Национални ребуси у тајанству религије : вјечити браниоци словенског националног права у Римској Империји

Св. 1 Национални ребуси Ст. 5.

--—

Ребуси и њихови циљеви.

Ребусе, само су умни људи способни да саставе и да их правилно реше: Ребуси могу бити намењени математици, политици, шпекулацији, национализму и свему другом, али никада и религији. —

Религија је наука која је дужна бити јасна и прецизна, у њој несме бити ничега загонетног ни тајанственог, а када би се у њој утврдило постојање загонетки и тајанствених ребуса, она је у таквом случају изгубила сав свој религиозни углед и офирала се као математичка, национална, политичка или шпекулативна.

Кроз ребусе овакве, какав је овај који говори о прорачунавању броја 666. у коме је судбина човекова и зверска претрпела осудну битку, види се нешто национално, јер онај који жели бранити право културног човека од антикултурног, подпао је и сам у ропство зверско и са дна тешке тамнице позива цео културан свет да усмотри ову на земљи већ свршену судбоносну тајну.

Срби су народ који је читаво море своје крви на питању Ново-Завјетне тајне пролио, они су на овом питању изгубили своју историју и своје првобитно национално име.

Срби су народ који је у најскоријој прошлости био принуђен да ствара националне ребусе, и сада ми је у живој успомени када су се испод тешке војне цензуре морала њихова писма провлачити. Они су ипак успевали да кроз ребусе обавесте своје милеи драге шта је било са онима који су животом платили, а аустро-немачки и бугарски цензори нису их разумевали. Ребуси слично овоме били су:

„Кажи нашем Мијаилу, да је његов син прекомандован код Жоје из Камендола“. А завојевачка цензура незна ко је Жоја из Камендола, али онај који прими и прочита, он зна да је Жоја убијен и да је та иста судбина постигла и његовога сина.

У војсци су одзив и лозинка два уговорена ребусна знака, у политици се такође стварају ребуси, јер дипломатска шифра није ништа друго већ један