Наша дипломатска струка и моје службовање у њој

ДРУГО ПИСМО. ЧЕ

велећи да је дипломација скуп потребних знања, којима се може корисно да руководи сајавним пословима између држава“.

(Милан). „Ревте де батсја де Та Уеда овако говори о својствима које ваља да има дипломата: може бити да нема теже дужности од дужности дипломате. Добар дипломата треба да уме да проникне свога противника, треба да је пун хитрости, Финоће, да има масу знања и много здравог разума“. (И овде ви као горе швиндловао, променив само почетак).

(Ртафет Кодете). „Може бити да нема теже дужности од дужности дипломате, вели Резе де Сатеја де Ја Усга. Добар дипломата треба да уме да проникне свога про. тивника, треба да је пун хитрости, Финоће, да има масу знања и много здравог разума“.

(Милан). „Што се спреме и изображења тиче, Не ег е правом каже, да су живот и мен најбоља школа у којој се дипломата може да образује“. (Зашто Нешег каже, кад си преписао из Ргафет-Кодстег Сигурно да види свет како си научен |).

(Ртафе:-Кодетс). „Која је права школа, дипломатска 2 Нетфет е правом каже: да су живот и историја најбоља школа у којој се дипломата може да образује“

(Милан). „Здрав разум и није никако довољан, јер и ако се дешава да по који државник, кога је природа обдарила здравим разумом, а који међу тим нема специјалног изображења, кад и кад сретно изведе на число какву ствар, готово ће се увек десити, да ће у замршенијим питањима тај исти државник морати уступити место спремнијем од себе“. (Ово си придигао од Матјепв-а, а ниси казао).

(Мамелв). „Велика је заблуда веровати да је у дипломацији довољан здрав разум, они који то држе, варају се, видећи да су поједини послови евршавани са успехом од прости људи; али у случајима замршенијим и деликатнијим, није довољан здрав разум зађре шавање таквих питања“.

(Милан). „Дипломација као наука не подлежи никаквим сталним формулама ; али процедуре њене имају извесне Форме које ваља знати. Ноте, мемоари, нотице и сва акта посредством којих се води преписка између министара и посланика, или из-