Народ

Б 1 ’ 0 Ј 410 .

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази сваког дана по подне.

Штампа рија се налази у улицв Колоцбо број .6. Власник ГСРСТА Љ. МИЛИТИЋ

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 1 ОКТОБАР 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке напла^кују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6,

НА ЕАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Коквпике СаБезвичких армија на Истоку На целом фронту, наглим напре довањем наших истакнутих елемената, успели смо, да свуда сломимо непријател>ез отпор и да га натерамо у стрмоглаво повлачење. Западно, Французи су заузели Пећ и задобили 600 аустријских заробљеника од којих 25 официра, 4 митра л>еза, 3.000 кола, материјала и разних намирница. Северно од Ниша Срби су, после жестоке борбе заузели Крушевац и Алексинац.

уверила се је, да >;гвожђе« није тако јак аргуменат у руци онога, који неће да зна шта је право и слобода.

ОДГОВОРЈИАЧКОЈ Одговор председника такнуто, и по свему је

Вилсона на немачку но ту од ?‘Ј. септ. упућује ствари правим путем. Сматрајући, да још није време да дипломација узме директиву у Јсвоје руке, он.свсшто цредходи томе моменту, предаје војном савету, да доведе у ред ипрема садашњој војној надмоћности Савезника.« Довољна је ова констатација за веровање, да Мемачка не-ће моћи успети својим последњим макевром. Али оно што своди Немачку на прави њен положај — кривца ибезаконика, — у одговору цредседника Вилсона, нарочито је наглашено. Да би се, у опште,

»еопсШт в 1 11 с сјиа пои.« Пошто су овако постављени основи за једну могућност преговора, у одгое.ору је дал>е речено: ко може бити тај ко би могао преговарати. Једном негацијом, да се »пеће расправљати о миру са самовласним факторима, који су до сада управљали Немачком«, јасно је речено чији мандатори треба да буду преговарачи. Да не би у томе билос}'мње, стављено је до знања немачком народу, да ће његова воља у о в о м случају бити пресудна. Кад овај одговор буде објављен у Немачкој, поменуће многи Отона фон Бизмарка, могла претпоставити ијкога су догафаји и омогућност каквих пре- вом приликом деман-

говора, пот))ебно је, да Немачка потражи у кодексу оне одредбе и правила, која је одавно одбацила. Вилсон је упутио Немачку, да своја антиевропска схватања о вофењу рата Јоведе у склад са моралним тековинама цивилизације. Ово је нарочито у одговору ис-

товали. Године 1862, обзирући се на догафаје пре двадесет година,

ТУРСКА НОТА Лондон. — Нота коју Је Турска преко свог амбасадора предала Сједињеним Државама тражећи примирје и мир, гласи: »Потписани отправник послова Турске има част, да извести мииистра Сје дињених Држава, да цај)ска влада моли председпи ка Сједињених Држава да на себе ирими задатак за успостављење мира.да ову молбу саопшти свим ратујућим странкама и да их позове да одреде пуномоћ нике за почињање преговора. Турска влада усваја, као основицу преговора, програм који је изложио председник Вилсон у својој посланици конгресу 8 јануа ра као и у својим доцнијим изјавама, нарочито у говору од 10 септембра. Да би се престало са даљим проливањем крви, царска влада моли да се предузму кораци за иепосредно закључење општег примирја. У НАСТ Г. ПАШИЋА Господин Веснићпосланик Србије у Паризу давао је три ручка у част господина ПашиГа за време његова бављења у Паризу. На првом ручку били су: г. г. Пишон, Клоц, Луи Барту, Пенлеве, амбасадори: Сједињених Држава, Италије, Енглеске, министри Бел-

дије, Луи Марен и је-јка чешке уније, Станека, дан већи број пријате-јкога је 85 чешких општиља Србије и њене Југословенске браће. На трећем ручку били су: г. г. Маклаков амбасадор Русије, Бенеш, секретар чешког народног већа, Нелидов руски министар у Белгији; Југословсни из Париза и неколико књижевника и профессра париских.

ВИЛСОНОВ 0ДГ0В0Р Лондон. — Енглеска штампа једнодушпо одобрава Вилсонов одговој). Њени коментари су савршеи изЈ)аз јавпог мнења. »Вестминстер Газет« пише: »Одговор не иде немачкој влади, већ нсмачком народу, који ако има храбрости и независности као остали слободни наради, треба да то докаже, очистивши владајућу класу, која га је довела до пропасти.« Лондон. — Цела енглеска штампа, комецтаришућу иови Вилсонов одшвор, једнодушао изражава сво је задовољсгво. »Тајмс« пише: »Под нс-

на изабрало за свог почасногграћанина. Цео срез 'Гелча дошао је у главну варош на свечаност. Па свечанссти су били и ју гословенски и пол.ски представници. Парод је бурно поздравио говоре југословенеких и пољских говорника и обасуо их цвсћем. Чешка говорници, у сј)сд френетичног пљескања народа изјавили су да желе да живе у тесном братству са Југословенима. Др. Корошец јс ириказао развитак југословенског народа којн је данас после то.шко пјзоливене крви и после толиких паива чврсго уверсн да је н.егов једини спас једна независ на и слободна југословсн ска држава. Југословени ће и даље ићи ка свом циљу без компромиса. Ми приносимо новом трајном савезу Чеха, Југословена и Пољака каше срце и нашу РУКУ-

ки кругови већају о од говору који ће ссдати на нову ноту председника Нилсона. Представници врхов не команде учествујуу овим конференцијама. Текст одговора биће утврфен што пре.

ФОШОВО №ИШЉЕК>с Париз. — Према неким ипФормацнјама, ђе-

посредном евакуацијом те-|иералиснм еавезнЈзчких риторија од Немаца заузе-;војсака, шаршал Фош је ти, председник Вилсон је’захтевао, дасљезничке подразумсвао у својој пр- владе, пре разговора о

вој ноти и руске територије. Председник Сједињених

ма КГКЕОМ ПрИМИрЈУ, морају тражити од Иема чке, да преда цео свој

седепоновати на местима, које ће Савезници одредитн

Бизмарк ]е рекао: »Ве- ги Ј е и 1 рчке и министар Француске у Србији Фонтене; генерал Гијома, Таке Јонеску и др. На другом ручку били су г. г. Лсон Бур жоа, Албер Тома.Франк

лика питања неЕе би ти решавана говорима и одлукама већине, него — Пигсћ Пзеп шк1 Н1и1«. Немачка, која је овим ратом хтела да ■ реши

Држаза питао је Немцс, да ратни материјал којн ће ли они сматрају 14 тачака као ссиовицу запреговоре и да ли их у том случају усвајају пре сваке друге дискусије. Није питање да ли Немачка пристаје да дискусује о овим тачкама, већ усвојивши их без ј>езерве, да ли хоће да започне дискусију о њиховој непосредној примени.«

Берн. — »Слозенац« јав ља: У Телчу, у Чешкој, била је прирећена велика све »једно велико питање«Јлен Бујон, Андре Гар-'чаност у част председии

СВЕЧАНОСТ У ЧЕШНОЈ

ЈМЦЕМЕРН9СТ Париз. — »Тан« опшир но аиалкзује пацифиетичке изјаве непријатеља, да по кан:е н.егову лицемерност и закључује, да се Немачка позива на Вилсоновс прин ципе уједаном циљуда избије Савезиицима оружје из руку. Јер кад би нресгале борбе, кад бн се немачкс трупе прибраде и кад бн се царска влада учврсгила на власти л ностала популарна опда би немачки пуномоћивца оборили једну по једну, тобсжње основице за преговоре. Крв би била узалуд проливена и требало би поново започети рат, а лод којим условима? Или би требало потписати ужасан мир, а за колико времена? Немачки каицелар пргшц Макс и његова два аћутанта Лудендорф и Шајдеман преварили су се, ако су толико наивним сматрали председника Вилсона.« АУСТРИЈСКА ФЈ10ТА Па[)из. — Данас стижу поједаности о по-

Председпици влада'буви аустријскс фл<>

Споразума одоорили су Фошово мишљење.

У НЕШЧКОЈ Цирих. — Немачки листови, који су стигли у Швајцарску не доносе још никакве коментаре у погледу Билсонова одговојјц на немачку ноту. ГТрема најновијим телеграмима из Берлина, компетентни политич- њено и нзјзад морна

те у Боки Которској 1 фсбруара озе године. Ратна лађа »Сан Георг« која је била у пристаништу Тивта, тачно у подне истакла је једну црвену и једну белу заставу и испалила један плотун из свих својих топова. као зиак на по буну. Настала је борба измефу официра и мор нара. "Јсдан је официр био убијен, а много ра-

ри су их све разоружали и затпорили. Међу њима је био и контра адмирал Хаус, командант Боке Которске, са својим штабом и командантом »Сан Георга.« Остале су ла•ђе одмах пристале уз «Сан Георг«. Обалске батерије и логор заробљеника црногораца такође су се придружили револуционарима. Црногорци су савладали жандармери ју и спречили евентуални напад псшадије. Свака лафа и свака обалска батерија изаб|)але су г/о један одбор. Цснтрални се одбор сместио на »Сан Георг« и управљао покретом. Само су 6 ј>од «Ноаре« и сумарени остали неутрални. У том моменту командант Ерцегновог \путио је побуњеницима ултиматум, запретивши да 1;е против њих послати пешадију и да ће их све потопити, али су побуњеници одбили овај ултиматум. Адмирал Његован упугио је побуњеницима писмо обећавши им да ће у будуће свс боље бити. Озо писмо није имало никаква успеха. Побуњеници су се надали да 'ће пешадијски пукови, који су билиуоксЛИНИ, ПЈЈИГрЛИТИ ЊИ\0ву ствар. Истога дана 82 пук, који је био на путу за Албанију, стигао је у Боку и добио наређење да нападне на побуњенике. Војници су то одбили и бацили оружје. Позвани су нсмачки пукови у помоћ. Ови опколише 82. пук, и он буде интсрниран. У вече командант пристаништа затражи примирје од побуњеника обећавши им телсграфску везу са Бечом,

»ФРсД капис:

Оиа би казала за неку »еву. «0.ча је удата«, не Ревујући при томе никако

ву мисао ии за кога муа па свет}\ као кад би изала, дч је опа црномааста или богата. За њу постојало само то, удаз или не. Јичност, коју је највишс Штовала од свију иа зем1иној кугли, била је једна Д к-ених тетака која јс јсдини пример у поКивци била веичаиа у се^мнајестој годиии, и жи«. 1 и јо у браку скоро чеГОсвг годинаи Онв је чеишла код њс, врло ио' ж но, као на неко свето Ксто. 'I« л,у да оеједнога дана ^на, чувала је у дубиии душе, исдмрцуту и

Ф Е Л> Т 0 Н Л 0 Н Л 0 н —2 непоколебљиву и поЈ>ед свих својих авантура, то је био сав њен морал и вера, и ова мисао била је довољна, да је одржи у уверењу и у опасностима њене трошне егзистенције Самој тој помисли она је одавала извесно поштова ње и осећала, да је изиад жсна, ксје мисле само на аабављање, и због тога се примећавало нскада у њепом погледу изненадно достојанство. Она се и преобразила тако у евојој упорној нади, прндржавајући се принципа потпуне чврстине и морала, да је била достојна брака. Премр својим л,убовиици.ма, била јс потиуно верна; опа би поцрвенела, ш-д би оставнла једио

јга да би отишла с другим бојатијим, и у осталом она није напустила ниједног. Напротив, то су они, који су је два пута оставили, мада јој нису могли ни најмањи прекор да упуте. Она је припадала опој многобројној врсги жена, које никада нису первезне и поред неуредног живота; и које увучене судбииом траће у всзама увек несталним, увек несигурним, дивне диспозиције за највише врлине. и не разликују се можда и зузимајући само у срећи од створења, која су херојски часна. Кад дође врсме распуста Гримал оде да проведе месец дана код своје породице у унутрашњости. Он загрли Лонлон и оствви

ни једио ни друго. По сво- болова. Ја верујем у суд-

ме повратку, заиста, Гастон се задовол,и, да је понова види према своме расположењу или задовољству; по том се њихови састанци проредише. Како оиа није волела, ни

ичије помоћи, њена се у-јГримал, и поред свију оштеда врло брзо изцрплајсобина.није престављао љуи тада је Лонлон дуго раа-јбавника, каквог је она заћу једног дана бити жени- мишљала, стварзјући хи-ј.мишљала. Она је одлучила, ца крајње озбиљна и на љаду оштроумних рачуна и да више не почиње сли-

бину, и увсрсна сам, да Је све озо привремено, и да

воме месту«. Бало је у то-јправећи са својим иоследме заиста неког надахнућалњим петпарцима невероиеког неискоренљивог уве-[ватне комбинације.

да наваљује, ни да се жа-Јрења у врло блиски бољи ли, он се једнога дана у- живот. даљи, без гриже савести. У мећувремену, кад је о• стајала сама, преживљаваЈедна од најлепших црта!ла је са великом храброш њсног каратера, била јејћу најтеже и најмучније врло прост и природан на- часовс. С таиовала би на чин којим је подносила на- шестом спрату у малој сопуштања. Могла се срести[бици некс куће у предграсутрадан по једном одовихјћу. чији је намештај био догађаја, а да се ни мало.врло стари и јефтин. Са не буде у незгоди пред опо нзколико франака коњом. Н>ено лице није оданало пи љутњу, ни жалост, иа чак ни горчину. Ја који сам јс познавао, читао сам у њеним очима: »Заш то ме сажаљевати«? Зар то нијс било неизбежно? Зиам

је је зарађмвала преко недеље, кад би нашла рада

јој нешто новаца и ма да углавише мећу собом, да оонова отаочну на крају врло добро да ћу доћи до распуста заједнички живот.свог циља после много муипик у то нису веровали ка, несрсћа, гш можда н

чан живот, и да се у будуће веже само с младићем који ради и који се брине

Тада би узнемирсна ја- ла своју будућност, Али је сио видела, да се прибли- због тога била п])инућена да очекује овај сусрет у иајвећој оскудицв. Једног новембарског јутра, три месеца по прекиду с Гастоном, она сиђе из своје собе и пође брзо тротоаром и иађе се прсд једном радњом за паковања. Помоћник радњс, висок,

а;ана тренутак, да ће бити принуђена, на рђаво владање. У љубавним изјавама није оскудевала. Збсг њеног свежег лица, лепог одела, чистог и веселог изглсда, често су се окретали за њом радш.ци, па чак и го

спода, кад би излазила из млад човек, гологлав, с ду-

радње. Али она није никада усвајала кратке пред

успевала је да једе Ј’едан- Л оге свију ових људи, који пут дневно. 'су је врсбали. Кајала се

Међутим у сретиим часовима она је штедела и никада јој нису недостајале иајпотребније ствари. Али, чим би остала сама и

што Је једанпут поклизнула са оним студентом, који ју је приморавао, да се »забавља«, водио јс на вечеру и устајао са спанања у

живела од свог рада, бсаједци сат ио подас. Сам

гачком плавом кецељом о врату, с писаљком за увом иадгледајући увијање пакета у платно, — препрсчи јој пут шалеђи се. Познавала га је из виђења, али иикада нису проговорили ниједну рем; она направи нокрет, као да хоће' да сс врати. — Свршиће се —