Народ

БРО.Т 403.

СОЛУН, Г1ЕТАК 21 СЕПГЕМБАР 1918 ГОД.

ОТНА Н.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

.Народ« излази сваког дана по подне. Штампарија се налази у улиди Коло*6о број 6. Власнвк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају. Огласи п белешке напла^ћују се по погодби. .^/Дакција је у улици Коломбо

УРУМУНИЈИ

Одговарајућина здра-

в ице чланова комитета |Фра н цус ка - Ру му ни ја «, на једном ручку у Јелисејским Пољима, Т. Јонеско, бив. румунски

успеха немачка је шта-

мпа обраћала нарочиту пажњу на покрете, који су се почели означава|ти у народу. ■ г ј - ј ------1 Псред изјаве Маргиминистар, рекао је 18 ломана> данашњег рујула 1918, измсђу оста-| М у НСКОГ министра прелог : »...ја сам дошао у!дседника, уПарламенту, француску, јер у Руму-!д а М у изгледа : »као да нији немачкој сад се не|ј е Н еко лудило обухваможе дисати...« гило земљу, тс при сваУ ово неколико речи ком успеху Савезника сне је речено о стању на Западу нестрпљиво V Румунији, које је за- своје наде потхрањује«, владало после закључе- заља истаћи и тврјјење ног мира. То стзње је лиета »Нордајче Цај-

»Пре него што је бугарска влада-признала свој пораз и прс него што је од|лучила да предузме познати корак, Фердинанд је затражио у Берлину 200.000 људи појачања. Немачка је то одбила, пошто нвје би|ла у стању да задовољп свог савезпика, због великог притиска, који врше Савезиици на њу на западном фронту. Фердвнанд је одговорио да у том случају оп нсће јостати у Бугарској, већ ће Малинову дати овлашћење да према својој увифавпости реши ствар. Малинов је одмах сазвао

седницу министарског са-Ј Господии Министар Фи вега и шсфове спозицијејнансија депешом Бр. 35052

и иристанком престолоиаследника Бориса одлучио да Бугарска загражи оно, што се десило, признају ћи да је побећепа.

од 19. септембра ове године изволео је доставити следећу одл\’ку Министарског Савета: »Одиосно непријатељских монета Министарски Савет У ЈАШУ И ЦАГИГРАДУ. Бр. 35052 решио: —:— I 1. — Да се привремеио Цирих. — 1 и Јаша: дозволи циркулација не Одржан је ратни саветфријатељског бугарског,аупод п 1 )едседништвом!строугарског, немачкогнов румунског краља. 'ца на нашој територији по Цирих. — Из ЦариЛваначиом курсу од осам-

из дана у дан подржавзно у толико више што је у Румунији спрово}>ен један иајсуровији начин експлоатације од стране Немаца. Непоштедно црпљење народног богатства нарочито је дирало осетљиве стране румунског сеоскогстановништва. Ово је у толико теже падало што у румунском народу живи осећање, да он није покорен и побе-ђен у овоме рату, него је био доведен, у правом смислу те речи, у нсмогућност да се брани и да развије своје снаге. Осе^ћање, које има снажан човек на самр тном часу. У Р у м у н и ј и и после закљученог мира влада уверење, да је садањи положај Румуније привремен и да -ћс се дефинигивно решити онда кад и сви проблеми, који произифу из овог рата. Све то чини Румунију врло подложном до-

града: Султан јс сазвао ратни савет. Претресаће се ситуација створенакапитулацијом Бугарске. НА МАШОНСКОМ ФРСНТУ Комннике Савезничких армија на Истоку Солун. — Наше су предстраже до шле у додир са аустро-немачким сна-

тунг«, у коме се од речи до речи каже: »има неколико времена да се води озбиљна пропаганда за устанак у румунским сбластима, коР е С У окупиране од не-1 гаиа ' изме ^ Куманова и Ниша мачких трупа. Пропа-Ј Жппи™ н

ганди је циљ да Руму-ј На осталом делу фронта ништа нија поиова стане на ; в а ж н о. страну Споразума.« Али нарочито од почетка оф>анзиве на нашем фронгу покретдухова у Румуни)и обеле-

Монета у Србији

десет —80 динара за сго —100 лева или круна или марака. 2. — Да се изврши по пис свега непријатељског иовца који се налази на ослобоћеној територији. 3. — Попис ће вршиги по општинама полицијске власти срсски начелници |или њихови ааступници уз сарадњу председника општине једног графлнина и овај посао има се извршијти у најкраћем времену у колико је то могуће а не дуже од месец дана. 1. —( писковепописаног новца означеног цифром и еловима ногврдиће по за-

то вишс морамо будчо пазити, да наше безцримернс жртве не бу|ду узалудпо изгубљсне. Треба да нам оне осигурају једл н и с к р е н мир, којн Фе засновати нову мефјунзродну политику, »оковавши за свагда (|>урију рага«. А под искреним миром ја разумем мир, којимби свет постигао циљ, за који се борим ■. Ј. дини мир, који ми хоћемо, јесте мир, који ћеобезбедити све народе велике и мале против опасних и шкодљивих

Јда одлучују о својој судбини«.

ПОСЛЕДНјД шетња Берн. — Из Беча: Цар Карло је примио у нарочиту аудијенцију грофа Тису по његовом новратку нз Боснн. Тиса је реферисао цару в ° утисцима са пута по Босни. Затим је Тиса на дуго разговарао са министром спољних послова бароном Буријаиом и са Јлаједпичким минисгром фи‘ нансија Шпицмнлсром. Маћарски политички кругови приписују велику на-

амбиција и који ћс о-!жност састанку грофа Тијбезбедити право за свеЈсе са царем Карлом.

I' умуни|и ооелс-| „ „_ п _„ п Ј Ј ... са Бр. 3;>0о2 од 17. тек. м жава се све 1 аче. 1 о, р ' л констатују и дописни ј телегра Ф ским п Ј‘ ем Д°° ци листова, како неу- 1авл,а следе ,е ; Јтралних тако и немач-' ** * инис1арски ‘ ,ве1 ких. Иема сумње.да ^еј 35052 данас Р ешио: капнтулација Бугарскеј 1- — ослобоћеној теимати да појача покрет' ритори Ј и привремено доу Румунији, И ТО у тО-! звољеиа циркулација свих ЛИКО више, ШТО пораз монета савезничких дрљаБуга|>ске значислабост ва п° ре Д с рп ск° г новца. Немачке и Аустрије.ј' 2 - — Званичан ^ ! илока ЧИ Г.ПГ

Министарство финансијајОбрачун за овс размене извршиће оперативне јединице са Врховном Коман-

Ослобоћење наше територије, нема сумње да ће бити топло ио здрављено од пријатељ , ског и савезничког на-јсто за деведесег дкнара рода, јер у колико^ то' за нас значи велику срећу, у толико за Ру

I курс сгра-

ЗАПАДНИ ФР 0 НТ Париз. — Гве више иј Пемачки су губитци увише сс битка гснерализу-Јжасни. Заробљенвци се од .. . .у/ч:,ч мп п 1»_

дом а друге уетанове и команде са Благајничким одеЈљењем Министарства Појног. Врховна Команда и Благашичко одељење обра' чунаће се затим са Мини , старством Фииансија, коме ш1Ип с и једног граћанина 1плп1лт’отп и.псча ипНјШ ча

|је, иробудили су се и мијрни сектори. Армије фенерала Ревлисона и Дебенеа ушле су у акцију: прва сс верно, а друга јужно од Сен Кантепа. Белгијска војска иотпомогнута снглеским спагама, јзапленила је 290 топова, (.ључку председник Д° т ич-ј заузела ДнксМ11д> прсш .., а не општине одрећсни гра-, ћанин са полицијским органом који ће чувати спискове код себе. 5. — Приликом прнјаве новца одмах ће полицајски органн вршвти размену у присусгву председника оп-

...ј _ „ ■ (захзела диксмид, писш/ш , 1 а 1 познатс ,1кСЈ1>е Басшандег,г._јла и тако (..елободила Ипр, од кога је неиријагељ био удаљен 15 киломелара.

ће се сви спискови размена доставити.Максимум за

ног новца за српски јесте| ра змену једном лицу у из за француске франкз и; пое У једномесечне плате грчке драхме сто застоди-,без др) гих додатака нара, за талијанске лире

1. — Издавање плати, дневница, иовчане хране н

Ј Г " ^ V, XI Ј , Ј а^ајима, који се дсша-| М у Не знаш! в е л и к у вају ван њених гј>апица.) н а д у # .\Т . Иарочито су имали' “— г утицаја на духове у земљи успеси Савезника на Западу, а посебице успела офанзива на нашем фронту. Још почегку савезничких

Ш КАПИТУЛАЦИЈЕ Рим. — »Епока« прима из Цириха следеће поједвности о капитулацији Бујгарске: 3. — Одобрава се да вој-Јсвих других принадлежко-

не касе на ослобофеној те риторији могу одмах размеиити свима официримз, војницима и чиновници.ма по списковима овереним од стране команданата пукова и њима равних старешина других команада францускс франке у српске динаре ио курсу осамдесет осам за сто динара

сти биће од првогокгобра у српском новцу за све војне и цивилне установе и команде, које се налазе на Јсрпској територији. 5. — Све државне касе овлашћене су иримати по куреу »ал пари« све врсге сатног сребрног, никленог и бакарног новца свих савезничцих држава

неп 1 >ијатсљски новац за наш и то свакој породици до највише хиљаду- 1000 динара по курсу 80 динара за 100 круна, лева или марака. У спискове попиеаног новца убележити суме извршених размена норед сваког имена.« дскитаз говор Лондон.— Гопорећи о рату и миру на састанку либералног националног савеза уМанчестру, Аскит је између остолога рекао: »Што је већа нсша вера у коначну победу,

Енглеске су трупеједноставно оаколиле Камбре са ссвера и туку се поулицама вароши. Измећу Камбреа и Ссн Канлена Еп[глези су форсирали канал Еско, на чијој се исгочној обали налазе главпе одбране Хиндснбургове од носно Сигфридове линије. ЈЈужио од Сен Кантена армија Дебенеја увлачи се у

неколико дана броје на дејсетине хиљада, број мртвих је много већи. Битка, која је у јеку, изгледа као да је битка уништења, из које ће немачка војс 1 Сц дефинитивио изаћи умањсна и растурена тако да ће се више тешко мо|ћи да прибере. Лондон. — (Званично) Французи су ушли јуче у Сен Каитен. Немци да|ју још отпора наисточним иаицама вароши, али су Французи свуда стнгли па линнју канала и прешли су Гошн. У јутро пре Француског уласка у варош. приметнле су се јаке експлозије. На Фронту Камбре-Сен Кантен, трећа и четврта енглеска армијаудо-

МЈНЈи јо.јпп Ј| ходник између Соме и Оа-' ди РУ С У са непријате зе. Немачке су линије да-| љем ' Немпн ’ У очајном

кле пробмјене ИЈмеђу и.ихова два .гливнц ослонца. Исгочно сд (), 1 зс, •ђеиерал Манжен, напредујући и у[тврћујући се у долини Елете и на Шхен де Дам

напору да зауставе напредовање, бацају људе у борбу без обзира на губитке. На јужном делу бојног поља, Еаглези су

поставља у дејство баге- пр0ШЕрпл и своје ваирерије, које ће тешко з:п ро- дсвање кроз широки пр>..зити иовлачење немачаих л °м учнњен у ХинденЈтрупа, које се још дј.же, на бурговоЈ линијн. На оистоку, на Всли. вом Фронту. Енглези су

Ф Е Љ Т О Н МАНС И А/.ЕИС ФИШЕР! МИШШЕ ПРОСПЕРА МАРИЈОЛА

Ала мора, да је ово шбро! рече она самој сеји . Баш грдна штета што зва три и по гроша нису иоја! Два минута доцније Жозефина се упути пешке броју 17 улица Монмартр. X својој десној шаци у место три и по гроша, држа ла је сада седам парчади чоколаде. Ушавши у предсобље редакцијс »Зоре«, она ослови момка, који је стајас крај врата: молим вас дајте ово оно писмо господину Пу шу. Баш у том треиутку гроће ходником лично сам

нарсдио, да ово писмо однесем у улицу Светих Отаца. Ја сам, мећутим, мислила да је то све једио, Јзар не? и донела сам га овамо. Што се тиче брзине Јбудите уверени, да сам га одмах донела, ама баш се

Господин Пуш отвори коверат и на његово.ч лицу се оирта изненаћење. 1 т / .. |нигде нисам задржавала |Како то/ Ова жеаа му вели' да је писмо од господин (Фзрдо-а? он то свакако (ије сањао. Међутим, потписник пксма није био Фардо, већ Маријол. Обративши се /Козефини он |е 1 Ј штампано великим слови|запи 1 а. . ))Ј> е д акци ј а Зорс«. Кад — 1>и велиге да ва.м |е г.1 л Ј ;га спази, он поскочи од радости. Свршено! Морам признаги, да нисам дуго чекао на одговор. Моје писмо уродило је жељеннм плодом

Јутрос сабајле, гссподин /Кан Фардо претресајући своју пошту, наиђе на једно сиво писмо, на чвјој доњој страни бешо на-

»Поштовани господине, Веома смо вам захвалнв 'Ито сте били тако љубазни, те сте нам доставили мишљење о вашем »Разговору са председником општннског одбора« извеснога господина, Проспера Маријола. С-ве нам вели, да је тај господин Маријол једап од

јјс угледао света у вашем јутрашњем броју. Мислим, а ћсте ме разуметв, лнчс се »Разговора са председником општинског одбора«, који је потпвсао нски Жан Фардо. Благи Боже, којим језикои уПраво пише тај го-

ШАЛА И УАБАВА На узаном нолосеку Путник (кондуктсру, 110 што воз п- јс* пао иа сганици, гдс јс л ребас ,а си ђе): »Лли молим Бкс, н.та 'ш значи, да воз нијс стао на овој станици?« Кондуктер (иоверл.иво):

господин Нуш. Шта Је то? Пско писмо? ()д кога је? — Шаље вам господин '1'ардо, промј>мл>а Жозс-[Ј с У 1 ‘ннри: фина.

јФардо, глнвом господин Жан Фардо, наредио да ми ово писмо предате? Жозсфина прогута парче чоколаде које је сисала, па сва збуњена одговори: — Да, баш господин Фардо... овај, како да ка жем... и јесте и није. Ако баш желите знати, <‘во шта

I Госнодии ФарД 0 ми Ј с '

Јсподин? да ли сенегалсквм - - - . ,да ли «инеским, или можда’ 0д пр ; 0С ’. И1 ' даиа М ашиваших личних пријатеља! есперантом? јциста и шеф те стапице у Жао нам је веома, мећу- Дозволвте ми, да вам у- 8авнди су> ш . говор е.« тим, што смо принућени, чиним једну малу примедЈда о том господину свпко- бу. Нсмојлс у будуће, гојако мислимо. Оно што је сподвне директоре, ватрпавати ваш иначе интересан -. 118 питаНл и ' !е '• с > ,сског тан лист и са таквим ћу- У Г * каквог је втџдан.а грабретом, са таквим страхо-|^ нин П.. олговорио је: | хама | ! »П. у ен " опшлиии ужи5’ нади, да ћете ме по-јкн р!зав г. с. Неома често штедети, да ) будуће чв- долази у о ре.<у са зако Јтам у вашсм цењеном ли-| ном> у к , 0 (;С , е;и , ц 3 .

Пема сумње, траже ми дру

ги чланак

у коверти наће дв« ли_

позитивно, то је, да тзј господин нема никакве везс у својим мишљењима. За доказ нека вам послу жи ово друго његово писмо, које вам достављамо...« Још са већом ужурбаношћу Фардо дограби другу хартију, на којој одмах познаде рукопис свога при-

Рђаво владање Председ ик општине у X

'повсдоше разговор о болести шумара, који већ неколико дана нс долази у њихово друштво. 5" тај разговор лмеша сс и ресторагер и рече: »И ја натим од те исте болести, али кад ме обузму болоии, носим на грудима тазе мачију кожу и то ми чини ВЈ)ЛО добро...« Гост (за суседним столом чунши разговор): »КелнеЈ)! Донесите ми место порученог зечијег печења, кајгану <>д 3 јајета.«

Судија: »Јестс ли свесни значен.а заклетве коју 'ће ге иоложитн?« Сел.ак: »Јесам г. судцја! Ако се ја закунем, добићу

гту "лнтервју с госнодипај мсф . оСт; „, . „ ;НО је ј Јпарпицу, ако се он закуне 1 ~ 011. 'X

Ј «1««^ сгића. Грозничавом жур-јател.а Марвјола. Она је бом 01ВОЈШ први. Одмач гласила:'; познадс рукопис директора| »Господинс дирем•>;.(■, Пуша. Писмо јс гласи ш;

Жоржа Ф;.Ј)До а, ја вас мо|лим гослодине, да г.ерујете да спадам мефу паше најревносније читаоце. Проспер Маријол 127. ул. Св. Отаца

I Да грозног *( анка, који

ЈДНОМ 11р; .11.1.1») И Суд ОПштински и • дабио је париоцу.« Сумљиво Уједном р; С 1 о,ј )|у, стални гости .а С1 ОјИМ СГ0.1ОМ

добиће је он!« »Народ« ирима огласе по умереној цени.