Народ

јррОЈ 400.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 24 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.

.Народ« излази сваког дана по

цЈтампарија се налази у улици Коло, број 6.

В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

шт

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра^ају.

Огласи и белешке наплаћу}у се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

|\- прокламацији од јула 1914, Својим | г начким и Д р а г и м бима«, Престолонасдник Александар, у |\,ом почетку каже:

достојан повод за ј} 7 начки засл) г жено признање Краљево, Српске Владе и Српског Народа — Краљевском Сину, Престолонаследнику А-

нашу Србију наср-!лександру. 1 Г .10 је велико зло. Ау-ј На предлог Српске ро-Угарска нам је об- ; в ла д е> Краљ Петарпров ила рат. Сад сви и- шпрп ш »» ...... —

незгодан за њих, могу јуништити тај ратнима!теријал,јернема румунскихтрупауокупираној Румунији. Румунима је дозвољено да држе једну војску од 23.000 људи, а у Бесараби]и окупациону војеку од 100.000. Разрешенивојници нису добили дозволу, да се врате ку•ћама. - ^извео је у чин -ђенера|амо да будемо сложни ла Престолонаследника јунаци.« Александра. Прошло је више од Најмучнији дани најетири године, и за све ше историје дали су и о време Он је био ју- најсветлије примере по■(. п елогл бм-т^ жртвовања за ОтацбиЗнани и незнани

1к, а слога је била по]од и циљ свима дели1 а Његовим. У великом злу, које насрнуло на нашу рбију, сваки је гледао јш ве^е зло у томе 1 Т 0 се је тиме прети о, да се уништи Сло ода наша без које Срија не може ни пос ојати. То зло донело ри нам безакоње и по[ш/кење против чега се Је Србин вазда бунио, што није никада могао подносити ни као појединац, ни као члан рржавне заједнице. У томе и лежи тајна |]еднодушног одзива на зоклич »да будемо сложни и јунаци«, и да цела једна нација пођс стопама свога владаоца, који је био и том при ликом веран тумач ми сли и осећања свога народа. II цели народ, зсђен Његовим светлим примером, сложно и јуначки се бори, већ ево четири године, против насилника и отимача |земље и слободе наше. Сјајна победа над једним савезником нашег вековног непријатеља, победа, која нас уводи у нашу намучену Србију, победа која вра-ћа Слободу Србији, а нас нашима, милим и драгим, та побсда била је

Н У мученици и јунаци наши вазда су били \ра рвени надом у победу нашу, и тога ради подносили и најтеже жртве и надчовечанске напо ре. Међу њима је вазда светлео примером и данасНајмла4}иЂенерал Српске Војске. И као штоданаспристиже признање за поднете жртве и јуначке подвиге и испуњавапоносиом радошћу сваког Србина, — тако 1зе и једногвеликогдана сти ћи највеће признање, и Њему и свима оним који поднеше жртве и напоре, кад нас те жртве и ти напори одведу у слободну, уставну, демокрчтску и велику државу свих Срба, Хрвата и Словенаца. АКЦИЈА РУМУНИЈЕ Лондон. — У велико се интересују у Лондону за будућу акцију Румуније »Морнинг Пост« каже, да су Немци одузели Румунији ве-ћи део ратног материјала и сместили га у депое у Влашкој, ставивши га под надзор немачких трупа. Могуће је да су Немци у десили све да сваког момента, који би био

Последње вести јављају да је у разним ме стима окупираним од Немаца, букнуо устанак. Немци имају у окупираној Румунији 60.000 војника, с којима покушавају да угуше устанак. Румунске избеглице кажу, да има 10 не деља како су Немци по дигли ровове дуж це лог Дунава. Таке Јоне ску каже: »Кад еетрупе Споразума приближе Ду наву, румунска ће војска узети оружје. Нова војска биће боља по квалитету од старе.«

се пре рата иселили у Америку. Великијеброј пријављених. Већ су стигла у Хавр ‘2 транспорта са јаким контингентима, који ће се улутити на балкански фронт.

ХАРДЕН УПРАВЉАЧИМА

НОВИ БОРЦИ Париз. — Једна војна мисија српских официра врши рекрутовање Југословена, који суј

Цирих. — Максимилијан Харден објавио је у »Цукунфту« чланак, који је погпуно антипруски. Харден почиње да говори прво о немачкој политици у Русији, напада је и жестоко критикује. »У тренутку, када пожар словенске мржње, долази са све четири стране Русије и прети да упали све на један мах, на-који начин наши управљачи мисле да створе престолс, да успостане полигички норедак у земљи, где то неће примити никада девет десетина заинтересовлногстановииштва? Хоће ли наши управљачи да потпомогну планове противника и да створе један пожар од свих пламе* нова, пламичака и варница, које се диме, горе или тиљају измећу Владивостска и Севастопоља, измећу Мурманије и Ријеке?«

више комора.ЗО топова и око 100 заробљеника, од јих 5 официра, пало је у наше руке. У Албанији се операције развијају повољно. Напредујемо ка северу и западу.

НА БАЈ1КАНСК0М ФРОНТУ Комипике Савезничких армија на Истоку

Солун. — Срби по што су потукли јуче Аустријанце у пределу Врање у вези са францус ком коњицом гонз аустријске разбије не елементе и на стављају своје на предовање ка северу. У овим опера цијама, Срби су за-

јима 1 пуковника;12 топова од којих 6 тешких и 30 митра љеза. Више на запад,

француске снаге, које наступају са дивним полетом упркос свих могућих препрека у овом брдовитом кра-

ЈУ, успелесуда

0 ФЕРДИНАНДУ Лондон. — Валснтин Широл, добро познати публициста, пишући у Тајмсу« о Фердинанду, каже: »Његово је прво дело било, да проузрокује одмлх после његовогступања напресто убиство утицајног Стамбулова, коме је поглавито био дужан за његово ступање на престо. Ако је икад посто јао суверен, директно лично одговоран за увлачење своје земље у несре ћу, то је бугарски Фердинанд. И ако јеједан од главних циљева рата од стране Савезника обезбе^ђење светске безбедности противу милитаризма и аутократије, бугарски Фердинанд, који је на Балкану живо оличење свега онога, што има најгорега у милитаризму и аутократији, не сме остати господар свога престола.«

тао проблематичан, нарочито после догафаја у Турској и Бугарској, који указују на опасност за мале народе да се здруже са немачком царевином.

У НЕМАЧКОЈ Штокхолм. — Шведски социјалистички писац Сјостен, настављајући своје конференци |је о унутрашњој ситу ацији у Немачкој, опширно је говорио у Штокхолму о немачким политичким покретима. »Прошле зиме каже он — ратни план немачке врховне команде био је заузеће Ла Манша, уништење енглеске војске и скраћивање западног фронта. На тај би начин имали на расположењу велику количину људи,ј да их поново упуте у 1 фабрике да увећају радове око ратне концен-

трације против Енглеске на мору. Ослаи.ају■ћи се на заузете положаје у Русији, Немачка је хтела такофе да управи своје нападе на Индију. Немачка се надала да -ће овим планом брзо присилити Енглеску на мир. Овај план је пропао. У пркос тога војничка странка је врло јака и |још увек се нада да Ее победоносно иза-ћи из рата. Унутрашња ситуација је веома тешка. Ако рат траје још годину дана, Немачка Ее имати 200 милијарди ратног дуга, од којих 80 милијарди са кратким роком. Криза због исхране је веома заоштрена. Због оскудице у сапуну, хигијенске прилике све више се погоршавају: има много случајева кожних болести, чак у бољим класама друштва.«

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Качаника, на путу за Митровицу, сти гну један ј ак немачки одред, који су одмах напале и рас-

Ф И Н С К А Штокхолм —. Један од воћа рспубликанске странке у Финској, Шауман отКОД 1п ^ товао Ј е за ^ е Р лин У ЦИ‘

добили 1500 заро црштале. Брзином бљеника, ме4>у ко наступања и јачином напада спре-

љу да увери немачку владу, да је фински народ непријатељски расиоложен према кандндатури Хссенског пранца или ма којег јнемачког принца на фински престо. С друге стране фински се сабор сасгао, да решв

ЧИЛИ СМО да непри-’питаљс избора Хееснског јатељ УНИШТИ же-ђтринца, чији је избор пролезничку станицу. шлс недеље изгледао већ Један потпун ВОЗ,'еигуран, али је сада пос-

Лондон. — Коментаришући операције на запад. ном фронту, »Тајмс« у уводном чланку пише: »Борбе на западном фронту без прекида трају и сваког дана узимају све огорченији карактер. Непријатсљ се налази у опасности. Од свих еавезничких офанзиваје најкрвавија,француско америчка: ако она успе, проузроковаће повлачењс иемачких трупа. Ако немачке трупе на време не евакуишу Белгију, долазе у опасност, да буду затворене. Али је непријатељ сем тога озбиљно притиснут на две друге тачке у Шампањи и у Фландрији, где му прети катастрофа. Лондон. — Положај Немаца на сектору Камбреа постаје очајан. Енглеска се офанзива прати са великим интересовањем, јер, ако Енглези успеју да истерајуНемце из садашњих њихових положаја око Кам-

бреа и заузму потпуно варош, цео ееверни део Хинденбургове линије пашће и непријатељ ће бити прину-ђен на ново повлачење напуштајући нов терен и излажући се опасности каквог тешког пораза. Енглези врло добро знају какву важност ова борба има за будући ток рата и за то све могуће раде, да им напад успе, јер знају и то да ће пад Камбреа тешко потрести морал немачког народа, пошто су немачки критичари стално истицали важност комуникацпоног чвора Камбреа за одржање њиховог положаја у Француској. Ако Камбре падне, Лаон ће остати потпуно откривР“ будућим француским нападима. Од Камбреа завиеи цела немачка одбранбена линија у Француској. Остаје још шест недеља згодног времена за велике операције на западном

Ф Е Љ Т О Н

НДТИА мандис:

ПРЕТХОДНИЦА

Обожавале су га обадве, само њега. Лудом љубављу с тврдоглавим лукавством и сграсним жаром. Билоје људи, који су тврдили да ће се авантура завршити двобојем: сусретом с пиштољима на удаљењу од двадесет корачаја, или укрштањем мачева, у јутру, на једном пропланку Медон ске шуме. Зна се као из весно да је госпођа де Лир си ( еви ишла чстири пута педељно код Каина, а го спођа де Граеај код Ризе-а свакога дана. Како је могла да сс уврти у глаиу, — овим мудрим свстским жснама које су увск господариле собом, — једна тако претерана идејп, која им је узмутила живот, порсмстила њихове павикс, као што вста|> риз-

баруши на углу улице косу једној служавци? Господин де Кејера, без сваке сумње, био је светски човек, елегантног држања, одевао се код најбољег кројача у Паризу, доста млад, с лепим очима. Али, обадве заљубљсне жсне виделе су миого као његове, које су се смејале или пла кале! Без обзира на то, баш због тих очију онссу премирале од нежности и гореле због жеље. Да ли се њихова љубав раздражива ла због тог супарништиа? Могло се веровати, јер ова претпоставка нема ничег нсвсроватног. Жене својевољно прижељкују, с бесом, оно што би само по желсле, а за чим другв пемају никакву жељу. Добиш, то није увек за-

бавно; украсти, то је изнрсно. Оне се задовољавају да буду краљице, само под погодбом да свргну с престола. Госпођо, направите се да ме волете, да би ме ваша пријатељица обожавала; и, ако ми пружите вашу руку да је пољубим онда се могу надати уснама ваше пријател.ице! Свака од обадвеју супарница понудила је и пружила све, да би другој свако нуђење било узалудно. То је међу њима била, — пре двобоја пиш тољима или мачевима, борба лудоријама и дрскошћу. Кад су увидсле да ередства удварања не служс ничему, оне се одлучишс на крајњу безочпост. Ко је слао свакога јутра гоеподину де Кејери огромне ките љубичица из Пице; посетницом у цвећу? I'оепођ '1 де Грасај или госпођа де Лирсн Сеиико |е носила, у опсри, међу

јчипкама на корсету тракуЈизбере; да прсдпостави, с бојом џакеја господина'Али његова дубока захвал де Кејере, у очи награде ност због ове двос 1 руке д.Отеј? Госпофа де Лирси- љубави била је таква, да Севи или госпођа де Гра- би се осећао као прави сај. Једанпуг је једна од кривац ако би ее одлучио н.их очекивала у колимајна једну од двеју срећа когосподина де Кејеру, до четири часа у јутру на вратима једнога серкла, и када је четири сата откуцало, она је гневно узвикнула: њена супарница чекала је такође, пред самим врагима, стојећи у блату!

је му се нуде, а да нема озбиљан и одлучујући разлог! Госпођа де Грасај и Госиођа де Мерси-Севиразумеле су врло добро онај поштени осећај, да им је једина мисао била, да прујже доказа оданости или ку-

Међутим племић на кога шања, који ће привући осе упућивало толико дрс- к ле »а л « једној или другој, ког поштовања, пије остао а свака од њих стрепила је равнодушан; он је оклевао|°Д етроха, да не буде прето јс еве.Обадве врло ле-Г гекн У та пе, једна с коеом тамиомј Једанпут, оне су веровакао ноћ, друга с косом[ле да су одгоненуле, — јер

светлом као зора, он им није учинио нсправду пред двема подједнако ватреним жел.ама — изборје био бесмислица. Подсла јс мог./а да наступи тек доц није. Он јс требио да избере, он је био дужан да

је Г. де Кејера, за време |једне дпевне пресгаве у дворани Херц, дуго гледао погледом који упорсђује, груди двеју суиарница. Када су ушле, два дана по томе, заједпо, - оио еу посталс иаврснс пријате-

јљице, — на бал код госиође де Рирмонд, била је права вика од запрепашђења. Никада безочност разголиђености није толико прешла границе! Беле као снег на које су бачене две руже, груди госпође од Грасај биле су готово непокривене, а гоопође* де Лирси-Севи, сличне двема неранџама, сјајне, мешто мало позлађене, примиле су у себе сав дрхтеђи ејај у својсј гоплој двострукој округлини. Господин де Кејера посматраше. Тренутак је био значајан. Очевидно, избор, који није више могао да се одлаже — једино ако би ее остнарила митолошки голотиња богиња на брегу Иди, — нзбор је био свршена ствар. Госпођа де Лирси Ссви посматраше своју супарницу. Опа виде да јс госпођа

де Грасај услед сјаја своје белине, изгледала више разголиђена. Она је имала храбрости за одлучујуђи тренутак. Претварајући се као да јој је позлило због топлоте, она паде у једну наслоњачу, пред очима господипа де Кејера који притрча журно, а она са свом жестином поцепа своју хаљину! и паде у несвест, уверена у саму себе. Господин де Кејсра клскну под нретпоставком да подигнс лепезу када јој је испала, и рече јој сасвим гихо речи признања. Тада, госпођа де Грасај, да би се осветила због својга пораза рече, да јој је било нсмогуђе да се бори противу непријатеља који тако брзо »демаскира ево|ју заштитницу«. Али речи не могу ништа да учинс противу свршене етвари; ја који пише ово за лепе заљубљеме купачице, ви-