Народ

БРО.1 413.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

СОЛУИ, ПОНЕДЕЛјАК 1 ОКТОБАР 1918 ГОД

ГОДИНА П.

»Н а р о д« кзлази сваког дана по воднс.

Штампарија се налази у улици Колоибо број 6.

Б л а с н и к КРСТА ЈБ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћују се по погодби

Редакција је у улици Коломбо број 6.

ПЖИкК Ш 10 Т.Н

Немачка је упутила нову ноту Сједињеним Државама. Тај акт је потписао Солф, министар спољних послова, а

много што шта се десило. То мефувремс би'ће утицајно на тон, којим ће се са Немачком говорити, ако се у опште буде хтело го" ворити. Моменат је важан, да се

толико не сме

да овом кораку Немачке, н»у ће то затећи у положају побе-Јјснога. Она више неможепроменити тај став, и ‘то Макс се за овај махје оно што је за овај п 1> ен ебрегнути ни једна довукао и оставио Сол-јмоменат важно, и то у.околност како у пси>у, да једмом демо- толико више што се у холошком смислу, тако ратском формулом овом случају, Немачка и У области физичких протумачи, да је кан појављује у заједници ,ар Ц ;, Ј° ангажоваких наса Аустријом. После[п и Ј а - Све шго је сувипоражене Бугарске до-[ Ш11 °> а било је у моћи лазе на ред Аустрија и.Немачхс да се не деси, Немачка. Њихова војнај било еобзиромнавреме снага, као једини осло- или моралну страну, мора бити баченосвом тежином на леђа НеЈемачке жан док\

ка. Још нисмо избројали'Вилсонове пред тге, костоку и митраљезе, ратнији садрже јаснеелеменматеријал и остали плен. те> за које централне

Пемци у Дамаску, увидевши још пре четири дана, да је ситуација очајна добили су нарећење да евакуишу варош и да униште све шго би могло биги од употребе.

ИЗРЕЧ1ИА ПРЕСУДА

силе у својој ноти из јављују, да их прихва тају. Лондон. — »Евнинг Те леграм« пише: »Потучена на целом западном фроиту, немачке армије почи

целар Макс госорио и )ЗДИО ПОТПОМ0Г*НуТ пој,ом већинс, дакле, »у име народа.« Дзлеко је сд нае, за овај моменат, намера

пац за њихову политида трстирамо одговорјку у опште, делом је 1 е као један ва- ° л °мљена, делом дове- мачке куменат од кога дена питаље и за тој Дакле,

за сада једно

ке зависити даља војна сс оне, свс скуаа, не је главно: одговор Не

и дипломатска акција м°гу више надати как«Мачке је признање по

Савезника. Моменат је вом особитом полити

врло знача|ан толикој мери,

и то у

чком успеху ма колико

д 1 би ' 1 'руда и добре воље у

претензи]е у томправцу биле најолаже рече

всле цију.

у иолитичку ак-

ио, немогуће без как- Четири године рата вих нарочитих обаве-јбиле су довољне да се штења. Ваља сачекати формирају и циљеви развој догафаја и пре-!рата и принципи мира ма томе оценити деј-јко.ме Савезници тедке. ство СолсЈтовог одгоВо-^Ако их Немачка није ра и њсгову вреднсслухтела до последњих дакоју му буду Савезни-'на примити, она их сацц дали. !да прима у моменту За овај мах, док се' ем ртне опасности. Али немачки одговор не ка- као шт ° су те опаено

тегорише од стране Савсзничких влада, нас интсресује јсдан факт, који је ван дискусије. У времену кад се на западном фронту внде код Нсмаца припреме за једно повлачењенајширих обима, које 'ће

сти намениле ехаатања тцемачках управљача, сваксјако, да та припремљена опасност ни је остала без дејства и па оне, који су г је створили својим увећаним напорима и увоћаним жртвама. За солидност

раза, а на нашим Сазсзницима је, да га оцене онако како то Немачка заслужује

У ПАЈ11

Рим. — Узрок зашто председаик Вилсон није у своје време одговорио на аустријску ноту за мир. лежи у томе, што Сједињене Државе не признају више аустрзугарску монархију као државу.

У НЕМДЧКОЈ

Берн. — Стање је у Немачкој у последње време било постало веома тешко. Узбуфење радничких масабилоје >д|такво, да је претила о^пасноет од револуције. Пред том опасности све немачке странкс чак и социјална демократија насгојале суда отклоне опасност, по-

Лондон. — Описујући за узеће Дамаска, Рајтероз дописник у Палестипи паше: »Ја нисам иикада при- зивајући раднике. на

се врло лако мо^ћи пре- буду ћих односа пот-ретворити у расуло ие-.бно је, да семогућеиз-

сусгвовао ТОЛИКОМ БСССЉу и одушевљељу. Наши су успеси били сјани и потпуни и Турци су евакуисали Да.маск 17 септембра у подне. Наша га је коњица тада опколила. На иростору од десет километара видео сам на сваксм метру турске и немачке лешеве, претурена кола и волове, камиле и мазге. Немачки су рањеници проњтињали Турке оптужују•Ј.и их због издаје, а турски рањеница проклиња-

мачке војскс, — у том ( меис доведу у пропор-[ ли С у Цемце, штосуихдо-

врсмену, долази дипло-*Ц и ЈУ еа поднетим иапсматска акција, која ни-.рима к жртвама. шта друго не значн нс- ( Јсдио не треба губиго немсћ. Јер први по-Јтн кз в.:да, да је пред-

кушај принца Макса ујседник Вплсон објавио

колико је значио пру-јсвоју истори]скупосла-

жену руку, у толико ницу 8 јануара 11)18

вели до ове страшне катастроф^. По десетофицира, ао дессг војника турских, машући бслом заставом, молило је да их заробимо. Наш успех, који је био сазршен, мало пас јс стао жртава. Само један аустра-

одговор од 28 ссптем-.године, а примање од^ бра значи — сагнуту стране Немачке се јав-.јлијански пук задобио је виглану. 'ља к]>ајем септембра. ше хиљада заробљеника, а Му шта следовало са- За тих дсвет месеци|изгубио само четири човс-

мир. Раздраженост против кајзера и кронпринца све вишс је расла. Број дессртера попео се на 120 . 000 .

ПРИЗНАЊЕ

Лондон. — Штампа јав

ља, да Је Јсдан члан пру

ске господске куће у једном говору у Келну, изјавио: »Машициљеви мира изражени су у две речи »Наша кожа.«

њу велико повлачење

конфедерације у Уфи, Аксентијеву, ћенерал К н о кс је одговорио: »Тачно сте казали, да ми не мислимо да се мешамо у унутрашње ствари Русије инетражимо никакву материјалну корист. Већ чегири годчне расипамо

Немачка је у самртном страху. Гледајућн њихово уништење она зна да највећи ударац тек имададо'ће. И под оваквим околностима канцелар попово предлаже да прекинемо борбу и да се разговарамо. После псдесет и једног месеца вођења јсдног нечасног рата, Немачка хоће частан мир Прс сваког састанка за разговор о миру, кајзер и

животе и бстатство на

западу. То исто ћемо учинити и овде, али нећемо никада ни територијалних ни ма ко-

је друге врсте. Наставићемо борбу на истоку као и на западу,Д°кле год у Русији б) т де агената пруског дсспотизма, били они Немци или бољшевици. Када буде извршен тај задатак, народи Русије 1;е бити слободни, без икаквог притиска са наше стране, да изаберу форму владавине, која ће им бити од највеће користи.«

НА ВАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезнпчких армија на Истоку

После сјајне борбе, француска је коњица ушла у Митровицу 26 септембра, задобивши преко 400 заробљевика као и шного жељезничког материблок већине мораће у име јала и животних намирница. народа свсчано обећати, Француске трупе, које су 28 сепда -ћс испаштати немачкс тем бра ушле у Призрен, престоницу да°су То ”. 1 очини. ПрИЗНаТИ цара' Душана. задобиле су »ного заробљеника, међу којима једног аустријског ђенерала. НастављајуБи своје победоносне подви!'е, српске су трупе јуче у јутро ушле у Ниш, другу српску престони-

ИЗ РУСИЈЕ

0 НЕИАЧК0М ПРЕДЛОГУ

Владивосток. — При свом доласку у Владивосток, шеф енглеске војне мисије фенерал Кнокс је добио два значајна телеграма, један од председника московске општинске думе, а други од председиика државне кобфедерације у Уфи. Важност ових телеграма, који испољују праве тежње Русије, избија из одговора Јјенерала Кнокса, који је, захваливши сс председнику московске думе на топлим изра' зима, упутио овај телеграм: »Глас Москве истински је глас Русије. Наш

Париз.— Цела штам-је једини циљ да ослопа придаје велкку важ-'бодимо ваше земље од ност одговору Нсмачке. пруске тираније и њеТо је призиање цен-Јног дивљачког оруђа,

цу, псслз тродневне огорчене борбе

са аустро немачким снагама, које су имале наређење да бране варош по сваку цену. Француска је коњица ушла у Белу Паланку. Ослобођена територија Србије износи две трећине.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

тралних сила пред својим народима и пред светом, да оне ввше ве могу продужити рат. То је знак времена. Сви листови публикују

бољшевизма. Храбро! У Русији смо организовали војске пуне жара и дан вашег ослобофења јс близу.« Председнику државне

Лондое. — Непријатељ се повлачи на три сектора. Први је северно од Скарпе, где смо стигли на 2 миље прбд Дуе. На овој тачки непријатељ се повлачи иза канала Сансе. Друго се повлачсље врши са Шмек де Дама. Треће велико повла-

Беже на другу обалу Ене. Париз. — На обема обалама Мезе, Француско америчке трупе настављају своје успехв. Напредовањем ових последњих дана, нарочито за последњих 48 сати, загрожавамо цео немачки одбранбеаи снетем,

чење нелоијатељ изво- који браии важне тачди у Шампањв. Францу-[ке Бизанси и Ден-сир зи допрла до Ретурие иЛУГез. Артиљерија је врНемци врло брзо одсту-:ло активна, канонадасе пају на овом сектору. проширила на цео Вевр.

Ф Е Љ Т О Н

ги ДЕ МОПАСАН:

МЕСЕЧИНА ’)

Госиођа Рубер очекива ла је своју старвју ссстру са брачног пута из Швајцарсие. Млади пар провео је на путу скоро пет недеља. Госпођа Леторе оставила је свога мужа на имању у Калвздосу, а сама се кЈ>енула у Париз својој сестри у госте. Било је вече. У малом салону где је владао сумрак, госњ ђа Рибср је читала рассјапо и на сваки шум напуштала књигу. Јвоно зазвони. Завијеиа У путничкој тоадети г.ојави се госпођа Леторе и паде У аагрљај сестри љубећи јс Без везе, с предмета на иредмет, сестре су говори л е о здрављу породеце, о Фугнм етварима, док је

госпођа Леторе скидалај свој шешир. Већ је била иоћ. Кад дснеше ламиу госпођа Рубер погледи сестру у намери да је иољуби, али застадс уплашено и без јјсчи . I оспођа Лсторе јс имала са стране толико седе косе, која се губила у црпој глааи као сребри поток у шуми. Мсђутим било јој је тск 21 годиие. Почела је да седи тек од како је у Шв.чјцлрској. Готова да се заплмче госпођа Рубер јс посматрала своју сестру, и осећајући несрећу и сама, упита јс: — Хаириета реци мн шта је тсби? Кров смсх тужан и болсС1ап оиа одговој.ц:: — Ниј* пишта, уверавам

те, ти мислиш сигурко збогјсе жене упутише каиабсту

моЈе седе кссе. Али је госпођа Руберт дочепа за рамена н унсвши јој се у лицс почс понова: — Реци ми, реци шга ти је? Не лажи, ја познајем! Тако су се гледале очи у *. а ана очи и госпођа Лсторе бле-! да поче да губи свест и у угловима упалих очију завртеше јој се сузс. Сестра иоиови: — Шта се десило? Шта ти је? Реци ми! Папослетку промуклим гласом госпођа Леторе одговори: у дну мрачног салона, и млађа пребаци руку преко старије сестре, привуче је на своје груда и слушаше. —. Ах, ја сама себе не разумем; ја себе ие познајем. Ја сам ван себе од тоПази, сестро, и чувај се. Ми смо страховито слабе и како брзо падамо. У извесним моментима треба да па нас наиђе млаз лабаве нежпости, моменталне мелаихолије, треба нешто иеразумљиво и мистично да се такне наше душе па да осетимо по

цим у наЈзучја, да утонем у пољупце и да у њима удавим своју несрећну душу. Да, желела сам да се и он заборави, да се преда миловању и слабости, да осети и он потребу за мном, за мојим миловањем и мојим сузама. — Свршиће се —

Имам... ја имам љу- т Р е бу ва грљењем и љуббазника. И ослонввши че- лла| ' см ' ло на раме своје млађе сссгре, зајеца.

Затим пошто се мало умири, и кад сс вали у ње ним грудима утишаше оиа поче да говори, очигледно да би олакшала терет тајнс, поверавајући свој бол гријјател>у. ! Држећи се за руке

ШААА И ЗА5АВА

Ги познајеш мога мужа и знаш колико га ја волим али он је повучсна и сталоисена прврода, која не појима вибрације женског срца. ()н је увек исти, увек добан » нисмејан, допадљвв, и искрен. Ох, колико сам пута зажелсла да му се ба-

Рнвалство »...Зашто стз отпустили старог слугу?« Мстеоролог: »Био је ре}'матичан и увек је тачно предсказикао промену врсмсна!... Па шта ћу ја онда да радпм с*мојим знањем?!« Избор »...Ја бих радо хтео, да узмем једну од ваших кћери, — али једна ми је и сувише млада, а друга престара!« »То не мари иишга. Ста* рија ћс бити сва?!им даном

млађа, а млађа опет старија!« Заједљиво »Помислн само — ноћас, како нисам могао да спа вам, дођс ми дивна идсја за једну песму!... Устадох да је напишем, кад тамо електрика се нокварила ге иисам имао светлости, а јутрос, кад сем устао, већ сам заборавио!« »Да, да, ето и по гоме се може видети, како благотворну моћ има елсктрицитет!« Нежва мама ' Јованка: »Мама, мама, паш Псра пло у пом»јару и ево носи га ступЈ«

Забрннути син (Браћајући се из кафанс где није нашао оца). — Што плачеш мали? — Ах, ја сам изгубио мога оца, нсма га у кафани, на сам забринут, да ли ће моћи сам да нађе пут за кућу!« У будућности Г-ђа а д в о к а т (клијенткињи): »Ја ћујсднувеличанствену одбрану говорити и на крају, обе ћемо — пасти у нссвест, а то ћс најбоље утицати на судије и публику!« Пажљив

Мати (п; сслрављсна): Сеоски кафеџија (мо.мку, -•- га ве ]ј ми . - Т.

Ја

»Ох Б::ЖР ришем!« Заљу бљеи секретар 1’оспођица (која је ведила пасош, вративши сс):

кога узимау службу): »...II чнм чујеш свађу у кафани ти одмах бацај једног по једног наиоље, само пази, кад дође ред иа председника, баци га на ђубре, да

»Али г. сскрстару, овако не може остатн, написалијсс неби угрувао!« сте ми у иасошу: Јсти: за

нољупцск