Народ

утеху, да еу они, који се никад вратити неће,

честити Моравац изјављује: задовољан сам г сво]о 1 емрти дали жи- што сам видео евоје вот Србији, а њима жи- и х о ћ у да продужим вот у слободи. борбу. Три дуге, срцу и ду-ј Неисцрпна је снага ши три гладне, године, твоја, народе, борче и и ако подигоше у сва-браниоче, као што је роко је најважнија та коме планине брига, ивелика љубав твоја!,чка пута, који ће нас свакомс урезаше поно-,Притеци и помози О-јдоцније преко Шпани-

ВРОЈ 41

БРОЈ 15 ЛЕПТА

«Наро д« излази сваког дана по подве.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, УТОРАК 2 ОКТОБАР 1918 ГОД.

ГОДИНА П.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћују сс по погодби.

Редакција Ј‘е у улици Коломбо број 6.

•)А Д 0 Ш1IIIIIIV

Прошле су три године, три страшне године суморних брига и биствене чежње за својима, — и дошли су велики дани победе иобновљења. Слобода, која је пред оковима избегла из Србије враТа се V рујном одсевупросу-

их је то звало себи оним неодољивим и ма■ђијским гласом, којим једино говори Огњишч'е и Домовина. И тад је проговорило и велико срце нашег народа, велико у патњи и у борби, ве лико у љу бави и у мр-

те крви и у т з победни- жњи. И полазећи за срчка клицања њених браниоца. Као светлоствеликога сунца она продире у све кутове зачамеле, мучене, иони-

даване, али нс-псбедне Србије. На своме путу она је гонила непријатеља, враћала снагу потиштенима, брисала сузу плаканом оку, нејакима и сиротама доводи

цем он врши дужност, чини оно што треба,у

рацвје. Убијено је 114,утвр-ђује свој положај на војннка беле гарде. О- Истоку, да даје круну Фи-

статак је гоњен и сада је опкољен на једном малом острву. На Фронту Волге снтуација се побољшала и Чеси су поново почели наступање у области Свшбирска.

БОРБД ДО КРАЈА Берн. — Пз Беча јављају, да цар Карло улаже све напоре да би сс образовао кабннег из представника свих народа царевине. Овај њсму се самоникло по-!би кабинет имао задатак

1 ављу)е снажан осе-ћај дужности, који га доводи до самопожртвовања. У овим великимданима .... брига и чежња је пала, остала је дужност: Домовина зове! »Само да се видим са својима«, и својевољно

га храниоца и бранио- су скра-ћивана одсуства да, а нсутешнимау жа-ји враћајући семефсво шсти пружала јединујје другове, храбри и

да изради иови устав, по коме би се Аустроугарска претворила у конфсдерацију аутономних држава. Али цареви пројекти наилазе на велику онозицију Чеха и Југословена. Ови знају што хоће. Победа Спора зума им улива енергију за борбу до краја.

нске једном рофаку цара Виљема и да нц тај начин угрожава Савезнике у Мурманији, Све се ради без знања немачког народа и без преставника Рајхстага. Само социјалист Ебсрт има храбрости да тражи сазив парламента. Сви остали предали су судбину немачког народа у руке немачке владе.«

1,850.000 Амеркканаца. У самом септембру је преко 250.000 војника Сједињених Државапрешло Океан. Говорећи о војничкој ситуацији, фенерал Марк је рекао: Вести са фронта су изврсне. Што се тиче Америка наца, они су не еамо држали у шаху немачка појачања на сектору измефу Аргоне и Мезе,

ВРХУНац ЗБРКЕ Цирих. — »Лајпцигер Блат« пише: »У војничким стварима вофе су нам Хинденбург и Лудендорф. Али у политици имамо ли вофа? По уставу цар је пуномоћник федералних принчева, средиште свију војних и цивилних одлука. Он објављује рат и закључујс мир, он одлучује судбину немачког народа. У овом

УНШТЕНК снови

Цирих. — Док немачка запомаже за мир, дотле њена штампајош увек сања о иекој светској превласти. »Рајнише Вестфалише Цајтунг« пише: »Ма-

РУСИЈА Н ТУРСКД Цирих. — »Шгутгартер Цајтунг« прима из Берлина: Русија је изјавила, да за њу не важи мир закључеп са Гурском, пошто је оба повредила четврти члан Брест Латовског уговора, заузећем Бакуа, и изјавила је да се .налази у ратном стању са Турском што зиачи и са Пемачком, ако ова помаже Турке. »Форверц« коментарише: »Превише је доцкан да се приступи ревизији БрестЛитовског мира. Ревизија мора доки на општој конференцији мира.«

|ве^ћ су толико продрли, ^тррнутку, чаи хх иојриДИ" да сада загрожавају не- калнији елемента ие мисле мачке жељезничке ко-'да промене ову уставну

муникациЈе, које иду преко Седана, и које су најважнија артерија за снабевање немачкевојске. .

АМЕРИЧНА ВОЈСНА Вашингтон. — Ђенерал Марк је изјавио, да

је до конца септембра ре чежње, оненису мо- таџбини својој, да биЈје Тангер*, Казабланке|искрцано у ч Европи

консгрукцију. Влада је немокна да води униформну политику, и не може да спречи сталне супротности, које ремете јаван поредак. Све демонстрације за мир у децембру 191(5 биле су у ироти вуречности са радом и говорима политичара. Ничега злокобнијег одо вог недостижног у јединству, земља и иепријатељи

хоће да знају на чему смо. Да или не? Али никако у нсто време и да и не! Врхунац збрке свију врста је питање о миру. Још од владе Михаелиса ми не видимо више јасно. А четрнајест месецн прошло јс од тада?«

0 НЕМАНКПЈ Н0ТИ Парвз. — »Матен« каже, да Немачка оотојо и даље лукава и нелојална, али њен покушај са двосмисленим * формулама тешко ће је погодити. ле у свести угасити!поставши велика и слапојам о дужкости. КаоЈвна, могла да те приа је једно из другога грли и одбрани од зла

стицало. Д} г жност је иаметала бригу, брига е претапала у чежњу, обоје се слило у дуЈКНОСТ и обести сваке.

т

ИЗ РУС Лондон. —Недељнире-

к Дакар довести у Јужну Америку и од Дакара за четири дана у Бразилију. Важност Марока да у будуће ссигурамо наше снабдевање памуком

НАПРЕДАК АВНАТИКЕ Лондон. — На једиом банкету лорд Монтеги де Болие говорио је о успесима авиатике за ових последњих десет (година и изјавио измећу осталог и ово: Енглеске фабрике,сада конструишу аеропланске моторе у јачипи од 750 коњских снага. Тако да ће аеропла-! ни моћи да идуса мак- ЈИ с >’ " одељена мишљења сималном брзином оЈ1 о могуким ,-езултатима не200 километара на са Т| мачких П0,, ' Уда за , мир ‘ и да носе до три и по »Најес Винер 1агеблат« ‘и »Цајт« хтели су сабрати утиске словенскихкругова. Шеф чешких сгранака.Стапек, изјавио је, да понуда мира неће ни мало измениги држање аустријских Словена, додавши, да ни

ЊИХОВЕ ЖЕЛ>Е Париз.— Бечки »Рајхспост« каже да је потребно са Споразумом уредити ствари пре него што енглеске трупе заузећем Алета изазову дефинитивну катастрофу- 0 НЕМАЧКОМ МАНЕВРУ

Цирих. — Према дописнику »Франкфуртер Цајтунга« из Беча, у Аустри-

тоне.

НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезничких армија на Истоку

Солун. — Развијајући своје успехе;; Ј > ј 1,една оечка влада не може прошлих дака, српске су трупе заузе- 1дати оио штоЧеси траже , ;Оио Си довољан разлог,! ле сери ј у висова на 10 к.м. северно од Ј УГОСЛ овени су изјавили Кад су наше трупе^зиме операција енглеске. да дефинитивно И У Ниша, на обема обалама Мораве. Ва-'да ће наставити своју акиле у Врању засуо војске у Русиуи: 'смислу повољном за; I

ушле их је мирис здравца и есењих ружа, а зелени шимшир их је потсетио на њихове питоме баште. Моравци су долином Мораве носили лободу. Ту, на домаку она, била су њихова села, њихова чељад, њихове куће, њихове ликаде, њиховалојза.воћ-

водске У 1 јСјји. јсмислу ио “ и т “ с ‘ и ’‘ ^“'рош је на тај начин потпуно ОСИГура-'цијУ солидарно са Чесима Трупе ђенерала Пула Немачку рсгулишеМО 1 > Ј напредују северном Дви-|Мароканско иитање.« ном и њихов се главнк

стан налазисада на 160 миља од ушћа. Непријатељ се повукао на 250 миља, где је посејао по реци мине. Непријатељев пораз од 1 септембра је био потпун. У мурманском преде-

МДХИНАЦКЈЕ Цирих. — »БерлинсрТаг блат« пише: »У тренутку када сс немачки народ налазио пред најтежом одлуком, дознајсмо из органа подканцела-

на. Срби су запленили 4 топа; један и Пољацима. Иемци су об

непријател>ски авион оборен је пеша-, Јавили да наме 1 )ава в сазва ' . ти уставотворну скупштиДИЈСКОМ ватром. 1, { у мемачких посланика Повлачећи се из Ниша, непријател> Попи?( _ )^ 1 атенс(

је запалио депое и логоре. Ипак су пали у наше руке велика количина хране и стотине вагона. Француска коњица ушла је у ПИРОТ. шаци и браници. Све лу су настављене опе-ра Фон Пајера, да Немачка

и

један судија, који ће да одлучи време примирја. То је маршал Фош. Ми смо потпуно уверени у јасноћу гледишта председника Вилзона и чврстину, коју ће показати у своме одговору. Париз. — »Ом Либр« каже: »Самим тим, што је Немачка изјавила жељу, да поведе преговоре за примирје, доказује се потпуио, да је за Немачку нрекид непријатељстава апсолутна потреба. Један народ можс преговарати омиру, кад је, или кад нијз тучен набојном пољу, али не тражи примирје све дотлс, док има наде да ће из борбе изаћи часно«. . Рим. — Интервјуисан од »Ђорнале д‘Италиа«, прсдседник владе Орландо је изјавио, да тражење мира од стране централних сила и.ма у толико важности,

Париз. пише: »Оно што Не мачка жели да постиг не, то је примирје Француски н а р о д председник Вилзон сматрају да постоји само'што се појављује као ло-

ГИ ДЕ мопасан:

Ф Е Љ Т О Н

МЕСЕЧИНА

Ја знам да је све то луДоријц; али смо ми на гњслетку сви такви. Шта мо*е да се ради? Никад ми ии па ум није иало да га варам. Данас се то десило без љубаии, оез разлога: била је месечина на језсру Луцернсхом. Месец је како сам са п.и"е заједно, и увек јс он валазио начина да угуши иоје егзалтаране жел.е своЈим иидиферентним резо “ован.ем и држањем. Кад смо силазили са ви с ова за време рафања сунЧ® и кроз прозрачну ју 1арн.у маглу назирали равн ице, шуме, рекс и села, Асам ударила руку о ру !’)' и узвикнула: »Ох, како •ЧНО, мој драгм, нољу-

би ме!« Он одгоЕори ладно и поисрл.иво кроз смех слежући раменима: »Лар је разлог за мољубпе кад се човеку допадају пол.а?< 1о је замрзло мојс срце, јер ми није ишло у главу, да човск при овакиим сцеиама остаје ладан и непокретан. Иапослетку ја сам имала поетских дислозиција, којима мој муж није допуштао да се култинишу и развију. Шга још да ти кажем? Ја сам била казан пун паре хермстички загворен. Једног нечера (всћ смо били чстири дана уједном

Била је чаробна ноћ. И почех да плачем као И то се догодило,

не

Пун месец је био на средини неба. Високо снежне

луда.

знам ни ја како, као једна

Чух шум иза мсне. Је-Фрста'халицунације. Што се њега тиче...

планине и-згледале су каојД*” човек ета Ј ао Ј е и по-; Што се њега тиче... уа в0 _ сматрао мс. Кад се окре-сам га видела тек идућег

сребром покривепе, и да је дрхтала кунајућа мессчево прамењс. Ваздух је био мск и благ; н.егова топлина разњежава до губљења моћн владања собом, а душа постаје у то.ч моменту пријемчива и осетљива за свс око пас. ( еднсм на траву посма трајући ово велико и ме лапхолично језеро: у мени се будило нешто нарочито; осетила сам незасићену потребу ЛЈубави и одвратност према мом једноставном и досадном живо ту. Да ли ћу ја икад шетати по језеру поред човека кога л.убим? Да ли ћу кад год осетити пољубце у

нух, ом ме позпаде и прифе ми са речима: »Ви плачете, Госпофо!?« То је био један млад адвокат који је путовао са својом мајко.ч и чије су ме очи често пратиле. Ја сам била голико узбуфена да нс знадох шта да му одговојјим. Устадох и рекох му да сач болесна. Он поће поред мене, природно и са поштовањем, причајући о свом путу. Све што је он тумачио, ја сам осећала. Све што ме је узбућивало, он је објашњавао као и ја, бол.е

дана кад је отпутовао. Дао ми је своју карту! И г-фа Леторе, на рукасноје сестре, јечала је скоро запевајући. 1’ада г-фа Гоберг, узбуфено и тешко изговори сасвим полако: — Видиш сестро, није увек човек кога ми воли мо, већ љубав. А тога вечера твој прави љубазник био је месец.

ШШ И ЗАБАВА

Срамежљивост Мати: Зар се тај суплент није још изјаснио? Кћи: Ал, мама, он је веома срамежљив од.мах поцрвени кад тата само прифе каси. Резервише се Судија: Јесте ли вољни, да речи »коњ« и »магарац« које сте рекли тужиоцу повучете натраг, и да тиме ова ствар лсгне?... Оптужени: .. Јесам — али не за увек! Лаконскн

Пажљив Благајник: ...Да би били потпуно мирнн, изволите моју фотографију! Шеф: Хвала, али зар случајно немате ни једну без браде! Инднректно лечење ...11о, ви сте изгледа ми сада потпуно здрав!? Јесте ли моје пилуле сваки дан узимали? Сељак: Јесам, узсо сам их г. докторе, али то је било овако: Пилуле сам држао на полици, а мој петао скочио једног дана и

.. „I. „„ /-„„шрогутао их; Ја закољем пеМлад адвокаг: Је ли оио г Ј . Ј тла, поједем га и тако сам

Заједљиво но ја. И од једном он ио- ! Сликар: Помисли, драги:

који клијенат овдс.' Писар: За време ручка мора да је био неко... пошто ваш врскапут фали!

хотелу Феисл; ), 1’оберт, одмах после вечере леже, поћи, које је В 01 егворио јер га јс болела глава, аја за љубав. и да ли ћу икад изаћем сама у шслњу најбити грозничаво аагрљеиа

обалу јсзера.

ју сенцч лстњих ноћи?

чс да цитира Мисеове сти ховс. Ја се загрцнух доче-

пријагељу, данас сам при мио три поруџбине за из-

1 ;, 1 И једном силном емо-;раду портрета! цијом. Учини ми се каодај Пријатељ: Видиш ли, д<* брда, поља, јсзеро певају људи нису тако рћави као у хору најлепшу песму. што их сликаш.

. Лоповска ФнлозоФИЈа Лопов (који се узалуд мучи, да провали једну ка су): Доста је жалосно, да људи један другом живот тако тсшким чвне!

узео и пилуле и од тог дана ми је добро! * — Не можете ни замислити, колико много коштају костими за нас глумице. Н само да би смањиле расходс, ми нарећујемо својим шнајдерима да нам праве највеће дсколте.