Народ

БРОЈ 415.

БРОЈ 15 ЛЕГГГА

СОЛУН, СРЕДА 3 ОКТОБАР 1918 ГОД

ГОДИНА П.

»Народ« излази сваког дана по лодне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6. Власник КРСТА ЈБ. МНЛЕТИБ

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вракају. Огласи и бслешке наплаћују се • по погодбн. Редакција је у улици Коломбо број 6.

Док се у Паризу, на конференцији председника савезничких влада претреса и редигује одговор на последњу ноту Пемачке, дотле се код пепријател»а развијају догафаји важни и врло каракте-

маскира се промена режима. Оно, што би збиља довело Немачку у положај, који би јој омогућио повратак мећу остале цивилизоване народе, немотуће је сада извести у Немачкој. Потребно би било

ристични за општу си- изменити читав систем туацију с оне стране појмова, и порушити фронта. читав низ предодрефеНеобзируКи се за о-|них циљева, како појевај мах на сталне по- динаца, тако и целс дрразо на самоме фронтуж.авне организације. То вредно је видети нако- би значило упутити цеји се.начин изражава-јлокупни живот НемачЈУ симптоми самог по- ке другим правцем. То

разг

се не може извеети без

Турска, као век пре- зеликих банкротстава

Кад се има на уму да, према „Ом Ј1ибр“ Кле мансовљевом органу, Савезници хоке „накнаду за прошлостигарантију за будукност“, онда се може знати, колико ће сае то, почевши од нових демократа у Немачкој, па до сеПтиментллних извештаја о кајзеру.има-

ти утицаја на наше Савезнике. Свакојако ке се на конференцији председника влада позабавити и овим стањем код непријатеља, — и како ке се они састати да делс прг.вду, а не милост, можемо слутити каква ке се решења и одлукс донети.

НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Комишаке Савезиичкиз: армија на Истоку

тучени члан заједнице централних сзла, чини неуобичајене консултације преко обичнихвилајетских чиновника, немајуки ки куражи, ни могукности да то спроведе редовним путем. Шеф једног псграничниг Еилајета могоо је до сада вск да чује не баш тако утешнс пер спективе. Могукност, да се формира један кабинет од људи познатог аиглофилаЋ !мил пашс, више је него дозољна, да нас тачно обавести како је у Турској. Што се тиче Аустри]е, у њој су сада на реду »реформе«, промена устава и реорганизација, која би имала за циљ, да услори догађаје у самој држави и решење националног про

у области читавих фи лософских система и политичкихтеорија, које су овладале Немачком и створиле је овакву каква је данас. Ово се врло добро зна у Немачкој и зато се гамо и. не желе какве корените промене, нити се што р а д и у томе правцу, век се за сада истичу само људи, који би имали поверсње Европе, што им је сада једино к потребно. Са тих разлога и не видимо, да се кајзер у опште и појављује у овнм значајним моментима, век људи, којима би се желело изазвати поверење, у толико пре што они покушавају да говоре »у име народа.« С обзиром на досадање прилкке и обичаје у

У пркос рђава врекена, савезничке су трупе наставиле напредовање на целом фроиту. СеЕерно од Приштине француске трупе, потпомогиуте грчким једаницииа, савладазши взлике тешкоће, избиле су у долину Топлице, западно од Ниша. У долини Мораве српско трупе, иастављајући потискивање непријатељских заштитница задобиле су терена^°? ие и незав ” сне Југослана висовима северно од Ниша. У току шестоких борби оне су задобиле много заробљеника и 32 топа.

нашим аспирацнјама, зар кемо ми за љубав нсмачких империалиста да се одрекнемо свих права, која уживају господа око »1 5 ајхспоста« и »Најес Естеррајх«? Ми тражимо натраг наша права, ми гражимо помок и наши апели су за вас велеиздаја, ви нам забран.ујете да говоримо, да пишемо за одбрану наших права. Ви бацате у тамнице браниоцс иаше ствари, ви их терате у прогонство и, што је још горе, ви нас представљате целом свету као слуге Фармасонства, чак и као фармасоне.«

са другим народимаједну државну заједницу Представници траже, да се то парво међународно гарантује и захте вају своје потпуно ује дињење, елободу и независност, обекавајуки. да ке мањинама другог језина гарантовати право на национални, културни, економски и социални развитак. »Луке источне обале Јадрана — каже декларација — које с обзиром на становништво система острва и на њихов хинтерланд при-

бвај тон једпог од шс-'падају нашој нацији, фова кателичког иокрета бике отворене свим на-

блема да упути наро Немачкој ово је значитим правцем. Ааи све чајна појава. то имаке за последицу То је свакојако дало пад највекег бсамтера повода страиој штам-

Хусарека. Један цини зам нарочито пада у очи, да и Мафари тра-

пи да прононсирасен тименталнс гласоно и о самом кајзеру. Ма да

-7 (Ј А. ж'1 УЈ СО. /ЛС*ЈО^М Ј . ХТЛ.С1 же учешка у конферен- то неке имати жељеног

цији народа, које они и дан дани тлаче инасиљем апсорбују. Усамој Немачкој простом променом људи

деЈТтва, ипак се је почело говориги о страшној депресији кајзеровој, о његсвом »туговању«. КА ЈУГОСЛАВИЈИ

Берн. — Бечка клерикални листови »Рајхспост« и »Најес Естеррајк« напали су Југословене, католи-е, да су погпали под уплс.в Фармасона да би остварили независнујугословенс..у државу. Па ове иападе бискуп Махшј-ћ, са острваКрка, одговорио је једним отвореним писмом, у коме каже: »Ми, Југословени, католици век дуго времема идемо ка Југославији. Ова јс идеја имала увек својих вахрених бранилаца одНаполеона до Штросмајера. У Прагу су се чуле беспрекорне речи и баш оне које смо ми желели. Подјармљеље не иемачких народа је један конкретан факат. Ми не можемо дакудимо ни Крамаржа, ни остале, били они Социјалисте или и још горе, јер њихови су

на .Југу монархиЈе, доказује како су популарне југословенске асгшрације и како дубоко једииство влада мећу странкама и вероисповестима у циљу да се оствари велики пројект сло-

вије. САВЕТ У ВЕРСАЉУ

гшотести изнели на видело једиу чињеницу, једну истину. Они су захтевали да јодан пут за свагда прсстане једна неправда, која вапије за освету и гтрсд небом. Нкши господари држе у цркви говоре о Хркстовом еванћељу, али у полигици они уЕОде у праксу Ничеову теорију. Она са поштовањем примају папине пссланице, али у свом раду, заборављају »Силабус,« који осућује право јачега. Зар ће неко тврдити да смо ми шефови католичког покрс-та на словеиском југу, под командом Великог Ориепга, за то што гша додирних тачака између чашег програма ионогапра вославнлх Срба дезертера и крфске декларације? А што о.вл десертеритраже ствари, које се слажу с

родима па иаравио и онима који станују у

унутрашњости, позади наших територија, за њихову трговину. Наша је нација спремна да закључи с њима мефународне уговоре, који ке регулисати и обезбедитиову слободу.« Декларација се свршава захтевом да представници Срба, Хрвата и Словенаца учествују на конгресу мира.

У РУМУНИЈИ Амстердам. — Јављају из Букурешта, да је румунска скупштина са 85 гласова против 1 одлучила да се ухапси Константинеску министар пољопривреде у Бракановом кабинету.

0 НЕМАЧКОМ МАНЕВРУ

Париз. — 30 септембра се саетао у Версаљу под председништвом Поенкареа у ванредну седницу мефусавезнички савет, на коме су учествовали сви савезнички министри председници. Мисли се да су на К е штампе, указујући тој седници утвркени'да Немци покушавају главии потези одгово-|да наопако протумаче ра, који ке Споразум неколико битнкх тачака дати Немачкој. 1 14 вилсонових услова. Пзриз. — »Фпгаро« на-

Париз. — Француска штампа наставља испи тивање вемачке ноте н упоређује је са изјавама немачке штампе. Штампа једнодушно изјављује, да је дсвољно читати немачку шта мпу, па да сеСавезници увере да је неопходно потребно да од Немачке затраже највеће гаранције. Листовн публикујуиз воде кз чланака пемач

Ј1ДКД ДЕШРДЦШ браја етапе, по којима ће —:— се ситуација раЗвијати у

Цирих. — Из Беча:

случају ако Пемачка у це-

Представници Хрвата,!лини прими савезничке уСлог .наца и Срба из|слове: Нсмачка ће изјавиАустро-Угарске, Боснејти да усваја 11 услова, ои Херцеговине публи-јбећавајући евакуацију тскују једну декларацију:рнторија и поновиће молу корист општег мира|бу за примирје; неприја на основици права оЈтељства ће за то време в потпуном И савршекоћГдаље трзјати. Председник самоопредељењу наро- Вилсон, проучивши тражеда, да би се утордилоЈње примирја одстранеНехоке ли они створити ! мачке, саопштиће га сво:СД 1 'у незавиену држа-!јим савезницима, док -Ке се, ну или ке формиратиЈнепријатељства продужити.

Врховна савезничка команда поставиће услове за примирје које ће Немци морати да усвоје, а нспријатсљсгва ће још увск трајати. Париз. — Према информацијама из Вашингтона још се ништз не зна о намерама америчке владе, као ни смисао одговора, којиспрема да да на немачку ноту. Полузваничне агенције се ограничују на изјаву, да се некедуго чекати на Вилсонов одтовор. Цирих. — Немачка штампа у опште је веома резервисана у погледу ноте за мир. Многи листови се задовољавају излагањем самих чињеница, пропракајуки их са врло к]>атким коментарима. Очевидно им је тако нарефено. Треба забележити да листови центрума и социјалне демократије испољавг.ју неки оптимизам. Скоро код свих се наилази иа реч: жртвсвање. алфред капнс:

Ф Е Љ Т О Н

Л 0 Н Л 0 н

Наш пријатељ Гаетои римал живео је с једиом малом и мирном плавушом која је изгледала стара дваДесет до двадссет г.ет година. Он ју је звао Лонлоп и ми смо Ј'е звали Лонлон, не имајући никада жељу, Да доз{1а.мо њено правоиме К0 Ј е ј°ј У осталом нијс служало ни на штс у животу, ко.јим је жквела и одноеикојс је одржавала. Свлкога јутра, долазећи У министарство, ми смо пи г «ли Гримала: »А Лонлон, како је данас са здрављем?« и у опште нисмо ни очскивали одговор, јер идеја Да Лоплон може бити болесиа није нам ни падала «а цамет, због тога штоје оаа имала увек исти изг -тед и кнракгср.

1 Њихова веза трајала је од пре неколнко месеци. Гримал је с њом направио познанство на излазу из радње у којој је радила, и како није био богат, а илашио се од лутања, то није дуго оклевао да је смести у свој мали момачки стан. Он јој је очевидно посведочавао своју накло ност и. ову случајну заједницу било је пријатно ви дети. Оло чиме је Лонлон гос подарила, беше укус пре ма ]»еду и чак и према ла ком расксшу, као што јс излаз у пољс или ресторацију — кад су нам наша скромна средства дозвољавал», — уиск је жс. елт да рано лггнс. Гастоц с,- слабо одупврао, јер иијс »:мао тсмперамснат весољака, а

и знао је да она стоји цс лога дана у радњи. ■ Од свију наших другов:' ја сам био једини који сам јој кадкада управљао ц друге речи, а не само баналне комплимеите или ма как ве примедбс у погледу тоалетс. Она је на свој начин кадкада гледала и смешећи се, набирајуки лако чело са извесном гордошћу, а ја сам по томе судио,да оиа пиЈе била тако безна чајна као што смо ми мислили. Опа је примстила, да обраћам пал:њу на њу, и да често личим иа човска, који се интересује онцм што она кажс; затим, мало по мало, према приликама, она м« је причала одломкс из историје свс је прошлости, које чак ни Гастон није знао, а који нису били ни вр;.о дуги пи врто драмски и тако сам успсо убј зо да са;.нам све емоцвјс њсног скученог ЖИВОТс!«

ПреГримала, билаје при-.породгци и свршише се јатељица једпог студента/тгме што их она напусти, а прс студепта једног же-,без сваће са оцем и мајлезничког члновника. У то;:< м, ксји су се брзо помкврсме вмала је осамнајест рили са овим положајем, годнна и становала заједно.готоЕо нормални.м у њихос оцем и мајком, радени-|Вој средкни. ци.ма врло сиротим. Желев- — Нрага! Зар су они баш нички чиновник, сусед, до-^од увск били венчани? релаз о је врло често код њ. х че Лонлон, као да је то бион је требао да се њоме ло нешто што треба да ожсни. Кад је казала ту знам. реч, управила је очи у мс-ј Она их јс чссто и после нс, ди би видела да ли ве-Ч-ога вићала и давала им

рујсм и понови: ■ - Да, он ј< ТЈ.ебао да се ожеви мноме. — А и верујем вам, Лонлоп, рскох. То је са свим нриродно. Билајс врто срећна п продужи причу, коју ми је причала с комадом хлеба у руци једне недсљс на Мзрии, приликом веслаи.а најпријатније забаве иаше мале пријач ељскс дружиш/Ксл 311ИЧКИ ЧШГВПМК С( 1 ије (жснио њомс. Услсд тога одпочешс прсг ’. рке

нсгеаца. кад би уштедила, јер је била добра раДсница. После годину и по дана, железнички чиновник наи-ђе па рћаио друштво и напусти је. Е? да сте нмалиједно дете? рекох јој. — Да, али нисам га н мала, одговори она простосрдачио. Го је чудпо. Лонлои, после ове аванг)ре, остадс разборита »месецима«. — По том се везола са једним студситом

медецине, и по слш неколико недеља. Па то је сачувала само горку усломсну. Он није бзо ни мало озбиљан имао је одличиа познанства и дружио се много са светом. — Био је дечко и сувише изнад моје средине, додаде она. - Врло добро! у толикој боље, Лоилон, то је баш оно што вам је трсбало. Она се уозбиљи: — Ни се варатс. Зиам врло добро, да сс јсдан бсгат човек, с породицом и позианствима не може никада да сс сложи са мном. Онај, који ми трсба, напротив, то јс младић без имања, који ће радиги и етворнти себи положај. Он ће разумети да сдм ја до маћица и да не волнм да лутам. Смсстићемо сс уједан стан, што даљс, и ту је свршено. Ја шппс одатле неку пи макнути. — Ко зна, Лоилон, рскох

нродужујући њеи сан, ви ће те се можда венчати? Оиа поцрвсне и рече: — Ох! то ће бити дивпо! I' Па један мах она поче да се смеје, и показујући на Гастона: — Ни мислите, на? овога пута још не! Лли сам успео, не тражећи, да мв открије идеал који је тако брижљиво био сакривен у њеном малом мозгу, да га нико мећу нама ни мећу њеним љубавницима никада није ни нагаћао. Брак је за њу био свети циљ, највиши награда коју судбина може да додели једној жени. У њсвим очима брак пи|је значио само уједињењс два бића освештано законом, већ нешто изван тога, потпуно независно од супружника, јсдну врсту величанственог и неодољивог поклона што виша сила додељује само изабранима. —■ Наставиће се —