Народ

6Р0Ј 401.

БРОЈ 15 ЛЕ11ТА

СОЛУН, СУБОТА 22 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.

»Н а р о д« излази сваког дана по подне.

Штампарија сс налази у улици Коломбо број С. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА П.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не враћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број б.

НА ЗАПАДУ _ <г ' ' нел још мрачан, неве дуго бити, час најтежи Последњим вестимајзнаци врло значајних 1 е прошао. се јављају са западногјпромена, које се могу Стотннама хи.вада дофронта два значајна десити ускоро на це-, лазе Американци уФрауспеха: пробој у цен-јлом западном фронту, Нц У ск У> као авангарда тру и померање борбе- где су сада једино ве- В0 1 ске °Д милиона.ц не линије на делу фронта Северно Море-Армантиер. Најутврфенији део

|ане немачке наде нај Упорелђујући затим какав спасоносануспех,- в °јне операције 1916 са који би их приближио оним из 1918 наставља: II _ „ циљу. ■ »Што чини велику фронта Камбреј Сен Да се у повољно и у-.разлику измећу 1916 и Кантен, ^ чијом се от-|спешно р а з в и ј а н е 1918 јсете јединстао копромене верује, по- ( ма нде. Ми смо имали

порнопгпу и могао одр жати суседни северни део фронта, претрпео је пробој, који, како се и у самим коминикеима јавља, има значајне последице. Већ се јавља за озбиљно повлачење са тога дела фронта чија је стабилизација изведена почетком маја ове године. Ово повлачење великих размера поред тога што је последица заузећа централних утврфених положаја — Сигфридове

ред етања на фрон-јвелику срећу што смо ту, на то нам даје пра-|Ф°ша добили зч врховво и та околност што ког команд шта. Он јс је маршал Фош, који нарочито обдарен за изиначе нерадо говори,ванредне прилике ово— проговорио. Н>егове га рата, где серазвија скорашње речи предју на фронту од -180 новинарима енглеским километара. Он је човек и неутралних земаља, великих концепција, ко-

колико зааче )едно високо морално преимућство, у толико обележавају и један читав план будућих акција. Поред констатовања чврсте заједнице и сло-

гли на Рајну.али ћемо једног дана стићи... од сада ћемо се спуштати са ових падина у равницу...« \\\ /

линиЈе — изазвано је ијге мефу савезничким успешним операцијамајармијама на фронту, белгијских трупа на маршал је одао призкрајњем делу фронтајнање и сложним напогде су Белгијанци до- рима за победу који се шли до лепог плена од чине и у унутрашњо!?00 топова. |сти свих савезничких Овај успех је иско-земаља, На крају је марришћен, благодарећи шал значајно изјавио: истрајности и храбро- ! »...ми јои! иисмо стисти савезничких трупа, које сустопице прате повлачење Немаца недајући им потребног времсна да искористе припремљена одбранбена постројења. Ово потврћује и једна лаконска вест: »на фронту изврсно«, јавља се из Париза, што је и појмљиво кад енглеско белги јске ч рупе форсирају Куртре, а јужно, савезничке су снаге на 9 километара испред Туркоена, и у исто се време потврфују вести о припремама немачким за повлачење преко Мезе. Све су ово озбиљни

]е дају ратнику могућност да једним погледом обухвати пространо бојно поље и да консеквентнв припреми свој п ц;н. Маршал Фош је једаи од ових ретких људи, којл имају телсскоп у очима.

лад уору о фошу

УКРАЈИНА Цирвх. — Напор Иемачке, да се што јаче учврсти у Украјини не умањваа се,

и порсд отпора Једног дела украјинског сгановништва. Према извесним обавештсњима закључење додатка уговору руско немачком проузроковало је у Украјини мезадовол>ство, које изазива страх код на рода украјинског, да не буде изложен срамном миру, кад се буде закљу чивао . уговор руско-украјвнски.Немци ће методачки продужити саоју финапсиску и економску политику у тим крајевима. Пошто су ставнли руку ■на земљорадничкс проазводе у УкраЈ'инн, лишавајући на тај начин становништво н.егових прихода, Нсмци се труде данас, да се дочепају жељезничких линвја, које ће се дати на израду иемачким приватним друштвима, а с друге стране, помоћу великих дру штава слектро-техничких да се дочег.ају Дњестра изнад Екатеринослава и да гу ицсталишу велике елсктро-хидрауличне фабрике. Мало пј мало Немачка се труди да германизира Украјииу како фанансијски гако и економски, а у томе је јако помажу Дајче Банк, Дисконт Гезелшафт, Дрезднер Банк и друге велике банке.

НА МАЋЕДОНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савебничких армија на Истоку

Лондон. — Кад је Лојд Џорџ постао почасни графанин вароши Манчестера, пред једном огромном масом.ре наше напредосвета држао је овај ва- вање. После жесто

Наше предстражз наставл>ају да одржавају додир са аустријским заш титницама, које по кушавају да са те шком и ПОЛјСКОМ артиљеријом успо-

повлачешу пали се ла и напушта материјал. Један бли ндирани воз штити покрете непријате-

жан говор: »Данас су вести добре, заиста добре. Нисмо још изашли изтунела, јер је сво дугтунсл, кроз који пролазимо, и нисмо још при крају пута. Имамо још

ке борбе, укојој је узела учешћа француска коњица, заузели смо важне положаје у пределу Аслара. Непријатељ при

ридског језера и на и да схвати законе

Томорице наше су трупе продрле у не пријатељске рово ве и настављају напредовање. У АУСТРИЈИ Париз. — Чешки социјалистички воћа и народни посланик Клофач, у једној чешкој вароши, држао је жесток говор против аустро-угарског пројекта о присаједињељу Боснј и Х ерцегоЕине Мађарској. »Нико не може ввше каже Кдофач — да ])аздели Југословене.« Бечки листови јављају, да јс полиција у Прагу обуставила пасоше многим чешким писцима и граћа нима, који су хтели да иду у г Љубљану и Загреб.

ЗА ПОТПУК БОЈНОТ

морала и части, коЈе практикују цивилизовани народи. Немачкој се не може неровати. Њен дух, њено срце, њенадушатолико су надути, егоистички, ЦИНИЧКИ брутални, да за то ни израза немам. Сигурност света не зависи од покушаја.да се Нсмачка ласкањем примами да би се добро понашала, већ од уништења њене војске ч марине и одекономскихограничавања која ке јој ускратити сиро$ине, без којих она не може водити рат.«

У АЛБАКИЈИ Рим. — У Албанији, деспо крило италијанских трупа, настављајући напредовање с обе стране Осума, ваузело је и нрешло варош Берат. Гоњењв непрнјатеља се продужава.

љске пешадше. У пределу северо| п ^ менити сво 1>’ на 1 ,ав западно од Охрида, сториЈа од две хи наша одељеша на

предују на веома тешком терену, упркос енергичног непријатељског отпора, и у додиру смо с Аустријанци ма у правцу Пискаса. Изшеђу Ох

Њујорк. — Председ нпк америчког комитета за бојкот, Ричард Хард, који пропагира потпун бојкот Мемач ке после рата, д »о ј'с ове изјавс: »Зар не треба прави-| Париз . ги разлику пзмс На |фронту Савезннци нас падача крвавих руку и| тавл ају са успвхок п0 _ народа, који жртвују тискввање немачкмх армкја. Свуда мепрвјатељ напушта терен: у Белгији, у Француској Фдандрији, у сбласти Соасонској. у Шомпањн, Аргони и Лорепу. Источно од Ремса бит ка постаје све огорче нија. Ипак је с-нвргија војника ђенерала Гурса савладада иепријател.ев отпор. Бећ смо много продрли у округ Арден, који непрнјатељ од 1914 увек држи уцелоети. Између Ера и Мезе, Нем ци су вршили жестоке против иападе, ноји су сломљенн пред чврствм отпором Американаца. Армија ђенерала Гуроа у јутро је поиово предузела напад,. задо

ИЗЈАВ& Д ЕПЕРЕД Солун. — Нарочити долисник миланског »Секола« са маћедонског фронта Енрико Дели упутио је свом листу интервју који је имао са командантом источних савез. војсака ђенералом Франшеом д‘Епереом. У интервју је Командант дописнику измећу осталога рекао и ово: »Пошто смо свршили са Бугарском, наставићемо операције против Аустро-Угарске, са истом јачином, и надамо се, истим успехом. Не откривам тајне кад вам кажем, да су моје резерве скоро нетакнуте. Већи део француске и грчке војске још није био ангажован и. верујте ми, колико францускатолико грчка војска горе од жеље да достигну висину српске војске.«

ЗАПАДНИ ФРОНТ

сво)у младост за сбоју одбрану? Разбојници, убице, људи, који су обесвећивзли и мучили, зар да буду позвани,дакао цивилизовани узму удела у лиги народа? Може ли се у опште надати, да ће Немци иа једанпут, изненада

љаде година учи нас о крволочним дивљаштвима немачких племена, која траже еамо, да пљачкају земље и која мисле, да је тсроризам најбоље оруђе. Требаће бар ето година још, да се нова немачка генерација осло боди садашњихдоктри-

На целом била поново терена н огроман материјал. Лондон. — »Дејли Телеграфу« јављају са америчког фронта: »Фотографаје, које су снимили савезничхи авиатичари у пределу Меца, доказују, да је бомбардовање тога краја од стране чаших аероплана било успешно. Троугао измећу Монтгњи и Саблон, који се налази непосредно и јужно од Меца и који је најааншија раскрсница три жељезничке пруге, налази се сада у правом хаосу. На хиљаде вагона лежи на гомили. Конфлан, Марс-лиТур и Шамбле такоће су успешно бомбардовани. Лондон.—(Званично) Јутрос су енглеска пешадија и тенкови напали на фронту од 8 миља од Секеарта на

Ф Е Љ Т 0 Н

ШС И АЛЕКС фишер:

0 С В ЕТА

20. марта 19 међутим анас после подне хтсо сам & полудим од досаде. Уолчајчо сам, да свакога даа иосле подне, између :ест и седам часова, играм з чашу иива по коју пзрзју домина. Данас нисам чао ни тога задовољстна. '1'ек што бејах ушао у зфаиу, келнер ми уграпи дно писмо, које јс било црповано: »Господипу четвртом Добротом госпођице каиркс« У коверти сам нашао оо нсколнко редака; »Драги мој Хснриче, Мораћемо за неко извено време одложити нашу миљсну партију домина 1ој ујак из Карпантраса зненада је охладио. Шта

1 ћеш му? Несрећа те снаће, нс знаш ни сам кад. Можда ћу се задржати у унутрашњости дуже но шго намеравам, иошто ми изгледа, да је наследство врло замршено.« 24. марта, Најзад сам иаишао на једвитс јаде на једнога иартнера за доми ‘не! Диван младић! Већ неколико дана, како проводи своју досаду за једним столом недалеко од мога. Чиме ли се занима, Боже мој? Појма немам. Како ли сс зове? О томе још ман.е. У осталом, го ме се слабо и тиче. Главно је да игра домине! Добио сам му т,ва гроша Како је жинот леп! П. априла. Примгтио сам, да всћ два три дана

мој партнер за домине жели, да ме нешто запита. Једва се мало час ослободио. После малога усгезања, загштао ме је: Можда ће Вам се моје питање учинити мало индискретним. Извините ме... Већ у неколико махова чуо сам газду од кафане и ке.т

ми мећутим пе беше ре-ја'осећам неку нарочато

као. — А, овај, како се Ви оно звастс, промрмљах једва чујно. Моје га патање мало збуни. Дуго ме је гледао, нај-

иелагодност.... рекао бих, да је исти случај и са њиме, кад седне према мени. Кад год се растанемо, ја и нехотице уздахнем, те олакшам себи неки нспо-

зад учини покрет руке,ј знати терет. __ • „Ј.... ТТТ.о

као да је хтео рећа: Шга му је, ту му је! и изустн

нере, да изговарају Ваше само ова три слога:

имс, али га инсам могао тачно разумети. Како се зовете? Кац? Кац? како ли?.... Одговорио сам му љубазно: — Ах, молим Вас, извинитемоју заборавност. Требао сам Вам сс већ одавно преставити. Моје је име Четврти, да Хенрих Четврти. Па то је он само озбиљно рскао: Тако? и ми смо продужили и даље партију Његово ми сс поиашање! учини на једап мах всомај с -, 11и кад чудновато. Тражио је дајдрушлву. дозна мојс име, а њсгоној Кад ссднсм према њему

Равајак. 13. априла. Ја и мој партнер обично одиграмо по 1 партије диевпо. Вечерас смо одигралв само дне. Нссумњиво је да смо прошле недеље и ја и ои осећали нарочито задовољство при игри Шта се то наједан пут

Чудновато! заиста чудновато! Мећутим тај исти младић био ми је тако симпатичан да, да, свакако неома симпатичан. Де, де, Хснриче Че ј тврти, ти почињеш да бунцаш, шта ти је то на је дан пут? Тај тн човек баш

деси? Чему да припишем овакву наглу проусну? Од неколико дана на овамо.. да будем тачан, од пре три дана, не осећамо вишс ни 1 ии он никакво задовољсмо заједио у

и дама, налазила се је

једиа уседелица, која је употребила све могуће, само, да би обратила пажњу господе на себе. Тако је, да би завист гостоде подстрекла, љубила непреетано једног малог дечка. »Али, госпоћнде, — првмети најзад један од господе -| Рец,1 \ С " 1Та К0ШТа1? »па немојте љубши иепре-1 “ 7000 ^ ииа 1 )а! стано то дете!« — »Тако, а зашто не?« — Па сирото дете не може да се брани!«

— »Код Пстровића и Стефановића!« — »Ксд те фирме не би никад правио одело — јер место једног, треба два повериоца да избсгаваш!« Гаранција Аутомобил ми се допада,

Погодио.... » Дакле, онда ваш

Ј е !

Годишње отплате дозвољенс су, зар нс? — Наравно! Врло добро! Купу.јем аутомобил! — Платићу вам годвшње по 100 дин. Деда

ништа није учинио. Огкуд ное промрзао?!... Кадје то оило /« »Седамдесет осме годи-ј не!« —

то, да ти сад нзгледа тако несимпатичан тај.... тај.... Равајак. — Свршићс сс —

ШАЛА И ЗАБАЕА Несретан маневар У једном друшгву саста вљсном од млвде госиоде

и отац живели су више од [70 година!

Зајвдљиво !« — Ј »Молим вас реците ми, Седамдссст осме рокос- шта је онај господин у дну стола?« »То је муж чувене певалице 11.!«

те ?!.... Да, да, ссћам се, — те године бсшс одличка бсрба грожђа!«

„...1'де сн иравио то о

дсло?«

»То знам, — али ја мислим, шта јс бно пре нсго што се је њоме оженио?«