Народ

У Шз.чпан,и, Французв су се првближили всома

важним клаицвма иа Аргонп кгд Гран Пре, који пре сецају Ер и жељезничку пругу. На тај начии немачке су лвиије паЧете на пеликом прсст' ру. Мепријатељ Ј! прину ]>вн да баца у борбу скоро све своје резервс. Лондон. — Победе Савезника са једног краја заједнвчког фронта на дру п 1 без сумгне означују тачку, на којој сс почиње спуштати парабола сре-ће Немачке и њених вазала. Оајмс« мисли, да су послсдње победе знато скра-

и ова годвнз, започета

да овде није у питању њи-

под најгорим околностима примиче се крају пуна озарених обе-ћања. Коме треба приписати ову срећну измену ситуације? »Тајмс« мисли, да имају праио немачки војии крвтичари, кад своје поразе у Француској, Маћедо нији и Малестини приписују потпуној примени принципа јединсгва команде од стране Спорззума. »Без сумње је била на мсра Фошова — наставља »Тајмс« — да смело наступање у Маћедонији падне

хов откуп на рачун наших пријатеља и непоколебл,ивих савезника на Балкану, нити пак да се уће у интриге и сплстке у које је Бугарска умешана са Тур ском. Ми тражимо правич но решење тежњи разних народиости ове покрајине, али то мора бити одложено до потпуног решења овог питаља. Свс дондс док го пе буде учињепо и до< гериторија не буде потпуно очишћсња, заракене страие које се повлаче са позорнице морзју сс задс

у ис;о време кад и офан-вољити овим одлагањемтозива на западу н велика га питања. победа Алсмбиа у Палести-ј Лондон. - Лист »0 а

тиле рат. У сввком случају ово је први пут, од поче- ни. Јер иначе, победе Уј Се рвер« коментаришу тка |>ата, да су ( авезницијМа-ксдоиији билс ба немо-;.Ј. и на ШИ р 0К0 с . ШК у скоро на сввм фроатовимајГЈ ће, да су Немци могли •победу и н.ене резулу исто време оредугели о-јнрсбацати иа исток знат-| тате иели . »Бугарска белу заставу

|]>аизину — у Француској, па појачања Маћедонији и Палестипи фронта.«

са занадногј истиче *али ми

КОМЕНТАРИ ШТАМПЕ

Лондон. — Рајтерова А генција сазнајс да јс брнтанскн одговој ) на зохтсв пргмџрја од стране Бугарске већ оличен у одговору који је дао Шеф Савсзничкгх Бојсака. Било је добро учињено што се војничке онерације неће прекидати. У исго време што сс тиче предшга о коме су бугар ски опуномоћени представп 1 .ци пргговорали са Савезнгцима у аитању мира доб])о јс доставл.сно на анвњс софијској влади да лакав мир повлачи иеизбе жан прекид бугарске владе еа Турском а псто тако са Нсмачком и Аустро Угарском. Савезничке владе умесно т])вже сваку гаран •Јију коју оне сматрају за нужну рад>( обезбећења вој пцчвих опе])ација и сп]>ечаван.а одаши.адња немачких трупа у Бутарску. У дискусији бугврскога П|)ед лога не треба заборавити да Сог.сзници номају' намеРУ Да покушају коначну теричоријалну распраау на Балкану, > оја наравиоспада у питоњц којс ће се расмазрати на коифсренцији мира. 1пче се сада закл.учења војиичкога споразума који би спречио сваку дал.у опасност од сгране Бутвра у погледу савезаички\ операција на Балкапу. Ј о повлачи демобилизацију бугарске нојске или н.ену у потребу другде, нро-

савсзника. Ппкаквс мерс у п о гл е ду те р ито р иј а л н и х п и тања неке се узети нити пак могу бити увеги у об-

зир бсз учешка и иајпотпуиијег пристанка савезни-ју 3ети на јур ИШ коло

морамо бити јопрезни јер је то мо јгуће Фердинандово лунавство. Војнички проблсм у МаФедонији изглсдао је у сваком погледу страшан и мало је људи који су мислили да Фе бити могуће да Фе се одмах моФи

ка Срба и Грка. Али један од најважнијих услова претходног спо]>азума мо]>а бити евакуација од стране Бугарацеле тс])ито])пје ван праве Бугарске коју они држе од почетка рата. Ако горњи услови који су били послати у Софију не буду примљени од стране Малиновл,еве владе, савез ничке силз немају да чине никакве друге предлоге и не остаје ништа друго Бугарској нек да иаке друге иресгавникс који ћс моки да приме ове услове. Лондои. — »Вестминсгер 1 азет« комеитаришу ки буг. апел вели:« »1\ако је тешко и немогуће да се бугарска војека реконституишс када је влада жила примирје, то нико бол,е незна од немачког ћенералштаба. Остављајуки на страну слом немачки на западном фронту, Немци нсће никад добита горих вести од оних које су добили сада. Бугарока сачињава главни део у пројекту продирања и освајања ка истоку. Ако Бугарска напусти Савез, ко ће бити јемац за 'Јурску и шта ће се догодати у Ау стрији. .Бугарски полити-

сални брдски бедеми који су штитили 1>}гаре. Али Срби познава ли су своје планине и што је важније познавали су своју властиту војничку вредност и извршили су оно што је изгледало немогуће До сада није било већег подвига војничког и никада победа није добивена са више меодољиве с.мелости и неуморне енергије. Лордон. — »Дели Теле граф« вели: »На западном фронту Немци подлеже много јачем притиску но што су то икад искусили до данас. Бугари као и Турци имали су сграшне војнич већ тра- ке успехе и природно да се осврћу на њихове властите интереее. Пацови на пуштају лаћу која тоне као што »Форверц« увића. После слома Бугарске може вероватно доћи и повлаче ње Турске што би још ве ћма допринело аустро-угарском распарчавању. Какав ће утисак ово учипити не Немачку? »Дели Мељ« каже: »Бугари су отпочели преговоре а '1'урци су изгубили вољу за ратовање

пч)\- садашњих бугарских ча])и треба да схвате јасно

Бсрлину. Савезницима не остаје друго до да продуже нападе са пуном снагом све док се милитаризам безусловно не преда. Војске савезиичких народа наставиће до краја који ће обезбедити јивни поредак и бсзбедност.« »Дели ГБус« вели: »Услови који су од Савезника стављена Бугарској представљају минимум онога што ови захтевају за за кључење мира. (С. Пресбиро).

Дневне Вести

ПОЗДРАВ ВОЈВОДИ МИШИТУ Прсфашљи Командант Источне Војске, ћенеј>ал Гијома, упутио је овај поздрав Вијводи М и ш и-ћ у, Начелнику Штаба Врх. Комаиде: »Био сам стално срцем са вама у славним данима које сте прожи вели. Шаљем вам моја чсститања и био бих веома захвалан када би сте изразили Њ. Краљ. Височанству уз моједубоко поштовање, радост коју осећам видс■ћи га где улази у своју Краљевину као и моје жоље за потпун успех.«

УВОЗ РОБЕ ЗА СРБИЈУ Молбе које се упућујуј Одбору за регулисање увозних дозвола, нису никад довољно одрећсне, нити се подносе саобразо упуСтвима, која је за рад Одбора прописао Господин Министар Мародне Привреде, те збогтога после и Одбор није у могу ћности да тПкће молбе узима у поступак и да пс истима даје своје одобре ње за увоз. С тога се последњи пул скреће пажњт заинтересо ванима, да у својим молбама које буду подносилв Одбору за увоз робе, уве! назначују : ко ће бити пошиљалацако прималац ро бе; државу из које ће робу' увести; иашта ће увезену робу употребити т. ј. да ли за слободчу продају у Солуну и околини, за реокупирану нашу област, кли за снабдеван.е Србије; чиме ће робу пренети; даље, доказе о својој финан сиској моћи и трговачкоЈ способности за оствзрење увоза; као и да су слободни од војне обавезе. Молбе за Одбор предају се Делегату Министра Народне Правреде у Солуну краљице Олге ул. бр. 5 (зграда из авлије).

Аустралијанске и енглеске трупе помоћу тен кова вапредовале су до ивнца села Бреен и Боревоар. Задобили смо заробљеника. Под непрестаним нашим притиском на целом фронту непријател» се по чео повлачити са зисова под именом Хлато де ла Терир, назавијутку ка чала Еско, између -1е Катле и Крев кера.Нацелом фро тту измеГуу ова два ела, наше се тру де сада налазе ијсточно од канала,

ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ У Албанији. — На Ше колоне, настављајућц гоњење непријатеља,],,. че су прешле Љуш'н>у На путу Каваја и По’ ловин и на путу, који води за Елбасан наше су трупе дошле у До ; дир иа неким тачкама са непријатељским з а . штитницама. У Маћедонији. — ј 0 септембра је почело предавање бугарскихтрупа које се налазе испред наших положаја кодСона, на путу Битољ-К а . чево. Међу заробљевнцима до сада утврђенвм налази се 191 ОФицвр, од којих 2 бригаднако!манданта н 4 командан.

ПОТИСКУЈУ^И немач | та пука као. и 7218 ке заштитнице з а У" јвојника. Заплењено

зеле су Ла Териер 8 топова, 70 митрнљвза

И цео сектор Хин-|8 бацача бомба, велнкн

денбургове линије број кара, коња и ма-

у овом крају.

териуала сваке врсте.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ 23 сата. — Победоноским кападима које већ неколико дана врше француске трупе у сарад-' њи са Американцима, на фронту 8еле и у Шампањи принудили смо Не мце на опште по влачење у правцу Сипа и Арна. Ве ликом брзином Немци напуштају по ложаје, које су у твр})ивали већ 4 го дине. Повлачењесе простире на фрон ту од 45 к. м. Сада је варош Ремс потпуно осло бођена. Французи су заузели утврђе ње Бримон и масив Маронвиљер, потпуно опколили масив ожан Л‘ А бес.Француске пре-

ницама прешле су ову главну линију: Оренвил, Бургоњ, Серне-Ле Ремс, и Бетанвил.

Више на исток Французи су сти гли на Арн на це лом току. Прешли су Сип код Оренви ла и Арна на више тачака.

дстраже држећитеРаскинути Санез полакосејску везу са непри-

срозава чак у злочина-ком јател»СККМ ЗаШТИТ-

АМЕРИЧКИ К01У1ИНИКЕ У нашем нападу западно од мезе, којисмо данас наставили, наишли смо на одлучан отпор непријатељске артвљеријске и митраљеске ватре. Непријатељ је вршио снажне противнападе, али је био увек одбијен и иретрпео тешке губитке. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Северно од Сен Канте на наше су т]\упе сауспехом продужиле опера ције од мање важности.

Цирих. — Из Беча јављају, да су тамо стигле кћери бившег бугарског краља Фердинанда. Берн. —Јављајуиз Бер лина, ди је Костанца, која је некад цветала, данаспуета. Иемачка штампа констатује да у њој сада и нема више Румуна. Хотели и иалате су у рушевинама. Цене намирницама су огромне. Администрација је и овде, као и у целој северној Добруџи немачка. Поморски саобраћај је потпупо ишчезао. Берн. — Према информацијама из 1теча, криминалитет у централним силама узима огромне размере,' али изгледа да у томе Пешта носи рекорд. »Најес Пестер Журнал« доноси ове цифре : »1916 било је 36.936 злочина у Пешти а 1918 било је 62.062. Од овихзлочина 90 ироцената су убиства и разбојништва. Све су ово извршили већином војни бегунци.« Рим. — Званично се потврЈзуЈе да је наименован принц Макс за канцелара и министра спољних послова. Нови канцелар изло жио је свој програмјуче у пуној седници Рајхстага. За министре бсз портфеља наименовани су подканцелар

Пајер, шеф цснтрума Гребер и посланик социјалиста Шајдеман. Минисдар унутрашњих дела дао је оставку. Њега - ће заменити посланик из центра. Париз. — Аустрија званично признаје повлачењс трупа из Албаније и оправдава то догаћајима на маћедонском фрозту. Рим. — Установљен је у Немачкој Савет Рада и за шефа је наименован социјалиста Ба уер, други председник савеза синдиката. Очекују се наименовања новиих подминистара, који -ће бити изабраки из парламента.

ПОДЛИСТАК

. М АРКИЗЕТА — Рошан од Фелкеиана Шаксора

Н<:

би се могло тачно рећи да ли се он решно на ово из простог љубопатоте;|, обична етвао кзмећу два сгвора, иоеле свршеног [Овања илн му ј‘с ова одлука сугерцрг.на не ј.и:. П])едосећкјсм, пеккм душевним акордом, нсквх осчћајем, кога пије могао оебц дз објасна ‘али га је ипак з.тто био свестан. Ко Ј.и то знао? Лијана беше < ои ’ увек.ва н.ега жпозна-

ачн :а и ом ее реши да у њену тајну. разбуди своју ме-

л.убазно, без околишења. Али чвм би покушао да у својим питаљвма буде инТИ МНиј И, И1! ДИ С « рСТ Н Иј И, чим би покушао да ес приближи њеном прећашњем животу, примећивао је, да се устручапа да да одгоио]). У тим момгнтвма она бн га п])екидала пољупцима, твхим шантањем, по кушавајући да га одврати од предмета ])а§аовора. О

више но моју љубав, моје пољупце, моје уснс и моје тело. Ја сам окружена ћутањем и тишином; они ме заштићују. Немој ее усућивати, да ми их отмеш. Ове речи, миетерија, која је из њих избијала, а које Ј’е Лијана и нехотице наглашавала, будиле су у Жаку само већу жељу, да јој истргне признање о њеном ранијем животу. Онје осећао, да је она нешто необнчно, да пе спада у снакидашњицу. Он је хтео да она проговори. Пошто се понова бацише у л,убавни занос она се спусти крај и.ега дрх-

■а ]е шапутала оиу оеч! ) . , .ојом сака «... обЈспг.! Кр “ Јеиан ' е Оеа га је песбично при

ље оиога, који ју има; реч. јкоја јс можда лажљива али шлр опога тренутка, кад је Јизговорена, иекрена: »Ја

ИС';,ДИе разје ррстаобич а пи-

ОДГОВ;

те љубим! Ја те л,\бим!« и.јн »Жаче, нако те обожаиам!« затим 6и наставила: Аашхо а.елиш од мсне ушао

овори \х зашто ме тако љубиш? 3.)што си ме тако обузео? Да, зашто?

више не припада. — Дај ми и твоју душу, Лијана! 1‘ецп ми твоју тајну! Миловања се обновише, обасуше цело уздрхтало тело мале плаве маркизете као што оно прсти циганскихуметника прелеку иреко треперећих жица вио лине. Оаа деа заљубљена стнора беху се слили у један једити Пољубац. Жак проговори тихо: — Испокеди ми се, Марија из Магдале. — Ја сам само твоја љу бљени. — Буди ми још вкше. Она усплахирено завапи — Зашто желиш да ме тако придобиЈ'еш? У једном једва чујном шапутању она изусти:

Ја сам рћава; ја имам — Реци ми твоју тајну?’на души убиство. — Зар баш желиш то? Изгледало је као да ће Зар хоћеш? За() ти није.поноао издахнути. доета што си прожмао иј Оц пак оссти оиу исту које ми јсзу, која га је тако забо

V ово т

лела те вече])и, кад су ее-ју неком идеалном и занос-

дели кра| реке у тренере- ном едену, у коме јс мра-

ћој светлости догорелих свећа, ону језу, која се при сумраку диже са Сене, и чини да река личи на свеже ископани гроб.

чна смрт оацала тамие сеике на отровне биљксЛијана бсше роћена у једној врло старој и племићској породици из Бре

После малог ћутања он тање. преговори: Васиитала се у Сен ПоМа ко ти била; ма какав лу де Леон, вароши са прозлочип да си учинила; ма виДним торњевима, како је

какву радост или несрећу да си проузроковала, ја те љубим, ја те љубим, ја хоћу да те љубим и мора.м сазнати твоју тајну. Говори! ти си моја, ја ти цео припадам. Зар је могуће да ми и садн, у овом тренутку, што затајвш? Задихана, као без свести песхватајући ни време ни ствари око ње, можда у о ном бесвесном стању, којс и проузрокује љубав у мозговима и душама, Лијана иослуша свога драгана. ()д ].счи до речи оп.ч му исноведи свој живот, као да му је данала иољуице, као

називаху. Ова варош, по дигнута на Једној малој узвишици окруженој недо гледном равпицом, па ки лометру даљине од пристаништа Пемпон, измећу два огромна парка непрестано жагори мећу беск]>ајним шумом морских таласа, и гледана из далека личи на огромну и врло витку кагедралу. Маркизета беше одрасла Сен Полу. У часовима кад је сап.ала о својој прошлости, њој би се учинило да јој још одјекује у ушима одјек звона са цркава и и њи.чова побожна песма. (Настаниће се)

Крф. — Поводом победа на српскоме фронту, 16егово Величанство КраљПетар произвео је ББегово Краљ. Височанство Престолонаследника Алекеандрау чин ћенерала. Српска Влада била је поднела овиј п]>едлог још у месецу јуну, али по жељи Престолонаследника Александра производство је било одложено до после победе. У дневној заповести војсци изнете су заслугеПресголонаследника Александра, који је за све време рата био Стално са војском и чија је улога била теко знатна аа време болне периоде повлачења 191,) г. Истакнутоје на])очито да је он издржао прелаз нреко Албаније и поред тешке болести и издржаие операције. Јавно мњен.е и српгка војска примају са иајдубљом симпатијом ову о| длуку Краља Петра и Владе, јер нема Србина који није био сведок пожртвовања Престолонаследника за Огаџбину. (Пресбиро)

СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ 23. септембра 1918 г. После заузећа Врање наше претходнице настављају енергично гоњење непријатеља. По до сада добијеним извештајима више од 1500 заробљеника, међу којима командант једног аустријског пука12 топова већином тешких и 30 митраљеза пало је у наше руке.