Народ

БРОЈ 402.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 20 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.

ГОДИНА П.

БРОЈ 15 ЛЕПТА »Н а р о д« излази сваког дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6. 0 А а с тз и п КРСТА Љ. МИЈШТИИ

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла^ују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.

Ф0Ш01А ТЕОРНЈА

Све оно што се

дс-

жити ту теорију, коју је један од поштовалаца маршалових изнео у париским »Аналима«: »За сво време док се офанзива припрема, чи-

шава сада на Западу даје права да се верује, да се улази у решавајућу фазу рата. Дуго и очајнички брањенс д г ^ ( тачке, Камбре| и Сен ни нам се да су тру г пе Кантен, својим падом ангажоване не у једној

проузроку|у ]едну, опасну по Немце, брешу на чувеној Хинденбурговој линији, чијипрелаз од стране наших Савезника доводи у опасност најглавније саобраКајне центре у позадини н е м а ч к е линије. Поразом нагомиланих немачких снага на овом сектору отвара се могућност за једну покретну војну за чије вођење Немцима недостаје и људи и материјала. Оскудица у људима могла би се надо-

|едито) операцији, већ у неколико борби, које се, по изгледу, воде независно једна од друге, али којима је свима један циљ: заузеће најзажнијих одбранбених непријатељевих тачака. Из овога као и нз тога, што непријатељ изводи готово исту игру све док не буде ућуткан или што покушава да поврати тачке, које је изгубио, проистиче читава ссрија нападних и одбранбених акција, којима је циљ заузеКе извесних тача кнадити само Једнимрса на терену акоједасуфицитом ини-цијати-јју припремним борбаве самих бораца, и при-:ма за офанзиву изглед ливом мсралне снаге; ( снажне, упорне и дугоа што се тиче самогтрајне борбе, којој је материјала, ту Немци-,цил> да истроши неприма остај з да буду стал-датељеве снаге и средно иза Савезника, како|ства; да му нанесе гупо савршенству тако и битке и произведе код по количини. двега физичку и моралАли о каквој накна- ну клонулост....

ди, с обзиром на квалитативна преимућства немачких борбених снага, не може бити ни говора, пошто се ве^ћ ево скоро три месеца снаге троше и губе у јачој сразмери него што би се то могло у опште претпоставити. Посматрајући целокупну офанзиву на Западу, и но својим покретима као и по резултатима, огледа се савршена примена Фошове теориЈе о офанзиви, коју је он у току својих предаваља излагао пред ученицима 1’атне Академије. Од интереса је изло-

Дакле, припрехма за офанзиву личи на множину појединачних борби, које изискују непрекидне напоре и озбиљне жртве све дотле док не буде завршена. Прховна Команда изводи свој задатакпреко команданата јединица резервишући искључиво за себе главну уло-

обухвата данашње битке с обзиром на ову теорију, али што је јасно то је, што све доеада урафено поражава својим консеквентим извофењем. Један од тих фрапантних момената по доследности јесте и ова последња победа на западу, којом се много приближило оном од лучном мохменту кад врховна команда има да употреби »право задржано за себе...«

КОНГРЕС У ПДРИЗУ Париз. — »Пти Журнал« каже: 2 октобра ће се отворити у Паризу конгрес народа цеитралне Европе, савезника Споразума. Овај је конгрес иаставак конгреса потлачених народа од Аустрије, који је држан у Риму прошлог априла. Лист затим додаје: Промена имена овом конгресу значи напредаку току шест мессци. Сва народна већа, која су позвана наконгрес призната су као ратујуће странке. Ради се на томе, да се створи централна Е вропа на основици народности и да се заједно проуче односи и заједнички полптички иптереси народа и да се санкционише споразум измећу политике Споразума и политике слободних народа, који имају да наследе Аустрију.

ИСХРАНД ЕА8ЕЗНИИА Париз. — Према тслеграмима из Њујорка, контролор исхране у СЈедин>еним Државама, Хувер публиковао је програм о снабдевању за: идућу годину. Ово.м приликом ^пелује на амерички аарод, да помогне његове напоре у циљу да сс остави на расположењу највећа могућа тонажа за службу америчке војске у Француској. Хувер поткрепљује своје изјаве тачним цифрама.Да би сс хмогло издржавати и снабдевати идућег лета бар 3 милиона и 500 хиљада бораца и да би се доско чила потребама Савезника и иеутралаца, биће потребно да се, од сада до конца јула; опрсми 17 и по милиона тона меса, масти цереалија, шећера и других нампрница. Ова цифра чини вишак од 5 милиона тона према прошлој години.

приј аТељу узет.с га Лно расте. С тога ће тек доцније бити могуће пребројати га.

У АЛБАКИЈИ Рим. — Услед тешког положаја, у који су пале аустријске трупе под нашим притиском у Албанији и напредовањем наших трупа у Маћедонији, бсчки ли стови јављају о евакуаци ји неких зона Албаније.

љање источнога фронта тако да угрожава аустријски бок. Немачка 'ће учинити све што јој је у мо-ћи да то ивбегне. Срби заслужују, сви, и више него сви похвале које су добили. (Р. Пресбиро).

СУХ0КШН0В Амстердам. — Бечкв листови јављају, да је руски министар војни из доба царства Сухомлинов 8 септембра дошао пред ратни суд совјета, због скандалозних занемарења у наоружању Русије у почстку европског рата. Суд совјета га је осудио на смрт и истог даиа је био стре љан.

НА МАЋЕДОНСКОМ ФРОНТУ Комииике Савезничких армија на Истоку

Солун.— Бугарска је влада ратификовала одредбе конгу, а то је: изво-ђење и, венц ' и Ј е оц сеп

извршење одлучујеЈАептембра и бугарска напада. Она у исто вре-'врховна команда ме резервише себи пра-! изда ла је наређење во, да у последњем тре-'д а се 5р 30 изврше нутку уЦ у борбу са; главним резервама.« I у у По себи се разуме, венције. да се не може преци- У Албанији су зирати моменат, који с р п с к е трупе 17

септембра заузеле Пренс напутуЛинЕлбасан, задобивши око 100 заробљеника, једну пољску болницу, један т е ш к и марински топ и много материјала. Са с в и х страна пристишу извешта ји, да материјал, не-

У ХОЛАНДИЈИ

ДЕЈСТВО ПОБЕДЕ Лондон. — »Тајмс« пише: Јединство команде није се ограничило само на француско-ита лијанску ратну позорницу већ се је пружило и на ратну позорницу на Балкану. Зна се да је ф р а н цу ски главни штаб имао увек у виду стратегиску важност јужне Маћсдоније, и после дуге периоде очекивања штаб је оправдао своју теорију Савезничке победе у Маћедонији, веће него што је ико смео да предвиди учиниле су да Софија постане узнеми рена; јер поред важности за српски центар, за десно енглеско-грчко к р и л о за француску стратегију притисак се наставља а Мталијани на своме левом крилу били су потпомогнути и тиме што у бугарској војсци постоји велико незадовољство у с л е д ратне политике и покушаја реалне политике коју је учинио Кобург. “ Војничка ситуација у Бугарској је озбиљна али је још озбиљнија у погледу политичком, ако је доиста тај политички раздор стваран. Опасност за непријатеља је озбиљна, |ер победа у Маћедонији значи успостав-

Лондон. — Јављају из Хага »Тајмсу«, да су изби ли велики нсреди у Ротер даму, услсд тога што се није могло купити кромпира и сапуна. Кољичка жандармерија патролирала је по улицама. Трговци су барикадирали врата и прозоре од својих дућана. Велика гомила жена искупила се пред бироом за поделу намирница и тражила да им се исте подс ле. Друга група жсна напала је хлебарнице и оп љачкала сав хлеб који се тамо налазио. Кад је полиција дошла још је било иљачке по дућанима. Узнемиреност још трајс у вароши. ШВЕДСКА ТРГОВИНА Амсмердам. — Увоз у Шведску био је за првих шест месеци ове године 242.200.000 круна, а у 1017 години за првих шест месец и био је 247 милиона. Извоз ј'е био за 81 милион кру на мањи од лањског. У 1918 години извозје 408 милиона круна, а у 1917 години 489 милиона. Мањак потиче због слабије жетве. Вишак у извозу показује се у дрвима и хартији.

П0В0Д0М ПРИЗНАЊА Рим. — Југословенски официри из једног логора за обуку добровољаца упупутили су Орланду телеграм, захваљујући му на званичном признању југословенске независности и на нзјави о нсопходности распарчавања Аустроугарске. Женевски одељак југословенског одбора такоће је захвалио Орланду.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Лондон, (званично). Напредовање у Фландрији загрожава немачке ослонце на белгијској обали и северно од Лила. У Камбреу се борба развија у предграћима. Северно заузели смо Блекур и јужно Маниер и Кревкер. Виљер Гислен је у нашим рукама и испод ове тачке држимо 8 миља Хииданбургоае линије и наши су се добитци проширили с обе стране, најугисевер. Париз. — (Званично). Французн су дошлн на канал између Летронкоа и Рувроа. На Фронту Веле притнсак, којн је од прексиноћ вршила шеста армија, био је крунисан успехом. Немци су били прннуђени да напу-

сте висоравни између Ене и Веле. У пределу Ремса ми смо зауЗели Мези, Консево и јужну обалу Ене. Више на десно, освојили смо Меривал, Вантле, Буванкур, Трнњи, Шене, МнрФИ, Сен Тиери помакнувши своје линије на ивице тврђаве Сен Тиери. Од прекјуче је избројано 2 100 заробљеника. Запленили смо око 20 топова од којих 10 великог калибра. У Шампањи храбре трупе 4 армнје настављајући напоре прошлнх дана, увећале су успехе. На десно, у долинн Ене, освојили смо Отриле-Боа и Во-ле-Корон, 6 ннлометара северно од Буконвила.

Ф Е Љ Т О Н

МАКС И АЛЕКС фишер:

МИШЈБЕЊЕ ПРОСПЕРА МАРИЈОЛА

Јуче изјутра угледа први пут свста у листу »Зора« чланак Жана Фардо а. Млади новинар прелиставашс од 9 часова изјутра, па све до 11 свој »разговор са председником опшп нског одбора«, који је био оштампаи на пегој страни листа. Тачно у 11 сати и 1 минут он јс већ знао на изусг свој иапие. Чинило му сс, д: ће га моћи изговорити на памет и на својој самртничкој постељи ма претерао и старосл самога Метузалема. Пошто је савио нонине и ударио иесницом о сто, он уз викну: — Фардо, сгари дружс имаш се чимс и поиосити Ово је нраво ремск — де-

— 1 ло! Ја како, ираио ремек дело! Каква грдна штета, кад човск само и помисли, да они кретени у редакцији можда и не еањају прави значај овога чланка! Сагурно им нећуја то објашњавати! На једном му паде на ум, да се многе ствари, које човек не може да каже у очи, могу написаги. Одмах зграби перо и лист хартије и својим најлепшим рукописом отпочс писати: Господине директоре, Браво! и по сто пута браво! силно, једииствено! Свакога дана читам редовно Ваш цењ сни лист, али,

пажње као што је то био случај јутрсе. Ах, господине директоре, чланак под насловом »Раз-

кад ништа ниси боље написао! Пошто је престао да се чеше по врату, он замочи

говор са председником оп- перо у мастило и без око штинског одбора«, који јс лишења додаде ово неко-

потписао Жан Фардо, пра ви Ј'е алем камен своје врсте! Ремек дело. За овим стави увлаку за сто и у недоумици се почеша по врату. — Ето ти сад белаја! Кота сад да потпишем! Да ли

лико редова: — У нади, да ћете и у будуће стављати у дужност господину Фардо-у, да интервјуише Председника Скупштипе, Прсдседника Сената, Председника Министарства, Прсдседника

Дипона? Матије-а? Кога Републикс, Предссдника.... ли? Како да ставим, гдс'и т. д. и т. д.. ја Вас мостанују? 322, улица Вели- лим, господине директорс, комучепика? или 550 Прин- да примите уверење мога чев сокак?.... јодличког поштовања, Пре но што ће однети' Ј С д а н ревносан читалац. у редакцију »Зоре« свој »разговор са председником' општинског одбора«, он јс више од двадесет пута питао за мишљење свога пријатеља Проспера Маријола Више од двадссет пута до-

Просиер Маријол 127, улица Светих Отаца

дозволите мп, да Вам при- био јс похвалан одговор! внам, да га никада још ни Дивно, божанствсно, стара сам прођитао са толико!кућо! У свом жиноту ии-

тромвај и 10 пара динарски за марку. Узмиге ово писмо, али пазите да га пе изгубите: Отидннте и баците га у поштанско сандуче, које се налази у улици Светих Отаца. Знате ли од прилике где је? Одмах на ћошку преко пута стана г. Проспера Маријола. Стојећи као скамењена на тротоару улице »Светс Богородице« из Лорета, Жозефина очекиваше трамвај. Поглед јој се случајио заустави на адреси писма и она прочита: Господину Пушу директору »Зоре« — улица Монмартр у Месту — Ма, је ли то могуће! Овај мој господин већ са сним почињс да губи главу! Редакција »Зоре«, па то јс на три корака одавдс. Та само зи овај мессц да-

смима ваљда више од десет пута. Ето, баш прекјуче однела сам му тамо једно писмо зашто ми је онда наредио, да прећем скоро пола Париза и да га бацим на пошту?! Трамвај се мећутим још није нојављивао. Даби прекратила себи време, она приће излогу једног ПО' сластичара. Велики кома' ди чоколаде, завијени у сребрнасгу хартију, по цени од 10 иара динарских, привукоше на мах њену пажњу. — Свршиће се —

За овим дозва гвоју служавку Жозсфину и рече )°ј’ Жозсфина, сиремите сс да идстс у варош. Ево Вам три и по гроша зајиа слао мс јс тамо са пи-

ШАЛА И ЗАБАВА Неутешан А. (угледавши на радњи Исака, да још стојиобјава »раепродаја услед смртног случаја.«): »Па докле ће трајати распродаје услед смртиог случаја?« Исак: »Ми смо знатс нс утешнн!«

Под папучом »...Дакле, вечерас у 11 сати долази ваша жена из бање?! — Ви ће те сигурно на станицу, да је дочскате?« »Ох не — ја морам бити у 10 сати у кревсту!« У путујућем позоришту Директор (ступајући на позорницу) Многопоштована публико: 1 Ј ади малог броја посетилаца данашња се представа одгаћа. Ако баш цсњена публика жели, моћи ће своје улазнице заменити на каси. У исто време узимам слободу, да ионудим поштованој публнци један пар добро очуваних витешких чизама.« Модерни отац Шта вам раде вашс госпоћице кћери? Отац: »Оставите в не питајте ме; она што студира права, у апси је због двобоја, а друга је исге судбине због једног увредљивог чланка у њеном листу «.