је у улици Коломбо број 6.
тих појмова осећала се и у миру, али нарочито се бележила у овом јбурном времену, кад
проводили. Убиства, љачка, уцена радилишог користољубља, о1 ичне пбјаве на једној трани, а надругој пер1 ерзно национално оећање, шовенско и [лочиначко, допуњава10 је тај режим странног зла. Поред тога нто су огласили били (а јбихово ратовање
ђе,
заЈзе. Јер је рат, сам по себи, крајњи напор је дне нације да се као таква одржи. И ма да је рат, дакле, и крајње средство за одржање, ипак и у њему важе за који спречавају
' „ г 'КОНИ, ша »ослободилачкецин „„ „ ..... . !да се човек претвори у
;звера.
кевехг, ипак се нису у тручавали да томе »о шобоЈзеном народусс на-| Зверс-тва у рату увек несу толико зла, пони-| с У изазивала гнушање же 1 ва и нсвоље, колико и крајње презирање и ни један народ у пе- оп шту осуду, и била риоду културном није С У< и то увек, најсигур никоме и никад нанео. нији знак и физичке и Све то што су Бугари починили преетаје бити израз националне борбености, или средство за одржање једне нације, већ све то спада у круг правог злочина. На тај се начин просто испољава једна карактерна црта бугар
опазити: од опасностијвепреговоренећемопри: бежи и напушта своје, мити. Па кад бн Ауса немоћног раздире и трнјанци сутра и изјамрцвари. ВНЛЗОИ АУСТРИЈИ
вили да усваЈаЈу свих оннх 12 ранијих тачака о демократском миру, не бисмо хтели ни да Париз. — Према ве-разговарамо, пошто ми стима из Вашиигтоиа'оваквом непријатељу не Вилсон је изјавио: «Победа нам је потребна и
чење у великом не-|колоне у повлачереду на целомфро њу и распрштали НТ У- их. Велики број коИсточно од фрон јла и материјала у
та битке, енглеске су трупе сјајно заузеле страховиту брану коју ствара Беласица и прешле смемо веровати на рсч.јбугарску границу Најбоље је решењо:»Пот-КОД Костурине. то је главни циљ. Ннкак пуно рушење Аустрије.'>ј Више на запзд „ . јупркос тешкоћа у Главвн Командант 1аве 3 ни Ч ин ВоЈоака,' р *Ј ла3 у П р е к оВ ар. ђенерал Франше д‘Бнере изјавпо Јв Началнннуг накомејеве Штаба ВрховпеКоманде, ћомандантима АрмиЈа 1ли ^ и мостова и сввма српским трупама своја честитан,а на разрушен, И савладо сада постигнутни успвсима. 1давши непријатељ ски отпор, француско грчке трупе иа ступају југо запад нимобронцзмаГра деца и Благуше. На фронту српских армија веома много се напредо зало. Прешли смо висове на левој о бали Вардара пос ле огорчене борбе и заузели Штип. У овом правцу су Срби заробили једног пуковника коман
НАРЕДБА ОВР. 29,233 Началника Штаба Врховне Команде за 9. септембар 1918. г.
ГбнеБи пред собом гкуснога непријатеља, ааша храбра војека победоносно сзе дубље улази у своју Отаџбину носеки собом слободу евојој браки и својим сугра^анима. И ако сам уверен да Ге иаша војска при уласку у своју Отаџбину и овога пута остати верна свбјим традиционалним осекањима израженим у свима досадањим приликама, да не дира туђу имаовину и да чува част домова својих суграђана ипак.сматрам за потрс-бно нагласити, да је баш сада прилика. да се наша победоносна војска овога пута покаже шго племенитија по свима иитањима наших сугра-ђана. Од овога гнуснога и дивљачкога за војевача наши су суграфани за ове скоро три године својега робоваша трпели. најсвирепију "јтираниј\ г , п])огањања и бешчашћења својих моралне слаоости. Н)И-|д 0 мова. Па баш зато, најситнија увреда и неме се могло понаЈпре П р авда према овоме ослобсђенсме нашему стаооележити на чишј 1 е новништву, које би им дошло од наших војстрани право. ;! ника, њихових ослободиоца, несумњиво је да То нам говоре и сви би им пала као врло тешка и очајавајука. злочини, сва зверства Са свих ових разлога препоручујем свима и све гнусоое почиње- К0мандантима командирима и осталим старене од стране Бугара У шинама, да обрате нарочиту пажњу војницима, овом рату. 1о нам го-! да не дирају -имаовину и част граЈјзнд ословори и јучерањи зва- боЈјених крајева, а ако ко буде грешио против) г овога са њиме поступити најстрожије према закону. По запов. Врховнога Командаита НАЧАЛНИК ШТАБЛ Војвода Мишић.
нашнм ]е рукама. Митраљзском вагром смо уништили персонал једне непрнјатељске батерије, којијебиопо кушао да заузме по ложај за борбу, а плен, који је огроман. Свакако број заробљеника, и то
ких одреда, непријатељ је напустио своје ровове, пооле жестоке борбе, и повлачи се у највећем нереду. Услед веома брзог наступања наших трупа, апсолутно је немогуће т а ч н о избројати
топове смо запленили. Једно немачко митраљеско одељењз стигла је ис та судбина. При свом нарочиго брзом и сјајном ааступању француско српскетрупе су ослободиле 50 грчких и 10 италијанских војника, које су Бугари били заробили у последњим борбама. На западном делу бојног пољаувећао
је мало речено.прелази 10 000, а број топова прелази две стотине.
ПОСЛЕ ПОРАЗА Базел. — »Локал Аицајгер« истиче питаље, да ли је опортуно или не, да се продужи објављивање у немачким листовима савезничких коминикеа. »Швебише Гагвахст«
примећује, да би изненадсе пораз XI немач-! 110 забрањиваље ових ко-
ке армЈхје. Италијанске трупе гонећи узастопце немачке заштитнице, за
дантабугарскогпу- Д°6иле су заробље ника и топога. У
ка, знатан број заробљеника и запле
пределу Битоља,
нили 4 хаубице, Зј по Д непрестаним брдска топа и око притиском францустотину кола. Зау- ских т РУ па и грчзели смо жељезни чку станицу Град ско, коју су бранили Немци, и запленили огромка слагалкшта. Поред осталога запленвли ско 19 топова, ве ћим делош тешких,
миникеа произвело врло рћав утисак, како нафронту тако и у позадини. Лмстердам. — Хинденбург је забранио да од сада нсмачк?. штампа публикује непријатељске коминикеје и говоре непријатељских државника, јер то трује дух нације.
ског народа, подједна- нични извештај из ко ко изражена и код ма-ј га се види: да Бугари се као и код интели-.иису моглч спасти из генције, и која их чи-|запаљенв болнице сто ни неспособним зажи- својих рањеника, али вот у друштву слобод- С У зато могли и имали нихнјрода * јвремена да измрцваре Као што има и поје-ј“ унакззе четири наша диноцо, чија се слобо- војника, четири храбра да мора скратити радИј^У 4 ^ 111 * 3 ’ сигурности целог јед-| Ко је, ма и овлаш, ног друштва, тако исто лосматрао животиње. су нарочито славима и чигавих нација ! могао је што сличнони са наступања
Коминикз
НА МАИЕДОНСКОМ ФРОНТУ Савезничких армија на Истоку
11 и 12септембар
савезничких арми ја. Непријатељ на ставља своје повлали
ЗАПАДНИ ФРОНТ
I Париз. — Кад> Немци изјављују, да су се хгели својевољпо повући са положаја Сеа Мијела, да би 'избегли иапад, којисупре, . . досеКали, онда говопе демеђу коЈимаиЈедан * имично истииу . послсдњи ОД ^10. На овој СМО пут> ка дјс прегледао овај тачки задобили не- сек-гор. Хинденбург је на мач. заробљеника. р С д ИО повлачеље и доисга повлачење тешке артиље-
г
Више на север, је ДНИМ нарочито ус-; ри је почело је око ‘20 авпешним маневром гусга. српске сујединице' А.ш Неици су се у свопресекле пут ПрИ-Јјим рачунима П])еварили леп Велес. Наовомза три дана. Амерички нафрОНТу ПОСТИГНу-'пад их је затекао у најкриТИ Су такође веома тичнијем моменту повлачесјајни резултати.јља, када је псшадија веИзненада смонапа- ћим делом била још на понепријатељевејложајима, а нијс сише и-
мала никакве помоћи од тешке артиљерије, која је цела била упокрету. И тако у кљештима америчког маневра није јој више било могуће ни да се брани нити да умакне. Све оно што се налазило на положају пало је у савезничке рукс. Париз. — Један маћарскн официр, кога су заробили Лмериканци у последњим операцијама код Сен Мијела. а који прнпада 35 аустроугарској дивизији показао јс велику мржљу против Немаца. Изјавио је да је његова земља жртвована за једну нацију, која би једина имала користи из
анри шдан :
Ф Е Љ т О Н
0 П А Л
Опа је становала у једиој палати у околини Булољске шуме, пространој и кокетној истоиремено. Једном у недељи њен муж беше приморан да дежура у Команди Места. Праћао се тада кући тек у недељу и.ЈЈутра. То време које је он жртвовао отаџбини нас двоје смо лроводили у л>убави. Габриела тако се она звала — није хтела из нарочите предострожности да упозиа са снојом тајном ни једног од послуге, чак ни своју собарицу. Ја сам долазио око ионоћи. Улазио сам кроз мала вратанца иза кућс, која су водила у башту а од којих сам сгално иосио кључ. .ћлнм би прскора-
чио- 11 ] 1030]) на једној соби у приземном спрату, који је био отшкринут и у мраку бах почсо љубити две наге руке, којс ме очекиваху. Једва чујиим кораком нопели би се тада степеницама, које су водиле у љегову собу. ()х! та његова соба! Права војничка одаја сиво тапетираиа, која је личила пре на шатор и у којој се осећаше мирис барута. Зидови беху украшени збиркама оружја, мачевима и и пиштољнма. Дна велика револвсра беху окачсна с обе стране камина а право према стаклсном орману бсшс он, његов иортрет у уццформи са Једном руком на нлану од/гврђаве. I иортрс' 1 ' бсше иотг.исзн
Нели Жакмар. — Можете мислити што вам је драго; али верујте ми да ме је тај портрет кенирао. Једном приликом кад сам га за време нашег разговора несмотрено погледао, он ме просто пресече. Па ипак сам у околини овога портрета ироводио дивне часове. Наша љубав је трајала гри месеца. Она је завршила изнепадном смрћу у пуном јеку евоје снаге, када још ништа није пре дочавало.. .. ит.д. Ссћам се тога као да је било јуче. Јсднс мајске вечере бејах код ње, седсћи крај њезиних ногу. Она јс имала иа себи собпу хаљину затворене плаве боје као небо при заласку сун ца. Кућа бсше у потпупој
нешто говоуио врло гихој Она не беше ни мрдпула.ј Бејах се скрхао у једно док је кроз полумрак нз- Могло чсе ути само 1 уца-^ћоше. Није ми било могугледало да нам кревет даје ње наших срца. Мр к јесће да побегнем. До тога знак да му се приближимо.јбио потиун. Шго се мсне.трепутка, решен да се брабило ми је апсолут ним само у последњем т]>е-
бих напустио тако страхоВика от-
нутку, Ја се нисам много ни одупарао. Лли тада сејпрах, скрхао
али
Иа једаи мах опа свауз-! 11140 * дрхта: Слушај! Пеко ко- 110 немогуће да се оријенрача доле... То није могу- тишем; у осталом ни за ш*а ће! Причинило ли се!... И-ј на свет У нс дем да сс уверим. ј ов У жен У 3 ,, . „„„„„„ витом положају. Она уиали свећу, отвори Ј врата и проће кроз један поче г,0Н0Еа ’ ^страховита снага и моје салон. Нисам дуго чекаоЈ — А? Обоје ћутите1 Сад готово челичнс мишвце. Послс непуног мивута онај*е те проговорити!... По- ПипајЈћи но мрак> ја мх ће. Осећао сам да на" сс‘сиустих споју леву рјкј на
нем, кад, бацивши случајно поглед на прстен ја приметих да ми нема опала. Погледах мало боље и видех да се камен услед ударца бешс претворио у
реших на један груб потребан корак. Вака је позната моја
Ца ј дац^теме а дсс :ом пссиицом га
утрча у собу сва усплахи рена и бледа као крпа иЈприближујс шану ми; »Бежи ма мала нут његове опружене руке тресиух прнво у лице. врата...« Затим испусти!**« ее дотакоше у мрак' ч; Ударац нолете као лопта свећ'-. која паде на под и на мах ме шчепаше за врал „ погоди I л посред вилица. јВачу ухватио сам тс! Пе и па Па ме почс^сгом
тишини. Иоћ је обсћавала јс тај иитков.
угаси се. Беше то дошао ка0 > л.еште њен муж. »А. У том истом треиутку| 3нам к0 сн " одјекнуше убрзапи кораци.ДР м З С!,ги ■’ лупа заклопљених врата и ; 3 Ја ВК Дједан глас који урлаше: »Овде има некога!... Где Сакрио се ..! Он ме
се с мо један узвик н,с једног тела. 3’ итреиужу неко ме
притискш-ати гурпу до 1 рата и шапуми али ћу те прво »1» жи!« јубити, па ћу тск опда по-, ]] ц С обзирући се, ја погледати у тноје лице... 'грчах кло луд и за трен ’ока стигох до куће сав у
гим пусти и
Ја |
жукс
зноју н дрхћући као у гро-
да буде дивма, са аилио-Ш,а јв с тобо». Гаврве-сватв:. по кпалиоа з, влсда. Могло је битиЈла. Габигла... Што «о „в|да "окЈшам да
десст часова. Ја сам јој одзиваш.«
|ољу..из корица.
3’ истом тренутку паде ми на памет да бих јсдино у устима капетановим могао наћи комаће од љега. Мисам ни најмаље био вољан да извршим тај задатак и, од тог доба носим ирстен стално окренут унутра. Го вам је цела целцата истина. Ипак се из ље може извући следећс наравоучсље глуно је веровати у којекаква сујеверјн. Нели се, да опал доноси несрећу... Мећутим овај мој ме је сиасао беде. Би сге се сигурно исами о томе уверили. На шго му одговорих: Извинитс, али што се капстана гичс, нс бих рскао!