Народ
БРОЈ 15 ЛЕПТА
СОЛУН, СУБОТА Г. ОКТОБАР 1918 ГОД.*
ГОДИНА II.
»Н а р о д« излази свзког дана по подне.
Штампа рија се налази у улици Коломбо број 6.
В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вракају.
Огласи и белешке наплафују се по погодби.
Редакција је у улици Коломбс број 6.
Е ГАГАНТНЈК
Коментауишу-ћи отоме, какав избор и којим путем може да по■ђе немачки народ, ен глеска штамца, готово једнодушно, к\нстатује: Немачки на\>од има само два излаЗа, којихј се може латитИ, Први је излаз\да не-
са једним слободним народом. Гледиштефранцуских листова види се најбоље по писању »Тана«, који у једном од последњих бројева, долази до ових закључака: »Немци се утркују да покажу штојасније свонего јју неверу. Пре мачки народ, познава- шт0 ј е Вилсон и пријући Вилсонове аахте-| мио одговор немачке ве, у погледу униште-. ВЛО д е> њсна ј е штампа њаимперијалнзма, џри-' почела ве ф д а ИС тиче, стане уз кајзера и да как0 ова ј одговор не ГПП 1 Р плпепап а --
изрази своје поверење аутократиш и да јој повери сва срества иј нољу своју у борби до краја у одбрани нсмачких установа. Други је излаз, да, увидевши, да га је цар-|нас само уверили, да ски режим упропастио.ту без части и да желе учини оно, чиме ће ус-'да се нипошто не заведе
веже Немачку. Шта би то било, каже »Тан«, кад би смо одобрили мир а не би смо узели одлучне гарантије. Управљачи немачки ни'су размишљали. Они су
пети да се отресе тога режима. У првом случају, ми му нс можемо наметнути форму владавине. Слободг н устав, наметнут Немачкој од Савезника, било би нецелисходно. Ако нсмачки
правда у свету. Они не поштују конвенције, коЈе садрже еве друго, само не силу. Са влада |јућим круговима немачким ми се не можемо споразумети, јер су они то онемогућили. С тога треба да и немачки на-
народ останеверан кај-;Р°Д то У ВИ Д И - Мисене зеру и одлучи се, да га ;Можемо ослонити на на престолу одржи, и'Р еч оних > К0 Ј И С У пам продужи систем . који намстн У ли Р а ' 1,д< он престављз, онда сеј ссиии тај његов избор мора? ћћНпИ ЈИНИоАт примити. А 'и V томј Лондон. — Председник Случају мора|во ОрС ду-Ј аустрвјског минисгарског
министар спољпих послова руководили су израдом Брест Литовског и Букурешког уговора. Аустрија сада према овим уговорима држи добар део плена. Она је одз'зела Румунији 12.000 квадратних километара, њена војска држи велики део Пољске и Украјине. То је рекорд, не једног невиног рата за одбрану, већ 'једног отворсног напада«.
РЕВИЗИЈА УГОВОРА Базел. — Румунска је влада упутила Немачкој ноту, тражећи ревизију букурешког уговора. Према »Дрезденер Нах рихтену« на последњем румунском крунском савету нападало се на букурешки уговор и поверено је влади да поново објави рат централним силама.
ЗАПАДНИ ФРОНТ Лондон. — Непријатељ чини велике припреме за евакуацију белгијске обале. Заузе^ће висоравни око Турута од страџе Белгијанаца доводи у велику опасносг непријатељеве комуникације са обалом. Падом Лила, стожера, на који се наслањала сва немачка нада, немачки је цео фронт поколебан. Немци више не могу да се задрже ни на линији Мезиер-
дре-])еие изјаве каицеларове и кажс, да се треба чувати од сваког изненађења, захтевајући од Немачке озбиљне обавезе. »Ако се — примећује »Тајмс« усвоји примирје с Немачком а не уради, да се она онеспособи, да може шкодити сутрадан по закључсњу, она ће радити иза својих граиица, да подигне морал својих војника и да напуни депое муницијом, коју сада нема. На тај начин, кад се буде припремила, она ће примити или одбацити услове, које јој иаметиу победиоци. Немачка тражи сада брзо примирје, јер хоће да спасе своју армију од потпуног расула.
НДЈСИГУРНИЈА МЕРА Лондон. — У гисак је код службених кругова да ће се рат наставити. Јер пре свега треба да се немачки народ осети побеђеним и да увиди да мора прихватити услове победиоца па ма и тешки били. Али је немогуће да један народ, коме се пре неколико месеци говорило да је победоноеан, сада наједанпут друкчије оссћа.
зстп све :: ( с Пј>сдо- савета У останци, Хусарек, _ строжности, и се оси- ваовшП | В ају 1 и 1 воту аус-[Мец, они морадЈ гурамо да кепачки си-; три ј ског мкр а, изјавио јеровуку на одорано ) стем; и ако ЈИТифико-ј у р а јхсрату, да се Аустриван од непријатељског ј ч увек у 0 вом рату боринарода, буде немоћан Л а за своју одбрану. да учини зла осталомј »Манчестер Гвардиан« оСВету. Да би учинИЛИ; СВ рћући се на ове речи, Немачку безбпасиом,[ К аже: »Аустрија је дала си гнал за рат нападом на Србију, као што јс својим мир 04 оиг- кепОТПунЈксбиим улицајем набугарС тога 'ћемО
треба свуда Држати војне гнгге. Бсз овога,
6И';И'се- фердинанда помогла Прину1>еии, ;<а да овсковечи на Балкацу немо гаранцшсувоје би легло заразе. се мо 1 .че ИЗбе ћи, кад[ Аустријски министарспо6и ое разговор водиојл.них поелова и нсмачки'ше са неповерењем, нсо-
линију Анверс, Брисел Намир, Мец. Лондон. — Немци су у последња три месеца изгубили само у зароббљеницима 300.000. Заплењено им је за исто вроме 4000 гопсва.
ПУИД 0БАЗРМВ0СТ Лондон. — Централна енглсска штампа комсктари-
Савезници не мисле да се прави шала са условима мира. Немачка невера гони Савсзнике на то, да предузму мере да осујете сваки немачки нови офанзивни покушај, пре нсго што одобре Немачкој при мирје, које јој је неоп ходно потребно. Према Фошу, те су мере: да савезници окупирају сва немачка утврђења у Немачкој, разоружање и имобилизација немачке флоте и сумарена. И кад немачки народ увиди да је побеЈзен, кад се уплаши највећих катастрофа, онда ће срушити данашње своје управљаче и примити услове примирја, које ће поставити Фош и савезничке владе.
ВИЛСОН 0 В ОДГПВОР Лондон. — »Тајмс« каже да Вилзонова нота одбацује_ сваку идеју о примирју као увод у ма какву дискусију. Преседник Вилсон иије обећао стварио при мирјс, чак и у томе случају ако Пемачка евакуише заузете области. Евакуација је извесно прва, али никако једина погодбаза примирје. КА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Комивике Савезпичких армија на Истоку Солун. — Северно од Ниша српске трупе, гонећи узастопце непријатеља у повлачењу, дошле су до висова на западној обали Мораве, према Трстенику. На десној обали Мораве Срби су ослободили Соко Бању. Северније су, у току огорчених борби, заплениле два брдска топа и задобили заробљеника. Француска коњица је ушла '3 октобра у Књажеваца4уКраљезо Село. Према црногорској граници француско грчке трупе, продужујући напредовање, заплениле су непријатцљеву комору и задобиле заробљеника.
Многи Швеђани желе да се врате у Шведску, али не могу, пошто су цене за путовавсома велике. За
ње
само путовање без хране треба платити 1000 круна.
ЊИХОВЕ РЕФОРМЕ Лондон. — Из Берлвна преко Амстердама јављају, да ће у Рајхстагу бити по днета на одобрење два закона, који ће проширити устав царсвине, у смислу парламентаризма. Једаи од ова два закона односи се на члан 11 устава, према коме је кајзер сам у име царевине имао власт да објављује рат и закључује мир. Према новом закону Рајхстаг ће одлучивати о рату и миру и' то ће ући у устав. Другим законом, који сеЈкабинета Тсафик иаше, кооднос.и па члан 17 уставајји је био велики антанто-
У ТУРСКОЈ Лондон. —Премапоследњим информацијама изглс* да, да се Турска није још отресла немачке контроле. Немачка још господари у Цариграду и руководи турском полигиком. За то је доказ обарање
увешће се законска одговорност канцелара.
КЗ РУСИЈЕ Штскхолм. — Путници који сустигли из Пегрограда, кажу, да су услови за живот у Петрограду страшни. Свачији је живот у опасности. Глад расте и! странци буквално уми-' ру од глади. Кило масла стаје 7(> рубаља. Породица од две особемессчно мора да троши најмање 4.500 рубаља. Ничега нема, ни одела, ни хране нити склоништа. Јсдан нови декрет, који Фе ступити на снагу 1 новсмбра, не дозвољава да једно лице има више од јсдног комплетног одела, два пара ципела и две или три кошуље. Путници изјављују, да је крајње време, да шведска влада предузме погребне мсре да побољша страшно стање швсдских поданика у Петрограду, како јс то Норвешка већ урадила за своје подани ке, дозволивши извоз хлеба, мзсла и меса за ове несрећнике. Колера још увскбесни у Петрограду.
фил и долазак на владу Хилми пашс, задртог младотурчина и испријатеља споразума. Други зпак је долазак пред Цариград руске флоте са немачком заставом. Овај пенадан долазак флоте оправдају потребом, да се брани престоница. Али у егвари, то је државии удар Енвер паше, који са топовима хоће да спречи образовање једне владе, ко[ја бн била нерасположсна према цснтралним силама. Хаг. — Члаиови цари градске војне области састали су се и одлучили, да упуте Султапу овезахтеве: Да се распусти парламснт. Да влада да оставку, дасе образује либерално министарство. Да се потпише безуслован мир. Да се нареди рззоружање и да се народу права. Ти војни кругови су иорсд тога запрстили да ћс својс гледиште и снлом извести. Султан је публиковао ове захтеве.
СВЕ ЈЕ ПРОШЛОСТ Лондон. — Мзксимилијан Хардсн прошлог петка у једном говору у Берлину изјавио је: Превласт милитаризма у Мемачкој одсадаприпада прошлости. У 6удуће немачки цар бићс
Цфред калнс:
Ф Е Љ Т 0 II
Л С II Л 0 Н
- .
Е, господине, речс чни, обраћојућп се 5ри малу, зар псма ничега ио>ог код вас? Јошстс у ми>вста|>ству? — Увск, Лонлон. — Зар нс миели е да ; 'ините крај.... да сс ож
Ја нисам прикрио од Гримала то што са.ч дознао и ми пожслесмо да се испуни иројскт госпођипе Лон-
лон. Мислили смо на оне сирте девојке, којс живе тако монотоно и у исги ах тако страховито; које 1вт»*, а? јзависе од коприциозних заМк отпочссмо да с<- смг-Ј довољства ;^ и ;
см
оној слугњи.
гс м трс . п ■ " • • • аодинс производи и гуњс) и рек>>: 1 .. на стотине. Изгледало н<
?вн.ах у том *гох се ка 5 ј голако: Дл ви?... 1ћене очи блеснуше сјам, она ме ухвати з.ч ру I’ и рече у поверењу: — Можда, мој пријатељу. ^ може бити. Зчгим се удаљи, поздра-
, породице, немаЈу склоА и по, • • „ ;ч!-.!.па и које Париз сваке
гута ам Гриколу и мени, каода учинили неко добро .<10 само зачо шчо смо Д'.;. али са спас наше малс пријатељицо. После тога рстко сам се счЛ: о успомспа на Лонлон |Бе)овао сач да јс потпуно
Отишао сам вз министар-'да јој се дссило нештојрћаве спољашности али ства у јулу мессцу и про рћаво. вео у унутрашњости лет•[ — Како? Шта је то ! Да њу сезону. При повратку се није ваш љубљени?... I - г. .
има нешто новаца и на станили су се пезнам где. — А ви Лонлон, ви ста-
Мој љубљени ? речејпујетс у истом кварту.
копкало ме је; да се оба-^ всстим о Лонлон у радњи ми Лонлон дрхтећи, оже-| — Увек. мислио сам нио се... Али нс са миом,
где Је радила; Ц _ Џ да она ту не ради више и мој сироти пријатељу, не
са мном. Био сам уцвел,сн, као да сам дознао за неки
да је у својој кућн. Али чим сам пружио руку да о творим врата, оиа изаће, с једном кутијом испод руке:'н увукох Лонлон у једну — Ах! шта је то! узвик,-кафапу да би ми истрича нух, ви Лонлои! !ла, како се то десило. Она ми пријатно одго-ј — Го је чрајто равно вори, без икаквог изнена- осам мессци, речс ми она. ћења што ме је видела. Ох! немам шта да му пре- * _
»Јући иас једннм весс-
покрегом главс.
Да, мој пријатељу, да, то-бацим, бко је вр.то љубасам ја. јзан. Није ми ништа обеРекох јој, емејући се/ћао, то сам ја, >оја сам »Увек свећни, зар не?« али уобразила, са својим идеприметих да јој је изглед-јј ама *лица т у ж а н, а образи п бледи. — ЈЗама јс рћаво, Лонлон? Она промрља: »Ни мало, баш ни мало,« и у
ерЦ.на, пошто јс есчва ) ш - 'т|>ену тку нидех да јој ее лц • ц,>ј еап, ииоплш саМјОчи помутише и посташе је лборапио.
влажис, и ја сам разумсо,
Данас су сс све моје идејс расплинуле... Зар да се удам? То јс глупо! продужи она смешећи се жалосно. - А он ? — Он се вснчао с једном врло леиом женом,
Она се заусгави један тренутак, а затим продужи. — 13и се сећатс оног мла дог човека, о коме сам вам пбразјговорила... онај кој‘ијс6ио иаш пријатељ кад сам жи вела с Лујем. Он је болестан од запалења плућа... требао је да умре. Дакле, како је он био сасвим сам узела сзм под закуп собу у његовој кући и неговала сам га; тиме сам се ванимала... Он је тако нежан — Па како је еада? — Хрћаво, увекврло рћапо... Груди су излечене,-а-,ј с била на
њем пратио погледом, док није скренула у другу удицу. Извесно је, да сам осећао, да нисам присутан једно.м од оних трагичних болова који ремете душу и упропашћују живот, али рекох у себи, да су то можда неопажене ране, они мрачни болови и плачи, оне патње, које се кадкада нагомилавају, прикупљају и плану у некој великој драми љубави или очајања. Паписах једног дана Лонлон, да ћу је посетити, и понесох случајно нешго мало иоваца. Она прими новац за болеспика и упита ме да ли желим да се сј
Он узе Лонлонину руку, пољуби је, и разговарасмо неколико минута. Био је врло уман, и после осам дана ми постадосмо другови. Лекар ме не осгави у заблуди о стању његовог здравља. Болест је за тренутак отклоњена рече ми, али при најмањем повратку он је изгубљен. П>егова је снага на измаку. Лонлон је знала то иссто гако као и ја. У току зиме, Жћл Боател је био кадкада здрав, што му је дозвољавало, да ради. У пролсће изгледаше, као да
њиме тпознам. Поћох за
се потпуно опоравио, Лон-
* • лон )с вечсравала с н.име њоме у његову собу која ( Ј 1
спрату ' испод свакоднсвно, али )е у всли јс ои тако слаб, да нс[ 11>С це. Он је седео у једној, чс долазила у своју собу. сгарој врло похабаној по-'Д а ли С У постали љубавстељи. и био врло мршав. ници? Никада нисам смео — Много ми јс говори- да поставим њој оно питала Лонлоп о вама, речс он. њс, али не бих био изнсОиа се удаљи а ја сам Врло сте љубазни, што паћсн, ако је н.ихово прије са узбућеним сажаље-|сте дошли. |јатељство остало исвино.
може да изаће сам. — Дајте ми вашу адресу Лонлон; доћи ћу да вас видим .